Азбука веры » Библија » Дела Светих апостола » гл.16

Дела Светих апостола, Поглавље 16

Толкования

Толкования главы

16:1

см.:Рим.16:21;Флп.2:19;1Фес.1:1;

16:2

16:3

см.:1Кор.9:20;

16:4

см.:Деян.15:28;

16:5

16:6

16:7

16:8

16:9

16:10

16:11

16:12

16:13

16:14

16:15

16:16

16:17

16:18

см.:Мф.10:1;Мк.1:34;Мк.16:17;

16:19

16:20

16:21

16:22

см.:2Кор.11:25;1Фес.2:2;

16:23

16:24

16:25

16:26

см.:Деян.4:31;

16:27

16:28

16:29

16:30

16:31

см.:Мк.16:16;

16:32

16:33

16:34

16:35

16:36

16:37

см.:Деян.22:25;

16:38

16:39

16:40

Сербский (синод.)

Языки

Затим стиже у Дерву и Листру, и гле, ондје бјеше неки ученик, по имену Тимотеј, син жене неке Јудејке вјернице и оца Јелина;

За њега добро свједочаху браћа која бијаху у Листри и у Иконији.

Овога хтједе Павле узети на пут са собом; и узе га и обреза због Јудејаца који бијаху у оним мјестима, јер сви знадијаху оца његова да бјеше Јелин.

И кад пролажаху по градовима, учише их да држе правила која утврдише апостоли и презвитери у Јерусалиму.

Тако се Цркве утврђиваху у вјери и број њихов се повећаваше сваки дан.

А кад прођоше Фригију и Галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити ријеч у Азији.

Дошавши до Мизије покушаваху да иду у Витинију, али им Дух не допусти.

И кад прођоше Мизију, сиђоше у Троаду.

И Павлу се показа виђење ноћу: бјеше неки човјек Македонац, који стајаше и мољаше га говорећи: Пређи у Македонију и помози нам!

А кад видје виђење, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, јер разумјесмо да нас је Господ позвао да им проповиједамо јеванђеље.

Кад се пак одвезосмо из Троаде, стигосмо право на Самотрак, и сутрадан у Неапољ,

А оданде у Филипе, које су први град онога дијела Македоније, насеобина римска. У томе граду остадосмо неколико дана,

И у дан суботни изиђосмо ван града на ријеку, гдје се сматрало да је богомоља; и сједнувши говорисмо женама које се бијаху сабрале.

И нека богобојазна жена, по имену Лидија, продавачица порфире из града Тијатира, слушаше; њој Господ отвори срце да пази на оно што говори Павле.

А кад се крсти она и дом њезин, замоли нас говорећи: Ако сматрате да вјерујем у Господа, уђите у мој дом и останите. И принуди нас.

Догоди се пак кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и гатајући доношаше велики добитак својим господарима.

Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Вишњега, који нам јављају пут спасења.

И овако чињаше много дана. А када се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповиједам ти именом Господа Исуса Христа, изиђи из ње! И изиђе у тај час.

А када видјеше њезини господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на трг пред поглаваре.

И кад их доведоше војводама, рекоше: Ови људи узбуњују наш град, а Јевреји су,

И проповиједају обичаје које нама не приличи примати ни творити, јер смо Римљани.

И слеже се народ на њих, и војводе им раздријеше хаљине, и заповједише да их шибају.

И пошто им ударише много батина, бацише их у тамницу, и заповједише тамничару да их добро чува.

Примивши такву заповијест, он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.

А око поноћи Павле и Сила мољаху се и слављаху Бога; а сужњи их слушаху.

Одједном пак настаде велики земљотрес, тако да се потресоше темељи тамнице; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.

А кад се пробуди тамничар и видје отворена врата тамничка, извади нож и хтједе да се убије, мислећи да су сужњи побјегли.

А Павле повика јаким гласом говорећи: Не чини себи зла никаква, јер смо сви овдје!

А он заискавши свјетиљку улетје и дрхтећи паде пред Павла и Силу;

И извевши их напоље рече: Господо, шта ми треба чинити да се спасем?

А они рекоше: Вјеруј у Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.

И говораху му ријеч Господњу, и свима у дому његову.

И узевши их у онај час ноћи опра им ране; и одмах се крсти он и сви његови.

И уведе их у свој дом и постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што је повјеровао у Бога.

А кад настаде дан, војводе послаше служитеље говорећи: Пусти оне људе.

А тамничар јави ове ријечи Павлу: Послаше војводе да будете пуштени. Сад, дакле. изиђите и идите с миром.

А Павле им рече: Избише нас јавно без суда, људе Римљане, бацише у тамницу; и сад хоће тајно да нас пусте? Не тако, него сами нека дођу и изведу нас.

А служитељи казаше војводама ове ријечи: и уплашише се кад чуше да су Римљани.

И дошавши извинише им се, и кад их изведоше, мољаху да отиђу из града.

А кад изиђоше из тамнице, дођоше Лидији, и видјевши браћу утјешише их, и отидоше.