Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
8:2
8:3
8:4
8:6
8:7
8:8
8:9
8:10
8:11
8:12
8:13
8:14
8:15
8:16
8:17
8:18
8:19
8:20
8:21
8:22
8:23
8:24
8:25
8:26
8:27
8:29
8:30
8:31
8:32
8:33
8:34
8:35
8:36
8:37
8:38
8:39
8:40
8:41
8:42
8:43
8:44
8:45
8:46
8:47
8:48
8:50
8:51
8:52
8:53
8:54
8:55
8:56
8:57
8:58
8:59
8:60
8:61
8:62
8:63
8:64
8:65
8:67
8:68
8:69
8:70
8:71
8:72
8:73
8:74
8:75
8:76
8:77
8:78
8:79
8:80
8:81
8:82
8:83
8:84
8:85
8:86
8:87
8:88
8:89
8:90
8:91
8:92
Сербский (синод.)
Јездра, повратник из Вавилона, прима писмо цара Артаксеркса о градњи Храма. Јездра свештеник благосиља Бога. Броји имена повратника, враћа храмовне сасуде. Приношење жртава и чишћење од иноплеменика.
И после ових, за царовања Артаксеркса, цара персијскога, приступи Јездра Сарејев, Езеријев, Халкијев, Салимов,
И после ових, за царовања Артаксеркса, цара персијскога, приступи Јездра Сарејев, Езеријев, Халкијев, Салимов,
Садоков, Ахитов, Амаријев, Озијев, Вокајев, Ависујев, Финесов, Елеазаров, сина Арона, првог свештеника:
Овај Јездра дође из Вавилона, као књижевник бјеше зналац Закона Мојсијева датог од Бога Израиљева,
а даде му цар част, пошто нађе милост пред њим, изнад свих великодостојника његових.
И дођоше заједно са њим од синова Израиљевих и свештеника и Левита и свештенопојаца и вратара и свештенослугу у Јерусалим, седме године царовања Артаксеркса, петог мјесеца (ова година бјеше цару седма).
Изишавши, дакле, из Вавилона у младомјесечје првог мјесеца, на младомјесечје петог мјесеца су стигли у Јерусалим, по даној им помоћи од Господа у томе.
А Јездра је имао велико знање у томе да ништа не изостави из Закона Господњег и од заповијести при учењу свега Израиља свим наредбама и судовима.
А стиже писмена наредба од Артаксеркса цара Јездри, свештенику и читачу Закона Господњег, чији препис је како слиједи:
Цар Артаксеркс Јездри свештенику и читачу Закона Господњег – радовати се!
Ја човјекољубиво просудивши, заповиједих онима који то желе из народа јудејскога добровољно, и од свештеника и Левита, од оних који су у нашем царству, да пођу са тобом у Јерусалим.
Који, дакле, хоће, нека се саберу и крену на пут, као што се изволе мени и седморици пријатеља савјетника,
Како би посјетили Јудеју и Јерусалим, сљедствено ономе што стоји у Закону Господњем,
И да би однијели дарове Господу Израиља, које обећах ја и пријатељи, у Јерусалим, и све злато и сребро које се нађе у земљи вавилонској, Господу у Јерусалим, са оним што је даровано од народа у Храм Господа њиховог, који је у Јерусалиму:
Да се сабере злато и сребро за волове и овнове и јагањце и за све што томе слиједи,
Да би се принијеле жртве на жртвеник Господа њиховог у Јерусалиму.
И све што хоћеш са браћом својом учинити златом и сребром, изврши сагласно вољи Бога твога,
И свештене сасуде који су ти дати за потребе Храма Бога твога у Јерусалиму.
И све остало што ти дође под руку за потребу Храма Бога твога, даћеш из царске храмовне ризнице.
И ја Артаксеркс цар заповиједих ризничарима Сирије и Феникије да све што затражи Јездра свештеник и читач Закона Бога Вишњега, тачно да му даду, до сто таланата сребра,
А такође и пшенице до сто кора и вина до мјера сто и соли изобилно.
Све ово по Закону Божјем нека буде тачно учињено Богу Вишњему да се не би разгњевио на царство цара и синова његових.
А вама говорим да свима свештеницима и Левитима и свештенопојцима и вратарима и храмовним слугама и писарима Храма тога никакав порез ни други намет да не бива, и нико да нема власт да њима нешто намеће.
И ти, Јездро, по мудрости Божјој постави судије и начелнике да суде по свој Сирији и Феникији свима који знају Закон Бога твога, а оне који не знају – научи.
А сви они који преступају Закон Бога твога и царску наредбу биће строго кажњени, било смрћу, било казном или новчаном одштетом или изгнанством.
И рече Јездра, читач светих (књига): Благословен једини Господ који даде ово у срце царево, да прослави дом Његов у Јерусалиму,
И учини част мени пред царем и савјетницима и свим пријатељима и великашима његовим:
И ја се осмјелих уз помоћ Господа Бога мога и сабрах из Израиља људе да пођу заједно са мном.
И ови су предводници по отачким родовима својим и обласним началствима који су дошли са мном из Вавилона у царевину Артаксеркса цара:
Од синова Финесових Гарсом; од синова Итамарових Гамил (Гамаил); од синова Давидових Атус Сехенијев;
Од синова Форосових Захарија и са њим по попису људи сто педесет;
Од синова Фаатмоављих Елијаоније Зарејев и са њим двије стотине људи;
од синова Затојевих Сехенија Езеиљев и са њим људи три стотине; од синова Адинових Вин (Овид) Јонатујев и са њим људи двије стотине педесет;
од синова Иламових Јесија Готолијев и са њим људи седамдесет;
Од синова Сафатијевих Зареја Михаилов и са њим људи седамдесет;
Од синова Јоавових Авадија Језиљев и са њим људи двије стотине дванаест;
Од синова Ванијевих Асалимот Јоасафијев и са њим људи сто шездесет,
Од синова Вавијевих Захарија Вивајев и са њим људи двадесет осам;
Од синова Асгатових Јован Акатан и са њим људи сто десет;
Од синова Адоникамових последњи, а ово су имена њихова: Елифалат, Јеуил (Јеуилов?) и Самеја и са њима људи седамдесет;
Од синова Вагојевих Утиј Исталкуров и са њим људи седамдесет.
И сабрах их на ријеци званој Тера, и борависмо ондје три дана, и упознах се са њима.
И од синова свештеничких и од Левита не нађох ондје (никог),
Па послах Елеазару и Идуилу и Маасману и Елнатану и Самеју и Јориву, Натану, Енатану, Захарији и Месоламу, настојницима и учењацима,
И рекох им да дођу Адеју настојнику што је на мјесту Касифи (Ризница?),
Заповиједивши им да се договоре са Адејом (Додејом) и са браћом његовом и са чуварима ризнице тога мјеста, да нам пошаљу свештенослужитеље у дом Господа нашега.
И доведоше нам моћном руком Господа нашега људе учене од синова Моолија Левијева из Израиља, Асевивија и синове и браћу, осамнаест,
Асевија и Ануна и Осеја, брата од синова Ханунејевих, и синови њихови, људи двадесет,
и од слугу Храма, које даде Давид и настојници да раде Левитима, слугу Храма двије стотине двадесет; имена свих њих су записана.
И објавих ондје пост младићима пред Господом нашим
Да измолимо од Њега благи пут нама и онима са нама, дјеци нашој и стоци.
Јер била ме срамота да тражим од цара пјешаке и коњанике и пратњу ради безбједности од непријатеља наших.
Цару, пак, рекосмо да ће сила Господа нашега бити с онима који га призивају на свако право усмјерење.
И опет се помолисмо Господу нашем за ово и благу милост задобисмо.
И одвојих од родоначелника свештеника људи двадесет и два, и Серевијана и Асавијана и са њима од браће њихове десет људи,
И изнесох им сребро и злато и свештене сасуде дома Господа нашега, које сам цар дарива, и савјетници његови и великаши и сав Израиљ.
И изнијевши предадох им сребра таланата шест стотина педесет, и сребрених сасуда сто таланата, и злата таланата стотину, и позлаћених (сасуда) двадесет и мједених сасуда од добре мједи сијајуће златообразно – сасуда дванаест.
И рекох им: И ви сте свети Господу, и сасуди свети, и сребро и злато завјештано Господу, Господу отаца наших:
Стражите и чувајте то док га не предате родоначелницима свештеника и Левита и настојницима отачких родова Израиља у Јерусалиму у сасудохранилницу дома Господа нашега.
Узевши, пак, свештеници и Левити сребро и злато и сасуде јерусалимске, унесоше у Храм Господњи.
И подигнувши се са ријеке Тере дванаестог дана првога мјесеца, уђосмо у Јерусалим, уз помоћ моћне руке Господа нашега који бјеше на нама; и избави нас при уласку од сваког непријатеља, и дођосмо у Јерусалим.
И када тамо би трећи дан, измјерено сребро и злато предаде се у дом Господа нашега Мармоти Уринијом, свештенику,
А са њим бјеше Елеазар Финесов, такође са њима бјеху Јосавад Исусов и Моет Саванов, Левити, – све на број и мјеру, и би пописана сва мјера (тежина) њихова онога часа.
А они који дођоше из заробљеништва, принесоше жртве Богу Израиљеву, Господу, дванаест волова за сав Израиљ, овнова деведесет шест, јагањаца седамдесет два, јараца за спасење дванаест; све на жртву Господу.
И предадоше наредбе цареве царским управницима и епарсима Килисирије и Феникије, и прославише народ и Храм Господњи.
И кад се ово сврши, приступише ми предводитељи говорећи:
Не одвоји се народ израиљски и начелници његови и свештеници и Левити од иноплеменог народа земаљског и нечистота њихових – Хананејаца, Хетејаца, Ферезеја и Јевусеја и Моаваца и Египћана и Идумејаца.
Јер саживјеше се са кћерима њиховим, и они и синови њихови, и помијеша се сјеме свето с иноплеменим народима земаљским и приопштише се предводитељи и велможе тога безакоња од самог почетка.
И чим сам чуо то, раздерах хаљине и свештену ризу и почупах власи косе и браде, па сједох тужан и жалостан.
Тада се сабраше око мене сви који су покретани ријечју Господа Израиљева, док сам ја плакао због безакоња, и сједио претужан све до вечерњег жртвоприношења.
И уставши од поста, имајући раздеране хаљине и свештене ризе, приклонивши кољена и испруживши руке ка Господу, говорих:
Господе, постидјех се и посрамих се пред лицем Твојим;
Јер гријеси наши умножише се преко глава наших, а безумља наша узнијеше се до небеса,
Од времена отаца наших у великом смо гријеху до дана овога.
И због гријеха наших и отаца наших бисмо предани, са браћом нашом и са царевима нашим и са свештеницима нашим, царевима земаљским под мач и ропство и грабеж са срамотом до дана данашњега.
Сада, пак, колика нам се догоди милост од Тебе, Господе, да нам се остави коријен и име у мјесту освећења Твога,
И да нам се открије светионик у дому Господа Бога нашега, да нам се даде храна у вријеме робовања нашега.
И док смо робовали не бисмо остављени од Господа нашега, него нам учини да будемо у милости пред царевима персијским,
Да нам даде храну и да прослави Храм Господа нашега и подигне опустошени Сион да би нам дао стаменост у Јудеји и Јерусалиму.
И сада, шта да кажемо, Господе, имајући све ово? Јер погазисмо заповијести Твоје које си дао руком слугу Твојих пророка говорећи:
Земља у коју улазите да је наслиједите, јесте земља оскврнављена нечистотом иноплеменика земаљских, који је прљавштином својом испунише.
А сада кћери ваше не удајите за синове њихове и кћери њихове не узимајте за синове своје.
И не тражите да имате мир са њима све вријеме да би, укријепивши се, јели добра земаљска и да би их предали у насљедство синовима вашим довијека.
И све што нам се догађа, бива због дјела наших злих и због великих гријехова наших.
Ти, пак, Господе, олакшао си гријехе наше и дао си нам такав коријен; но опет вратисмо се да погазимо Закон Твој, да се помијешамо са нечистотом народа земаљских.
Нијеси ли се разгњевио на нас, да нас погубиш док не нестане коријен и сјеме и име наше?
Господе Израиљев, истинит си, јер остаде нам коријен до данас.
Ево, сад смо пред Тобом у безакоњима нашим; а није више да стојимо пред Тобом у њима.
И док се молио Јездра, и исповиједао, плачући на земљи ничице пред Храмом, сабра се око њега из Јерусалима велико мноштво народа, људи и жена и младих; а би велики плач у том мноштву.
И повикавши Јехонија Јеилов, од синова Израиљевих, рече Јездри: Ми сагријешисмо Господу и узесмо жене иноплемене од народа земаљских; и сада, ево, наде Израиљу.
У томе нека буде заклетва Господу – да избацимо све жене наше од иноплеменика са дјецом њиховом, као што си расудио, они који се покоравају Закону Божјем.
Устани и изврши ово, јер то је твој посао, а ми ћемо смјело стати уза те.
И уставши Јездра, закле родоначелнике свештеника и Левита свега Израиља да тако поступе. И заклеше се.
