Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
4:1
4:2
4:3
4:4
4:5
4:6
4:7
4:8
4:9
см.:Исх.14:9:22;
4:10
4:11
4:12
4:13
4:14
4:15
4:16
4:17
4:18
4:19
4:20
4:21
4:22
4:23
4:25
4:26
4:27
4:28
4:29
4:31
4:32
4:33
4:34
4:35
4:36
4:37
4:38
4:39
4:40
4:41
4:42
4:43
4:44
4:45
4:46
4:48
4:49
4:50
4:52
4:53
4:54
4:55
4:56
4:57
4:58
4:60
4:61
Сербский (синод.)
Битка код Емауса, Јудина побједа над Горгијом и Лисијем. Очишћење Жртвеника и Храма у Јерусалиму и празновање обновљења (= Ханука).
И узе Горгија пет хиљада људи и хиљаду коњице изабране; и отиђе та војска ноћу,
И узе Горгија пет хиљада људи и хиљаду коњице изабране; и отиђе та војска ноћу,
Да би напала на војни логор Јудејаца и поразила их изненада; а синови тврђаве (Јерусалимске) бјеху му водичи.
И чу то Јуда, и отиђе он и јунаци да ударе на војску цареву у Емаусу,
Док још бјеху војне снаге расуте ван табора.
И дође Горгија у логор Јудин ноћу и не нађе никога; и тражаше их у горама, јер како рече: „Они бјеже од нас.“
И заједно са јутром појави се Јуда у равници са три хиљаде људи, али штитове и мачеве не имадоше, као што хтједоше.
И видјеше војни табор незнабожаца јак и с оклопима, и коњицу око њега, и они бјеху научени за рат.
И рече Јуда својим људима: „Не бојте се мноштва њихова, и напада њихова не уплашите се!
Сјетите се како бише спасени оци наши у Црвеном мору када их гоњаше фараон са војском.
И сада, завапимо к Небу{Богу} не би ли нас помиловао, и сјетио се Завјета отаца наших и скршио ову војску пред лицем нашим данас.
И познаће сви народи да постоји Избавитељ и Спаситељ Израиљу.“
И подигоше иноплеменици очи своје и видјеше ове (Јудејце) да долазе са супротне стране,
И изиђоше из логора у бој. И затрубише војници Јудини,
И сукобише се, и поражени бише незнабошци и побјегоше у долину,
А ови сви падоше од мача. И гонише их (Јудејци) до Газирона{Газера} и до равница Идумејских и Азота и Јамније. И падоше од њих око три хиљаде људи.
И поврати се Јуда и војна сила његова од гоњења за њима,
И рече народу: „Не лакомите се на плијен, јер је рат наспрам нас;
И Горгија и војна сила на гори су близу нас. Него, станите сада против непријатеља наших и ратујте на њих, а послије ћете слободно узети плијен.“
Још док Јуда завршаваше, појави се један дио (војске) извиђајући са горе;
И видјеше да су (њихови) поражени и запаљен им логор, јер дим који се види свједочаше о томе;
И схвативши то, веома се уплашише; видјећи још и Јудин војни табор у долини готов у бојном поретку,
Побјегоше сви у земљу иноплеменика.{Филистејаца}
И поврати се Јуда ради плијењења логора; и узеше много злата и сребра, и јакинта и порфире морске,{плавог и црвеног скерлета} и богатство велико.
И вративши се, хваљаху и благосиљаху Небо (говорећи): „Јер је добро, јер је довијека милост Његова!“
И наста спасење велико Израиљу у онај дан.
А који се од иноплеменика спасоше, дошавши испричаше Лисију све шта се догодило.
А он, чувши то, смути се и паде у безнађе, јер се догоди Израиљу не оно што он хтједе, и збило се не оно што му је цар заповиједио.
И у сљедећој години сабра (Лисије) шездесет хиљада изабраних људи и пет хиљада коњице да завојшти на њих.
И дођоше у Идумеју и улогорише се у Ветсури. И сусрете их Јуда са десет хиљада људи.
И видје (Јуда) силни војни табор, и помоли се и рече: „Благословен си, Спаситељу Израиљев, који си скршио налет дива{Голијата} руком слуге Твога Давида, и предао си војни табор иноплеменика{Филистејаца} у руке Јонатана, сина Сауловог, и носиоца оружја његовог.
Тако, предај војску ову у руке народа твога Израиља, и нека се посраме са пјешадијом и коњицом својом.
Дај им страшљивост и расточи дрскост моћи њихове, и нека се поколебају поразом својим.
Обори их мачем љубитеља Твојих, и нека Те хвале у пјесмама сви који знају Име Твоје.“
И сударише се међу собом, и паде из табора Лисијевог око пет хиљада људи, и падоше наспрам њих (Јудеја).
А Лисије, видјевши настали пораз његове војске, а показану смјелост Јудине војске и како су готови или живјети или умријети јуначки, врати се у Антиохију; и најмљујући странце, умножаваше војску смишљајући да опет пође у Јудеју.
А рече Јуда и браћа његова: „Ево, поражени бише непријатељи наши. Узађимо (у Јерусалим) да очистимо Светиње{Храм} и обновимо их.“
И сакупи се сав табор и узиђоше на гору Сион.
И видјеше Светињу опустошену и Жртвеник оскврнављен и врата (Храма) спаљена, и у предворјима растиње порасло као у шуми или као у некој гори, и оставе разрушене.
И раздријеше хаљине своје, и ридаху ридањем великим, и посуше пепео по глави својој;
И падоше лицем на земљу, и затрубише трубама знамења и завапише ка Небу.
Тада нареди Јуда војницима да нападну на оне (војнике) у тврђави док он очисти Светиње.
И изабра свештенике непорочне, добровољце Закона.
И очисти Светиње, и уклонише камење оскврнављено на мјесто нечисто.
И вијећаху за оскврнављени Жртвеник свеспаљеница: шта ће са њиме учинити?
И дође им савјет добри да га сруше, да им не буде на срамоту што су га незнабошци оскврнавили; и срушише Жртвеник.
И одложише камење на гору Храма, на мјесто погодно, док не дође Пророк да да одговор о њима.
И узеше камење нетесано, сходно Закону, и озидаше Жртвеник нови као претходни.
И изградише Светињу и све унутар Храма и предворја осветише.
И начинише свете сасуде, нове, и унијеше свијећњак и жртвеник кадиони и сто хљебни у Храм.
И кадише на Жртвенику и запалише свјетиљке на свијећњаку и свјетљаху у Храму.
И поставише хљебове на сто и поставише завјесе. И свршише сва дјела која чињаху.
И уранише рано двадесет петог (дана) мјесеца деветог – то је мјесец Хаселев (Кислев) – године сто четрдесет осме.{14. децембра 164. г. прије Христа.}
И принијеше жртву по Закону на новом Жртвенику свеспаљеница који подигоше.
У вријеме и у дан у који га оскврнавише незнабошци, у тај дан се обнови уз пјесме и гусле и харфе и кимвале.
И паде сав народ ничице и поклонише се, и благословише на Небу Добропомоћника.
И празноваху обновљење Жртвеника осам дана, и принијеше жртве свеспаљенице са радошћу, и принијеше жртве спасења и захвалнице.
И украсише прочеље Храма вијенцима златним и штитовима, и обновише врата и оставе ставивши им врата.
И наста веома велика радост у народу, и избрисана би незнабожачка срамота.
И одредише Јуда и браћа његова и сва црква (заједница) Израиљева да се празнују дани обновљења Жртвеника у вријеме своје сваке године осам дана, од двадесет петог мјесеца Хаселева, с радошћу и весељем.
И изградише у вријеме оно гору Сион, унаоколо зидове високе и куле утврђене, да не би дошли незнабошци и погазили (оскврнавили) их, као што учинише раније.
И поставише ондје посаду војну да чувају (гору Сион); и утврдише тако и Ветсуру да је чувају да народ има тврђаву наспрам Идумеје.
