Цар Језекија чисти и освећује храм Господњи. Васпоставља права богослужења и жртвовања. (уп. 2 цар 18, 1-6)
Језекији бјеше двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Авија, кћи Захаријина.

И чињаше што је право пред Господом сасвијем како је чинио Давид, отац његов.

Прве године својега царовања, првога мјесеца, отвори врата на дому Господњем и оправи их.

И сазва свештенике и Левите, и сабра их на источну улицу,

И рече им: Чујте ме, Левити, освештајте се сада и осветите дом Господа Бога отаца својих и изнесите нечистоту из светиње.

Јер сагријешише оци наши и чинише што је зло пред Господом Богом нашим, и оставише га; и одвратише лице своје од шатора Господњега и окренуше му леђа;

И затворише врата од тријема, и погасише жишке, и кадом не кадише, нити жртава паљеница приносише у светињи Богу Израиљеву.

Зато се разгњеви Господ на Јуду и на Јерусалим, † те их даде да се потуцају и да буду чудо и подсмијех, како видите својим очима.

Јер, ето, падоше оци наши од мача, и синови наши и кћери наше и жене наше заробише се зато.

Сада, дакле, наумио сам задати вјеру Господу Богу Израиљеву да би се одвратила од нас жестина гњева његова.

Синови моји, не оклијевајте више, јер је вас изабрао Господ да стојите пред њим и служите му, и да му будете слуге и да му кадите.

Тада усташе Левити Мат, син Амасајев, и Јоило, син Азаријин, од синова Катовијех; а од синова Мераријевих Кис, син Авдијев, и Азарија, син Јалелеилов; и од синова Гирсоновијех Јоах, син Зимин, и Еден, син Јоахов;

И од синова Елисафановијех Симрије и Јеило, и од синова Асафовијех Захарија и Матанија;

И од синова Амоновијех Јеило и Симеј, и од синова Једутуновијех Семаја и Озило;

И скупише браћу своју, и освештавши се дођоше, како бјеше заповједио цар по ријечи Господњој, да очисте дом Господњи.

И ушавши свештеници у дом Господњи да га очисте, износише сву нечистоту што нађоше у цркви Господњој у тријем дома Господњега; а Левити купише и износише напоље на поток Кедрон.

А почеше освећивати првога дана првога мјесеца; а осмога дана тога мјесеца уђоше у тријем Господњи, и освећиваше дом Господњи осам дана, и шеснаестога дана првога мјесеца свршише.

Потом дођоше к цару Језекији и рекоше: Очистисмо сав дом Господњи и олтар за жртве паљенице и све судове његове и сто за постављање и све судове његове,

И све судове које бјеше бацио цар Ахаз докле цароваше гријешећи, и спремисмо и осветисмо, и ено их пред олтаром Господњим.

Потом цар Језекија уста рано, и сазва управитеље градске и отиде у дом Господњи.

И доведе седам јунаца и седам овнова и седам јагањаца и седам јараца за гријех, за царство и за светињу и за Јуду; и рече синовима Ароновијем, свештеницима, да принесу на олтару Господњем.

Тада заклаше говеда, и свештеници узевши крв њихову, покропише олтар; заклаше и овнове и крвљу њиховом покропише олтар; и заклаше јагањце и крвљу њиховом покропише олтар.

Потом доведоше јарце за гријех пред цара и пред збор, и они метнуше руке своје на њих.

И заклаше их свештеници и очистише крвљу њиховом олтар на очишћење свему Израиљу, јер цар заповједи да се за сав народ Израиљев принесе жртва паљеница и жртва за гријех.

И постави Левите у дому Господњем с кимвалима и псалтирима и гуслама, како бјеше заповједио Давид и Гад, видјелац царев, и Натан пророк; јер од Господа бјеше заповијест преко пророка његовијех.

И тако стајаху Левити са справама Давидовијем, а свештеници с трубама.

Тада заповједи Језекија да принесу жртву паљеницу на олтару. И кад се поче жртва паљеница, поче се пјесма Господња уз трубе и справе Давида, цара Израиљева.

И сав се збор клањаше, и пјевачи пјеваху и трубачи трубљаху, и то све докле се не сврши жртва паљеница.

А кад свршише жртву, цар и сви који бијаху с њим падоше и поклонише се.

Потом рече цар и кнезови Левитима да хвале Господа ријечима Давидовијем и Асафа видиоца; и хвалише с великим весељем, и савивши се поклонише се.

Тада Језекија проговори и рече: Сада посветисте руке своје Господу, приступите и донесите приносе и жртве захвалне у дом Господњи. И донесе сав збор приносе и жртве захвалне, и ко год бјеше вољна срца жртве паљенице.

И на број бјеше жртава паљеница што донесе збор, седамдесет волова, сто овнова, двјеста јагањаца, све за жртву паљеницу Господу;

А других ствари посвећенијех бјеше шест стотина волова и три тисуће оваца.

Али мало бијаше свештеника, те не могаху дријети свијех жртава паљеница; зато им помагаху браћа њихова Левити докле се не сврши посао и докле се не освешташе други свештеници; јер Левити бијаху радији освештати се него свештеници.

И бијаше врло много жртава паљеница с претилином од жртава захвалнијех и † наљева на жртве паљенице. Тако би повраћена служба у дому Господњем.

И радоваше се Језекија и сав народ што Бог управи народ, јер ово би нагло.

Језекија обнавља празновање Пасхе.
Потом посла Језекија к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовијем и Манасијиним да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљеву.

Јер цар и кнезови његови и сав збор свијећаше у Јерусалиму да славе пасху другога мјесеца.

Јер је не могаше славити у то вријеме, јер не бијаше доста свештеника посвећенијех и народ се не бјеше скупио у Јерусалим.

И то би по вољи цару и свему збору.

И одредише да огласе по свему Израиљу од Вирсавеје до Дана да дођу у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљеву, јер је одавна не бјеху славили како је написано.

И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповијести царевој говораху: Синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамову, Исакову и Израиљеву, па ће се и он обратити к остатку који сте остали од руку царева Асирских.

Не будите као оци ваши и као браћа ваша што гријешише Господу Богу отаца својих, те их даде да буду чудо, како видите.

Не будите, дакле, тврдоврати као оци ваши, дајте руке Господу и ходите у светињу његову коју је осветио навијек, и служите Господу Богу својему, па ће се одвратити од вас жестина гњева његова.

Јер ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у онијех који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ Бог ваш милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас ако се обратите к њему.

А кад ти гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној све до Завулона, подсмијеваху им се и ругаху им се.

Али неки од Асира и од Манасије и од Завулона покоривши се дођоше у Јерусалим.

И над Јуду дође рука Господња, те им даде једно срце да учине што бјеше заповједио цар и кнезови по ријечи Господњој.

И скупи се у Јерусалим мноштво народа да празнују празник пријеснијех хљебова другога мјесеца, и би сабор веома велик.

Тада се подигоше и оборише олтаре што бијаху у Јерусалиму, и све олтаре кадионе оборише и бацише у поток Кисон.

Потом заклаше пасху четрнаестога дана другога мјесеца; а свештеници и Левити постидјевши се освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи.

И стадоше својим редом како треба по закону Мојсија, слуге Божијега; и свештеници кропише крвљу примајући из руку Левитима.

Јер их много бијаше у збору који се не бјеху освештали; зато Левити клаху пасху за свакога који не бјеше чист да би их посветили Господу.

Јер мноштво народа, многи од Јефрема и од Манасије и од Исахара и од Завулона не очистише се, него једоше пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти свакога,

Ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу.

И услиши Господ Језекију и сачува народ.

И тако синови Израиљеви који бјеху у Јерусалиму, празноваше празник пријеснијех хљебова седам дана у великом весељу, и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу.

И Језекија говори љубазно са свијем Левитима који вјешти бијаху служби Господњој; и једоше о празнику седам дана приносећи жртве захвалне и славећи Господа Бога отаца својих.

И сав збор договори се да празнује још седам дана; и празноваше још седам дана у весељу.

Јер Језекија, цар Јудин, даде збору тисућу јунаца и седам тисућа оваца; а кнезови дадоше збору тисућу јунаца и десет тисућа оваца; и освешта се много свештеника.

И тако се провесели сав збор Јудин и свештеници и Левити, и сав збор што бјеше дошао од Израиља, и дошљаци што бјеху дошли из земље Израиљеве и који живљаху у земљи Јудиној.

И би весеље велико у Јерусалиму; јер од времена Соломона, сина Давидова, цара Израиљева, не би тако у Јерусалиму.

Потом усташе свештеници и Левити и благословише народ; и услишен би глас њихов, и молитва њихова дође у стан светиње Господње на небо.

Јосија свечано празнује Пасху и гине у рату са мисирским царем Нехаоном.
И празнова Јосија у Јерусалиму пасху Господу; и клаше пасху четрнаестога дана првога мјесеца.

И постави свештенике у службе њихове и утврди их да служе у дому Господњем.

И рече Левитима који учаху вас народ Израиљев и бијаху посвећени Господу: Намјестите свети ковчег у дому који је сазидао Соломон, син Давидов, цар Израиљев, не треба више да га носите на раменима; сада служите Господу Богу својему и народу његову Израиљу.

И приправите се по домовима отаца својих по редовима својим како је наредио Давид, цар Израиљев, и Соломон, син његов.

И стојте у светињи по редовима домова отачких браће своје, синова народнијех, и по редовима домова отачких међу Левитима.

И тако закољите пасху, и освештајте се и приправите браћу своју да би чинили како је рекао Господ преко Мојсија.

И Јосија даде народу од стоке јагањаца и јарића, све за пасху, свјема који бијаху ондје, на број двије тисуће и шест стотина, и три тисуће говеда, све од царева блага.

И кнезови његови дадоше драговољно народу, свештеницима и Левитима: Хелкија и Захарија и Јехило, старјешине у дому Божијем, дадоше свештеницима за пасху двије тисуће и шест стотина јагањаца и јарића и три стотине говеда.

Хонанија и Семаја и Натанаило, браћа његова, и Асавија и Јеило и Јозавад, поглавари Левитски, дадоше Левитима за пасху пет тисућа јагањаца и јарића и пет стотина говеда.

И кад би спремљено за службу, стадоше свештеници на своје мјесто и Левити у редовима својим, по заповијести царевој.

И клаху пасху, и свештеници кропљаху крвљу примајући из њиховијех руку, а Левити дераху.

И одвојише жртву паљеницу да даду народу по редовима домова отачких да се принесе Господу, како је написано у књизи Мојсијевој. Тако учинише и с говедима.

И пекоше пасху на огњу по обичају; а друге посвећене ствари кухаше у лонцима и у котловима и у тавама, и раздаваше брзо свему народу.

Потом готовише себи и свештеницима; јер свештеници, синови Аронови, имаху посла око жртава паљеница и претилина до ноћи; зато Левити готовише и себи и свештеницима, синовима Ароновијем.

И пјевачи, синови Асафови, стајаху на свом мјесту, по заповијести Давидовој и Асафовој и Емановој и Једутуна, видиоца царева; и вратари на сваким вратима не мицаху се од службе своје, него браћа њихова, остали Левити, готовише им.

Тако би уређена сва служба Господња у онај дан да се прослави пасха и принесу жртве паљенице на олтару Господњем, по заповијести цара Јосије.

И празноваше синови Израиљеви који се нађоше ондје пасху у то вријеме и празник пријеснијех хљебова седам дана.

И не би пасха празнована као ова у Израиљу од времена Самуила пророка, нити који царева Израиљевијех празнова пасху као што је празнова Јосија са свештеницима и Левитима и са свијем Јудом и Израиљем што га се нађе, и с Јерусалимљанима.

Осамнаесте године царовања Јосијина празнована би та пасха.

Послије свега тога, кад Јосија уреди дом, дође Нехаон, цар Мисирски, да бије Харкемис на Ефрату, и Јосија изиде преда њ.

А он посла к њему посланике и поручи: Шта ја имам с тобом, царе Јудин? Не идем ја данас на тебе, него на дом који војује на мене, и Бог ми је заповједио да похитам. Прођи се Бога који је са мном, да те не убије.

Али се Јосија не одврати од њега, него се преобуче да се бије с њим, и не послуша ријечи Нехаоновијех из уста Божјих, него дође да се побије у пољу Мегидонском.

И стријелци устријелише цара Јосију, и цар рече слугама својим: Извезите ме одавде, јер сам љуто рањен.

И скидоше га слуге његове с кола, и метнуше на друга кола која имаше и одвезоше га у Јерусалим; и умрије, и би погребен у гробљу отаца својих. И сав Јуда и Јерусалим плака за Јосијом.

И пророк Јеремија нарица за Јосијом. И сви пјевачи и пјевачице спомињаше у тужбалицама својим Јосију до данашњега дана, и уведоше их у обичај у Израиљу и, ето, написане су у плачу.

А остала дјела Јосијина и милостиње његове, како пише у закону Господњем,

Дјела његова прва и пошљедња, ето, записана су у књизи о царевима Израиљевијем и Јудинијем.