Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
14:1
14:2
14:3
14:4
14:5
14:6
14:7
14:8
14:9
14:10
14:11
14:12
14:13
14:14
14:15
14:16
14:17
14:18
14:19
14:20
14:21
14:22
14:23
14:24
14:25
14:26
14:27
14:28
14:29
14:30
14:31
14:32
14:33
14:34
14:35
14:36
14:37
14:38
14:39
14:40
14:41
14:42
14:43
14:44
14:45
14:46
14:47
14:48
14:49
Сербский (синод.)
Димитрије II Никатор пада у руке Персијанцима. Похвала Симону, вођи народа. Обнова савеза са Спартом и Римом. Почасни указ о дјелима Симоновим.
И године сто седамдесете{141. г. прије Христа.} сабра Димитрије цар војску своју и отиде у Мидију да прибави помоћ себи да би војевао на Трифона.
И године сто седамдесете{141. г. прије Христа.} сабра Димитрије цар војску своју и отиде у Мидију да прибави помоћ себи да би војевао на Трифона.
И чу Арсак, цар Персије и Мидије, да је дошао Димитрије у његове границе, и посла једнога од великаша својих да га ухвати жива.
И отиђе и нападе табор Димитријев, и ухвати га и доведе га Арсаку и врже га у тамницу.
И умири се земља Јудина у све дане Симонове, и он искаше добра народу своме, и допаде им се власт његова и слава његова у све дане.
И са свом славом својом узе Јопу за пристаниште и учини приступ острвима морским.
И прошири границе народу своме и владаше (чврсто) земљом.
И сакупи много заробљеника,{Јудејаца из туђих руку} и загосподари Газаром и Ветсуром и тврђавом (Јерусалима), и истријеби нечистоте из ње. И не бјеше ко би му се супротставио.
И бјеху (Јудејци) земљодјелци земље своје у миру; и земља даваше род свој и дрвеће пољско плод свој.
Старији сјеђаху на трговима; сви разговараху заједно о добрима, и младићи обукоше славу и одијело ратничко.
Градовима даваше храну и постави им справе утврђења, док се спомињаше име славе његове до крајева земље.
Учини мир на земљи, и весељаше се Израиљ весељем великим.
И сједе сваки под чокот свој и смокву своју, и није било ко би их плашио.
И нестаде ратујућег против њих на земљи, и цареви бише сатрвени у дане оне.
И укријепи све смирене{понижене} народа свога. Закон истраживаше, и искоријени сваког безаконога и лукавога.
Светињу прослави и умножи сасуде њене.
И чу се у Риму да умрије Јонатан, и до Спарте, и ожалостише се веома.
А када чуше да Симон, брат његов, постаде првосвештеник умјесто њега, и да он влада земљом и градовима у њој,
Написаше му на таблицама бронзаним да обнове с њим пријатељство и савезништво које установише са Јудом и Јонатаном, браћом његовом.
И бише прочитане пред црквом{народним сабрањем} у Јерусалиму.
И ово је препис посланица које послаше Спартанци: „Начелници Спартанаца и град – Симону, свештенику великом, и старјешинама и свештеницима и осталом народу Јудејском, браћи – да се радују!
Посланици послани народу нашем јавише нам о слави вашој и части, и обрадовасмо се доласку њиховом.
И исписасмо речено од њих у записнике народне овако: Нуминије, син Антиохов, и Антипатар, син Јасонов, посланици Јудејаца, дођоше нам обнављајући пријатељство са нама.
И би угодно народу да примимо ове људе славно и да унесемо препис ријечи њихових у званичне народне књиге да народ Спартанаца има успомену. А препис овога написасмо Симону првосвештенику.“
Послије овога посла Симон Нуминија у Рим с великим златним штитом тешким хиљаду кеса да утврди савез са њима.
А кад народ (римски) чу те ријечи, рекоше: „Каквом ћемо захвалношћу узвратити Симону и синовима његовим?
Јер остаде чврст, он и браћа његова и дом оца његова, и ратом отјераше непријатеља Израиља од њих и стекоше себи слободу.“ И уписаше у таблице бронзане и ставише на стубове на гори Сиону.
А ово је препис писма: „Осамнаестога дана мјесеца Елула, године сто седамдесет друге{139. г. прије Христа.} – а то је трећа година Симона, првосвештеника великога, у Асарамелу –
На великој скупштини свештеника и народа, и великаша народних и старјешина земље, обзнанише нам:
Пошто много пута настадоше ратови у земљи, а Симон син Мататијин, свештеник од синова Јоаривових, и браћа његова, изложише себе опасности и супротставише се противницима народа њиховог, да би опстала Светиња њихова и Закон, и славом великом прославише народ свој.
И сабра Јонатан народ њихов и постаде им првосвештеник, и би придодан народу своме.
И намјерише непријатељи њихови да наступе на земљу њихову (да сатру земљу њихову) и пруже руку на Светињу њихову.
Тада устаде Симон и војева за народ свој, и потроши новац многи од своје имовине, и снабдје оружјем људе војске народа свога и даде им плате.
И утврди градове Јудеје, и Ветсуру која је на границама Јудеје, гдје је раније било оружје непријатеља, и постави тамо војну посаду – људе Јудејце.
И Јопу утврди која је на мору, и Газару која је на границама Азота, гдје су раније боравили непријатељи, и настани тамо Јудејце; и све што је било погодно за њихову поновну изградњу ставио је у њих.
И видје народ вјерност Симонову и славу коју намјераваше учинити народу своме, и поставише га за игемона{вођа} свога и првосвештеника, јер је он учинио све то, и правду, и вјеру, коју је очувао народу своме, и тражаше на сваки начин да уздигне народ свој.
И у данима његовим би дат успјех рукама његовим да искоријени незнабошце из земље њихове и оне у граду Давидову у Јерусалиму, који начинише себи тврђаву из које излажаху и скврнављаху унаокруг Светиње и чињаху велику рану у Месту Чистом.
И настани у њој{тврђава} људе Јудејце и утврди је за безбједност Земље и Града, и узвиси зидове Јерусалима.
И цар Димитрије потврди њему првосвештенство сходно томе;
И уврсти га међу пријатеље своје и прослави га славом великом.
Јер чу да се Јудејци зову од Римљана пријатељима и савезницима, и да су славно дочекали посланике Симонове;
И да су благоизволели Јудејци и свештеници да им Симон буде игемон и првосвештеник вавијек, докле не устане Пророк Вјерни.
И да буде над њима стратег и како ће он сам собом да за Светињу поставља (надлежна лица) над пословима њиховим, и над земљом, и над оружјем, и над утврђењима;
И како ће он бринути о Светињи; и како га сви слушају, и како се пишу са именом његовим сви (званични) списи у земљи; и како носи порфиру и златну копчу;
И није могуће никоме од народа и свештеника да порекне нешто од тога или да противрјечи ономе што он говори; или да окупи збор у земљи без њега; или да огрне порфиру или да понесе златну копчу.
А ако неко и поред тога учини или прекрши нешто од тога, биће кривац.“
И благоизвоље сав народ да одобри Симону да ради по овим ријечима.
И прихвати Симон и благоизвоље бити првосвештеник и стратег и етнарх{војни и политички вођа народа} Јудејаца и свештеника и да првенствује над свима.
И рекоше да се овај напис{текст} стави на таблице бронзане и оне ставе у двориште Светиње на мјесту истакнутом.
А преписи овога да се ставе у ризницу, да имају Симон и синови његови.
