Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
Језд.
Нем.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
Иса.
Јер.
Плач.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
20:1
20:2
20:3
20:5
20:6
20:8
20:9
20:10
20:11
20:12
20:13
20:14
20:15
20:16
20:17
20:19
20:20
20:22
20:25
20:30
20:36
20:37
20:38
Сербский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.
Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.
И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.
А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.
А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.
Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
А момче доведоше живо, и утешише се не мало.
А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.
Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.
И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.
И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.
Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
Јер не изоставих да покажем вољу Божју.
Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.