Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
16:2
16:4
см.:Деян.15:28;
16:5
16:6
16:7
16:8
16:9
16:10
16:11
16:12
16:13
16:14
16:15
16:16
16:17
16:19
16:20
16:21
16:23
16:24
16:25
16:27
16:28
16:29
16:30
16:32
16:33
16:34
16:35
16:36
16:37
см.:Деян.22:25;
16:38
16:39
16:40
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
Затим стиже у Дерву и Листру, и гле, ондје бјеше неки ученик, по имену Тимотеј, син жене неке Јудејке вјернице и оца Јелина;
За њега добро свједочаху браћа која бијаху у Листри и у Иконији.
Овога хтједе Павле узети на пут са собом; и узе га и обреза због Јудејаца који бијаху у оним мјестима, јер сви знадијаху оца његова да бјеше Јелин.
И кад пролажаху по градовима, учише их да држе правила која утврдише апостоли и презвитери у Јерусалиму.
Тако се Цркве утврђиваху у вјери и број њихов се повећаваше сваки дан.
А кад прођоше Фригију и Галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити ријеч у Азији.
Дошавши до Мизије покушаваху да иду у Витинију, али им Дух не допусти.
И кад прођоше Мизију, сиђоше у Троаду.
И Павлу се показа виђење ноћу: бјеше неки човјек Македонац, који стајаше и мољаше га говорећи: Пређи у Македонију и помози нам!
А кад видје виђење, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, јер разумјесмо да нас је Господ позвао да им проповиједамо јеванђеље.
Кад се пак одвезосмо из Троаде, стигосмо право на Самотрак, и сутрадан у Неапољ,
А оданде у Филипе, које су први град онога дијела Македоније, насеобина римска. У томе граду остадосмо неколико дана,
И у дан суботни изиђосмо ван града на ријеку, гдје се сматрало да је богомоља; и сједнувши говорисмо женама које се бијаху сабрале.
И нека богобојазна жена, по имену Лидија, продавачица порфире из града Тијатира, слушаше; њој Господ отвори срце да пази на оно што говори Павле.
А кад се крсти она и дом њезин, замоли нас говорећи: Ако сматрате да вјерујем у Господа, уђите у мој дом и останите. И принуди нас.
Догоди се пак кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и гатајући доношаше велики добитак својим господарима.
Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Вишњега, који нам јављају пут спасења.
И овако чињаше много дана. А када се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповиједам ти именом Господа Исуса Христа, изиђи из ње! И изиђе у тај час.
А када видјеше њезини господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на трг пред поглаваре.
И кад их доведоше војводама, рекоше: Ови људи узбуњују наш град, а Јевреји су,
И проповиједају обичаје које нама не приличи примати ни творити, јер смо Римљани.
И слеже се народ на њих, и војводе им раздријеше хаљине, и заповједише да их шибају.
И пошто им ударише много батина, бацише их у тамницу, и заповједише тамничару да их добро чува.
Примивши такву заповијест, он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.
А око поноћи Павле и Сила мољаху се и слављаху Бога; а сужњи их слушаху.
Одједном пак настаде велики земљотрес, тако да се потресоше темељи тамнице; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
А кад се пробуди тамничар и видје отворена врата тамничка, извади нож и хтједе да се убије, мислећи да су сужњи побјегли.
А Павле повика јаким гласом говорећи: Не чини себи зла никаква, јер смо сви овдје!
А он заискавши свјетиљку улетје и дрхтећи паде пред Павла и Силу;
И извевши их напоље рече: Господо, шта ми треба чинити да се спасем?
А они рекоше: Вјеруј у Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.
И говораху му ријеч Господњу, и свима у дому његову.
И узевши их у онај час ноћи опра им ране; и одмах се крсти он и сви његови.
И уведе их у свој дом и постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што је повјеровао у Бога.
А кад настаде дан, војводе послаше служитеље говорећи: Пусти оне људе.
А тамничар јави ове ријечи Павлу: Послаше војводе да будете пуштени. Сад, дакле. изиђите и идите с миром.
А Павле им рече: Избише нас јавно без суда, људе Римљане, бацише у тамницу; и сад хоће тајно да нас пусте? Не тако, него сами нека дођу и изведу нас.
А служитељи казаше војводама ове ријечи: и уплашише се кад чуше да су Римљани.
И дошавши извинише им се, и кад их изведоше, мољаху да отиђу из града.
А кад изиђоше из тамнице, дођоше Лидији, и видјевши браћу утјешише их, и отидоше.