А Јудејци који не повјероваше из суревњивости, узеше неке зле људе са улице, и сабравши гомилу узбунише град, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.

А кад њих не нађоше, одвукоше Јасона и неке од браће пред старјешине градске вичући: Ови што узмутише цијели свијет дођоше и овдје;

Њих је Јасон примио; и ови сви раде против ћесаревих заповијести, говорећи да има други цар, Исус.

И смутише народ и старјешине градске који ово чуше.

Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.

А браћа одмах ноћу послаше Павла и Силу у Верију; они стигавши, уђоше у синагогу Јудејску.

Ови пак бијаху племенитији од оних у Солуну; ови примише ријеч свесрдно, сваки дан истражујући Писмо, да ли је тако.

Тако вјероваше многи од њих, и од угледних јелинских жена и од људи не мало.

А кад дознаше солунски Јудејци да Павле и у Верији проповиједа ријеч Божију, дођоше и тамо бунећи и смућујући народ.

А браћа онда одмах послаше Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотеј осташе ондје.

А пратиоци доведоше Павла до Атине, и примивши заповијест за Силу и Тимотеја да дођу к њему што брже, вратише се.

А док их Павле чекаше у Атини, ражести се дух његов у њему гледајући град пун идола;

И расправљаше са Јудејцима и са побожнима у синагоги, и на тргу сваки дан са онима с којима се сусреташе.

А неки од философа епикурејаца и стојичара препираху се с њим; и једни говораху: (та хоће овај празнослов да каже? А други: Изгледа да је проповједник туђих богова. Јер им проповиједаше јеванђеље о Исусу и васкрсењу.

Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли знати каква је та нова наука коју ти казујеш?

Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо, дакле, да знамо шта би то могло бити.

А сви Атињани и досељени странци ни за шта се друго нису занимали, него да штогод ново говоре или слушају.

А Павле ставши на сред Ареопага рече: Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни.

Јер пролазећи и посматрајући ваше светиње, нађох и жртвеник на коме бјеше написано: Непознатоме Богу. Онога, дакле, којега не знајући поштујете тога вам ја проповиједам.

Бог који је створио свијет и све што је у њему, који је Господ неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима,

Нити прима угађања од руку човјечијих, као да нешто треба Њему, који сам даје свима живот и дихање и све.

И створио је од једне крви сваки народ човјечанства да станује по свему лицу земаљскоме, и поставио је напријед одређена времена и међе њихова борављења;

Да траже Господа. не би ли га додирнули и нашли, мада Он није далеко ни од једнога од нас.

Јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо; као што су и неки од ваших пјесника рекли: Јер Његов и род јесмо.

Кад смо, дакле, род Божији, не треба да мислимо да је Божанство подобно злату или сребру или камену, резаном по вјештини и замисли човјечијој.

Али не гледајући Бог на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају;

Јер је установио дан у који ће судити васељени по правди преко Човјека којега одреди и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвих.

А кад чуше за васкрсење мртвих, једни се ругаху а други рекоше: Да те чујемо опет о томе.

И тако Павле отиде из њихове средине.

А неки људи приставши уз њега повјероваше, међу којима бјеше Дионисије Ареопагит и жена по имену Дамара, и други с њима.