А сјеђаше на прозору један младић, по имену Евтих, обузет дубоким сном; пошто Павле дуго говораше, он, савладан од сна, паде доље са трећега спрата, и дигоше га мртва.

А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не узнемиравајте се јер је душа његова у њему.

Онда изиђе горе па, преломивши хљеб и причестивши се, дуго говораше све до зоре, и тако отиде.

А младића доведоше живог и утјешише се не мало.

А ми дођосмо раније у лађу и отпловисмо у Ас, да бисмо оданде узели Павла; јер тако бјеше заповједио, хотећи сам да иде пјешице.

А кад се састаде с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.

И оданде отпловисмо и стигосмо сутрадан наспрам Хиоса; а идућега дана приближисмо се Самосу и застадосмо у Трогилији, па слиједећега дана дођосмо у Милит.

Јер Павле одлучи да прође мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хиташе, ако би му било могуће, да о Педесетници буде у Јерусалиму.

Из Милита пак посла у Ефес и дозва старјешине црквене.

И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првога дана када дођох у Азију, да бијах са вама све вријеме,

Служећи Господу са сваким смирењем и многим сузама и напастима које ме снађоше од завјера Јудејаца.

Да нисам изоставио ништа што је корисно да вам не објавим и да вас поучим јавно и по домовима;

Свједочећи и Јудејцима и Јелинима покајање пред Богом и вјеру у Господа нашега Исуса Христа.

И сад ево, ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити,

Осим да Дух Свети у свакоме граду свједочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.

Али се ни за што не бринем, нити марим за свој живот, само да завршим пут свој с радошћу и служење које примих од Господа Исуса: да посвједочим јеванђеље благодати Божије.

И ево сад ја знам да више нећете видјети мојега лица ви сви међу којима пролазих проповиједајући Царство Божије.

Зато вам свједочим у данашњи дан да сам чист од крви свију.

Јер не пропустих да вам објавим сву вољу Божију.

Пазите, дакле, на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе да напасате Цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом.

Јер ја знам то да ће по одласку моме ући међу вас грабљиви вуци који не штеде стада;

И између вас самих устаће људи који ће говорити наопако да одвлаче ученике за собом.

Зато пазите и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах поучавати са сузама свакога од вас.

А од сада, браћо, предајем вас Богу и ријечи благодати његове, која може назидати и дати вам насљедство међу свима освећенима.

Сребра, или злата, или руха, ни од кога не зажељех.

Сами знате да потребама мојим и оних који су са мном били послужише ове руке моје.

Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се ријечи Господа Исуса коју он рече: Блаженије је давати него примати.

И ово рекавши, клече на кољена своја са свима њима и помоли се Богу.

И настаде велики плач свију и грлећи Павла цјеливаху га,

Особито растужени због ријечи коју је казао да они неће више видјети лица његова; и отпратише га у лађу.