Азбука веры » Библија » Књига Макавејска 2 » гл.3

Књига Макавејска 2, Поглавље 3

Толкования

Толкования главы

3:1

3:2

3:3

3:4

3:5

3:6

3:7

3:8

3:9

3:10

3:11

3:12

3:13

3:14

3:15

3:16

3:17

3:18

3:19

3:20

3:21

3:22

3:23

3:24

3:25

3:26

3:27

3:28

3:29

3:30

3:31

3:32

3:33

3:34

3:35

3:36

3:37

3:38

3:39

3:40

Сербский (синод.)

Языки

Свети Град спокојан под првосвештеником Онијом, али га Симон оптужује стратегу Целесирије. Долазак Илиодора да опљачка Храм, узбуна у Граду; Илиодор кажњен с Неба.
Док се у Светом Граду живљаше са сваким миром и Закони (Божји) бјеху најбоље поштовани, због Оније првосвештеника, побожности и мржње према злу,

Би тако да су и сами цареви поштовали Мјесто, и Храм су даривали најбољима поклонима;

Тако да је и Селевк,{Селевк IV Филопатор} цар Азије, давао од својих прихода све потребне трошкове за приношење жртава.

А неки Симон, из племена Венијаминова, поставши настојатељ Храма, посвађа се са првосвештеником око надзора над тржиштем у Граду.

И не могући побиједити Онију, дође код Аполонија Тарсијског, у оно вријеме војног заповиједника Целесирије и Феникије,

И пријави му да је ризница у Јерусалиму препуна непроцјењивог новца, тако да је мноштво разног блага неизбројиво, и да то не спада у потребе за жртве, те да је могуће да све то дође у власт цареву.

А када Аполоније срете цара, исприча му за потказани му новац; а овај изабра Илиодора, који бјеше над стварима државе, и посла га давши му заповијест да споменути новац покупи и донесе.

И Илиодор крете одмах на пут, под видом да ће походити градове по Целесирији и Феникији, а у ствари да би цареву намјеру извршио.

Дошавши, пак, у Јерусалим и будући љубазно примљен од првосвештеника Града, каза им за обавештење и објасни зашто је дошао; а питаше да ли заиста то тако стоји.

А првосвештеник показа да су то залози удовица и сирочади,

А нешто је и Хиркана, сина Товијина, човјека врло знаменитог – не (дакле) као што га бјеше оклеветао безбожни Симон – и да свега има четиристо таланата сребра и двјеста злата;

Учинити, пак, неправду, онима који су повјерили (новац) светињи Мјеста и чесности и неповредивости Храма по свему свијету поштованога, сасвим је немогуће.

А Илиодор, због добијених наредби царских, говораше да свакако треба да их узме у царску ризницу.

И одредивши дан (за узимање), ступаше у Храм хотећи да учини смотру тога. А по свему Граду бјеше не мала смутња.

Свештеници, пак, простријевши се у свештеничким одеждама испред Жртвеника, призиваху на небу Онога који је установио закон о залогу да их заложницима читаве сачува.

И бјеше за гледаоца изглед првосвештеников такав да рањаваше срце, јер лице и промјена боје показиваху душевну борбу.

Јер тог мужа обухвати неко страховање и дрхтавица тијела, чиме је гледаоцима био пројављен бол који му је захватио срце.

А још из кућа грађани множином истрчаваху на свенародну молитву због тога што је предстојао презир Мјеста (светог).

Жене, пак, везујући костријет испод дојки, окупљаху се у све већем броју по улицама, а затворене (у одајама) дјевојке сјурише се једне код врата, а друге на зидинама, док неке извириваху кроз прозоре.

И све оне пружаху руке према Небу и чињаху усрдну молитву.

За сажаљење бјеше (видјети) падање на земљу свега густог мноштва (народа) и ишчекивање првосвештениково у великој невољи.

И они (сви) призиваху Сведржитеља Господа да заложницима сачува залоге читаве у свакој безбједности.

А Илиодор, пак, извршаваше што бјеше наумио.

Но истога часа кад он са маченосцима бјеше већ дошао до ризнице, Господар духова и сваке власти учини велику појаву, тако да сви који се дрзнуше да уђу (у Храм), погођени силом Божијом, падоше у укоченост и ужас.

Јер им се појави неки коњ са страшним коњаником, украшен прекрасним покривачем, који пропевши се (на задње ноге), нападе Илиодора предњим копитама, док јахач на њему виђаше се са златним свеоружјем.

А и двојица других младића јавише се пред њим (Илиодором), благољепни снагом и предивни славом и сјајни одјећом; они му стадоше с обје стране и бијаху га непрестано, наносећи му многе ране.

А када изненада паде на земљу и би захваћен великом помраченошћу, зграбише га (војници) и на носила положише,

Те (тако) онога који је малочас са многом свитом и свим маченосцима ушао у вишеречену ризницу, ношаху као немоћнога да помогне себи, познавши (и они) јавно Божију силу.

Он, пак, због божанског дејства, бјеше прострт без гласа и лишен сваке наде и спасења.

А ови (Јудејци) благосиљаху Господа, који прославља Своје Мјесто. И Храм Сведржитеља, који је малоприје био пун страха и нереда, појавом Господњом испуни се радошћу и весељем.

И убрзо неки од Илиодорових другара мољаху Онију да призове Вишњега да подари живот ономе који лежаше готово у посљедњем даху.

Првосвештеник, пак, побојавши се да цар не помисли да су Јудејци учинили неко злодјело са Илиодором, принесе жртву за спасење тога човјека.

И док првосвештеник чињаше умилостивљење, опет се Илиодору појавише исти младићи одјевени у исто одијело, и ставши рекоше: „Имај многу захвалност Онији архијереју, јер ради њега ти Господ подари живот.

А ти, од Неба кажњен, објављуј свима величанствену Божију моћ!“ И то рекавши, посташе невидљиви.

А Илиодор, принијевши Господу жртву и помоливши се превеликим молитвама Ономе који му је живот сачувао, и благодарно поздравивши Онију, врати се са војском цару.

И свједочаше свима дјела превеликога Бога која својим очима видје.

А када цар запита Илиодора ко би други био погодан да још једном буде послан у Јерусалим, рече:

„Ако имаш неког непријатеља или издајника ствари државних, пошаљи њега тамо, и добићеш га (назад) кажњенога, ако се уопште спасе, зато што око тог Мјеста заиста има нека Божија Сила.

Јер сам Онај који има обитавалиште наднебеско, Надзиратељ је и Помоћник онога Мјеста, и оне који долазе ради зла, ударајући погубљује.“

Такви су били догађаји око Илиодора и око очувања ризнице (Храма).