Давид се жени Ависагом. Адонија полаже право на пријесто. Соломон помазан за цара.
А цар Давид остарје и би временит, и колико га покриваху хаљинама, не могаше се загријати.

Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашему младу дјевојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загријева цар господар наш.

И потражише лијепу дјевојку по свијем крајевима Израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.

А та дјевојка бијаше врло лијепа, и двораше цара и служаше му: Али је цар не позна.

А Адонија, син Агитин, подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И † набави себи кола и коњика, и педесет људи који трчаху пред њим.

И отац га нигда не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он бјеше врло лијеп, и мати га роди иза Авесалома.

И договараше се с Јоавом, сином Серујиним, и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.

Али Садок свештеник и Венаја, син Јодајев, и Натан пророк и Семеј и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.

Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;

Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталијех јунака, ни Соломона, брата својега.

Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломоновој, говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија, син Агитин? А господар наш Давид не зна.

Него сада хајде, ја ћу те свјетовати како ћеш избавити душу своју и душу сина својега Соломона.

Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Нијеси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломон, син твој, биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем? Зашто се, дакле, зацари Адонија?

И гле, док ти још будеш ондје говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом и допунићу твоје ријечи.

И тако уђе Витсавеја к цару у клијет. А цар бијаше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.

И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш?

А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломон, син твој, биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем.

А сада, ево, Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.

Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломона, слуге твојега, није позвао.

Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе да им кажеш ко ће сјести на пријесто твој, господару мој царе, послије тебе.

Иначе, кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломон криви.

И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.

И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. И он ступивши пред цара, поклони се цару лицем до земље.

И рече Натан: Царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем?

Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и, ено, једу и пију с њим и говоре: Да живи цар Адонија!

Мене пак, слуге твојега, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје, сина Јодајева, ни Соломона, слуге твојега.

Је ли то цар господар мој наредио не казав слузи својему ко ће сјести на пријесто господара мојега цара послије њега?

А цар Давид одговори и рече: Зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара и стаде пред царем.

Тада се закле цар говорећи: Тако да је жив Господ који је избавио душу моју од сваке невоље!

Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломон, син твој, биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем умјесто мене, тако ћу учинити данас.

Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: Да живи господар мој цар Давид довијека!

Потом рече цар Давид: Зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајева. И они дођоше пред цара.

А цар им рече: Узмите са собом слуге господара својега, и посадите Соломона, сина мојега, на моју мазгу и одведите га до Гиона;

И нека га ондје Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Да живи цар Соломон!

Потом се вратите за њим, и он нека дође и сједне на пријесто мој и царује умјесто мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.

А Венаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! Нека тако рече Господ Бог господара мојега цара.

Како је Господ био с господарем мојим царем, тако нека буде и са Соломоном, и нека подигне пријесто његов још више него пријесто господара мојега цара Давида.

И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја, син Јодајев, и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломона на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.

И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора и помаза Соломона. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: Да живи цар Соломон!

И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлијегаше од вике њихове.

И зачу Адонија и све званице које бијаху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: Каква је то вика и врева у граду?

И докле он још говораше, гле, дође Јонатан, син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.

А Јонатан одговори и рече Адонији: Та, господар наш цар Давид постави Соломона царем.

Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајева, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.

И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.

И Соломон је већ сјео на царски пријесто.

И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашега цара Давида говорећи: Да Бог прослави име Соломоново још већма него твоје, и пријесто његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.

Још овако рече цар: Да је благословен Господ Бог Израиљев који даде данас ко ће сједјети на пријестолу мојем да виде моје очи.

Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине и отидоше свак својим путем.

А Адонија, бојећи се Соломона, уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.

И јавише Соломону говорећи: Ено, Адонија се уплашио од цара Соломона, и ено га, ухватио се за рогове олтару и вели: Нека ми се закуне цар Соломон да неће убити слуге својега мачем.

А Соломон рече: Ако буде поштен човјек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.

И тако посла цар Соломон, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломону; а Соломон му рече: Иди кући својој.

Давидова посљедња воља и смрт. Соломон сједа на пријесто, његова строгост при ступању на власт.
А кад дође вријеме Давиду да умре, заповједи Соломону, сину својему, говорећи:

Ја идем куда иде све на земљи; а ти буди храбар и буди човјек.

И држи што ти је Господ Бог твој заповједио да држиш ходећи путовима његовијем и држећи уредбе његове и заповјести његове и законе његове и сведочанства његова, како је написано у закону Мојсијеву, да би напредовао у свему што узрадиш и за чим се год окренеш,

Да би Господ испунио ријеч своју коју ми је рекао говорећи: Ако успазе синови твоји на пут свој ходећи преда мном вјерно, свијем срцем својим и свом душом својом, тада ти неће нестати човјека на пријестолу Израиљеву.

А ти знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, шта је учинио двјема војводама Израиљевијем, Авениру, сину Нирову и † Амаси, сину Јетерову, које уби проливши у миру крв као у рату, и окаља крвљу као у рату појас свој око себе, и обућу своју на ногу.

Учини, дакле, по мудрости својој, и немој дати да се сиједа глава његова спусти с миром у гроб.

Синовима пак Варзелаја од Галада учини милост, и нека буду међу онима који једу за твојим столом, јер су тако дошли к мени кад сам бјежао од Авесалома, брата твојега.

И ето, код тебе је Симеј, син Гирин од Венијамина из Ваурима, који ме је љуто ружио кад иђах у Маханајим; али ми дође на сусрет на † Јордан, и заклех му се Господом рекавши: Нећу те убити мачем.

Али му ти немој опростити, јер си мудар човјек и знаћеш шта ћеш му учинити, да оправиш сиједу главу његову с крвљу у гроб.

Тако почину Давид код отаца својих и би погребен у граду Давидову.

А царова Давид над Израиљем четрдесет година: У Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.

И Соломон сједе на пријесто Давида, оца својега, и царство се његово утврди јако.

Тада дође Адонија, син Агитин, к Витсавеји, матери Соломоновој; а она рече: Јеси ли добро дошао? А он рече: Добро.

Потом рече: Имам нешто да ти кажем. А она рече: Говори.

Тада рече: Ти знаш да је моје било царство, и да је у мене био упро очи сав Израиљ да ја будем цар; али се царство пренесе и допаде брату мојему, јер му га Господ даде.

Зато те сада молим за једно; немој ме одбити. А она му рече: Говори.

А он рече: Говори цару Соломону, јер ти он неће одбити, нека ми да за жену Ависагу Сунамку.

А Витсавеја рече: Добро, ја ћу говорити цару за те.

И дође Витсавеја к цару Соломону да му говори за Адонију; а цар уста и срете је и поклонив јој се, сједе на свој пријесто и заповједи те намјестише столицу матери његовој, и она сједе њему с десне стране.

Тада она рече: Искала бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити. А цар јој рече: Ишти, мајко, нећу те одбити.

Она рече: Подај Ависагу Сунамку Адонију, брату својему, за жену.

А цар Соломон одговори матери својој и рече: Зашто иштеш Ависагу Сунамку за Адонију? Ишти и царство за њ, јер је он брат мој старији и има уза се Авијатара свештеника и Јоава, сина Серујина.

И закле се цар Соломон Господом говорећи: Тако да ми учини Бог и тако да дода, себи на смрт каза то Адонија данас.

И зато, тако да је жив Господ који ме је утврдио и посадио ме на пријестолу Давида оца мојега, и који ми је начинио кућу као што је рекао, данас ће погинути Адонија.

И посла цар Соломон Венају, сина Јодајева, који уложи на њ, те погибе.

А Авијатару свештенику рече цар: Иди у Анатот на њиву своју, јер си заслужио смрт, али те нећу данас погубити, јер си носио ковчег Господњи пред Давидом оцем мојим и подносио си све невоље које је подносио отац мој.

Тако Соломон свргне Авијатара да не буде свештеник Господњи, да испуни ријеч Господњу што рече у Силому за дом Илијев.

И овај глас дође до Јоава; а Јоав бјеше пристао за Адонијом, премда за Авесаломом не бјеше пристао; и утече Јоав у шатор Господњи и ухвати се за рогове олтару.

И јавише цару Соломону: Јоав утече у шатор Господњи, и ено га код олтара. А Соломон посла Венају, сина Јодајева, говорећи: Иди, уложи на њ.

И ушав Венаја у шатор Господњи, рече му: Цар је казао изиди. А он рече: Нећу; него овдје хоћу да умрем. А Венаја јави цару говорећи: Тако рече Јоав и тако ми одговори.

А цар му рече: Учини како је рекао, уложи на њ, и погреби га, и скини с мене и с дома оца мојега крв праву коју је пролио Јоав.

И нека Господ обрати крв његову на његову главу што уложи на два човјека праведнија и боља од себе, и уби их мачем без знања оца мојега Давида: Авенира, сина Нирова, војводу Израиљева и Амасу, сина Јетерова, војводу Јудина;

Нека се, дакле, крв њихова врати на главу Јоавову и на главу сјемена његова довијека; а Давиду и сјемену његову и дому његову и пријестолу његову нека буде мир довијека од Господа.

И отиде Венаја, син Јодајев, и уложи на њ и погуби га, и би погребен код куће своје у пустињи.

Тада постави цар Венају, сина Јодајева, на његово мјесто над војском, а Садока свештеника постави цар на мјесто Авијатарово.

Потом посла цар и дозва Симеја и рече му: Сагради себи кућу у Јерусалиму, па ту сједи и не излази одатле никуда.

Јер у који дан изидеш и пријеђеш преко потока Кедрона, знај зацијело да ћеш погинути, и крв ће твоја пасти на твоју главу.

А Симеј рече цару: Добра је та ријеч; како је рекао господар мој цар, тако ће учинити слуга твој. И сједје Симеј у Јерусалиму дуго времена.

Али се догоди послије три године, те утекоше двије слуге Симејеве к Ахису, сину Махину, цару Гатском. И би јављено Симеју: Ено ти слугу у Гату.

Тада уста Симеј, и осамари свога магарца и отиде у Гат к Ахису да тражи слуге своје. И врати се Симеј и доведе натраг слуге своје из Гата.

И јавише Соломону да је Симеј био отишао из Јерусалима у Гат и да се вратио.

Тада цар послав дозва Симеја и рече му: Нијесам ли те заклео Господом и нијесам ли ти тврдо рекао: У који дан изидеш куда му драго, знај зацијело да ћеш погинути? И ти ми рече: Добра је та ријеч коју чух.

Зашто, дакле, нијеси држао заклетве Господње и заповијести коју сам ти заповједио?

Потом рече цар Симеју: Ти знаш све зло за које зна срце твоје што си учинио Давиду оцу мојему; Господ враћа твоје зло на твоју главу.

А цар ће Соломон бити благословен, а пријесто Давидов утврђен пред Господом довијека.

И заповједи цар Венаји, сину Јодајеву, те изиде и уложи на њ, те погибе. И царство се утврди у руци Соломоновој.