Јосафатова побједа над Амонцима и Моавцима. Његов савез са Израиљевим царем Охозијом.
А послије тога синови Моавови и синови Амонови и с њима који живе међу синовима Амоновијем, дођоше да војују на Јосафата.

И дођоше те јавише Јосафату говорећи: Иде на те велико мноштво испреко мора, из Сирије; и ено их у Асасон-Тамару, а то је Ен-Гад.

А Јосафат се уплаши и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној.

И скупише се сви синови Јудини да траже Господа, и из свијех градова Јудинијех дођоше да траже Господа.

Тада стаде Јосафат у збору Јудину и Јерусалимском у дому Господњем пред тријемом новијем,

И рече: Господе Боже отаца наших! Нијеси ли ти Бог на небу и владаш свијем царствима народнијем? Није ли у твојој руци моћ и сила да ти нико не може одољети?

Нијеси ли ти, Боже наш, одагнао становнике ове земље испред народа својега Израиља, и дао је навијек сјемену Аврама, пријатеља својега?

Те се населише у њој и саградише ти у њој светињу за име твоје говорећи:

Кад нас задеси какво зло, мач освјетни или помор или глад, стаћемо пред овијем домом и пред тобом, јер је име твоје у овом дому, и вапићемо теби у невољи својој, услиши и избави.

А сад, ево, синови Амонови и Моавови и они из горе Сира, кроз које нијеси дао синовима Израиљевијем проћи кад иђаху из земље Мисирске, него их обидоше и не истријебише;

А, ево, они нам враћају дошавши да нас истјерају из нашљедства твојега, које си нам предао.

Боже наш, зар им нећеш судити? Јер у нама нема снаге да се опремо томе мноштву великом, које иде на нас, нити ми знамо што бисмо чинили, него су очи наше упрте у те.

А сви синови Јудини стајаху пред Господом, и дјеца њихова, жене њихове и синови њихови.

Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила, сина Захарије, сина Венаје, сина Јеила, сина Матанијина, Левита између синова Асафовијех,

И рече: Слушајте, сви синови Јудини и Јерусалимљани, и ти царе Јосафате, овако вам вели Господ: Не бојте се и не плашите се тога мноштва великога, јер није ваш рат него Божји.

Сјутра изидите на њих; они ће поћи уз брдо Зис, и наћи ћете их накрај потока према пустињи Јеруилу.

Не треба вида се бијете у овом боју; поставите се, стојте, па гледајте како ће вас избавити Господ, Јудо и Јерусалиме! Не бојте се и не плашите се, сјутра изидите пред њих, и Господ ће бити с вама.

Тада се Јосафат сави лицем к земљи, и сви Јудејци и Јерусалимљани падоше пред Господом, и поклонише се Господу.

А Левити од синова Катовијех и од синова Корејевијех усташе, те хвалише Господа Бога Израиљева гласом веома високим.

А ујутру уставши рано, изидоше у пустињу Текујску; а кад излажаху, стаде Јосафат и рече: Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани: Вјерујте Господу Богу својему и бићете јаки, вјерујте пророцима његовијем и бићете срећни.

И тако договорив се с народом, постави пјеваче Господње да хвале свету красоту идући пред војском и говорећи: Хвалите Господа, јер је довијека милост његова.

А кад почеше пјесму и хвалу, обрати Господ засједу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира, који изидоше на Јуду, те се разбише.

Јер синови Амонови и Моавови усташе на оне из горе Сира да их побију и потру; и кад побише оне из горе Сира, ударише једни на друге, те се потрше.

А кад Јуда дође до стражаре према пустињи и погледа на мноштво, а то мртва тјелеса леже по земљи, и ниједан не бјеше остао жив.

Зато дође Јосафат с народом својим да покупе плијен; и нађоше код њих много блага и драгоценијех накита на мртвацима, и наплијенише да већ не могоше носити; три дана купише плијен, јер га бјеше много.

А четврти дан скупише се у Долини благословној, јер ондје благословише Господа; зато се прозва мјесто Долина Благословена до данас.

Потом окренуше сви Јудејци и Јерусалимљани и Јосафат пред њима да се врате у Јерусалим с весељем, јер их овесели Господ непријатељима њиховијем.

И дођоше у Јерусалим са псалтирима и гуслама и трубама у дом Господњи.

И страх Божји дође на сва царства земаљска кад чуше да је Господ војевао на непријатеље Израиљеве.

И тако се смири царство Јосафатово, јер му Бог његов даде мир одсвуда.

И цароваше Јосафат над Јудом; тридесет и пет година бијаше му кад поче царовати, и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Азува, кћи Силејева.

И хођаше путем оца својега Асе, нити зађе с њега, чинећи што је право пред Господом.

Али висине не бише оборене, јер још не бјеше народ управио срца својега к Богу отаца својих.

А остала дјела Јосафатова, прва и пошљедња, ено, записана су у књизи Јуја, сина Ананијева, која је стављенау књигу о царевима Израиљевијем.

Потом здружи се Јосафат, цар Јудин, с Охозијом, царем Израиљевијем, који чињаше безакоња.

А здружи се с њим зато да начине лађе да иду у Тарсис; и начинише лађе у Есион-Гаверу.

Тада пророкова Елијезер, син Додавин, из Марисе за Јосафата говорећи: Што си се здружио с Охозијом, зато Господ разметну дјела твоја. И разбише се лађе и не могоше ићи у Тарсис.