Соломона походи царица Савска и дарује га. Његово богатство и смрт. (в. 1 цар 10, 1-13)
А царица Савска чу глас о Соломону, па дође у Јерусалим да искуша Соломона загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломону, говори с њим о свему што јој бјеше у срцу.

И Соломон јој одговори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа што јој не би одговорио.

А кад царица Савска видје мудрост Соломонову и дом који бјеше сазидао,

И јела на столу његову, и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово, и пехарнике његове, и њихово одијело, и његове жртве паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе,

Па рече цару: Истина је што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

Али не хтјех вјеровати што говораху докле не дођем и видим својим очима; а, гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала.

Благо људима твојим и благо свијем слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.

Да је благословен Господ Бог твој којему си омилио, те те посади на пријесто свој да царујеш умјесто Господа Бога својега; јер Бог твој љуби Израиља да би га утврдио довијека, зато им постави тебе царем да судиш и дијелиш правицу.

Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгога камења; нигда више не би таквих мириса какве даде царица Савска цару Соломону.

И слуге Хирамове и слуге Соломонове које донесоше злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгога камења.

И начини цар од тога дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за пјеваче; нигда се прије нијесу видјеле такве ствари у земљи Јудиној.

А цар Соломон даде царици Савској што год зажеље и заиска, осим уздарја за оно што бјеше донијела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

А злата што дохођаше Соломону сваке године, бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата,

Осим онога што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви Арапски и главари земаљски доношаху Соломону злато и сребро.

И начини цар Соломон двјеста штитова од кованога злата, шест стотина сикала кованога злата дајући на један штит,

И три стотине малијех штитова од кованога злата, дајући триста сикала злата на један штитић. И остави их цар у дому од шуме Ливанске.

И начини цар велик пријесто од слонове кости, и обложи га чистијем златом.

А бијаше шест басамака у пријестола, и подножје од злата састављено с пријестолом, и ручице с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај ручица.

И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не би такав начињен ни у којем царству.

И сви судови из којих пијаше цар Соломон бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистога злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломонова.

Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовијем: једанпут у три године враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне.

Тако цар Соломон бијаше већи од свијех царева земаљских богатством и мудрошћу.

И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломона, да чују мудрост његову коју му даде Господ у срце.

И донашаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазге сваке године.

Тако да имаше Соломон четири тисуће стаја за коње и кола, и дванаест тисућа коњика, које намјести по градовима гдје му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.

И владаше над свијем царевима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске.

И учини цар, те у Јерусалиму бјеше сребра као камена, а кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

И довођаху Соломону коње из Мисира и из свијех земаља.

А остала дјела Соломонова, прва и пошљедња, нијесу ли записана у књизи Натана пророка и у пророчанству Ахије Силомљанина и у утвари Ида видиоца о Јеровоаму, сину Наватову?

А царова Соломон у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет година.

И почину Соломон код отаца својих, и погребоше га у граду Давида оца његова; а на његово мјесто зацари се Ровоам, син његов.

Ровоам постаје цар. Подјела царства на Јудино и Израиљево. (в. 1 цар 12, 1-24)
Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре.

А кад чу Јеровоам, син Наватов, који бијаше у Мисиру побјегав онамо од цара Соломона, врати се Јеровоам из Мисира.

Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи:

Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас, па ћемо ти служити.

А он им рече: До три дана дођите опет к мени. И народ отиде.

Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломоном, оцем његовијем, док бијаше жив, и рече: Како свјетујете да одговорим народу?

А они му одговорише говорећи: Ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лијепијем ријечима, они ће ти бити слуге свагда.

Али он остави свјет што га свјетоваше старци, и учини вијеће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим;

И рече им: Шта ви свјетујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац.

Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: Мој мали прст дебљи је од бедара оца мојега.

Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.

А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им бјеше казао цар рекав: Дођите опет к мени до три дана.

И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам свјет старачки,

И одговори им како га свјетоваше младићи говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивијем бичевима.

И цар се оглуши народа, јер Бог бјеше тако уредио да би потврдио Господ ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватову.

А кад видје сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав дио ми имамо с Давидом? Немамо нашљедства са сином Јесејевијем. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје.

Само над синовима Израиљевијем који живљаху по градовима Јудинијем зацари се Ровоам.

И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком, али га синови Израиљеви засуше камењем, те погибе. Тада цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.

Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњега дана.

Бог забрањује Ровоаму да ратује с Израиљем. Ровоамове тврђаве. Свештеници налазе у њега прибјежиште. Његове жене и дјеца.
А кад дође Ровоам у Јерусалим, сазва дом Јудин и Венијаминов, сто и осамдесет тисућа одабранијех војника, да завојште на Израиља да поврате царство Ровоаму.

Али дође ријеч Господња Семаји, човјеку Божијему, говорећи:

Кажи Ровоаму, сину Соломонову, цару Јудину, и свијем синовима Израиљевијем од Јуде и Венијамина, и реци:

Овако вели Господ: Не идите и не бијте се с браћом својом, вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше ријеч Господњу и вратише се и не идоше на Јеровоама.

И Ровоам сједе у Јерусалиму, и сазида тврде градове у земљи Јудиној;

Сазида Витлејем и Итам и Текују,

И Вет-Сур и Сохот и Одолам,

И Гат и Марису и Зиф,

И Адораим и Лахис и Азику,

И Сарају и Ејалон и Хеврон, који су у земљи Јудиној и Венијаминовој тврди градови.

А кад утврди те градове, намјести у њима заповједнике, и стаје за жито и за уље и за вино,

И у сваком граду штитова и копаља, и утврди их јако. Тако његов бијаше Јуда и Венијамин.

И свештеници и Левити, који бијаху по свему Израиљу, сабраше се к њему из свијех крајева својих.

Јер оставише Левити подграђа своја и достојања своја, и отидоше у Јудејску и у Јерусалим, јер их отјера Јеровоам и синови његови да не врше службе свештеничке Господу.

И постави себи свештенике за висине и за ђаволе и за теоце, које начини.

А за њима из свијех племена Израиљевијех који управише срце своје да траже Господа Бога Израиљева, дођоше у Јерусалим да принесу жртву Господу Богу отаца својих.

И тако утврдише царство Јудино, и укријепише Ровоама, сина Соломонова, за три године, јер за те три године хођаху путем Давидовијем и Соломоновијем.

А Ровоам се ожени Маелетом, кћерју Јеримота, сина Давидова, и Авихаилом, кћерју Есијава, сина Јесејева,

Која му роди синове: Јеуса и Самарију и Зама.

А послије ње ожени се Махом, кћерју Авесаломовом, која му роди Авију и Атаја и Зиву и Селомита.

А љубљаше Ровоам Маху кћер Авесаломову, већма од свијех жена својих и иноча својих; јер имаше осамнаест жена и шездесет иноча, и роди двадесет и осам синова и шездесет кћери.

И Ровоам постави Авију, сина Машина, поглаваром и кнезом над браћом његовом, јер га шћаше поставити царем.

И мудро радећи, растури све синове своје по свијем крајевима Јудинијем и Венијаминовијем, по свијем тврдијем градовима, и даде им хране изобила, и доведе им много жена.

Ровоама побјеђује Сисак, цар мисирски. Даља владавина и смрт.
А кад Ровоам утврди царство и кад осили, остави закон Господњи и сав Израиљ с њим.

А пете године царовања Ровоамова дође Сисак, цар Мисирски, на Јерусалим, јер згријешише Господу,

С тисућу и двије стотине кола и са шездесет тисућа коњика, и не бјеше броја народу који дође с њим из Мисира, Лувејима, Сухејима и Хусејима.

И узе тврде градове Јудине и дође до Јерусалима.

Тада дође Семаја пророк к Ровоаму и кнезовима Јудинијем, који се бијаху скупили у Јерусалим од Сисака, и рече им: Овако вели Господ: Ви остависте мене, зато и ја остављам вас у руке Сисаку.

Тада се понизише кнезови Израиљеви и цар, и рекоше: Праведан је Господ.

А кад их видје Господ гдје се понизише, дође ријеч Господња Семаји говорећи: Понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење, и неће се излити јарост моја на Јерусалим преко Сисака.

Него ће му бити слуге да познаду шта је мени служити, шта ли служити царствима земаљским.

И тако дође Сисак, цар Мисирски, у Јерусалим и узе благо дома Господњега и благо дома царева, све то узе; узе и штитове златне које бјеше начинио Соломон;

И на њихово мјесто начини цар Ровоам штитове од мједи и предаде их старјешинама над стражарима који чувају врата дома царева.

И кад иђаше цар у дом Господњи, долажаху стражари и ношаху их, а послије их опет остављаху у ризницу стражарску.

Што се дакле понизи, одврати се од њега гњев Господњи, и не затре га сасвијем, јер још у Јуди бјеше добра.

И утврди се цар Ровоам у Јерусалиму, и царова; јер бијаше Ровоаму четрдесет и једна година кад се зацари, и седамнаест година царова у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свијех племена Израиљевијех да ондје намјести име своје. А матери његовој бјеше име Нама, Амонка.

Али он чињаше зло, јер не управи срца својега да тражи Господа.

Али дјела Ровоамова, прва и пошљедња, нијесу ли записана у књизи пророка Семаје и видиоца Ида, гдје се казују кољена а и ратови који бијаху једнако међу Ровоамом и Јеровоамом?

И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Авија син његов.