Јудин цар Озија влада у почетку добро и срећно, али се понесе срце његово; због кађења кажњен губом. (уп. 2 цар 14, 21, 22; 15, 1-7)
Тада сав народ Јудин узе Озију, коме бијаше шеснаест година, и зацарише га на мјесто оца његова Амасије.

Он сазида Елот повратив га Јуди, пошто цар почину код отаца својих.

Озији бијаше шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и двије године у Јерусалиму. Матери му бијаше име Јехолија из Јерусалима.

Он чињаше што је право пред Господом сасвијем како је чинио Амасија, отац његов.

И тражаше Бога докле жив бијаше Захарија који разумијеваше утваре Божије; и докле год тражаше Господа, даваше му срећу Бог.

Јер изашав војеваше с Филистејима, и обори зидове Гату и зидове Јавни и зидове Азоту; и сазида градове у земљи Азотској и по Филистејима.

И Бог му поможе против Филистеја и против Арапа, који живљаху у Гурвалу, и против Моанаца.

И Амонци даваху даре Озији, и разнесе се име његово до Мисира, јер осили веома.

И сазида Озија куле у Јерусалиму на вратима на углу, и на вратима у долу, и на углу, и утврди их.

Сазида и у пустињи куле и ископа много студенаца, јер имаше много стоке и у долинама и у равницама, и ратара и виноградара по брдима и на Кармилу, јер му мила бјеше пољска радња.

И имаше Озија убојиту војску, која иђаше у рат у четама бројем, како их изброји Јеило, писар, и Масија, управитељ, под управом Ананије, војводе царева.

Свега на број бијаше главара домова отачких храбријех јунака двије тисуће и шест стотина,

А под њиховом руком војске три стотине и седам тисућа и пет стотина храбријех војника, да помажу цару против непријатеља.

И начини Озија свој војсци штитове и копља и шљемове и оклопе и лукове и камење за праће.

И начини у Јерусалиму бројне справе врло вјешто измишљене да стоје на кулама и на угловима да мећу стријеле и велико камење; и разнесе се име његово далеко, јер му се дивно помагаше докле осили.

Али кад осили, понесе се срце његово, те се поквари и сагријеши Господу Богу својему, јер уђе у цркву Господњу да кади на олтару кадионом:

А за њим уђе Азарија свештеник и с њим осамдесет свештеника Господњих, храбријех људи;

И опријеше се цару Озији говорећи: Није твоје, Озија, кадити Господу, него свештеника, синова Ароновијех, који су посвећени да каде; изиди из светиње, јер си згријешио, и неће ти бити на част пред Господом Богом.

Тада се разгњеви Озија држећи у руци кадионицу да кади; и кад се гњевљаше на свештенике, изиде му губа на челу пред свијем свештеницима у дому Господњем код олтара кадионога.

И погледа га Азарија, поглавар свештенички и сви свештеници, а он губав на челу; и брже га изведоше напоље, а и сам похитје да изиде, јер га Господ удари.

И оста цар Озија губав до смрти своје, и сјеђаше у одвојеном дому губав, јер би одлучен од дома Господњега; а Јотам, син његов, управљаше домом царевијем и суђаше народу у земљи.

А остала дјела Озијина, прва и пошљедња, написао је пророк Исаија, син Амосов.

И почину Озија код отаца својих, и погребоше га код отаца његовијех у гробном пољу царском, јер рекоше: Губав је. И зацари се на његово мјесто Јотам, син његов.