Сабране беседе. Том II. Недељне беседе

1966. године у манастиру Ћелије

Рибари постали ловци људи. Данашње Свето Еванђеље, браћо и сестре, јесте Еванђеље Светих Апостола. Казује нам њихову тајну, шта је то Господ начинио од тих простих рибара галилејских. Чули сте као их Он позива: «Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи»².

Ловцима људи, на каквом мору, Господе? Где се то људи налазе? Ми смо обични рибари галилејски, ми ловимо рибе, ево свих мрежа наших, а Ти нас позиваш да будемо ловци људи. Како? На који начин? Где се то, у каквом мору даве људи? У мору смрти. Овај свет, земља сва, то је острво потонуло у море смрти, и ви, ви рибари галилејски пођите за Мном да људе спасавате из тог мора смрти, да им дајете бесмртност и Живот Вечни. Ми, Господе? Да ви, прости рибари галилејски.

И заиста, чуло се и збило се то одмах. Ето, ти прости људи, ти прости Галилејци, како вели Свето Еванђеље, одмах оставише мреже своје, Петар и Андреј, два брата и одоше за Њим. То учинише исто, истога дана, такорећи после неколико тренутака, и два брата, Јован и Јаков, синови Заведеја. И они оставише лађу и оца свога и отидоше за Њим. За ким идете? Гле, тај Исус из Назарета за којим сте ви пошли још није учинио никакво чудо. То је био тек почетак Његовог рада у овоме свету, а ви идете за Њим, остављате занат свој, мреже, земљу, породице своје. За ким идете? Сада не знамо, идемо, али имамо у срцу неко осећање, неку силу да идемо за Њим, да Га послушамо, нека буде оно што Он хоће од нас. То је оно што нас води, предати се сав Господу Христу, Њему на послушање, себе не слушати, себе згазити, све своје оставити и за Њим поћи.

И заиста, три и по године ишли су они за Њим, гледали шта Он ради, испитивали, проверавали: ко је Он, шта је Он, шта то Он даје људима? Они су ишли за Њим, а Он је, како се вели у данашњем Еванђељу, проходио Галилеју и остале крајеве, проповедајући Еванђеље о Царству Небеском и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима. Сваку немоћ и сваку болест по људима³. То је Господ! И када су они сами почели силом Његовом, именом Његовим, кад их је Он послао на проповед, да васкрсавају мртве, да исцељују од свих болести, они су онда почели да се убеђују да је Он заиста необичан човек, не неки велики самоучитељ или пророк, већ нешто веше од тога – Господ, Месија, Спаситељ света!

И кад се сва Јудеја и Галилеја узбунила, и пита се: Ко је то, ко је тај Исус? Ко си ти, што си дошао, зашто мучиш душе наше, шта нам носиш? Он Сам, Господ, пита ученике Своје: «А шта ви мислите ко сам ја»? Тада Петар иступи и рече: «Ти си Христос, Син Бога Живога»⁴, тј. Ти си Спаситељ, Месија, Син Бога Живога. Тиме је откривена сва тајна Господа Христа, сва сила Његова, али у исто време је откривена и сила Светих Апостола. Но и то је било све мало: васкрсавати мртве, исцељивати сваку болест и немоћ по људима, то јесте нешто, али није све.

Када је Господ распет, те ноћи побегли су сви ученици од Њега. Сви ти рибари галилејски, који су Именом Његовим васкрсавали мртве, побегли од Њега! Шта сад? Изгубљена је свака нада, они су требали да буду ловци васељене, а гле! Та смрт побеђује Њега, њиховог Учитеља, ено Га на крсту…⁵ Издише, умире… али васкрсава и силази међу њих. Они се тада сећају Његовог позива: «Хајде за мном,» када су чули и пошли за Господом Христом, и од грешника постали проповедници. Гле, колико је међу светитељима разбојника, бивших разбојника који су се покајали, пошли за Господом Христом кроз веру и љубав и све свете врлине, ишли за Њим и себе изградили као Света божанска небеска бића, небеске људе. Колико је простих људи, колико занатлија, колико земљорадника, колико научењака, колико философа, колико научника чувши позив: «Хајде за мном», пошло за Господом Христом, за крстом, у лађу бесмртности, у Цркву Христову, и искрцали се у Небеске обале, и постали Христови, постали вечни, постали бесмртни.

Свима њима Господ даје – шта? Даје Вечни Живот. Даје Вечни Живот кроз Вечну Истину, кроз Вечну Правду, кроз Вечну Љубав, кроз Вечна Божанска Добра којих је пуно Свето Еванђеље, да бисмо се ми научили чинити та дела, те врлине. Ми? Зашто? Када чујемо тај позив: «Хајде за мном», а често се препустимо својим страстима, својим ситним жељама, својим прљавим гресима, а не знамо за Њега. Не реци: та, за мене многогрешног нема Вечне Истине, нисам ја достојан да ми Господ да Вечну Правду, Вечну Истину, Вечни Живот. Коме ти то говориш? Њему, Господу Човекољупцу, Једином Човекољупцу Господу Христу, Њему Који је велике грешнике миловао, Њему Који је великог грешника Закхеја Апостолом начинио, Њему Који је од разбојника Мојсија начинио Светог Мојсија Мурина, Њему Који је од Магдалене – која је била пуна ђавола и бесова, начинио светитељку равноапостолну, коме ти то говориш да Он за тебе нема љубави и да ти неће дати Вечну Истину, Вечни Живот?

Хајде за мном! Реши се, пођи за Њим. Видећеш, то је, то је пут радости, и жртва коју ти чиниш, пут монашки, духовног миља, умиљења душе. Све тешкоће које ти доживиш у овоме свету ради Господа Христа, то су тешкоће које те искрцавају на ону обалу, које те кроз калварију и Голготу воде у Васкрсење, у победу над смрћу. Не сумњај! Оставио си мало за Господа Христа. Неки грех свој мали или велики грех, страст своју малу или велику страст, оставио си ма шта, оставио си за Господа Христа и пођеш ли за Њим – ти спасаваш себе! Не њега, Он је Спаситељ! Идући за Њим, идеш за самога себе и тиме чиниш себи вечну корист, вечну правду. Ми себи помажемо, себе чинимо победницима, а Он нам због те велике силе Своје даје ту силу, ту Вечну Љубав и Вечну Правду. Само од тебе и мене зависи да живимо по Његовој великој љубави у овоме сету, да живимо по Његовим еванђељским заповестима у овоме свету, а ви знате те заповести чудне, од оне најмање до оне највеће. Све је то Божански узвишено и свето: не само љубити ближњег свог⁶, не само та заповест испуњава душу миљем, него љуби и непријатеље своје, љубише оне који вас куну, молите се Богу за оне који вас гоне.⁷

Гле, ти си хришћанин, ти онда иди за Господом Христом, приљежно. Вели Свето Еванђеље: «Љубав не завиди»⁸. Завидиш ли, ти тонеш у дно смрти. Завист – велико море смрти око тебе, душа се дави, спасавај себе из тог мора. Љубав се не надима, не Горди, не мисли зло,⁹ пише у Светом Еванђељу. Неда ти да у твом уму царује нека мисао зла. Или не трпиш, или чиниш још неко зло дело. О каква страхота! Ти, ти онда ниси са Господом Христом, не чујеш Његов глас дивни и божански: Хајде за мном! Он ти даје силе и моћи да ти заиста избациш из себе сваку злу жељу, сваку злу мисао, да никоме зло не мислиш, а камоли зло да кажеш, да не говорим о псовци. Ти, ти си онда Христов, ти идеш за Њим: Хајде за мном! Не реци: ја сам недостојан. Не, од тебе зависи, све од тебе зависи – да се отресеш свога греха, своје страсти, своје смрти, свога ђавола. Он те позива: Хајде за мном. Не мораш поћи за Њим.

Гле, све је смртно код тебе! Све је смртно код тебе, све, али Он, Он ће те искрцати на обалу бесмртности. Ти само помисли: Господ је сишао у овај свет ради нас, да би се ми могли спасити са обале смрти. Господ ће ради вере твоје и моје, све Божанско да да теби и мени, да себе спасавамо идући за Њим, од сваке смрти да спасавамо себе, од свакога греха, од свакога ђавола, од свакога зла. То можеш и ти, могу и ја. Не реци: слаб сам. Не, Апостол Павле је имао исту прилику, као и ја и ти. Свети Сава отишао је за Господом Христом, свега се одрекао. Сетите се: царевић, краљевић, сав у сјају, престо га чека, све оставио кад је чуо позив Господа Христа: Хајде за мном! Пош’о за Њим, бацио све! После је он живео осамнаест година у Светој Гори, дан и ноћ проводио у молитви и посту, и гле, шта је постало од Растка краљевића, шта?! Свети Сава, највећи Србин, најбесмртнији Србин, највећи човек Српски, највећи учитељ и просветитељ, највећи војсковођа духовни српски, највећи бесмртни Патријарх Српски – ето ко је постао младић Растко, који је у седамнаестој години напустио све и пошао за Господом Христом.

Тај пут тражи, пут тај даје ти – шта? Царство Небеско! Какав богаташ постајеш идући за Господом Христом, и ти и ја и сваки хришћанин! Нема греха који ти Он неће опростити ако пођеш за Њим. Јер пошавши за Њим, ти си пошао у борбу против сваког ђавола, у борбу против сваког греха, прво греха у твојој души, прво страсти у твојој души, прво зла у твојој души. Устани на њега, то је главни непријатељ твој, не спољни непријатељ. Ми обично измишљамо непријатеље око себе, те онај ми је крив, те онај ми не да да постим, те онај ми завиди, те не могу због њега да идем Христу. Не, не варај себе, лажеш себе! Главно је зло у теби, у твоме греху, у твоме среброљубљу. Нећеш да се смириш пред Господом Христом. Погледај, не пођеш ли за Њим, ти си стварно дављеник у мору смрти, ти стално умиреш и иструлићеш сав. Пођеш ли за Њим, ти ћеш се искрцати на обалу бесмртности и стећи Живот Вечни.

Све у Цркви Христовој води васкрсењу мртвих. Ево, Свето Причешће које се прима данас, и за време поста, и увек, шта је то? То је васкрсење из свих смрти. Примаш Господа Христа Победитеља смрти – о каква радост! Где си смрти? Где је твоја победа, пакле, ђаволе, где је твоја сила?! Све је ишчезло, свега нестаје. Ти причешћујући се идеш сав у Небеско Царство, само живи достојно Господа Христа, немој да Свето Причешће скрнавиш, (да) враћаш се на старе грехе, на стара зла. Истина, слаби смо људи па се враћамо на старе грехе, али ту је покајање, ту је свемоћни еванђељски васкрситељ, који те може васкрснути свакога дана и сваке ноћи. Пао си у грех, страшан грех и поново пао, стоти си пут пао, устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос¹⁰. То је позив Светог Апостола Савла или Павла. Да, Васкрслог Савла у Апостола Павла.

И ти, ти васкрсни себе из мртвих покајањем. Нема греха, нема страсти, нема смрти која тебе хришћанина може победити. Крштен си, причешћујеш се, ту ти је покајање, ту вера, ту милосрђе. Прихвати ма коју од тих светих врлина и она ће те васкрснути из твојих смрти, победити грехе у теби.

Господе! Нека свако уво, нека свако људско уво чује твој позив: «Хајде за мном»! Нека све пође за Тобом, да би се све искрцало на лађу Цркве Твоје, у Небеске Светове Твоје, у Царство Небеско. Амин.

1965. године у манастиру Ћелије

Безброј брига брине човек у овоме свету. Од колевке до гроба брига за бригом, мука за муком, и живот тече. Завршава се на земљи. Шта, крај? Зар је то крај, зар је човек створен само за то да из једне бриге иде у другу, као кроз тунел, и тако непрекидно: тунел до тунела, брига до бриге, мука до муке, гроб до гроба и – смрт! Зар је зато Бог створио човека? Не! Бог је створио човека као најозбиљније биће, као свето биће. И данашње Свето Еванђеље казује нам ту велику тајну, Еванђеље о најглавнијој бризи човековој у овоме свету.

Шта је Господ поставио као главну бригу сваког човека у овоме свету, као главну и најглавнију бригу и моју и твоју и сваког људског бића? Шта? Чули сте данас из Светог Еванђеља: «Иштите најпре Царства Божјег и правде Његове и све ће вам се друго додати!»¹² Све! И јело и одело, и храна, земља, звезде, небеса – све је то додатак Царству Небеском, Царству Божјем. То је Богочовек Господ Христос, Спаситељ и Промислитељ сваког човека, ето, поставио као главну бригу и мени и теби. «Иштите најпре, најпре Царства Божјег и правде Његове».

Господе, у овоме свету тако је много потреба људских око тела, око одела. – Све то нека не буде ваша главна брига, те ситне бриге и бригице узео је Бог на Себе. Ко загрева сунце, ко испуњује океан водом? Ко земљу дарује стваралачком силом да она из себе производи толике усеве, толике воћке, толике животиње? Ко води даје ту силу да она безбројне рибе производи у себи? Ко? Те брига узео је Господ на Себе. Ко топлоту, ко звезде, ко травице даје; ко ствара кротко и благо теле, ко ствара дивну ласту, ко брине о њима? Он! Све те бриге узео је на Себе Господ. Није то оставио човеку, мени и теби није оставио да ми стварамо ваздух, да сунце загревамо, да земљи дајемо силу да рађа пшеницу и кукуруз и све остало, да производи краве. Све то није Господ дао ни теби ни мени. Све те бриге узео је на Себе, а теби и мени поставио као главну бригу Царство – Царство Божје и правду Његову. Ето, то је циљ нашег живота, то је главна мета.

Господ је због тога дошао у овај свет. Није Он низашта мање дошао у овај свет, не. Да мени и теби сазида кућу, да нам да добре оброке и да ја и ти уживамо у сластима? Не, не! Господ је дошао у овај свет да све спасе од греха, од смрти, од ђавола, да царство ђавола победи за човека. Тако ђаво царује у овоме свету и кроз мене и кроз тебе и кроз овај свет – кроз грех. Ђаво царује кроз грех, и ти када се бориш да испуниш главну заповест Спаситељеву, циљ свога живота, да стекнеш Царство Божје, Правду Његову, бориш се са својим грехом, са главним грехом својим бориш се. Пронађи га у себи. Јер кроз грех ђаво царује. Грех – то је страшна ђавоља сила; то је ум ђаволов, то ја фантазија ђавола, то је машта ђавола, то је душа ђавола. И када ја и ти грешимо, у нама се развија та смрдљива душа ђавоља, замагљује ум наш, помрачује га и постепено уводи у пакао још на земљи. А гле – пакао у души ври, ври кроз безброј греха, кроз страшне страсти. Зато је врховна заповест: «Иштите најпре Царства Божјег».

Господ је дошао у овај свет и живео у овоме свету и владао у овоме свету: чиме? Вечном божанском Правдом, вечном божанском Истином, вечном божанском Љубављу, вечним божанским Добром. Непријатељи Његови стално су се ломили да Га ухвате у греху. Он их смело пита: «Који је од вас без греха?»¹³ Нико, нико. Прве речи Спаситеља из Његовог Светог Еванђеља биле су: «Покајте се и примите Царство Небеског»¹⁴. Како сте примили? Кроз Њега. Он – Он је Бог, Он је Цар Неба. Он је Вечна Истина, Вечна Правда, Истинити Бог.

Ето, Њега следећи ми ћемо стећи Царство Божје. Како? Када стичеш постепено Правду Божју, иако живиш у овом свету, зацарило се Царство Божје у твојој души. Христово добро, јеванђелски пуно Христовог Добра. Свака заповест јесте комад небеског Добра. Вечно небеско Добро. Вршећи једну заповест, гле, ти божанско Добро уносиш у своју душу, зацари се у њој, и већ Царство Божје улази у тебе. Тако свака заповест уводи по једну небеску силу, силу Царства Небеског, и ти, живећи по заповестима Спаситељевим, вршећи свете врлине еванђелске, ти уствари стичеш Царство Божје и испуњујеш главни циљ свога живота, циљ који ти је поставио Господ, не ти сам.

Ти немаш право да постављаш себи циљ, јер ниси себе створио. Пошто те је Бог створио, Он ти даје главни циљ. Ниси ти створен да будеш марва за коритом само, ниси ти тело само; тело твоје је пет процента од тебе, а душа твоја је деведесет пет. И теби таквом, теби с неба, Господ је поставио циљ, један циљ: «Ишти најпре Царства Божјег и Правде Његове, а све друго даће ти Господ». За све друго Он брине о теби и око тебе.

Ти си хришћанин, али пази да случајно ниси незнабожац по својим бригама, по својим жељама. Чули сте где данас Господ вели …¹⁵ Дао ми је душу. «Не брините у шта ћете се обући, шта ћете јести, шта ћете пити. Све Шо, вели Спаситељ, незнабошци ишту»¹⁶, и ако ти који се називаш хришћанином будеш бринуо само ту бригу, па ти си незнабожац. Незнабожац си ако бринеш само о јелу, телу и оделу. Пре тога и испред тога, ишти Царство Божје и Правде Његове. Ако хоћеш данас да будеш хришћанин, бићеш само ако ти Царство Божје, Правда Христова, Истина Христово, Добро Христова, Љубав Христова, Еванђеље Христово – буде данас најглавнија брига. Онда си хришћанин. Без тога, незнабожац си. Није тешко онда препознати себе: ко сам у овоме свету, јесам ли Христов или нисам? Јесам ли хришћанин или нисам? Ето провере.

Господ нам то даје кроз данашње Свето Еванђеље. Дошао је у овај свет Божанствени Господ, дошао је у наш земаљски свет да уклони смрт, грех, ђавола и да зацари Царство Божје. Али «Царство Божје није јело и пиће», вели се у Светом Еванђељу, «Царство Божје није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме»¹⁷. Ето где је Царство Божје. Кад Дух Свети сиђе (тј. кад је сишао) на Цркву Христову, Он зацари (= зацарио је) Царство Небеско на земљи. Црква Христова и јесте Царство Божје на земљи. Царство Божје јесте Духовно Царство, не царство јела и одела, не царство пића, већ Царство Духа Светога, Правде Његове, Радости Његове, Светих Тајни Његових и светих врлина Његових.

«Царство Божје се не види», вели Спаситељ¹⁸, а људи се поломише кроз социјализме, комунизме, разне социјалне покрете поломише се да остваре Царство Божје у овоме свету. Не Царство Божје, не! Пронашли су безброј сила, култура, цивилизација. О, па то је главна брига твоја, Европљанине; то је главна брига твоја, Србине човече, откако си у Европи. То је твоја главна брига, твоја Немче, Французе, Русе, главна брига. Шта? Култура, вожња, јело, одело, биоскопи, позоришта – ето ваших циљева.

Измислила је Европа безброј циљева, измислила је Европа безброј брига а одбацила Христову главну заповест: «Иштите најпре Царства Божјег и Правде Његове, ово ће вам се све додати». А Европа се поломи да што више произведе, да што више има хране, одела, јела, гвожђа, челика у свету, поломи се, а опет и глад, голотиња, сиротиња.

Нас окупља Еванђеље Христово: Господ објављује као главну бригу Царство Божје и Правду Његову, а Европа задовољства, уживање, културу, цивилизацију. Шта је то: телесно уживање су прогласили за циљ живота, прогласили су ствари за циљ живота, а душу одбацили! А Спаситељ у Своме Светом Еванђељу објављује да је главна вредност у овоме свету душа човекова. Ништа важније нема од душе човекове¹⁹ у овоме свету.

Сва земља – шта је? То је патња гноја. Сва земља – шта је? Буњиште и ђубриште. А душа – душа то је дар с неба, душа другује с Анђелима небеским, са браћом твојом у овом свету. И Господ је сишао у овај земаљски свет да Своје Царство оствари у њему. Дао све небеске Анђелске силе да служе – коме?²⁰ Мени и теби, брате и човече. Вели Спаситељ за Бога да је Бог све Небеске Силе довео на земљу да служе твоме спасењу. Пази како живиш, јер ћеш на дан Страшнога Суда осетити страшну силу од ћутања Спаситељевог када будеш угледао очима своје душе шта је Господ учинио за тебе на земљи. Сишао с неба, постао човек, ушао у смрдљиво тело људско, живео у њему тридесет и три и по године, патио се, мучио се – за кога?

За мене и тебе, за свакога од нас. Донео Царство Небеско, све Анђеле учинио мојим слугама на земљи, а ја – шта сам ја радио? Ја Њега ни приметио нисам! Христа ни приметио нисам!Ја сам устао против Њега, ја сам тврдио да ни постојао није Христос. То деца наша уче у комунистичкој школи: Христос није постојао!

Бедници, безумници! Ако је ико постојао – постојао је Он!А ми, а ја, а ти, ми смо сенке, сенке, само сенке. Он – Он је једини који даје смисао животу и мом и твом! Он је једини који даје вечни смисао човеку, човековом животу! Он је једини који даје Живот Вечни свакоме људском бићу. И Њега – Њега чиме хоћеш да замениш? чиме, чиме, чиме? Бедници! безумље се зацарило Рече безумник у срцу свом: «Нема Бога»²¹. Али ми – ми смо хришћани! Хвала Господу што је сишао у овај свет,хвала Господу што је показао још једну тајну човековог бића,што нам је казао да је човек вечно биће и дао нам силе да мина земљи стекнемо себи Живот Вечни у ономе свету. Хвала Господу што је дошао и основао Цркву Своју, Себе оставио у Цркви Својој која је Тело Његово²² духовно, и ту, у Цркви Његовој, ето Царства Божјег, Правде Божје.

Земаљска зла вичу са свих страна: Беж’ у Цркву Краљевићу Марко, бежи у Цркву Србине. Ту је Царство Божје вечно. «Марта, Марта, бринеш се и трудиш за много..²³ великог и чудесног Учитеља. Марија клекла је крај ногу. Марта добра домаћица²⁴ …²⁵ То је оно што траје вечно у човеку, што даје Живот Вечни бесмртни и у овоме и у ономе свету! То ти не може нико отети, нико од ђавола, ни сав пакао, ни сатана са својим црним анђелима не може ти отети то што ти ја дајем, бесмртност и Живот Вечни. И све у овом земаљском животу је да ми стекнемо Живот бесмртни Вечни, да ми стекнемо Царство Божје, Правду Његову. Да испунимо себе Духом Светим. Нико вам неће дати авионе, културу, цивилизацију, све су то играчке, ђавоље играчке у овоме свету, ђавоље играчке. Само да не брину главну бригу коју је Господ објавио, а главна је брига сваког човека: «Иштите Царство Божје и Правду Божју». Душа пропаде, вечност се губи, то је смрт …²⁶ Еванђелске врлине: љубав, милостиња, молитва, пост, трпљење, истина, правда.

Ученици су питали Спаситеља: «Када ће доћи Царство твоје Господе, Царство Божје? – Царство Божје је унутра у вама»²⁷. Унутра у вама, не у стварима око вас, не у култури, цивилизацији, градовима, планинама, мостовима, све су то мравињаци, мравињаци направљени од ђубрета и гноја. Царство Божје унутра је у вама, вели Спаситељ, у души вашој, богомилој души вашој. Сав се човек рађа са силом Божјом у души, се милом (= сликом) Божјом у души. Ето то је Царство Божје, то је то зрно горушично о коме се говори у Еванђељу, које је посејано и то зрно горушично нарасте²⁸ – како? Нарасте молитвом, постом, вршењем свих еванђелских заповести. Царство Божје унутра је у вама. Неће …²⁹ људи споља, ни ствари овога света, само Дух Свети и Господ Христос. Не намеће никоме ништа.

Данас су нажалост задужбине светих српских краљева пусте и празне. Данас – данас се јури да се наужива културе европске, цивилизације европске. Данас – данас се сви упрегли, о! да што више произведу. Данас – данас људи се баве бригама и бригицама, И Црква, архијереји, свештеници, монаси, све то пошло за ситним бригама овога света, све то напустило главну бригу Христову – Црква напустила главну бригу Христову! Не брине о томе да најпре сваки од нас иште Царство Божје, него хајде копај мотиком земљу. Ситнице су прогласили људи за главне циљеве свога живота у овоме свету, и пропаде човек. И душу арче Срби; поготову ми, ми несрећни Срби. Царство Божје, које је тако раскошно простро по српским душама и по српској земљи Свети Сава, и његов славни Свети отац и сви славни потомци његови који живе до данашњега дана, од Његоша па до патријарха Варнаве, до владике Николаја. А данас – данас несретни Срби, скоро сви, многе владике, многи свештеници, па и монаси, одбацили главни циљ Христовог Јеванђеља: Искање Царства Божјег и Правде Божје у овоме свету. Јуре да задовоље сласти и власти овога света.

Куда – куда идеш, душо Србинова, куда срљаш? Шта је главни последњи стрн твој? Јер ако не изабереш Царство Божје као главну бригу своју у овоме свету и ако то не буде главна брига сваки дан и сваку ноћ, знај, душа твоја трчи ка паклу. Не варај себе! Не варај себе, Србине; не варај себе човече! Ти човече који летиш на Месец – не варај себе, не лажи себе. Ти лажима успављујеш савест своју и Христа одбацујеш и главни циљ живота и света одбацујеш који је Он поставио. Ти хоћеш Бога да поправљаш, Бога да исправљаш. Христа поправљаш! Ко? Ти човек – беда!

Ти у гордости својој велиш: «Не треба ми ни Бог, ни Христос. Довољан сам ја себи, ја човек, човек са телом». Био мудрац, надмудрац, био философ, надфилософ – шта ти радиш? Уметност, култура, цивилизација, техника, авиони, камиони, од свих тих играчки ти си главну бригу, јеванђелску бригу заобишао. Не, од тебе, човече, који нећеш Христа, који не живиш за Царство Божје у овом свету, за Правду Његову, од тебе – шта ће остати? – Тело које ће (се) развијати у црве и у змије, и душа која ће се развијати у духовне црве…³⁰ А престајеш бити хришћанин ако ти главна брига и дању и ноћу није Царство Божје.

Не, нема немоћног човека. Бог је све створио од исте материје, исте грађе. Грађа мога тела и моје душе је иста као Антонија Великог; грађа твога тела и твоје душе је иста као Светог Серафима Саровског. Нећемо да напрегнемо себе, да приморамо себе на добро, на свако добро; као што сваки хришћанин приморава себе, на свако добро приморава³¹. Ми смо сластољубиви много пута. Приморај себе на добро, одговоран си, увек одговоран за себе, нико други. Ти као хришћанин који је испунио главни задатак који му је поставио Господ: «Иштите и даће вам се» – вели се у Светом Еванђељу³². Спаситељ објављује, свака Његова реч је истинита, нема лажи у устима Његовим. Иштите и даће вам се.

Ишти Царство Божје, и даће Бог – то је сигурно. Сваки који иште добија – вели Спаситељ³³. Сваки који иште. И ти, и ја, нема изузетака. Не само Свети Сава, сви Светитељи су искали Царство Божје. Ишти и добићеш га, и сваки човек ће га добити. Да, Господ је Истина, и увек моћан да учини све што ти вером у Њега хоћеш. Све добија човек који верује, вели Спаситељ, све добија човек који верује³⁴. И ти, ако вером у Њега тражиш Његову божанску Правду, Истину, испуниће ти душу Он њоме. Ако ти од Њега тражиш са великом вером и љубављу светом, испуниће. Ти истински хришћанин, тражиш од Њега да ти да молитву, да те испуни милошћу, даће ти сигурно: «Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје» – вели Свети Апостол Павле³⁵, све могу. Нема ништа немогуће. Али ја не тражим од Њега ни јело ни одело, ја тражим од Њега Царство Небеско, Правду Божју, Истину Божју, Љубав Божју. Зато Он све даје; зато ја с Христом постајем свемоћан, све могу у Христу Исусу.

Тако, браћо моја, нико од нас нема оправдање ако није добар хришћанин. То зависи од свакога од нас, од мене зависи да ли ћу ја данас бити хришћанин или незнабожац; од тебе зависи да ли ћеш данас бити хришћанин или незнабожац. Не варајте себе, нико неће у оном свету одговарати за нас, осим ми сами.

Ето, браћо, данашње Свето Еванђеље казало нам је главну бригу нашу, главну бригу рода људског, главну бригу сваког човека – Царство Божје. А да то остваримо у овоме свету и у души својој ето Цркве Христове, ето Светих Тајни, ето светих врлина. Од тебе и мене зависи – шта? Да без резерве идемо за Господом Христом по сваку цену, да се свега одрекнемо само Њега не! Све за Христа, Христа низашта! Амин.

1965. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Заиста чудо, небеско чудо данас на земљи. Еванђеље данашње свете Недеље – благовест натприродна, сва божанска, сва небеска. Еванђеље и благовест о свемоћи У човека. Када је човек свемоћан на овој земљи? Он роб смрти, он слабић кога поробљава сваки грех?А да не говоримо о смрти. Сав се у прах и трепет и страх претвара човек пред смрћу. И гле, данашње Свето Еванђеље пружа нам благовест о свемоћи човека.

Кад је човек свемоћан? Објављује Господ данас: «Како си веровао нека ти буде»³⁷. Ето свемоћи људске. Како си веровао нека ти буде, ништа друго. Господе, ја хоћу Царство Небеско! – «Како си веровао, нека ти буде». Господе, ја хоћу да победим све страсти у себи! – Како си хтео, нека ти буде. Господе, ослободи ме свих грехова! Како си хтео и веровао, нека ти буде.

Заиста, незнабожац капетан римски одједанпут постаје свемоћан, па он бескрајно смирен пред чувеним Учитељем. Чуо он да долази Исус из Назарета у Капернаум, а слуга његов дома лежи болестан³⁸. И пре него што је он казао: Ја …³⁹ и није хтео да је каже до краја због силности своје, он чује речи: Како си веровао, нека ти буде! Како си веровао нека ти буде. Господе, каква је то сила вера!

Шта је то вера? – Да ја могу да учиним оно што желим. Вера је сила која, ето, васцелог Бога, све божанске силе уноси у овог незнабошца капетана. Нашао је капетан тај чудни спој између себе и Господа, пронашао веру, и све силе божанске уливају се у њега. И збива се велико Еванђеље, велика Благовест, по речима Апостола: «Христос се усељује вером у срце»⁴⁰ његово, вером се усељује. И то јадно и бедно људско срце које вапи: «Ето, слуга мој лежи болестан дома.»⁴¹ Какво преображење! Мало људско срце сместило све небеске силе, божанске силе. Убрзано, усплахирено срце Савлово – шта бива са њим? Када вера удари као гром у његово срце он постаде свемоћни Апостол Христов у овоме свету, и свима бићима у свима световима смело објављује: «Све могу у Христу Исусу који ми моћи даје»⁴². Све могу. «У тај час оздрави слуга његов»⁴³, када је господар капетан поверовао и вером исказао све биће своје Господу Христу, сву жељу своју. А тај час је тако чудесан и диван час, свакога од нас.

Еванђеље ово је и моје и твоје и сваког људског бића. Шта је то у овом кавезу смрти, што се земља зове, бити бескрајно слободан, моћнији од смрти, моћнији од свакога греха, моћнији од сваке болести, моћнији од свакога ђавола! Ти раскопај срце своје, душу своју и засади веру у Господа Христа, и сваки час твој биће победа над немоћима, над слабостима, над гресима, над смртима. Ја и ти, и сваки човек, свако људско биће, болује и пати сигурно од многих грехова, болује од пакости, болује од злобе, болује од гњева, болује од мржње, болује од греха разних и од страсти разних. А гле, ти имаш свемоћног лекара. Кога? Тебе сама – веру твоју.

Ето ти свемоћног лекара који може излечити себе од сваке болести: вера у Господа Христа, Јединог Истинитог Бога у свима световима; вера бескрајног поверења у Њега, најчовекољубивијег и уствари Јединог Човекољупца. Јединог Човекољупца! Једина права љубав према човеку, јер Он спасе човека од смрти, спасе човека од ђавола, спасе човека од греха. Осим ње ништа се друго не може назвати љубављу. А гле, Он такав, сав Бог, сав у силама божанским, Он се усељује у тебе, у малено срце људско усељује се. Како можеш у твоме срцу осетити мржњу када Он, Бог љубави, улази у твоје срце? Како можеш осетити гордост у својој души када он, Бог смирења, улази у твоју душу, усељује се у твоје срце? Како можеш осетити ма коју смрт у себи када Он, Победитељ смрти, усељује се у тебе вером твојом? Како се може у тебе уселити какав демон, ма какав нечисти дух, када Он, Бог, свесавршени Бог, доноси Божанство Своје и усељује се у тебе? Да, несумњиво ти постајеш свемоћан вером у Господа Христа.

Нема онда неизлечиве болести, нема непобедиве смрти у овоме свету, нема непобедивог ђавола у овоме свету, када Бог улази вером у тебе. Вера у Њега… Кад човек не верује у Господа Христа – шта је? Немоћ, сав немоћ. А са Њим постаје свемоћан! Када човек не верује у Господа Христа он је лакши и мањи од ништа, а кад поверује у Њега он, који је ништа, постаје све. Од небића постаје биће. Ето чуда, чуда љубави Христове. Од небића постаје човек биће, постаје сунаследник Христов⁴⁴. То даје вера у Њега: даје Живот Вечни, даје Истину Вечну, даје Правду Вечну, даје Добро Вечно. И ти, ако само имаш вере у Господа Христа за тебе нема неизлечиве болести. Не знам каква да је мржња у теби – ти ћеш је лако савладати вером у Господа Христа. Не знам каква да је гордост, пакост, злоба, злоћа, сви ти греси у теби – шта је то ако имаш веру у Њега.

Каква треба да је твоја и моја вера? Ево, показао нам је незнабожац. Вера треба да је смирена, свесмирена. Господе, пред Тобом ја сам једно бескрајно небиће… Пред Тобом, пред Тобом ја сам помрчина, пред Тобом ја сам ноћ, а Ти Светлост изнад свих светлости. Вечна ноћ у мени, а Светлост Божанска, Светлост Вечна улази у мене. Ја човек, залудео у немоћима и слабостима својим, залудео у гресима својим, а Ти – Божанска Свемудрост. Ја сав смртан, безброј грехова у мени, а сваки грех по мала смрт – а Ти сав у бесмртности, сав Вечан. Како, како да постанем Твој? Када стојим пред Тобом како смем да стојим пред Тобом, реци ми? – Као капетан: вером, свесмиреном вером. «Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш»⁴⁵. А кров душе моје – и душа моја шта? Душа је моја створена од Бога, као палата, божанска небеска палата на земљи, а шта сам ја начинио од те палате? Земљотреси греха, земљотреси страсти порушили ту небеску палату у мени. Шта је остало од моје душе Господе? Рушевине… Нисам достојан да уђеш под кров душе моје.

Али ето, опет излаза, за мене таквог, за мене и немоћног и свемоћног, за мене свесмртног. Ево, пронашао је излаз капетан незнабожац: «Господе и ја сам човек под влашћу, и ја имам војнике па речем једноме: Иди, и иде; другоме: Дођи и дође; И слузи своме: Учини то и учини»⁴⁶. И заћутао је капетан. Није договорио своју мисао, своју жељу. Шта вели? Господе, зар ти знаш …⁴⁷ Као шта је управљам војницима, тако Ти управљаш смртима у овоме свету. Рекнеш смрти: «Дођи», и дође; рекнеш смрти: «Иди» и иде; рекнеш искушењу: «Дођи» и оно дође; рекнеш да иде, и оно иде. Допустиш ђаволу да ме куша, и он долази са свим силама својим, а Ти само рекнеш једну реч и он безобзирце бежи са свима својим пакленим силама. Пред њим стоји Исус из Назарета, али то је испред њега Господ Бог, Владар, Господар над свима слабостима, свима болестима, Господар над свима гресима, над свима смртима, над свима демонима. «Само реци реч и оздравиће слуга мој». Знам, само реци реч и оздравиће слуга мој.

А ти, и ја, да лечимо душу своју, душу која болује од многих грехова, од многих страсти, од многих демонизама, од многих ђаволстава. Господе, само реци реч и оздравиће душа моја. Али шта да Ти ја дам? Оно што и капетан: смирену веру, свесмирену веру. Веруј, имај поверење у Господа Христа да је Он увек јачи од свакога твог греха, увек јачи од сваке твоје смрти, увек јачи од сваког демона. Веруј и Он ће учинити по вери твојој. Како си веровао нека ти буде То ће ти Он рећи увек кад Му се обратиш свим срцем, свом душом. Биће с тобом оно исто што и са слугом, оздравићеш ти одмах. Оздравиће душа твоја, слуго, оздравићеш ти одмах. Оздравиће душа твоја, исцелићеш се, и осетићеш каква је благост и сила у Господу Христу. Имај апсолутно поверење у Господа Христа.

Јер вера није ништа друго, и моја и твоја, него наше поверење у Јединог Истинитог Бога, у Господа Христа, не у неког лажног Бога, не у неког измишљеног Бога, него у Јединог Истинитог Бога у свим световима. Када човек душу своју, ум свој, срце своје, очи своје, чуло своје, биће цело своје преда вери и верује у Господа Христа, тада се са њим збивају непрекидна чудеса, непрекидна чудеса у души његовој и у свету око њега. Он одмах почиње да осећа како заиста Господ дела у њему и око њега, дела кроз људе, кроз пријатеље и непријатеље, дела кроз ваздух, кроз птице, кроз биље, кроз звезде, кроз небо. Са свих страна навиру и увиру у таквог човека силе Господа Христа, и Он увек победник, увек јачи од сваке немоћи земаљске, увек јачи и од онога што је најјаче и најстрашније у овоме свету, јачи од зла. Богом смо јаки⁴⁸, Христом смо свејаки. Нема силе овога света која се не може уништити или уплашити ако све бриге своје пренесемо на Господа Христа. Ако све биће своје предамо Њему онда Он ради по вери нашој. Како си веровао нека ти буде!

Мени и теби, брате и сестро, бива онако како верујемо. Господ чини све оно што хоће вера наша, вели Свети Исак Сирин. Господ чини са нама све оно што хоће вера наша. Пази како верујеш, гледај да то буде најјаче у теби. Ето Светих Апостола који, гледајући у Господа Христа и Његова чудеса, опет нису имали довољно вере, довољно силе да то све приме и схвате, да унесу у мало људско биће. Господе, додај нам вере говорили су⁴⁹, увећај нам веру. Да, вера настаје као што настаје зрно горушично – то је Спаситељ објавио⁵⁰. У почетку је мала, ти треба да је негујеш као зрно горушично, да пазиш да је зима греха, да је трње страсти не угуши и удави, ту младицу, то зрно горушично које клија, ниче и расте. Као што се трудиш око једне воћке док не порасте и не почне да доноси род, тако се треба трудити и око вере, око горушичног зрна вере. То узгајај у себи, и када та вера узрасте, гле, њене гране – то су све свете врлине. Једна грана љубав света, друга грака молитва света, трећа пост свети, кротост, благост, смиреност, све врлине из корена вере, из тог малог горушичног зрна.

Такво је Царство Небеско, вели Спаситељ⁵¹. У почетку невидљиво, и ти се плашиш. У души твојој нема Христа, нема ничега. Али потруди се, потруди се. Ако се трудиш око усева, труди се довољно око небеских усева у твојој души, само пази, пази да се ђаво не ушуња и тражи искушења кроз неке страшне падове твоје, и не украде то од тебе. Сећате се приче о сејачу и семену. Спаситељ вели: «А ђаво дође и украде оно што је крај пута»⁵². Украде… А ти спаваш, спаваш у греху некоме, у страсти некој, у искушењу некоме. Ђаво краде посејано у срцу, посејаног Господа Христа. Највећи бол, највећа мука, највећа несрећа човекова у овоме свету јесте да му се украде из душе оно што је божанско, што човека чини човеком, оно што му даје вредности и бескрајне вредности небеске у нашем земаљском блату. Зато вера наша мора бити јака.

Ми горушично зрно, зрно вере узгајамо и помажемо да узрасте – како? Ето, молитвом. Шта молитва ради? Молитвом расте наша вера… И још: љубављу расте наша вера, јер вера дела кроз љубав⁵³. И још, смиреношћу расте наша вера. Тако, свака света врлина појачава веру, иако оне све долазе од вере, све се хране вером, и све се врлине хране једна другом. И човек велике вере.човек истинске вере, гле, у души својој има све свете врлине.

Погледајте Апостола Павла, погледајте Апостола Петра, погледајте Свете Апостоле, погледајте Светог Саву, погледајте Свете Мученике, Исповеднике. Шта они раде? Они живе и хране се само врлинама светим. Сваки је велики вером, али у великој вери је велика љубав, у великој љубави је велика молитва, у великој молитви велика нада, у великој нади велики пост, и тако врлина врлину храни. То је једно дрво које органски расте, органски се развија и све врлине цветају у теби. Пази како живиш, пази шта радиш, са осећањем вере у себи. Осећање вере је топло, оно загрева душу, осећање вере уноси топлоту у душу. Човек вере осећа се бесмртан у овоме свету. Бесмртност је осећање Бога⁵⁴ Када осетиш Бога у себи, заиста осетиш да си бесмртан, осетиш се сав Божји, осетиш да си ти вечно биће, да те је Господ створио за Вечни Живот, и да је Он дошао у овај свет да тај Вечни Живот у теби разради, умножи, да те тако васцелог пренесе из овог у онај свет као вечно божанско биће. Човек, човек светих врлина, раја Божјег, човек вечно биће! Али ђаво се руга нама кроз искушења, ђаво хоће да ми заволимо грехе, да живимо у њима. И онда он полако претвара наш живот на земљи у мали пакао.

Господ је дошао у овај свет, спустио се у наше трулежно људско биће, биће у коме се угнездила не једна смрт, него на хиљаде смрти; угнездио се не један ђаво, на хиљаде ђавола; и Он Бог сишао је у човека и постао човек. Није послао Анђела да постане човек⁵⁵. Немоћан је Анђео да спасе човека од његових ђавола и од његових страсти. Само Бог јачи је од ђавола. Зато је Бог постао човек да би човек постао јачи, јачи од смрти, јачи од греха, да би постао свепобедни победник, и васкрсао победивши све смрти и узнео се у Живот Бесмртни Вечни, у Живот Божански. Зато смо створени ми људи, зато смо на овој земљи да то постигнемо; да са Христом се узнесемо изнад свих небеса, изнад свих смрти, изнад свих грехова; да постанемо Христоносци и Богоносци; да узрастемо човека у Господу, вели Свети Апостол Павле, у меру раста висине Христове⁵⁶.

Човек си, хришћанин си, ето Господ Христос је мера твога рашћења. Труди се да порастеш духовно у овоме свету у меру раста висине Христове, вели Свети Апостол Павле. Зато човек хришћанин никада не стаје на земљи, увек је у покрету, увек у подвигу, зна да треба непрекидно да расте. Камен, како вели Григорије Ниски, он већ заостаје⁵⁷. «Хришћанин никад не стаје», вели исти Светитељ, никада не стаје. Стално иде напред. Гле, шта је са њим? Вечни Живот: то треба да наследи, Бога треба да смести у души својој, у срцу свом. Зато он увек иде напред, зато он по великој милости оваплоћеног Господа причешћује се великом и најсветијом Тајном, Светом Тајном Причешћа: прима васцелог Господа Христа, усељује Га у себе да би побеђивао још на земљи све демоне, све ђаволе, све грехе, све смрти, и да би стално осећао себе бесмртним и вечним и непобедивим у овоме свету, непобедивим од ма ког греха, од ма ког искушења.

Ти, хришћанине, имаш сва небеска божанска средства да себи осигураш још на земљи Живот Вечни. Таква је љубав Господа Христа, љубав не само према капетану незнабожачком, који је показао толику веру у Господа, него према сваком људском бићу. Како си веровао нека ти буде! То Спаситељ вели за свакога од нас, и та Блага Вест, њен успех, њен живот зависи од тебе и од мене, од наше воље. Хоћемо ли или нећемо. Нико нам није крив ако ми нећемо да верујемо правом вером. Нико нам није крив ако ми нећемо да обрађујемо своју веру у себи. Немој се изговарати: те крив је овај, те крив је онај. Не, сва вера твоја зависи од тебе, од твоје воље, од твога хтења, од твога смирења пред Господом. Зато, на дан Страшнога Суда нико и неће одговарати место тебе, него ти сам, ти лично. Еванђеље је Господ донео и мени и теби: лично мени, лично теби; и с правом ће на дан Страшнога Суда питати и мене и тебе: «Како си испуњавао моје Еванђеље, живео по њему? Ја сам био на земљи, ту међу вама, ради тога; и не само то, него сам дао све небеске силе да би могли испуњавати моје Еванђеље».

Шта је Дух Свети, шта је Света Педесетница, шта је сила Светога Духа? Ето, у Цркви Христовој све божанске силе кроз Светога Духа дате свакоме од нас да их помоћу светих врлина, помоћу Светих Тајни учинимо својима. Од нас се тражи вера, смиреност, кротост, и даје нам се Бог у Светоме Причешћу.

Опомени се увек, брате и сестро, сваки дан размишљај о томе шта ти дајеш, како мало дајеш од себе, а шта заузврат добијаш. Добијаш Живот Вечни, добијаш Истину Вечну, Правду Вечну, добијаш Царство Небеско, а дајеш из маленог срца свог веру у чудесног Господа Христа, и љубав, и молитву, и пост, и смиреност, и остале свете врлине. Све тако ситно и мало према Његовој Вечној Љубави и Милости према свима нама. Њему, само Њему човек има да захвали што није постао ђаво на земљи. А да Господ није дошао у овај свет, то би се десило са човеком. Хвала Господу Који је, по великој милости и човекољубљу, дао нам све што нам треба за Живот Вечни и у овом и у оном свету.

Зато, нека увек расте вера наша у Њега. Нека наше осећање и наша мисао буду увек свесни да је вера наша, ма како велика била, увек мала. Господ усађује у нама веру нашу да и ми можемо веровати у Њега оном свемоћном вером којом је веровао овај незнабожац капетан, да бисмо и ми у свима тешкоћама нашег живота, у свима искушењима, у свима борбама, у свима хрвањима на земљи са гресима, са ђаволима, веровали у Њега као свепобедног Победника и вапијали: «Верујем, Господе, помози моме неверју»⁵⁸. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин. , Ето, Господ Христос сишао у овај свет и донео Вечно Еванђеље, донео Вечну Благовест. За кога? За тебе, за мене, за свако људско биће. Данашње Свето Еванђеље вечно је не само за анђеле на небу, него и за нас људе које мрви и меље смрт. Шта ти оно говори, шта теби и мени говори Свето Еванђеље? Вечан си, бесмртан си. Пази, у ово: земаљском свету ти си једино бесмртно и вечно биће, човече Зато сам ја дошао у овај свет, вели Господ, зато, да те разбуди] на вечност, на бесмртност твоју, да кажем ко си ти, шта си ТР И ето, Свето Еванђеље данас није се само десило са неки] капетаном римским у Палестини, у Капернауму, када се Господ удивио вери његовој и рекао му: «Иди, како си веровао нек ти буде»⁶⁰. Шта је то, Господе? То, да си ти незнабошче, капе тане, вечан, бесмртан, свемоћан. Када? Када вежеш себе с мном, Христом Богочовеком. Онда, онда све смрти беже ис пред тебе, онда све болести као послушни војници трче д испуне твоју вољу. Гле, ти си човек, а ето доживео си то, да сам исцелиш слугу свога ради кога си дошао к’ Мени. Да, ти си м назвао Господом: «Господе, слуга мој лежи одузет, и мучи с веома»⁶¹.

Није овај капетан викао до неба као јадна мајка Ханенејка, која је молила Господа Христа: «Помилуј ме, сине Давидов моју кћер врло мучи ђаво!»⁶² Она је толико викала, вапијала, јаукала сирота, да се узбудио сав свет који је био око Господ Христа, па и сами Свети Апостоли пришли Господу: «Аман, Господе помози јој, видиш како виче за нама, ошпусши је, учини јој по жељи»⁶³. Спаситељ је ћутао као заливен. Одједанпут је рекао: «Не, не треба узимати хлеб од деце и бацати псима»⁶⁴. Ти би побегао од таквог Учитеља, ти би побегао од таквог Чудотворца, таквог немилосрдног Човека. Он њу назива псом. Нећу те више молити, требало је да тако закључи у своме уму јадна Хананејка. Не, она је ипак припала к’ Њему: Аман, Господе помози ми! Помози ми! «И пси једу са трпеза својих Господара, једу од мрва». Дај ми једну мрвицу. Задиви се Господ тој њеној вери и рече: «Иди, кћер је твоја здрава»⁶⁵.

А ево капетана, незнабошца. Он не зове Господа Христа к’ себи, но вели: «Господе, мој слуга лежи узет дома, и мучи се врло». Ја више ништа Теби не кажем. Ти, Ти чудесни Свезналац, Ти знаш срца наша, Ти знаш муке наше, Ти знаш да на човека јуриша смрт са свих страна, Ти знаш шта значи волети за нас. Али ја знам исто тако ко си Ти. Ја то осећам. Где би Те ја то звао себи, да уђеш под кров мој, не Господе, ја сам нечист човек. Само реци реч, и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човек, и ја сам под влашћу, ја имам војнике, па речем једном: иди, и иде, другоме; дођи, и дође, и слузи свом учини то, и учини⁶⁶.

Какав је, Господе, однос свих болести према Теби, шта су болести за Тебе? Послушне робиње. Шта су смрти за Тебе? Послушно робље. Шта су ђаволи за Тебе? Послушно робље! Само реци реч, и оздравиће слуга мој). – Иди, нека ти буде како си веровао. И оздрави слуга његов у тај час. Шта је то? То је вера, то је та сила, небеска Божанска Сила, која понесе човека, испуни му сву душу. Тада, тада у души нестане све што је смртно. Тада, тада човек осећа Бога. Тада, тада све што је безаконо, нечисто, греховно, смртно, ђавоље, бежи од тебе. Побегло је од овог незнабошца који је побегао до Господа Христа, побегло све то, и душу његову испунила вера у чудесног Учитеља Исуса Христа, и он се сав преобразио, сав препородио, сав постао нов. Десило се оно што је најважније у његовом животу, десила се највећа револуција која се може десити са човеком у овоме свету.

Човек, смртно биће, поверовао у Господа Христа и осетио да је бесмртан. Ето, то је вера у Господа Христа. Поверујеш у Њега и осетиш: гле, ја сам заиста вечно биће, бесмртно биће! Никаква смрт ништа ми учинити не може. Ја, ја јачи од свих смрти, од свих твораца смрти, ђавола и злочинаца људи. Таква је сила вере! Вера није теорија, и вера није само учење, вера је сила, сила која те везује одмах са Богом. (Веже) веру са Вечном Истином, веру са Вечном Правдом, веру са Вечним Животом, веже те са свима небеским силама. То је вера, то сила вере! То је оно што је Светог Апостола Павла носило; имао је тело као Херувим или Серафим на овој земљи. Он је јурио из места у место, из града у град да проповеда, кога? Њега, Чудесног Господа Исуса. Ето, Њега Који даје бесмртност и Живот Вечни, човече! Шта ти више треба, шта ти хоћеш?!

И заиста, више од тога, не! Нико ти више ништа дати не може. Зато је Он дошао у свет да теби као Бог да оно што нико од људи дати не може, да ти да Вечни Живот, да ти да Бесмртни Живот, да ти да Вечну Истину, Вечну Правду, да ти да Вечно Еванђеље Неба. Да, да тебе човека немоћног, човека самлевеног од смрти са свих страна, да тебе учини свемоћним. Иди, како си веровао нека ти буде!

Гле, данас свет прославља Свету Мученицу Аквилину, чудесну девојку, боље рећи девојчицу. Чули сте у дивној песми данас која се певала о њој шта је за њу значио Господ Христос, и шта је вера њена била, и како се она света, чедна и чиста девојка борила са орлушином римским Валусијаном, гонитељем хришћана у томе крају њеном под царем Диоклецијаном страшним. Тај цар донео је први указ у којем се хришћанима одузимају сва имања. Постају просјаци васељене. Други указ да убијају све и свакога који каже да је хришћанин. Трећи указ да се уништи сваки град, свака црква, да се сруши све, да не буде Христа!

И тај побеснели гонитељ, царев трибун, доживео то да њему једна девојчица, једна Света Девојка Христова пуна вере у Господа Христа, покаже да је Христово Еванђеље Вечно Еванђеље⁶⁷. Да је она, та девојка која стоји пред њим, уствари јача од њега и од цара његовог, и од свих царева и гонитеља овога света; не само од цара, него јача од свих смрти, од свих ђавола! Ето, Господ је васкрсао са ђубришта на које је он и бацио измучивши је, да му каже да је Христос највеће благо, највећа светиња за ово дете и за свакога човека, за свакога човека. Да је Он дошао у овај свет да свима да бесмртност и Живот Вечни, а ти – ти се бориш против Њега.

О, врећо пуна крваве иловаче, која се човек зове! Без Христа, па ти си смрад; без Христа ти си ништа, без Христа, ти си смрт моја! Са Њим, погледај, ја немоћна девојчица, шта сам и ко сам пред тобом? Моћнија од тебе и твога цара! Гле, ево мене живе пред тобом. Ти си мислио да си ме убио кад си тело моје бацио на ђубриште, кад си ми усијану шипку провукао кроз обадва ува, и мој мозак процурио из моје главе. Ти си мислио: свршено је са Аквилином, умрла је занавек, мртва је сва. Не! Ево видиш, ја сам жива, ја сам бесмртна, Господ ме послао теби да се ти уразумиш. Он, Он и непријатеље воли. Ето, послао ме теби да се и ти тргнеш, видевши мене васкрслу и поново живу, поверујеш у Њега ради себе, и ради спасења своје душе. Не ради Христа, Њему ти не можеш ништа дати, Он даје теби све, даје оно што Бог може дати. А ти, човече, шта ти можеш дати? Земаљска блага? То је Он створио. Сунце да му даш? Небеса да му даш? Па, то је Он створио. Ко си ти, ко човече! Да се дижеш против Господа Христа, да ратујеш против Њега!

Али, то је Еванђеље и за мене и за тебе, за свакога од нас. Јер, и ти и ја у овоме свету јесмо људска бића да знамо шта је вечно, шта смо, и твоја душа и ти. Најважније је да себе не погубиш, да не извршиш самоубиство. А ти вршиш самоубиство ако не верујеш у Господа Христа, убијаш себе, убијаш своју вечност, убијаш своју бесмртност, убијаш своје Царство Небеско, сва блага небеска која Господ даје за веру у Њега. Пази шта радиш. А ето, Он донео све, сав небески свет, отворио сва врата Царства Небеског и зове те. Од тебе све зависи, само од вере у Њега, вере у Њега, Јединог Истинитог Бога у свима световима.

Он тражи, тражи твоју душу, твоју вечну душу за коју је Он рекао: «Каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој нашкоди»⁶⁸. Шта ти вреди данас постати царем, не само над овом бедном земљом у којој се људи поломише, један другог гризу, једу, кољу. Нека те постави царем и царством над небом, свима сунцима, а све то мање вреди, вели Спаситељ, од душе твоје. Душа твоја вреди више него сви светови, и каква је корист ако добијеш сав свет, а души својој нашкодиш? Нема откупа који можеш дати за душу своју, јер је она од Бога, она је боголика, и она је то бесмртно биће у теби што тебе чини бесмртним и вечним. Пази шта радиш са њом. Теби се душа једном даје у овоме свету, ти једанпут живиш у овоме свету и, пази шта са њом радиш. А душу води и храни само Бог, Који је њу створио, а вера у Господа Христа и јесте та сила која предаје душу твоју и моју Господу Христу.

Зато кажем: то је највећи преврат који човек доживљава у овоме свету – када свим срцем пође за Господом Христом, када поверује у Њега свим бићем својим, када живи вером својом (у Њега). Да, вера. Вера није теорија за човека. То је философија живота, то је мудрост живота. Ти се друкчије осећаш према себи, према свету, према људима кад поверујеш у Господа Христа свим бићем, свим срцем, свим умом; ти видиш да ти је сваки човек брат, сабрат, вечни брат, вечни сабрат. Сви ћемо ми у онај свет, ако хришћанин верује, тамо ћемо се опет сви видети, и заједно ћемо бити код Господа у Царству Небеском. Вера у Господа Христа, отвара ти очи и ти вером видиш да си ти бесмртно биће, она те спаја са Богом. Богом! Вечном Истином, Вечном Правдом, Вечном Љубави – а то је Бог! Вера те спаја са Њим, шта хоћеш више, шта ти треба више!

Вечни Живот ти даје вера – то је нова философија живота, вечна философија живота, философија по Христу, мудрост по Христу, Вечна Мудрост. Казује ти она шта је Бог и шта је човек, шта је добро а шта зло, шта је ђаво а шта анђео, шта је грех а шта врлина, све ти вера казује. Отклања те од свакога греха, свакога зла, а води кроз свете врлине у Царство Небеско, у загрљај Господа Христа. Зато, вера и није ништа друго него Господ Христос Који треба да постане центар твога бића, средиште твога бића, да Он постане све и сва за тебе, јер ти даје оно што ти нико дати не може. Зато, како се вели у Светом Еванђељу, «нека Господ Христос буде први у свему»⁶⁹, Први у теби, у твојој души, у твоме уму, у твоме срцу, нека Он буде први. И ти, ти ћеш бити прави човек, ти нећеш бити роб смрти, греха, страсти и ђавола, него ћеш себе савладати и постати пријатељ и друг Светих Анђела, постати житељ Небеског Царства. И како се у Светом Еванђељу вели: Ко си ти? Брат Христов, сунаследник са Њим Царства Божијег⁷⁰.

Вера и јесте оно што је најпотребније човеку у овоме свету, зато ту веру треба претворити у навику, цео живот треба да буде у тој вери, да се умива том чудесном, живом реком живота, која отиче у Живот Вечни и носи тебе и свако људско биће. Та вера нека буде око твоје душе, око твога ума, око твога срца, нека те те очи воде кроз овај свет, и ти у овоме свету да видиш себе као вечно биће, а и сав свет око тебе као поприште на коме ти, људско биће, зарађујеш радости вечне и Живот Вечни. «Ми вером ходимо, а не Гледањем»⁷¹, вели Свети Апостол, вером ходимо. То јест, све што је Господ донео ми верујемо. Ми очима не верујемо толико, мало виде наше очи. Очи наше виде само коров овога света, а вера види Бога, вера види Вечну Истину, Вечни Живот, зато ми, вели Апостол, вером ходимо, вером живимо у овоме свету. Очи наше гледају неколико хиљада километара у даљину, и не виде даље. А очи душе наше, вера наша, она види Бога, Вечни Живот, види Царство Небеско. «Ми Гледамо на оно што се не види»⁷², објавио је Свети Апостол Павле у своме Еванђељу.

Ми хришћани Гледамо на оно што се не види, то јест на вечно, гледамо на Бога, на Вечни Живот, то ми зарађујемо, тиме ми живимо у овоме свету, а не пролазним светом. Никад ми хришћани не проглашујмо овај свет за циљ свога живота, никад ми хришћани ствари овога света, богатства овога света не проглашујмо за смисао овога живота. За нас Господ Христос је све и сва у свима световима! За нас Он је то, зато што нам даје Живот Вечни, Истину Вечну и Царство Небеско. Док човек у овоме свету не постане истински хришћанин, крај његовог живота је смрт. А «крај наше вере, вели Свети Апостол, јесте живот вечни»⁷³. То је крај, то је циљ нашег живота, Живот Вечни, то нам вера даје.

А грех, а неправда, а неверовање у Господа Христа? Плата је за то – смрт! Другу плату немој очекивати ако не живиш у овоме свету по Еванђељу Господа Христа и ради Еванђеља Господа Христа, ако не живиш ради своје вечности, ради свога бесмртнога живота, ради своје Вечне Правде, ради Царства Небескога. Онда, онда, онда – плата за твој овоземаљски живот је смрт. Ништа страшније од тога! А Господ даје Живот Вечни само за једно: за твоју веру у Њега, да свим срцем, свом душом прогледаш. И Њега Бога Истинитог угледаш, Бога Човекољубивог и Најчовекољубивијег, Који и теби и сваком људском бићу даје ето, цело Небеско Царство, сва небеска блага, све радости Неба. То је Вечно Еванђеље Господа Христа, Вечно Еванђеље⁷⁴, ето, које је почело од Њега и путује кроз сва срца људска и нуди себе свакоме човеку, сваком људском бићу.

Нека би молитвама Свете Аквилине, дивне Мученице, то Свето Еванђеље било Вечно Еванђеље и моје и твоје и свачије и сваког људског бића, еда бисмо и ми као она служили Господу Христу у овоме свету. И радосно страдали за Њега, и изашли из овог света ношени Анђелима у онај свет, да тамо служимо Њему заједно са свима светима међу којима блиста као безгрешни крин и Света дивна Мученица Аквилина.

И томе чудесном Господу Христу, томе Човекољупцу Који се није згадио на човека, на грехе његове, на пакао његов, на смрад његов, него је сишао и постао човек, да после тог тако смрдљивог човека, васкрсне из мртвих, васкрсне из свих смрти, и узнесе на небеса, таквоме Богу и Господу збиља једино вреди клањати се и служити. И вреди бити човек зато што је у овоме свету био Христос, Богочовек, што је Он, Он постао човек и дао све то човечанском бићу што се човек зове, сва Небеса, све што Бог љубави може дати. Амин.

1965. године у манастиру Ћелије

Откуда лудих људи у овоме свету, откуда лудило у овоме свету? – Од ђавола. – Ко лечи од тог страшног лудила? – Само Бог који је постао човек, Господ Христос. Ето данашње Благе Вести, ето данашњег Еванђеља.

Чули сте шта се десило у земљи Гаргасинској када је Господ ступио на њено тле. Два бесомучника, два човека у којима су били ђаволи, сретоше га и повикаше: «Шта си дошао овамо пре времена да нас мучиш?»⁷⁶ И даље, чули сте како Господ изгони ђаволи из тих људи и како они оздрављују од свога лудила, од своје поседнутости ђаволом. Шта је ђаво? Ђаво је уствари савршено лудило, савршено безумље, јер је ђаво савршено богоборство. Устати против Бога, борити се са Богом, ето – то је ђаво. Нећу више да Бог буде надамном! тиме је постао ђаво. Од Арханђела постао ђаво. Нећу Истину Божју Вечну, хоћу ја сам да будем слободан од Бога, слободан од Његове Истине, слободан од Његове Правде, слободан од Његових Закона! Ето, ђаво није ништа друго него потпуно безакоње, потпуна слобода од Бога, а то значи слобода од Правде, слобода од Истине Божје, слобода од Вечности, од свих блага Божјих. У ђаволу је све обрнуто: оно што је најглавније у животу и у свету – а то је Бог, оно што је најважније он је прогласио за најмање важно: Правду Божју прогласио је за неправду, и Истину Божју прогласио је за лаж; Добро Божје прогласио је за зло; све што је Божје одбацио је и тиме постао ђаво. Авај, тако и ми људи у овоме свету, мала људска бића, када почнемо да одбацујемо оно што је Божје постепено испуњујемо се ђавољим силама, постепено човек се претвара у демона.

Ето примера из данашњег Светог Еванђеља. Ђаво је толико овладао овом двојицом људи да они нису били у стању да правилно и природно, нормално мисле, ни осећају, ни делају. «Нико не смејаше проћи тим путем» где су они били⁷⁷. Живели су по гробовима, страшни, ужасни за све које сретну, пуни демонске силе. Свако богоборство, браћо, уствари је пут ка томе, пут ка лудилу, пут ка безумљу. Тако ђаво постаде од Арханђела ђаво. Од првог Анђела Божјег како је постао ђаво? Гордошћу је уобразио први Арханђео, Светлоносац, да он може да замени Бога, да заузме место Божје⁷⁸; и кад се та мисао зацарила у њему, овладала његовим бићем, он је пао са небеских висина у дубину пакла. Све се у њему преврнуло, све! И он постаје мрачни дух зла, црни дух смрти, господар мрачнога и страшнога пакла.

Тај исти пут, ако човек иде њиме, води човека у то лудило, у то безумље. Кад у човека, у душу његову улети гордост, и кад он почне живети на силу, гордо и осионо, тада се збива нешто страшно у његовој души, тада се он одваја од Бога, устаје против Бога и постепено луди, постепено постаје безуман. Речено је у Светом Еванђељу: «Кад се грађаху мудри, полудеше.»⁷⁹ Кад се Грађаху ~мудри полудеше… То важи за све људе, за свакога од нас. Чим си почео у овоме свету да се градиш мудар, да не признајеш Бога, о! ти већ лудиш. Погледај себе, погледај душу своју – шта се збива с тобом? Погледај како се мрак увлачи у тебе, како ноћ улеће у тебе. А ти, ти почињеш да живиш неким другим животом, нећеш ништа Божје, не треба ти Бог. «Могу ја без Бога, имам ја ума, имам ја срца, не треба ми Христос!» Али шта ћеш, човече, радити када ђаво уђе у тебе?

Гле, неко је јачи од тебе у овоме свету. Ако не признајеш Бога, ђаво је јачи од тебе. Погледај два бесомучника о којима се данас у Светом Еванђељу говори. То је судбина свакога духа који устаје против Бога, то је судбина свакога човека који се погорди на Бога. А све то долази отуда што се у човеку услед гордости све то ремети, све помути, и он прво што чини то је не признаје Истинитог Бога, не верује у Истинитог Бога, тражи лажне богове по овоме свету, тражи себе, хоће себе да зацари свуда на свима престолима овога света. Зато је речено у Светом Еванђељу: «Када познадоше Бога Творца не захвалише Му, него залудеше у мислима својим и потамне неразумно срце њихово»⁸⁰. Људи у овом свету, и данас је пуно таквих који гледају овај свет, ово чудо Божје, ову лепоту Божју, небеса, сунце, траве, птице, биље, воде, ветрове, гледају и веле: «А, то је све ради мене… То, то су силе које стоје поред мене и служе мени. Ја, ја сам врховни господар – нема Бога, нема Творца! Ево, градим фабрике, правим авионе, летим на месец, Боже – не требаш ми»! Авај, тада настаје оно најстрашније код човека, тада се показује колико је он немоћан, колико је он слаб. Ето наше драме!

Погледајте, људи полудеше од хвале: ето, ми смо савладали природу, ми чинимо чудеса, наша наука чини чудеса, ето гледајте технику, фабрике, летимо по небу, ријемо земљу; нема Бога, ми смо све и сва! А гле, само се намршти Господ на небу, а Дунав залије педесет хиљада хектара најбоље земље, поруши хиљаде кућа; Морава се излије, поплави најплодније земље српске, најплодније земљиште српско; па ударе ветрови, циклони, који до сада никад дували нису, па носе кровове, обарају фабричке димњаке. Лесковац сав покривен циглама, цреповима, поразбијеним прозорима. Шта је то? Где сте ви моћници, где сте ви силници? Шта се то збива око нас?! Ко то покреће Дунав, ко то испуњује корито Дунава водама таквим, ко? Ко то из ове мирне атмосфере око земље изводи тако страшне ветрове да се све руши? Ко то подиже земљотрес на Скопље, и разори га за петнаест секунди. Годинама сте градили, шта је? Безумље, лудило… Кад се покрену небеске силе у дан Страшнога Суда, у дан антихриста!⁸¹ Да, безумљу људском нема краја када се човек удружи са ђаволом, злу људском нема краја. Када човек направи савез са ђаволом.

А ти и ја, и сваки од нас, прави савез са ђаволом када воли грех, када воли зло, када воли страсти и сласти овога света. Уствари, шта ти онда радиш са собом? Ти излазиш ван себе, ти лудиш. Сетите се Спаситељеве приче о блудноме сину: Док је живео у гресима, вели Спаситељ, он је био ван себе, а кад дође себи он се покаја, дође себи⁸². Док је човек у сластима греха и у страстима, ђаво га витла и носи, и он и не зна и не осећа да је ван себе, да је вансебан, да је луд. Јер, чим живи у греху и воли грех, и грех му је главни смисао живота и циљ живота и стално је у њему, не каје се, да: човек је ван себе. Шта је постао човек онда? У једној дивној црквеној молитви вели се: «Господе, опрости ми грехе јер сам ја постао сав грех». Не само то. Ђаво је претворио срце моје у своју радионицу, и «ја сам постао ђавоља радионица». Каква страшна исповест, али истинита. Ако човек не пази на своје срце, ако га не чува од греха, ако га не чува од страсти, ђаво постепено претвара његово срце у своју радионицу, у своју радионицу, и тамо кује и снива све грехе, све страсти и сласти овога света. И знај, тада срце твоје ђаво је претворио у радионицу своју, у фабрику своју, и ти сам лиферујеш из себе грехе, слабости, немоћи, лудило, безумље.

У данашњем свету не само људи, него и народи луде, народи луде, народи луде… Све је подивљало од гордости, све хоће, тражи, чини, уздише, устаје: Дајте ово, дајте оно! Нико задовољан, а ђаво ликује и смеје се. То он и хоће: створио је дивну комедију од овог света Божјег, комедију је створио и смеје се људима. А Бог створио људе за Царство Небеско, Он створио човека за Живот Вечни, Он створио човека за савршено биће, да бесмртно живи Вечном Истином Божјом, Вечном Правдом Божјом, вечним Животом Божјим. То је смисао и циљ живота овога света, и твој и мој и свакога човека. А ми, у јурњави за страстима и сластима овога света, понесени ђаволима са свих страна, ми, ми направисмо комедију од овог света Божјег, комедију направисмо од човека. Једнога дана ти ћеш се освестити. Тада, тада ћеш видети какво је лудило владало тобом на земљи. Тамо ћеш се освестити, али биће касно. Ти ћеш видети да ти на земљи ниси живео као бесмртно створење Божје, да ниси живео као биће које је Бог створио за Вечни Живот, за Вечну Истину, Вечну Правду, него си лудовао у страстима и гресима и уживањима овога света, био си ван себан, луд за Бога, убица своје душе, убица свога раја. Тада, тада ћеш осетити истину данашњег Еванђеља.

Бог је дошао у овај свет, Бог је постао човек зато што је ђаво у свету био; не за нешто мање, јер само је Бог јачи од ђавола. Човек роб ђавола. Кад је Господ Христос дошао у овај свет, видимо из данашњег Еванђеља, на Њега су устали сви људи, устали су сви безумници, устали су сви гордељивци, а с њима устали су сви ђаволи. Чули сте данас, како из ове двојице људи ђаволи Господу Христу веле: «Што си дошао да нас мучиш»⁸³, Што си дошао овамо, што ћеш ти на земљи, шта ћеш међу људима? Ми смо њихови господари. Али, немоћни пред Њим, они моле Спаситеља Господа Христа: «Ако нас ти изгониш, пошаљи нас у онај крд свиња»⁸⁴, пошљи нас у њих. Ђаволи! – откуда таква немоћ код вас? Ви можете чинити чудеса. Нико није смео проћи путевима овим где су они живели. Ви молите Исуса из Назарета. «Идите, рече им Спаситељ. И они уђоше у свиње и сав крд свиња полете са брега у море и удави се у води»⁸⁵. Браћо моја, каква је страшна осуда над нама људима овај догађај. Ово што се збило са свињама, то је мање (= мали) страшни суд за нас. Гле, свиње не могу да издрже ђаволе и њихово зло, и одмах се суновраћују у море, у воду, даве се, не могу да поднесу ђаволе у себи. А људи? – Људи кроз све грехе, кроз све страсти уствари грле ђаволе у себи и око себе. Колико је човек гори од свиња! Увреда је за свињу рећи да је човек, а није увреда за човека рећи да је свиња. Ја то измислио нисам. То данашње Еванђеље говори! Свиње су испред људи, јер не могу да поднесу ђаволе у себи, а људи годинама и годинама живе у ђавољим рукама, живе у ђавољим чељустима и сматрају да благују, сматрају да је то њихов рај. Какво лудило! Какво безумље! Човек – човек је несумњиво далеко нечистији од сваке свиње. Ево доказа. Ко је увео ђавола у овај свет, ко је увео смрт у овај свет? Човек! Човек, грехом својим, јер је увевши грех у овај свет увео смрт, увео болест, увео све страхоте и увео ђавола у овај свет. Зар није човек гори од свиње? Не само од свиње, од свих живих бића којих има у овоме свету. Да, страшно је бити човек без Христа, страшно је бити човек у овоме свету без Бога. Тада човек добровољно постаје вољом својом ђаво. Има ли већег лудила од тога?

Сваки грех, браћо моја и сестре, јесте мало лудило, свака страст јесте мало лудило. Погледајте себе у гневу. Шта је гњев? Кад се разљутиш, то је мало лудило. Посматрај себе какав изгледаш онда. А шта да кажемо о зависти? О! завист је такво лудило душе… Да, завист издаје Христа Бога, јер се вели у Еванђељу да су Јевреји предали Господа Христа на смрт – из зависти⁸⁶. А ти сматраш није ништа ако завидиш некоме за нешто. А пакост? А мржња, шта је мржња? Мржња је смрт душе; мрзиш некога, знај ти сам убијаш своју душу. То је лудило, самоубиство, безумље. Среброљубље, шта је среброљубље? Данас од тога зла пате такорећи сви људи. Европа као целина, Африка као целина, Америка као целина, Аустралија, Африка, све то пати од среброљубља. Само да им је богатства овога света, што више имовине, што више имања, што више проИзводње, што више напитака и блага. То је среброљубље, а среброљубље је најстрашнији убица људске душе. Тако страшни убица да и Бога продаје за тридесет сребрника. А колико људи данас продаје Бога, колико Срба данас одриче се Христа и Крсне Славе? Ради чега? Авај, безумље до безумља, лудило до лудила.

Велиш: «Еванђеље о коме се данас говори, десило се пре две хиљаде година. То је тада било, какве везе то има са нама?» Мислиш да нема. Има. То исто Еванђеље данас се, ето, догађа и у Српској земљи. На Српској земљи данас се исцељују бесомучници, данас се исцељују луди људи. Ено Светог Острога. Колико се лудих људи исцељује и данас, као што их је Господ у Еванђељу исцељивао. То је та иста сила коју Господ оставља Цркви Својој, оставио је Себе Цркви, и та иста сила излази из Њега и сада исцељује људе од сваког лудила. Немој, Србине, заборављати то. Иди у Свети Острог и гледај очима својим шта се тамо збива. Иди у Свети Прохор Пчињски и гледај како безумне лудаке доводе, а кроз недељу дана одлазе здрави и читави. Иди у Свети Девич, иди у Девич (на Косово), и тамо ћеш видети где доводе бесне луде младиће, и они за недељу дана код моштију Светога Јоаникија Девичког или на молитве монаха и свештеника оздрављују.

Шта је то? Данас живимо као некада. И данас Господ хода по земљи, по целој земљи. И данас је Господ Христос сав у Цркви Својој. И ти и ја, ако хоћемо да се спасимо сваког греха, сваког лудила духовног нашег, лако нам је то учинити; лако нам је учинити кад је Господ ту, лако је помолити Му се, лако је покајати се, лако је исповедити своје грехе. Исповедиш ли их, ти ћеш бити као блудни син који је дошао к себи, покајао се, потрчао Оцу Небеском, а Отац Небески хрли му у сусрет и грли га и опрашта му грехе.⁸⁷

Ето, то је свемилост Господа Христа. Зато је Он дошао у овај свет да ђаволе пусти (= прогна) из света, да људе ослободи од ђавола ослободивши их од греха и од смрти. Да, само Господ Христос је лекар од греха, лекар од смрти, лекар од ђавола. Само Он! И док људи буду били ван Њега, и против Њега, ова земља није ништа друго до лудница, лудница у којој један другога гризе и убија. А кад се људи освесте, када човек дође себи, када сагледа грехе своје, када сагледа ропство своје злу и греху, када се покаје, ето загрљаја Христовог, ето Господа Христа да му опрости да зове грешнике на покајање. Милошћу Својом занео (= залио) је свет и нама грехољубивим ђавољубивим бићима људским даровао Живот вечни, Истину вечну, Правду вечну. Даровао рај, даровао Царство Небеско.

Човече, теби Господ сваки дан, сваке ноћи нуди Небеско Царство. То је твоја вечна отаџбина. Пази како живиш, пази ради чега на земљи живиш. Ти си бесмртно биће. Бог те је створио за бесмртника. Зато је Он дошао у овај свет, зато је дао Еванђеље Своје, зато је основао Цркву Своју, и у њој дао нам сва средства да ослободимо себе од свакога греха, да ослободимо себе од сваке смрти, да ослободимо себе од свакога ђавола. Да, Он Бог је дошао у овај свет да нас од свега тога ослободи, да нам дарује Живот Вечни. Њему, само Њему, Јединоме Истинитом Богу у свима световима нека је част и слава и од нас малих и ништавних на земљи Српској. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

Данашње Свето Еванђеље казује велику и страшну тајну. сусрет ђавола и Бога кроз човека, кроз људе. «Зар си дошао пре времена да нас мучиш»?⁸⁹ говори (ђаво) Спаситељу. Шта се то десило с тим људима? Ко су они? Тела људска, а из њих говори ђаво – не један, многи ђаволи. Како се то десило да тело људско буде сместиште и тело ђавола? Ту је велика тајна по среди, тајна греха. Шта грех ради са човеком? Грех постепено огреховљује човека, а грех је ђаволска сила која кроз њега увек улази у човека и пролази кроз човека ко неки демон. Тако постепено, ако се човек не бори против греха и не спасава се од греха, он постепено постаје ђаво – човек. Ево примера: гергесински бесомучници не владају собом. У њиховом самосазнању, у њиховој самосвести влада ђаво. Грех је потпуно овладао њима. Ђаво, његове силе уселиле су се у њих. Човек, само по телу човек, а изнутра сав припада нечистим силама. Каква је срамота, али то се дешава у овоме свету. Ми људи, или себе ођавољујемо или себе обожујемо, то јест, ми или испуњујемо себе греховним силама или се испуњујемо Божанским силама.

Данашње Еванђеље казује како се срео Богочовек Христос, Човек у коме је сав Бог⁹⁰, са људима, са двојицом људи у којима су толики ђаволи. Два страшна света један за другим. Када је Бог сишао у овај свет, Господ Христос, шта се десило са ђаволима у овоме свету? Ево казује нам свето Еванђеље: они су се узнемирили, узбунили, они су осећали муку од Његовог доласка у овај свјет: «Зашто си дошао пре времена да нас мучиш? Знају ђаволи да предстоји Страшни Суд, дан Суда кад ће они бити осуђени на вечне муке, а знају да тај судњи дан још није дошао. А Ти, Ти си Судија, ми осећамо – што си дошао пре времена? А дошао је, да знате због чега? Дошао је да спасава створење своје, човека. Ради чега је Господ створио човека? Господ Христос је створио човека, браћо, да он из себе створи богочовека. Творац, Господ Христос, створио је човека боголиким, дао му боголику душу, дао му божанску силу; души дао да по тој слици живи и да себе испуњава божанским силама; да постепено из себе формира, образује богочовечанско биће, да свега себе испуни Богом – зато је човек створен. Да постане бог по благодати, како веле Свети Оци, (да постане) богочовек. Да постане бог по благодати, да потпуно испуни себе Богом. Да не остане места ни за једну ђаволску силу, ни за какав грех. Ето, зато је Господ дошао у овај свет: да поврати човека његовом правом божанском циљу. Створио га је таквог, да постане бог по благодати, а ето, човек залутао у друштво са ђаволом, пригрлио грехе и себе ођаволио. Уместо да постане богочовек по благодати, он постаје ђавочовек. Ништа страшније, ништа страшније за човека!

Господ дође у свет због тога да би основао Цркву. Шта је Црква? Црква је тело Христово, Он је глава телу Цркве, и ми чланови Цркве, уствари, живимо у телу Христовом⁹¹. А кад је Господ Христос глава нашег бића, нас хришћана који смо у Цркви, нема места за ђавола. И ако ђаво буде ударао на сан, понекад нас савлада неким грехом или страшћу, ипак је Господ Христос, то јест Црква Његова, пуна Светих Тајни, светих врлина, да сваког од нас очисти од свакога греха, од сваке страсти, и од сваке смрти, изагна сваког ђавола из нас. Не треба се плашити ђавола и искушења, јер је Господ сишао у овај свет. Не треба се плашити њих, јер нам је Господ оставио Своју Цркву, ту свепобеду, победницу над свим ђаволима, над свим гресима овога света, јер они су немоћни као сенка пред Господом Христом.

Чули сте данас из Светог Еванђеља како ђаволи беспомоћни моле Господа: «Ако нас изгониш из ове двојице људи, пошаљи нас у свиње», јер ми, ми немамо власти ни у свиње да уђемо без Твог допуштења. Ми знамо, Ти си Творац и Господ, а ми Те нећемо, …⁹² Ако нас изгониш пошаљи нас у свиње. И Спаситељ рече: «Идише» И они навалише, и уђоше у велико крдо свиња. А свиње, јадне свиње, нису могле ни часа да трпе у себи ђавола, него навалише с брега у море и потопише се све. Тако је ђаво страшан, страшан је за свиње, а камоли за човека, за боголико биће, за човека који је створен да буде икона Божја, жива икона у овоме свету. Ето, свиње не могу да издрже присуство ђавола у себи, а људи, а људи издржавају …⁹³ својом слободном вољом. По слободној вољи, људи се предају или Богу или ђаволу у овоме свету. По слободној вољи својој људи образују, уобличавају, или ђавољи лик или Божји лик. А кад човек хоће да их савлада, да их победи, увек има у Господу Христу неисказаног човекољупца који је готов да све те божанске силе да човеку, да победи све грехе, кроз њих да победи све ђаволе што су налетеле на њега са свих страна кроз разна искушења.

Да, сваки Христов човек, сваки хришћанин, има у себи божанске силе призивајући Господа Христа …⁹⁴, све пукове небеских духова, сва искушења овога света, да нико, нико од ђавола не буде јачи од њега. Та тврђава у којој хришћанин живи је Црква Христова. Кад навале искушења на тебе са многих страна, ти малаксаваш, али сети се шта је Господ рекао за твоју веру: Све је могуће ономе који верује⁹⁵, верује у Богочовека Христа. Све је могуће. Могуће је победити сав демонски ђавољи свет. Победити сав пакао који су ђаволи способни да измисле и да предложе теби и твојој слободној вољи, човече и хришћанине.

Ми увек имамо средства да у Цркви Христовој испунимо себе божанским силама и тако постанемо непобедиви. Шта је Свето Причешће? Сам Господ Христос. Ти примаш Њега кроз Свето Причешће. Ко је јачи од тебе? Богом смо јаки⁹⁶. Богом смо свејаки, Богом јачи од свих ђавола, од свих смрти овога света. Или те гоне неки греси, или те неки страшан грех гони из дана из дан, из месеца у месец, из године у годину? Ти се кајеш и опет падаш. Страшна је сила греха, када га чиниш. Као ђавоља сила ођавољује твоје биће, ођавољује твоју душу, огреховљује. Али је Господ дао лек за сваки твој грех. Који? Покајање. Пао си – дижи се! Смело се дигни. Гле, ово је мој грех, ово је мој гроб. Васкрсни из гроба! Имаш васкрситеља – покајање. Гле, страшна страст, овладала мноме. Да! то је смрт моја. Али, сети се и чуј речи Еванђеља: Васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос] Устани ти који спаваш!⁹⁷ Устани ти, који си заспао у страстима и гресима својим и сластима греховним. И за тебе има лека: васкрсни себе покајањем. Нема страха за хришћанина на овоме свету, нема страха за човека, јер од сваког греха јачи је Господ Христос. Он је готов да човекољубиво ослободи и тебе и мене. Само једно тражи. Шта?…⁹⁸ Не! Господ је помоћник, даје силе покајне. Да покајем себе од врха до дна, да покајем себе у савести својој, у души својој, у свим осећањима својим, у свима мислима, у души својој. Не дај ме Господе, не дај ме греху! Такав вапај увек ће услишити Господ. Гле, наши бесомучници нису били тога свесни, да ће их Господ ослободити ђавола који су у њима. Ђаволи говоре из њих. А Он, по милости Својој, исцељује јадна људска бића Својом Божанском речју и Божанском силом, љубављу према свакоме човеку, према свакоме људскоме бићу.

Бог је постао човек да свакога човека спасе од греха, да свакога човека спасе од смрти, да сваког човека спасе од ђавола. И мене и тебе, и свако људско биће које хода по земљи и које ће ходити. Таква је благовест коју је Господ Христос дао нама људима. Гле, Он ће створити човека, да из њега изваја дивно, чудесно, богочовечанско биће. А људи, по слободној вољи пригрлили ђавола, уместо да Богом живе у овоме свету, живе ђаволом. И ето, унакази се душа у њима. Уместо божанског лика, они имају ђавољи лик, уместо иконе Божје у души својој, људи кроз грехе и страсти на крају имају ђавољи лик у души својој. То је страшно за човека који је створен да буде боголик, а човек постао ђаволик. То бива са сваким човеком који заволи грех, који се не бори против греха, он све више личи на ђавола.

Један од Светих Отаца и учитеља Цркве, вели, на питање: како изгледа душа у овоме човеку или ономе? – изгледа онако какав је човек. Ако је човек пун врлина, његова душа је све лепша и лепша. Ако упражњава веру еванђељску, љубав еванђељску, молитву, пост, трпљење, кротост, благост, све те врлине еванђељске, божанске, које граде у души божански лик, та душа гледана са неба, гледана од свих духова, види се као боголика, пуна лепоте и красоте. А када човек запусти душу, са гресима својим страшним, метлама црним и смрдљивим, …⁹⁹ гноји свој лик по њој, тада, тада душа човекова на кога личи, на шта личи? На ђавола. Јер, сваки грех је од ђавола. Јер, сваки грех почетним нервом својим, од ђавола је. Тако, сваки грех непокајани човека чини ђаволиким.

А Господ је дошао у овај свет да обнови лик Божји у нама – лик Божји да обнови у нама, како се много пута говори у дивним црквеним песмама Он је дошао «да обнови лик Божји који је у нама иструлео» помоћу страсти, помоћу грехова, помоћу наших зала иструлео, да би га потпуно обновио, освежио и дао нам Живот Вечни. Ради тога је Господ дошао у овај свет: да човека охристови, човека ођавољеног да охристоличи, да душа наша постане сва христолика. А она постаје христолика када живимо Христовим Светим Еванђељем, када живимо светим врлинама, када су у нама божанске свете врлине: вера, љубав, нада, пост, молитва, које божанским силама савлађују у нама све што је грешно, све што је смртно, све што је ђавоље. И изводе нас увек на стазу бесмртног живота и воде у Царство Небеско. Ја не причам приче и бајке.

Ево, данас прославимо великог чудотворца нашег, Светог Наума Охридског, покајничког Светитеља Божијег, који је пре хиљаду година извајао из себе чудесно христолико биће. Обожио себе, испунио себе свим Божанским силама, и његово свето тело хиљаду година, већ, како тресе и потреса све демоне који му приђу кроз дела људска. Исцељује од свих болести, од сваког лудила нарочито. Та Божанска сила, која исцељује гергесинске бесомученике, о којима говори данашње Свето Еванђеље, та сила је ето и у његовом светом телу, и у његовим светим моштима. Хиљаде и хиљаде таквих болесника излечено је и исцељено је од његових светих моштију, молитвама Свете Цркве, поклоњењем оних сродника и пријатеља који нам доводе своје људе. Исцељују се и испуњује се данашње Свето Еванђеље: ђаволи беже од христоносца. О томе нам говори данашње Свето Еванђеље – Еванђеље Светог Наума Охридског. Људи су са свих страна доводили болеснике Господу и Он је нечисте духове исцељивао из њих, легионе. И сав народ жељан да Га се дотакне, јер из Њега излазаше сила и исцјељиваше их све¹⁰⁰. Та Божанска сила, ето, и данас из Светог Наума Чудотворца и посведочује данашње Свето Еванђеље, посведочује силу Христову, посведочује да је Христос заиста вечни Богочовек, увек јачи од свих безумних и безбројних демона, од свих ђавола. Он – Бог у телу, Он – Бог у свакоме Светитељу, па и Светом Науму Чудотворцу, Он – Бог у свакоме хришћанину, када је у теби жив је вером твојом у Њега, постом твојим ради Њега, молитвом Њему. Онда, онда умире сваки ђаво који налети на тебе, изгони га још док није ушао у тебе, беже од тебе.

Пуна су Житија Светих таквих примера како ђаволи не смеју ни да се приближе неком Светитељу Божијем, ни да му приђу, јер из њега излази сила која опаљује их и спаљује их. Таква је сила Господа Христа, живог Господа Христа у твојој и мојој души. Тада испунимо себе вером у Њега, љубављу к Њему, молитвом к Њему, и тада, тада мора свака демонска сила, сваки па и највећи ђаво, када налети на тебе, да издахне пред твојим ногама. Ако Господ допусти да те кушају и најстрашнији демони, увек имај толико вере, толико свести да је Господ то учинио да опроба твоју веру, да опроба твоју вољу, да проба твоју духовну силу.

Да, ти имаш у себи Божанске силе да победиш сваког ђавола. Пробајући твоју веру, Он те никада неће оставити. Само ти покажи – шта? Ревност, велику ревност и дању и ноћу. Господе, малаксавам! Господе, падам! али, верујем да ћеш ме Ти дићи из свакога пада. Помози мени паломе! Подигни мене палога! Веруј, никад те Господ оставити неће, увек ће те дићи помоћу …¹⁰¹ Пустиће на тебе страшна искушења, толико страшна, као Аврамово искушење, где је пробао Господ његову велику веру, и показао Господ светом и праведном Авраму Своју жељу:¹⁰² да Му принесе сина свога и да га да на жртву, да га сам својим рукама закоље и принесе на жртву уместо животиње. Али, ето, Господ то тражи, да би пробао веру Аврамову, да би показао пример и свима нама, да не би потомци говорили: ето, Он захтева од њега да му принесе сина свога на жртву. Исак јадан, без речи. Спреми сина свога, поведе своје момке, и крену у планину да сина свога изреже. Он не пита: Зашто, Господе, да ја то учиним? Да сина свога јединца, кога си ми дао у старости, да њега својим рукама закољем Теби на жртву? Господе, шта то чиниш од мене?! Не! ништа. Он само слуша. То је смирење, право смирење. Ти наређујеш, ја слушам, макар било за ум мој несхватљиво, као што је несхватљиво да сина свога закољем. …¹⁰³, на месту ранијем, начини жртвеник. Син га пита: Оче, где је жртва? Где је животиња? Где је ован? Где је јагње? Или теле? А отац, мучени отац одговара: Господ узима себи жртву. Господ поставља себи жртву! И он свеже сина свога, и положи га на жртвеник, и подигну мач да одсече главу, а анђео ухвати руку његову узме му мач и рече: Не! Ето жртве! И показа на овна који је био у жбуњу.

Тако и ти, као хришћанин, очекуј да Господ опроба твоју веру. Мању веру Господ проба мањим искушењима, а што већа вера у човека, Он све већа искушења ставља на њега и проба његову веру. Тако су Свети, у најстрашнијим искушењима, њима су се јављали безбројни ђаволи, на очи, нападали са свих страна, урликали, јурили на њих, али, они нису се плашили¹⁰⁴.

1964. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Данашње Свето Еванђеље – блага вест о вери. О вери у кога, у шта? О вери у Истинитога Бога! Шта је потребно овоме свету који је пун мана, пун лажних богова, пун заблуда, пун лажних учења? Од чега је човек потчињен(ији) у овоме свету? Од комараца? – да. Од мува? да. А даље, а даље, чиста немоћ. Све је јаче од човека у овоме свету. На првом месту од њега јачи грех, од њега јаче зло, од њега јача смрт, од њега јачи ђаво. Човече, како се осећаш у свету у коме је грех јачи од тебе, свако зло јаче од тебе, свака страст јача од тебе. Ти не умеш да се браниш. Ти када си у греху осећаш неку муку у души, неку потиштеност, невеселост, а често не знаш шта се то збива с тобом, у теби.

Ми обично волимо да гледамо у свет око себе, а заборављамо да завиримо у себе, у унутрашњи свет, који је далеко дубљи од овог спољашњег света, далеко интересантнији, далеко важнији за нас. Када је један Светитељ погледао срце човечје у свима његовим ширинама и дубинама, он је рекао: «Срце је бескрајно, безобално море и бездано, срце човечје». У њему најразноврсније животиње, најразноврснија бића. Шта треба да учини човек са њим, са срцем својим? Да га очисти од свих нечистота. Колико борбе, колико моћи ту треба, колико снаге!

Данашње Свето Еванђеље казује нам ту муку човекову у овоме свету, ту немоћ његову у овоме свету. Ето, пријатељи тешког болесника донели на носилима да га ставе пред чудотворца Исуса из Назарета. Око њега мноштво народа, никако да му се приђе. Тада пријатељи отворише кров над кућом у којој беше Господ и спустише болесника пред Њега, вели се у Светом Еванђељу. А Господ видевши веру њихову рече узетоме: «Синко, опраштају ти се, опраштају ти се греси»¹⁰⁶. Лукави учењаци, који су вребали Господа Христа да Га ухвате у ма каквом греху, помислили у себи: Овај хули на Бога, јер само Бог може опростити грехе, вели се у Светом Еванђељу. И Исус видећи помисли њихове упита их: Шта је лакше, рећи узетоме устани, узми одор свој и ходи, или рећи, опраштају ти се греси¹⁰⁷? Ставио је Спаситељ њих на страшну жеравицу. И једно и друго је тешко рећи паралитичару: рећи узетоме, устани, узми одар свој и ходи, ко може, ко има моћи, ко има силе? А друго: опраштају ти се Греси, ту треба већа моћ. Знали су сви из Старог Завета, из учења Светих Пророка, да само Бог може отпуштати и опраштати грехе, Бог може отпуштати грехе.

Господ показује да Он и јесте Бог, да Он јесте Тај Који и отпушта грехе и исцељује од сваке болести. Када рече младићу: устани, узми одор свој и иди дома, и уставши отиде дома¹⁰⁸, народ задивљен говораше: Нигде се то није видело међу људима¹⁰⁹. Какву је власт Бог дао људима! Не непознатим људима, пријатељи, него ту, међу вама, у вашој средини је Бог Који може да отпусти грехе. Ја и ти можемо опраштати грехе, али отпустити грехе, отпустити грехе из душе човекове – ко може? То значи одгонити смрти из душе човекове, одгонити ђаволе из душе човекове, то значи бити моћан и силан као Бог. Ето, Господ је показао то овим двоструким чудом: прво видљивим чудом, исцеливши узетога од његове тешке болести Господ је показао да је заиста учинио и друго чудо – отпустио му грехе, отпустио му грехе.

Тако је Господ казао сву тајну Свога доласка у наш земаљски свет, казао је зашто је дошао у овај земаљски свет. Зашто? Да уклони грех из човека, из природе људске, да људску природу испуни Вечним Животом. Само ради тога је Господ дошао у овај свет. То је највеће дело, дело Бога, дело које нико од људи учинити не може: да човеку отпушта грехе, да из човека ишчупа све грехе, очисти душу његову, и покаже је безгрешном и бесмртном и светом, пуном Божанске силе. Ето, то само Господ чини, и то како је учинио казује нам данашње Свето Еванђеље. Блага вест…

Он је ту силу, ту моћ оставио Цркви Својој, преко Својих Светих Апостола и Светитеља, када је на дан Васкрсења победивши смрт васкрсао и показао се и појавио се пред ученицима Својим у телу васкрслом. Они су били запањени и уплашени… Он им рече: «Примите Дух Свети. – Коме отпустите Грехе, отпустиће му се, а коме задржите задржаће му се»¹¹⁰. Ето те силе, ето моћи коју је Господ оставио Цркви Својој, да ослобађа свет од греха, да ослобађа свет од смрти, да ослобађа свет од свакога зла и од свакога ђавола. Другом приликом Господ Својим Светим ученицима, Апостолима, даје ту исту власт свима заједно и вели: «Шта разрешите на земљи биће разрешено на небу, а што свежете на земљи биће свезано на небу»¹¹¹. Тако данашња Блага вест, данашње Свето Еванђеље, казује нам тајну Христовог доласка у овај свет и тајну свакога од нас.

Ми смо људи у овоме свету не да будемо обиталиште греха, зла и смрти, него Вечног Живота, вере у Истинитога Бога. Шта је циљ Христове вере у овоме свету? Вели се у Светом Еванђељу: Крај наше вере јесте живот вечни. Крај вере јесте живот вечни. Спасење душа¹¹², ето то је крај наше вере. Спасење душа од смрти, спасење душа од гордости, спасење душа од зла, греха и ђавола, и осигурање души бесмртног живота у Царству Божјем. Како огроман циљ, Божански циљ и пред тобом и преда мном и пред сваким људским бићем. Јер Господ је дошао ради свакога од нас, никога није заборавио, никога заборавити неће.

Само, шта је потребно од мене и од тебе? Бог је сишао у овај свет, ето га ту са нама у Цркви Својој. Шта ја и ти да радимо? Веру у Њега да имамо, то је све што се од нас тражи – да верујемо у Њега Јединог Истинитог Бога¹¹³. Та вера шта нам даје? Даје нам отпуштање грехова, даје нам ослобођење од смрти, ослобођење од пакла и осигурава нам Живот Вечни и у овом и у оном свету. Вера у Јединог Истинитог Бога, шта је то? Кад смо ја и ти прави хришћани, када је човек прави хришћанин? Када верујемо у Господа Христа као Јединог Истинитог Бога, живимо по Његовим светим заповестима путујући и идући кроз овај свет за Њим, кроз свете врлине за Њим у Царство Небеско. Човек истински верује када свом душом својом, свим бићем својим, свим умом својим, свом снагом својом иде за Господом творећи вољу Његову, а одбацујући вољу своју.

Хришћанин човек увек проверава себе Господом Христом. Ако хоће нешто да учини он пита себе: «Да ли би ово Господ Христос учинио»? Отвори Еванђеље, завири у њега, или питај свог духовника, и онда ћеш учинити оно што је Христово и оно што би сам Господ Христос учинио. Тако свако дело. А Христов човек, прави хришћанин проверава себе и сваку своју мисао, сваку своју одлуку, сваку своју намеру Христом, опет Еванђељем Христовим. Ако Господ благослови Он то прима, Он то учини. Вера – шта ради с нама? Она преноси душу нашу сву и предаје је Господу Христу; преноси нашу савест и предаје је сву Господу Христу; наше срце, нашу вољу сву предаје Њему. Господе, ништа моје не вреди без Твога. Шта је ум мој без Твог ума, шта је воља, хтење моје, без Твоје воље Свете и Божанске?! Та вера, та истинита вера у Јединог Истинитог Бога постаје у теби и у мени чувар свега еванђелског.

Од истините вере рађа се истинита љубав, права истинска љубав. Чули сте данас где Свети Апостол поручује хришћанима: «Љубав ваша да не буде лажна»¹¹⁴. А која је то љубав лажна, Свети Апостоле? Свака љубав је лажна ако ближњег Твог не спасава од његовог греха, од његових кобних смрти. Само она, љубав еванђелска и Христова је истинита, јер спасава човека од греха. Апостол вели: «Мрзи на зло, држи се добра»¹¹⁵. Ето, то је права љубав, када ти љубећи брата твог, сестру твоју, мрзиш његов грех, а држиш се његовог добра. И сам се човек држи свога добра, јер љубав, права истинита еванђелска љубав не воли грех, не воли зло, мрзи зло, мрзи грех а воли грешника, воли брата и у греху његовом. Одвојити грех од грешника, то је велика моћ и сила и велика мудрост еванђелска, одвајати грех од грешника, уништавати грех, а спасавати грешника.

Али пази, нико не може твој грех у теби сатрти, уништити ако сам нећеш. Потребно је – шта? Потребна је твоја лична вера, твоје лично покајање, онда се дешава са тобом то духовно чудо које се десило са данашњим узетим болесником: «Отпуштају ти се греси твоји». У души се дешава највећи преврат, највећа револуција. Ти се кајеш, исповедаш грехе своје пред Господом, пред Његовим свештеником и гле, гле, греси твоји беже из тебе, и све смрти, и све што је смртно бежи из тебе. Отпуштају се греси твоји због твога покајања, ради твоје вере. Та истинита вера ето даје теби силе и моћи да ти не малакшеш, да се не уплашиш никаквог греха што је у теби, да не рекнеш: «Е, овај је мој грех тако страшан, нема ми спасења, пропао сам». Не! То човек никада не сме рећи, јер у нашем земаљском свету Господ је Свемилостиви Христос јачи од свакога греха, од свих грехова свих људи на свету, јачи од свих смрти, јачи од свих зала, несумњиво јачи од твојих грехова и од твојих зала. Само једно је потребно што се тражи од тебе: да омрзнеш свој грех, да омрзнеш зло што је у теби. Не заборави никада истину Светог Еванђеља: плата за грех је смрт!¹¹⁶ Плата за грех је смрт, а за веру плата је Живот Вечни! Ето разлике!

Човек створен од Бога боголиким бићем да то зна – то је основна истина твога живота. Грех се увек завршава смрћу и плачем ако се не покајемо због греха, а вера, истинита вера и све што је од вере завршава се Вечним Животом. Та истинита вера даје нам истиниту љубав, даје нам истиниту молитву, јер ти очима вере гледајући Господа Христа стално пред собом шта чиниш? Он је ту, пред тобом, Господ Исус. Зато Свети Апостол вели: «Молите се једнако, непрестано»¹¹⁷. Замисли ко си ти, пред Њим си у Цркви Христовој, пред Господом Христом Свечистим, Јединим Истинитим Богом, а ти човек, сав у гресима, немоћан и ташт. Безбројни греси гоне човека по овоме свету као по некој пустињи. Његово је да се бори. Како? Зато је Еванђеље ту да нам каже како. Зато се Црква Христова усуђује да нам каже како. Ту су све Божанске силе које су потребне за победу над грехом и над смрћу. Све те Божанске силе дароване су свакоме од нас¹¹⁸ у Цркви Христовој, само ми треба да тражимо веру, и у вери, како вели Апостол, врлину, врлину да покажемо, сваку еванђелску врлину¹¹⁹.

Живот овде на земљи није ништа друго него непрекидно идење за Господом Христом – вером, молитвом, постом, бдењем, истином, правдом и свима осталим светим врлинама. То је пут хришћанина у овоме свету, ради те Благе вести дошао је Господ у овај свет. Та Блага вест струји из целог Еванђеља Христовог, и човек у овоме свету нема спасења од греха, нема спасења од смрти без Господа Христа. Када добро загледаш себе, душу своју, биће своје цело, кад добро испиташ себе у огледалу еванђелском, у огледалу Еванђеља, онда …¹²⁰ Дотле човек је само …¹²¹ човек кад угледа себе у огледалу Еванђељу онда тек види ко је, шта је и какав је.

Данашња заповест је чудна и необична: «Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте а не куните»¹²². Ето Христовог огледала за тебе и за мене. Како је тешко испунити ову заповест, зар не? Али то је огледало које Господ Христос донео теби и мени да огледамо себе. Свака еванђелска заповест, свака еванђелска врлина то је и за тебе и за мене велики подвиг, велики напор. И ја и ти по слабости својој рећи ћемо: «Како да благосиљам оне који ме гоне?» Али у томе је спасење твоје, у томе је сила и моћ коју даје Господ Христос, моћ која савлађује сваки грех. Мораш приморавати себе на свако добро¹²³. Зашто? Зато што ми по навици својој остајемо у злу и греху, па кад се отрезнимо, када се пробудимо, када погледамо себе, погледамо страхоту коју представља грех, тада – шта нам остаје? Да ступимо у борбу са њим, да приморамо себе на борбу, да спасавамо себе од те ругобе, од те страхоте, од тог звера што је у нама и око нас! Зато хришћанин човек у овоме свету стално пролази кроз неку …¹²⁴, зла са свих страна наваљују на њега, а он, он се брани од свих тих зала, чиме? Свеоружјем Божијим, како се вели у Светом Еванђељу. Имамо ми све оружје Божје¹²⁵.

Наш рат, рат је против невидљивих сила злих и страшних. То наше свеоружје јесте наша вера, наша молитва, наш пост, наша љубав. Само пази, немој да обмањујеш себе и да себе самог учиш, па што ти ум твој говори и наређује то да чиниш. Не, увек проверавај све Еванђељем Христовим, проверавај учењем Светих Отаца, проверавај Црквом Христовом. Никад не веруј своме уму, веруј истини еванђелској. Не веруј својим жељама… Ех, наше жеље, шта је речено у Еванђељу за наше жеље? Христови људи распеше себе са страстима и жељама својим. То је речено, распеше се¹²⁶.

Христов си човек, ти мораш рашчистити свако зло што је у теби, сваки грех. Нећеш се подати греху, а да распнеш себе, да себе ставиш на крст, то боли, много боли, боли дуго и дању и ноћу. Али кад то учиниш, небеска помоћ силази на тебе, на твоју душу, и ти олако побеђујеш онда сваку страст и сваку жељу, али прво мораш учинити подвиг, борбу. Када Господ види твој труд и напор, и види твоју добру вољу да хоћеш себе да ослободиш од својих грехова, Он ти тек онда даје помоћи. А док ти не почнеш сам да се бориш са собом, Он неће да приморава тебе, јер Бог никог не приморава на спасење, не приморава никог на добро. Зато имамо слободну вољу да се сами опредељујемо, да сами изаберемо пут истине, пут врлине у овоме свету, и кад то учинимо Господ онда даје силе и моћи нашој души да иде путем врлине, путем сваког еванђелског добра. Зато сваки од нас, сваки хришћанин у свету велики је борац и велики чудотворац. Сваки хришћанин – чудотворац. И ја и ти, позвани смо да будемо чудотворци. Како? – велиш. Тек чудотворац си када победиш смрт, када победиш грех. Грех рађа смрт¹²⁷. Сваки хришћанин позван је на то, на то дело. То је наше све дело, обухвата сва остала дела: да себе ослободимо од греха, да победимо смрт, да осигурамо себи бесмртни Живот Вечни. То хришћанин ради целога живота у овоме свету, то је непрекидно чудо које се дешава с њим, чудо које је Господ учинио сишавши у овај свет, поставши човек, и давши нам силе и моћи да и ми, да сваки од нас добровољно постане чудотворац вером својом у Њега, Јединог Истинитог Бога свих светова.

Данашње Свето Еванђеље казује нам ту истину, ту свету тајну, а Црква Христова, ево две хиљаде година сведочи ту моћ, ту свемоћ Христову која чини непрекидна чудеса, и невидљива, духовна и видљива, физичка, телесна. Та сила Његова, сва сила Његова је ту, у Цркви Христовој. Од нас се тражи само да ми свим срцем поверујемо у ту истину Христову. Онда – онда све је могуће свакоме од нас. «Све је могуће ономе који верује» – објављује Господ Христос¹²⁸. Све је могуће ономе који верује, то значи: нема греха који ти не можеш победити Христовом вером, нема пакла који ти не можеш разорити, нема смрти коју ти не можеш уништити, нема ђавола кога ти не можеш сатрти.

Човече, какав си победник вером Христовом, какав си чудотворац! Каква сила, каква моћ! Шта су силе и моћи овога света, шта су цареви, шта су модерна наоружања нуклеарна и ненуклеарна, шта је то према сили хришћанинове вере, сили која побеђује сваку смрт и осигурава бесмртност и Живот Вечни?! Ти, хришћанин – каква моћ, каква свемоћ! Све могу у Христу Исусу који ми моћи даје – вели Свети Апостол Павле¹²⁹, све могу! Ко сте ви, непријатељи Христови? Шта, ви мислите да Њега победите? Погледајте, све су се смрти од Васкрсења Његовог претвориле у лешеве, и сви христоборци, црквоборци претворили се у лешеве, од Нерона, Диоклецијана, Калигуле, па све до данашњих гонитеља Господа Христа у овоме свету, све до Страшнога Суда. Све је то леш до леша, све, и од свих њих јача је свака смрт, јачи је сваки грех.

А ми хришћани, ми победници, ми бесмртници истински, ми још овде на земљи почињемо да живимо Вечним Животом. «Који верује у Мене има живот вечни» – вели Спаситељ¹³⁰. Још овде на земљи почиње да има Живот Вечни, и са тим Вечним Животом, који зачиње вером на земљи, ми излазимо из овог света и улазимо у Вечни Живот небеса, Царства Небеског и Божанског. Ето каква је сила хришћанска вера, ето каква је сила и моћ! Само нека не оскудева у нама истинска и јака молитва, истинска и јака смиреност и кротост, благост и доброта и све остале врлине. Тада, тада нам ништа неће бити немогуће у овоме свету. Тада, тада нас никаква смрт неће победити и никакав ђаво нам се наругати. Све ће то бити под моћном силом вере наше побеђено, вером у леш претворено.

Нека Благи Господ увећа истинску веру у сваком бићу људском на овој планети Божјој, и најпре у срцима свих православних хришћана, и нас бедних и јадних Срба. Нека то порасте у нама, да бисмо и ми постали увек јачи од свакога зла, од свакога греха, од сваке смрти, да славимо чудесног Господа Христа, Јединог Истинитог Бога у свима световима, да Га славимо свим срцем, свом душом, свим умом, свом снагом, да Га љубимо кроз све вечности. Амин.

1965. године у манастиру Ћелије

Благе вести данашњег Светог Еванђеља. Апостоли носе у својим рукама пет хлебова и деле, а око њих пет хиљада људи, осим жена и деце. Шта је то? И вели Све то Еванђеље: Једоше и наситише се сви, наситише се сви и претече дванаест котарица комада, пуних дванаест котарица¹³². Више остало него пет хлебова са којима се почело. Заиста, овај чудни Учитељ Исус из Назарета небески је Човек, небески Чудотворац. Ето, подиже очи к Небу, благослови пет хлебова и две рибе, и толики свет наједе се и насити. Чудо огромно, али сасвим природно. Та ми, браћо, живимо у свету безброј јавних и тајних, знаних и незнаних чудотвораца.

Гле, земља – шта је земља? Какав чудесан чудотворац! Производи из себе животиње, биље, цвеће, усеве, безброј, безброј птица, бубица, животиња, биља, воћки. Ко то чини, ко то дела, какво се то чудо збива око нас непрекидно? Ми смо навикли на њега и не мислимо често о томе, али станимо, застанимо пред чудом природе Божје, застанимо пред чудом земље, ове такозване мртве природе, такозване мртве земље, коју безумни људи хоће да освајају, да је учине продуктивнијом. Кога? Зар ви варате птицу у ваздуху? Зар ви дајете силу једноме зрну пшеничном да проклија, да никне, да оно једно роди стотину других зрнаца? Где је та сила људска, где су те фабрике? Ко ће то учинити? Колико мудрости! Погледаш и дивиш се једној љубичици. Ни у једној фабрици, ни у једној научној лабораторији, ни један научник, ни сви научници овога света не могу да створе један диван цветић, као што је љубичица коју гледате и пазите. Откуд на земљи та сила, не само сила, откуда земљи та мудрост? Како земља изгради то око у телету, како земља даде срце свакој птици? Откуд њој та мудрост? Она је у њој, та Божанска сила, неизменљива Божанска сила, коју ми људи немамо.

Казано је у Светом Писму, браћо, кад је Господ стварао свет и створио земљу, Он рече: «Нека земља произведе из себе живе душе, животиње мале и велике и дивље звери, све по врстама њиховим»¹³³. И би тако, и непрекидно бива тако, непрекидно, хиљадама година, милионима година може бивати тако. Господ рече и речју Својом даде силу земљи да буде чудотворна мајка свих животиња, свих живих бића. Каква шанса и каква власт, каква сила! И рече Господ: «Множите се и напуните земљу»¹³⁴. Благословио је Господ сав животињски свет и отуда и данас тај животињски свет путује кроз историју заједно са нама људима, множи се, расте и испуњује земљу. Свака птица чудотворац је, брате, над тобом и око тебе; свака ластавица, сваки врабац велики – чудотворац. Гле, птичје јаје какав велики чудотворац; кокошије јаје – какав чудотворац! Мртво јаје испиљује из себе живу птицу, живу кокош. Стани човече! Замисли се и поклони се пред великом тајном која живи у свакој птици, у сваком живом створењу на земљи Божјој. Јаје, велики чудотворац.

А гле, трава око тебе, биље око тебе, усеви око тебе, све чудотворно до чудотворца – откуда то? Нико засејао није многе ледине, шуме, а све то ниче, расте и напуњује земљу собом. Ко то одржава, и каквом силом успевају те огромне шуме и прашуме и у Европи, и Азији, и свуда, по целој земљи? Каква је тајна у Светоме Писму, јер тамо пише: «И рече Господ БОГ земљи да изведе из себе траву и биљке и дрвеће по врстама њиховим, јер одвоји дрвеће по врстама њиховим. И би тако»¹³⁵. И земља произведе безброј трава, врста трави, безброј воћки, и свакоме семену од тих травки и воћки даде силу да из себе производи стабло. Како ћеш ти поверовати да из једне мале кошчице, ето земља одњиха и однегује, и гле, на твоје очи порасте дивна воћке са добрим радом. Зар то није чудо?

А вода, а мора? Опет велики чудотворац! Колико животиња у мору, у водама, колико риба, колико врста животиња у води? Гле, откуда води та божанска сила и тако мудра сила да она изатка и сатка тело једне рибе, и стотине и хиљада риба? Како мртва вода изатка око рибље да види кроз воду? И та тајна, браћо, објашњена је у Светоме Писму, јер се вели: Потом рече Бог: нека врве по води живе душе и рибе по води, и да је испуне¹³⁶. И би тако, и непрекидно бива тако. Све око тебе и око мене – чудотворац; све око мене и око тебе пева неку силну химну Богу; све око мене и око тебе гласноговорници који оглашују и проповедају Творца Бога свих светова; свака травчица – гласноговорник, мегафон; свака птица, да човек који мало памети има види: гле еванђелист Божји, јавља силу Божју, јавља чудо Божје, сву милост Божју. Тако, све око човека, где год се окренеш, гле, твој чудотворац. Куд год погледаш, пред тобом, пред очима твојим, чудотвораца безброј.

А човек, а тело човеково, о какав чудотоврац! Замислите, браћо, ми дишемо ваздух, а ваздух се претвара у кости наше. Ми пијемо воду, хранимо се разноврсном храном, а то се преко нашег мозга претвара у мисао, у осећање, у наше духовно расположење, у љубав. Шта је то? Какво се то велико чудо збива у твоме телу када ти ваздух претвараш у кости, када ти храну претвараш у мисао, у дух, у нешто невидљиво? Стани, човече, пред великом тајном тела човечијег! Погледај како то око твоје гледа и види, како то срце твоје куца само од себе и по себи. У теби се збива непрекидно чудо. Свуда у телу твом ти видиш долазак неке велике Мудрости Божанске, нечег веома силног и моћног. Но све су то мање више спољна чудеса. Видимо их, гледамо их, али она су ради тога само око нас да нас приведу највећем чуду.

Највеће чудо у овоме свету јесте душа човекова. Какав чудотворац – душа у човеку! Гле, душа те везује са Небом, са Богом, са Вечношћу. Какав је то чудотоврац у теби, невидљив и тако моћан, тако огроман, тако бескрајан? Душа када се споји са Вечном Истином сама постаје вечна. Има ли већег чуда од тога? Душа када се споји са Бесмртним Богом и сама постаје бесмртна. Има ли већег чуда од тога? Душа стално производи из себе невидљиве мисли, огромне, безбројне. Шта је то? Какво се то непрекидно чудо тка на ткиву наше душе. Ко даје ту силу, ту моћ? Опет одговара Свето Писмо, одговара Господ. Душа је створена по слици Божјој¹³⁷, и отуда у њој те силе да нас везује са Небом и са Богом. Душа је у човеку као зрно пшенично на земљи. То је Спаситељева Божанска мисао коју је Он изразио рекавши: «Ако зрно пшенично паднувши у земљу не умре, једно остане; ако ли умре, много рода роди»¹³⁸. То је истина коју ми сваки дан гледамо, али та истина има свој духовни смисао и значај: Ако човек, зрно човечијег бића не падне, не посеје се на њиви Личности Христове, Божанства Христовог, онда она једна остане, не доноси рода. Ако ли умре за Христа и у Христу, она много рода роди. Како, како се збива то велико чудо, чудо вере човекове? Како се то душа спаја и сједињује са Богом, са Господом Христом и како то душа добија од Њега Његове животодавне силе и моћи?

Објашњава то Сам Господ Христос Који је дошао у овај свет, постао човек, узео тело на Себе и дао нам све моћи да и ми можемо чинити дела вечна, дела бесмртна, да и ми можемо стећи бесмртност и Живот Вечни. Дао нам је Цркву Своју, дао нам је у њој Свете Тајне, дао нам је свете врлине. И ето, ти сам позван си на велико чудо када си човек, позван си да будеш прво свој чудотворац, да ти душом која је од Бога, која је од Неба, том душом помоћу вере у Христа стекнеш себи Вечно Царство и Живот Вечни и Истину Вечну. А то ми хришћани стичемо сваки дан, приметно и неприметно, видљиво и невидљиво. Кроз свако: Господе помилуј, ми уствари чинимо велико чудо са собом и са душом својом, јер згрћемо у душу своју Небо, Вечни Живот и Вечну Истину. Када чиниш милостињу Христа ради, гле, ти невидљиве Божанске силе сводиш у душу своју, испуњујеш себе Божанским силама. Какво се чудо збива с тобом? Ти не тај начин уствари стичеш Вечни Живот, бесмртни живот. Када чиниш ма које еванђелско дело, извршујеш ма коју еванђелску заповест, ти стално низводиш низ душу своју Божанске силе Христове. Прогониш из себе све што је грешно, све што је смртно, све што је демонско и зацарујеш у својој души Царство Божје, Царство Небеско.

Ти си хришћанин, ти си позван да будеш велики чудотворац. И сваки хришћанин је позван да буде велики чудотворац, јер највеће је чудо да победиш грех у себи. Највеће је чудо да победиш грех, јер ти уствари побеђујеш смрт. И још веће чудо: победивши грехе и смрт, ти побеђујеш ђавола. Ето ко си ти, хришћанине, какав си чудотворац! Свако ко је хришћанин мора бити чудотворац, мора победити у себи грехе своје. Како, питаћеш? Покајањем! Нико није без греха, сви се ми често давимо у гресима, а несвесни смо тога. А Господ дао најлепше средство да ти себе васкрснеш из свих смрти, дао ти – покајање. Пљуни на свој грех. Мрзиш некога, знај то је смрт у твојој души, то смрт пустоши твоју душу. Сети се Господа Христа, сети се еванђелске љубави, сећај се да си дужан љубити ближњег свог као себе самог¹³⁹. Устани против тог убице што је у теби! Устани против те страшне смрти што је у души твојој! Избаци мржњу из душе и помоли се за брата свог, и заволи га еванђелском љубављу.

Гле, ти постајеш чудотворац, сводиш небеску љубав на земљу и оживљује душа твоја из мртвих. Побеђујеш смрт. Не реци: то је немогуће. Погледај, погледај што је покајање учинило са једним Закхејем, са једним озлоглашеним грешником. Васкрсло његову душу, и вером га привело Господу Христу, и он је преобразио себе. Од највећег грешника постао највећи праведник, постао Апостол Христов. Шта је покајање учинило са Савлом, славним Апостолом Павлом. Постао од највећег гонитеља Цркве Христове, највећи бранитељ међу Апостолима. Тако и највећи грешници, и они средњи, и они најмањи – сви су позвани, ако хоће да буду хришћани, да победе у себи грехе своје, да очисте душу своју. То значи: да победе све што је смртно у њима и осигуравају себи бесмртност и Живот Вечни. А око нас безброј учитеља, безброј чудотвораца. На такве чудотворце све те опомиње, свака биљчица, свака травчица, свака птичица, свака звезда, све, све то зове Бога, све, све ти јавља Еванђеље о Богу – а ти хришћанин! Кад је Господ Христос постао човек и дао нам све што Бог може дати човеку, и после свега тога колебаш се, после свега тога мислиш: А, нема Бога. Могу ја без Бога у овом свету. О, колико лудило! Колико лудила у човеку безбожнику! Не може зрака сунца бити у овоме свету без истине Божје, не може бити птице без истине Божје, не може постојати птица данас и сутра и неколико година, без те непрекидне силе Божје. А ти, човек, хоћеш да будеш без Бога, који се сав држи само силом Божјом и Богом. Колико је то лудило, колико је то безумље! Веће лудило од ђавољег.

Вели се у Светоме Писму: «И ђаволи верују и дрхћу»¹⁴⁰, верују и дрхћу. А има људи који не верују и не дрхћу. Ти хришћанин, а ми смо у овом свету зато да и тим и таквим људима помогнемо, да се и за њих Богу молимо, да их Господ освести, да их Господ разбуди, да их Господ пробуди из сна смртнога, да их пробуди из тог лудила, да им отвори очи да прогледају и они, и виде да све у овоме свету постоји и живи силом Божјом; да је свако биће у овоме свету чудотворац; и све што постоји велики чудотворац, све је ово једна огромна славна фабрика Божја, све.

Господ Христос постао је човек да човеку дарује Небо, Царство Небеско, да му дарује Вечни Бесмртни Живот. Зато, браћо моја и сестре, Господ Христос је најважније биће у свима световима за нас људе и за сву твар. Он је тај који у виновој лози претвара воду у вино. Он је тај који воду претвара у крв у Своме Телу. Он је тај који храну претвара у твоју мисао, у твоје осећање. Он је тај који све оживотворава, свему даје мисао и смисао. Он, само Он! Без Њега, шта је човек? Лудило! Шта је душа без Христа? Ужас! Погледајте човека без Христа, шта он представља из себе? Ругобу, наказу и сигурног кандидата за ђавола, сигурног кандидата за пакао. Зато је Господ и објавио свету једну чудну истину: Који хоће да сачува душу своју, изгубиће је; и који не мрзи не душу своју у овоме свету, неће је сачувати¹⁴¹. Све богатство, сав сјај који има човек, људско биће, вечност коју човек има, бесмртност коју човек има – то је дар од Господа Христа.

Зато, зато и нема другог имена под небом, како се вели у Светом Писму, којим се људи могу спасти од ужаса, од смрти, од ђавола, од пакла, нема осим Господа Христа¹⁴². Он, нека буде у нашим очима и у нашој души, Он нека испуњује наше дане, наше ноћи, еда би овај свет, ова чудесна радионица Божја пуна чудотвораца Божјих, помогла свима нама људима да стекнемо Живот Вечни ради кога нас је Господ и створио. Да стекнемо Царство Небеско кроз Истину Вечну и Живот Вечни. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

Празник Свете славне Великомученице Ефимије и Свете славне књегиње руске Олге. Еванђеље о грешној жени. У граду, гле, беше жена Грешница, а Спаситељ, позван на обед, у кући једног фарисеја¹⁴⁴. Бог у телу, жена у гресима. Какав сусрет! Осетила је она неке чудесне таласе милине који се лију из Господа Христа. Осетила је жена да тај чудесни Исус из Назарета, Који погледом и речима лечи од свих болести, може и њу излечити од њених грехова.

И гле, она пуна грехова, купује скленицу мира, када виде, виде Бога који је у телу, и каже себи: Не! Ја нећу ништа говорити! Како ћу ја говорити Богу који је преда мном? Ја ћу клекнути, ја ћу плакати, ја ћу му сузама сву душу своју казати! И заиста, нико ми неће говорити. Она улази у кућу фарисејеву, а Господ за трпезом. Стаде са страхом, са скленицом мира крај ногу његових, и плакаше… То је први дар, Господе, који ја могу Теби да принесем. Први дар… А тамо је пакао, пакао грехова и страсти мојих. Гле, цео град зна каква сам ја, цео град зна да сам сва прљава и гадна. Ето, ја дођох к Теби. Ништа немам осим суза… Плакаше, и сузама ноге његове праше. А Господ благи ћути и гледа. Морала је бити необична тишина. Морало је бити запањујуће страшно. Позната блудница усудила се, ето, дошла са мирисима, плаче… сузама пере ноге Господу, «косом својом отираше», вели Свето Еванђеље, косом својом¹⁴⁵. Каква сцена, Господе!

Ето, грешница нема ништа осим косе да Ти ноге отре, да ти каже ко је она, каква је. Али ето, њене су сузе речитије од свих речи, од најречитијих људи у овоме свету, а Ти видиш сву њену душу и сав њен пакао. «И целиваше ноге Његове, вели се у Светом Еванђељу, и мазаше их миром»¹⁴⁶… Господе, ја у души својој осећам смрад! Како ћу гнојем својим да мажем ноге Твоје, Господе? Ево, ево мириса који си Ти створио, којима мажем божанске ноге Твоје… Ништа не говораше грешница. Ни речи нема, отказао језик. Она не може да проговори ни то: «Господе, ја сам грешница». Све је утрнуло, све осим душе која пламти љубављу према Господу и у чудесном покајању, сва, сва се излила у сузе.

Дуго је морала трајати та страшна, необична и чудесна, и мила, и умиљата тишина. Било је ту званица разноврсних, било је ту много фарисеја које је Симон¹⁴⁷ као пријатеље позвао, ту су били ученици Господа, и ко све ту није био? А грешница пере ноге Богу! Чуђење, морало је бити тешко и страшно. Господ прекиде тишину и вели Симону, домаћину који га је позвао: «Имам ти нешто казати». – «Казуј». – ,Два човека беху дужни једном повериоцу. Један беше дужан пет стотина динара, а други педесет. А кад немадоше да му врате, он поклони обојици. Реци ми Симоне, који ће Га већма љубити?» – «Онај коме више поклони», рече. – «Право си судио», одговори Спаситељ. ,Ја у твоју кућу уђох и ни воде ми ниси дао, а ова жена сузама својим опра ми ноге. Целива ми ниси дао», ниси ме загрлио како је обичај, «а она ноге моје целива. Уљем ниси намазао главе моје, а она мирисом обли ми ноге»¹⁴⁸, а ти се у чуду питаш и велиш у себи: «Ова је жена грешница. Када би он био пророк, знао би ко и каква Га се Грешница дотиче»¹⁴⁹. Тада Господ откри своју тајну: Због твога сазнања и свецелог покајања, рече јој, «опраштају ти се Греси многи, јер је велику љубав имала»¹⁵⁰. Према коме, Господе? Према Богу у телу.

Љубав према Богу – ето, то је оно што је Он нама дао. И «опраштају ти се греси», то је та божанска сила која се излије изнад човечије душе, она сагори у теби све грехе што су у души, гаси све грехе свих очајника, све страсти. А с друге стране, љубав се твоја распаљује још више. «Ко мало љубави има, мало му се прашта»¹⁵¹. А тада Господ Симону рече: Знаш ли ти ко си? Ти си покајани грешник. А љубави имаш према мени; ето, позвао си ме на обед, али позвао си и друге људе. Може бити да си имао гордости, ето, ушао ти велики Учитељ у кућу и дошао на обед. Све је то добро, али то је мала љубав… Гледај, она је казала сву душу своју, од земље до неба и изнад неба, казала све што је у њој кроз сузе, кроз ту чудесну љубав коју осећа према мени. «Опраштају ти се греси твоји», сви. Сви, Господе, зар сви? Сви греси! А фарисеји који су били ту као званице, почеше гунђати у себи: «Ко је овај да Грехе опрашта»?¹⁵² А Господ се окрену жени и рече: «Вера твоја спаси те, иди с миром»¹⁵³.

Завршена је драма, спасена је душа, казано је читаво Еванђеље спасења жена у овоме свету, Еванђеље сваке жене, сваке грешне жене. А ко је безгрешан, који човек није грешан? Свака жена и сваки човек, који се може похвалити и Господу Христу рећи: Нека је познато теби, ја немам греха! О, ако би се то и десило, то би био, могуће, само човек гордости сатанске, гордости демонске, гордости јудинске. Али, овде нормалан човек, нормално људско биће кад греди Господу осећа сву грешност своју. Не само грешност, него и свегрешност. Како стати пред лице безгрешног Господа, још тако Милостивог, тако Благог?! Али, Еванђеље се баш зато развило, велико и чудесно Христово Еванђеље, Еванђеље Бога љубави, да нам казује пут, врло лак пут за спасење од најстрашнијих и највећих грехова. Гле, позната грешница у овоме граду, јавна грешница, како је лако дошла до спасења душе. Шта је довело ка спасењу, да ли сузе, да ли покајање?

Шта је то покајање? – Омрзла је грех своје душе. Ставила себе пред Господа Христа, огледала себе у Његовом огледалу и видела сав пакао у себи, видела све ђаволе своје, све страсти своје, све страхоте своје, видела сву вечност пуну мрака и таме и мука. Пакао! Тада – проломила се душа у потоке суза, а руке, руке као да су чупале косу и савијале и ноге Христове отирале. И све за пример нама. Све блажено и дивно, све од Господа Христа. Еванђеље Његово, како је слатко и како је лако! Нема греха који Он неће скинути са мене и са тебе.

Гле, Еванђеље човека грешника много је страшније него данашње Еванђеље грешне жене. Еванђеље грешнога човека, то је блудни син¹⁵⁴. Блудни син, одметнуо се од Оца Небеског. Од кога се одметнуо? Одметнуо од Бога, отишао далеко, неће да види Бога, служи ђаволу, да пасе свиње њему, то јест страсти своје пасе, живи сав у страстима, сав је изван себе, полудео је, вели Спаситељ, изван себе је. Тако је човек грешан, јачи од жене по снагама својим, он је јачи и у гресима и у страстима. Ето, његово страшно Еванђеље: он у туђој земљи пасе ђаволима њихове свиње, пасе своје страсти. Живи сав у гресима, и код њега одједанпут се јави покајање. Шта ја радим ово, где сам ја? Ја сам у даљњој земљи, ја лутам по пустињи лудих страсти својих, ја живим у лудим жељама својим. То је моја пустиња, моја смрт, бескрајна и бесконачна смрт. Јер свака моја страсна жеља која не може да се задовољи бескрајна је и бесмртна, и тако је и мука моја бескрајна и бесмртна, и пустиња моја је бесмртна и бескрајна. Идем оцу; ја сам некад припадао Оцу Небеском, идем к њему. Рећи ћу му: «Сагреших небу и теби, прими ме»¹⁵⁵, поново ме прими. Чуј ме, Спаситељу …¹⁵⁶ А кад блудни син «дође к себи», рече: «Идем оцу»¹⁵⁷, па се тргао од свога лудила. Док је био ван Бога, живео је у страстима, он је уствари био ван себе, вансебан. И заиста, човек у страстима је вансебан, у већој или у мањој мери. Не зна себе, не види себе, не познаје себе, чини лудости, глупости, али овог пута да чине велики …¹⁵⁸ Али, кад «дође себи»… Покајање скида са његове душе сав јад, сву таму, све помрчине. Идем, идем Оцу Небескоме: «Сагреших небу и земљи!» Гле, шта је око мене страсти: свиње, ђаволи, легиони ђавола, све је то ушло у мне, пакао до пакла. «Оче, сагреших небу и земљи, прими ме као слугу». А «Отац, угледавши га издалека, потрча», као што вели у Светом Еванђељу, «дотрча к њему и загрли га»¹⁵⁹, и не чека да му исповеди своје грехе. Уђе у своје палате небеске и нареди Анђелима да «донесу најлепшу хаљину да Га обуку, прстен на руку да му ставе»¹⁶⁰, да приреде гозбу, највећу. И рече Отац: «Гле, овај мој син беше мртав и оживе, овај син мој беше изгубљен и нађе се»¹⁶¹.

Хајде да се веселимо, и стадоше да се веселе. Веселе се сви Анђели! Ето, покајао се један грешни човек. Шта значи човек за Бога? И грешан човек значи много за Бога. Сва су се Небеса обрадовала кад се један грешник покајао.

Тако, брате и сестро, биће радости на Небу да се ја и ти покајемо. Ако се сваки од нас покаје, ако сваки од нас заплаче као ова грешница, јадна и дивна; и ако нађе себе у одлучности и жељи да пустиње лудих жеља својих остави, као блудни син, да дође к себи, покаје се и потрчи к Небу, Царству Небескоме; несумњиво, несумњиво, Отац ће Небески потрчати и њему, и теби, и мени у сусрет, и рећи мени и теби: «Мртав беше, оживе; изгубљен беше и нађе се». Тада, тада настаје радост међу Анђелима на небу, а највећа радост у срцу свемилостивог Оца Небеског.

Ето, Еванђеље грешне жене и Еванђеље грешног човека казује нам сав пут спасења. Бог у телу је ту с нама, Господ Христос, сишао је и увек остаје с нама у Цркви Својој. А ми, ми смо увек људи, увек грешни који личимо на ту грешницу, личимо на блудног сина, кад смо у истим гресима. Наши су греси мање више исти, сви исти. Мој се не разликује много од твојих грехова, ни твоји од туђих. Сви ми у гресима личимо један на другога. Наше покајање је исто, покајање да одлучно рекнеш себи: Нећу више мој грех, нећу више своје страсти! Господе, изведи ме из пустиње лудих жеља мојих. Врати ме себи, врати ме памети, да не чиним више вољу несрећних демона, да не чиним вољу страсти и грехова, да Теби служим, Господе! Служећи Теби, ја ћу најбоље служити себи. Јер Ти, Ти си вечност, Вечити Живот, вечно блаженство.

Како је дивно бити човек! Како је, Господе, узвишено постати човек, како је слатко бити човек, како је Господе… Он, Он за свакога има загрљај, Он свакоме рекне: «Вера твоја спаси те! – да рекне као жени грешној.

Чудесно Еванђеље Господа Христа збиће се и на нама, и Он Свемилостиви и Свеблаги загрлиће и тебе покајника, макар био најстрашнији грешник. И очистио те и удостојио Царства Небескога.

Њему, уистину Јединоме Истинитоме Богу, нека је и од нас грешних и малих: слава, част и хвала кроз све време, кроз сву вечност. Амин.

1974. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Чули сте Свето Еванђеље, браћо и сестре, чудо које Господ учинио са пет хлебова и две рибе, нахранио пет хиљада људи, осим жена и деце. Али то није тако велико чудо као што се дешавало свакоме од нас. Ово се Свето Еванђеље односи на свакога од нас. И са нама бивају и далеко веће чудеса него што је ово чудо: умножење хлебова и нахрањење толико људи са две рибе и пет хлебова.

Погледајте, ова земља на којој ми живимо то је једно неисказано чудо Творца. Каква чудеса! Спаситељ са пет хлебова нахранио (пет хиљада људи), а зар не храни са зрном пшеничним свакога од нас? Зрно пшенично када падне у земљу распадне се и постане чудотворац и оплоди и роди стотину зрнаца. Шта је то? Погледајте птице небеске – каква чудеса! Јаје кокошије – какав чудотворац! Како из мртвог јајета никне живо пиле? А људи пролазе поред чудеса Божјих, не обраћају пажњу на то. Погледајте на себе: око – какав чудотворац! Шта оно види у овоме свету, и како види, и шта је то? И не схвата и не сумња. Каква светлост – (без које) твоје око ништа не значи. Појави се Божија светлост, твоје око чудотворац, шта све не види у овоме свету! Погледајте море – колико живота у њему! Ко то живот у мртвој води умножава? Море – велики чудотворац. Сунце – какав чудотворац! Без њега шта смо ја и ти? Мртве гљиве. И још свака чудеса, спољашња чудеса у видљивој природи.

Бог и Господ учини једно велико и највеће чудо у овоме свету – то је ради душе човечије. Душа, ето то је највећи чудотворац и највеће благо у овоме свету, после Бога. Шта бива од душе и са душама? Ти узимаш храну, узимаш лек, узимаш воду, узимаш вино, а то се претвара у мисао, претвара се у мозак. То што је видљиво претвара се у невидљиво, претвара се у мисао, претвара се у осећање, претвара се у љубав, у веру, у кротост, у смиреност, у све врлине. Шта је то? Човек је велики чудотворац! Само биће човеково у овом свету показује да је он заиста извор неисказаних чудеса. И Бог чини сва та спољна чудеса, ради чега? Ради наше душе која је вечна у нама, која када изађе из тела одлази у небеске светове где живи вечним животом.

Пази шта ће понети твоја душа, када пође из овога света у онај свет. Сетимо се приче Спаситеља о богаташу и Лазару¹⁶³. Шта је понела богаташева душа из овог света? Понела је, шта? Муке, весеље, гозбу, а тамо у оном свету – пакао. Она ништа у себи нема осим оних трулих расположења. Гледајући беднога Лазара у ранама како се распада, не хаје за њега, живи весело и господски, како се вели у Светом Еванђељу. А кад дође смрт, кад анђели Божији узеше душу убогог Лазара и однесоше у рај, дођоше мрачни демони и однеше душу богаташеву у пакао. И тамо, сетите се, он ништа не види осим свога зла, и моли Светога Оца Аврама: «Молим те пошаљи некога или ти сам јави мојој браћи, петоро браће имам, да не живе као ја, да не дођу у овај свет са празном и страшном душом са каквом сам ја дошо. А Свети Аврам каже: «Имају Пророке и Еванђеље, нека се управљају према њима»¹⁶⁴.

Душа наша када изађе из овога света носи ону имовину, оно имање које је стекла у овоме свету. Ако си у души својој гомилао грехе, велике грехе, сласт за слашћу, зло за злом, тешко твојој души! Тамо ћеш вапити као богаташ: «Оче Авраме, пошаљи Лазара да умочи врх од прста у воду да ми расхлади језик, јер умирем у овом пламену»¹⁶⁵. Касно. Зато живот на земљи нама се даје као основна школа да се припремимо за Живот Вечни у ономе свету. Ето душа, тај највећи чудотворац, даде се у овоме свету да зна Бога, да зна анђеле, да зна рај, и пакао, и ђаволе, и да се определи слободна куда и на коју страну.

Господ је и дошао у овај свет и постао човек да покаже да је душа највећа вредност у овом свету. Све бриге твоје и моје око тела, чему воде? Црвима, гробљу, распадању. Зато Господ објављује да је душа скупоценија од свих светова, и да више вреди неголи сва сунца, и сам свет сунчани, и све галаксије, и чудеса која су над нама и око нас. Тако је чудо Божије, такав је дар Божији. Зато, сав живот на земљи упутити Господу Христу, Који је дошао у овај свет и постао човек. Твој живот треба да буде – шта? Школа, школа како се научити Вечноме Животу. Не питај, ко нам је дао! Господ Христос нам дао Живот Вечни. Он је дошао у овај свет да нама људима, нашој бесмртној души да Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечни Живот.

Зато је и основао Цркву, и Црква је и дан данас једино прибежиште за смртне људе. Васкрсење Господа Христа осигурава и нама васкрсење из смрти, и тело ће наше васкрснути из мртвих на дан Страшнога Суда. Пази како живиш телом својим, пази чему подајеш тело своје! Јер, на дан Страшнога Суда, као што је Господ Лазара четверодневног разбудио из смрти: «Устај Лазаре», и он устаде¹⁶⁶, тако ће и душа твоја, и тело твоје и моје, на дан Страшнога Суда устати из смрти, и спојити се, сјединити са својом бесмртном душом. И тада праведницима Царство Небеско, а непокајаним грешницима пакао и вечне муке¹⁶⁷. Наши узори (= докази) за то да је човек стварно створен за Вечни Живот, Вечну Истину, за Вечну Правду јесу сви Светитељи Божији, почевши од Светих Апостола до свих данашњих Светитеља.

Данас ми славимо великог Светитеља, Равноапостолног Светитеља Русије, Светог Владимира, великога цара Руског који је крстио народ Руски. Руски народ као хришћански, дао је највећи број Светитеља и Мученика, и милиони гану за веру Православну и данас¹⁶⁸ Руски народ даје велике Исповеднике, велике Мученике, велике Чудотворце. Свети Владимир Равноапостолни сличан Апостолу Павлу, огромни народ крстио је и увео у веру Православну. То је његов велики подвиг. И данас, кроз безбројне руске Светитеље, он се моли за све нас да се и ми удостојимо Вечнога Живота, Вечне Истине, Вечне Правде. Како? Ако приморавамо себе на свако добро дело¹⁶⁹. Браћо моја, ми знамо себе, често наша мисао нагиње пре ка злу него добру, наше срце често хоће оно што је рђаво, што је зло, а неће оно што је добро¹⁷⁰. Али човек мора себе да приморава на свако добро дело, да приморава. Ако немаш молитву, ти приморавај себе на молитву, тако уче велики Светитељи Божији. Ако немаш љубав према истини у срцу, приморавај себе на љубав. Ако немаш веру, приморавај себе на веру. Ако немаш љубав према ближњем, приморавај себе на љубав. И Господ ће дати силе и снаге да заиста љубав постане твоја имовина, твоје стално расположење, и да вера постане главни чиниоц у твоме животу, и свака еванђелска врлина.

Ето, сваки дан Црква слави Светитеље Божије. Све су то наши учитељи и зато се ми молимо сваки дан да се одржимо у овоме свету зла, искушења, и да души својој стекнемо Живот Вечни и Царство Небеско. Нека нас у томе помогне и данашњи велики Свети Равноапостолни Божији Владимир, цар Руски, и сви безбројни Светитељи Руски које славимо. Да и ми бедни и несрећни Срби, који напустисмо светиње Божије и задужбине Светих Царева и Краљева Српских …

Ова света задужбина Краља Драгутина¹⁷¹ увек полупразна. Где су Срби? Што је са њиховим душама?! Продадоше душе многи за чинију сочива. Како страшно бити Србин кад изгубиш Светога Саву, када изгубиш веру Православну! Шта је то пакао – (то је бити) без Христа. Шта је човек без Христа, кад напусти Христа? Гле, ти јуриш у загрљај ђавола. Пази, тешко је бити у његовом загрљају. Његов је загрљај ужасан, ужас! Бој се тога, бој се свога греха, не допусти да се грех зацари у теби. Ако се зацари, знај да је у њему ђаво. Свети Златоуст вели: У сваком греху је по ђаво, у сваком греху. Немој варати себе: грех када чиним, то је (само) моје. Није! ђаво учествује у твоме животу и страшно је бити са ђаволом.

Зато је и Господ дошао у овај свет, Бог је сишао да сведе Свете Анђеле на земљу, да нам они помажу у нашим борбама за спасење и Живот Вечни. Да! Зато су (и) сви Светитељи Божији. И зато је Господ дошао у овај свет да теби и мени да Живот Вечни, да тебе и мене спреми за Живот Вечни. Њему, преко Светог Владимира и свих Светитеља Божијих, нека је част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

И опет чудо, и опет вера, и опет људи тону, и Господ иде по води.

Благовест чудна: Спаситељ иде по мору!¹⁷³ Како? Божанском силом својом. Народ који је био у лађи, кад је угледао и видео шта учини Господ са Петром, повика: «Ваистину, ти си Син Божји! И поклонише Му се». И заиста, и за свако дело Христово нормалан човек мора се поклонити Господу и рећи: «Ваистину, ти си Син Божји». Све што је учинио Господ, и све што чини, заиста чини као Бог. Заиста, чини као Син Божји. Али, то је мало, јер то не би била љубав Његова према нама. Љубав је Његова у томе што је све те божанске силе предао нама, својим верницима, предао свакоме који верује у Њега. Погледајте Апостола Петра. Сви они из лађе гледају у Спаситеља како иде по мору. Олуја је страшна, бура, ветар… Они мисле да је утвара, привиђење, плаше се. А Господ довикује: «Не плашите се, ја сам»¹⁷⁴. А Петар, увек пламен, увек готов на жртву, увек готов на бескрајни подвиг према Господу Христу, из љубави према Њему (вели): «Господе, ако си ти, реци да дођем по води. – Ходи, рече му Спаситељ. И Петар крену по води, али видећи страшну буру, поче тонути и повика: «Помагај, Господе!»¹⁷⁵

Господе, помагај! Ништа више није остало од мојих речи. Душа моја заборавља сав језик људски, све речи људске, само две стоје између мене и тебе: Господе, помагај] Драги Господ пружи му руку, ухвати га и рече: «Маловерни, зашто се посумњa»?¹⁷⁶

«Маловерни, зашто се посумња»? Ти си ишао по води као и ја, али ето, уплашио си се. Знај, Бог је јачи од свих ветрова, од свих олуја, од свих бура. Бог је јачи од свих светова. А ти си то заборавио. То је маловерје, угасило је свећу твоје вере. «И уђоше у лађу, и наста тишина».¹⁷⁷ А народ, народ остаде у узбуђењу, и у сазнању, и у смирењу: «Ваистину, ти јеси Син Божји».

Господ не би био Спаситељ света кад не би било те божанске силе коју је донео на овај свет Собом и дао је нама¹⁷⁸. Ради чега је Он дошао на овај свет? Долази да покаже људима шта? Шта Му људи могу дати, шта треба хвала гордог комарца? Шта ће сунцу хвала од свитаца, шта ће небесима хвала од стеница земаљских? Какву хвалу очекује Бог од човека? Не, Њему није потребна наша хвала. Потребно је – шта? Ти и ја, потребан је човек; потребна је душа човекова: да је спасе од греха, да јој да божанске силе – зато је Господ дошао у овај свет да нам да све оно што као Бог може дати.

Људи, замислите се над том чињеницом! Господ је дошао у овај свет да нам да све те божанске силе. Зашто? Зато што су овде на земљи мрачне силе јаче од нас људи: смрт, ђаво, зло, грех, пакост, злоба, све је то јаче од човека. Ко ће ослободити, ко спасити од тога?! Само Он, Господ Христос даће божанске силе. Како ћемо ми доћи до тих сила, како ћемо ми стећи ту силу? Да Он јесте Бог, то показује сваким Својим делом, сваким Својим чином, али – како ћемо ја и ти да стекнемо те божанске силе? Вером, казао је Спаситељ, кроз Еванђеље.

«Маловерни, зашто се посумња»? Хришћани, по малој вери нашој, кад западнемо у невоље и муке, тек онда обраћамо се Господу, али често ни онда. Све зависи од твоје и моје вере. Ето, Господ даје Апостолу Петру ту божанску силу да и он ходи по води. И он иде по води, не као човек. Сваки би то вером могао. Но чим је Петар почео да мисли човечански и људски, почео је да тоне. Сила вере носила га је Господу и он је могао да иде по води. Ту силу коју је Апостол Петар добио од вере своје, а почео да је губи од маловерја, ту силу Господ је пренео и дао Светитељима Својим. Гле, Света Марија Египћанка ходила је по води као по суву. Преподобни Висарион ходио је по мору као по суву. Ето силе која божанске моћи Христове преноси у човека, у душу човекову.

Господ је исцељивао од сваке болести. Како? Божанском силом Својом. И ту силу дао је Светим Апостолима, ту силу оставио је светој Цркви Својој. Гле, колико данас бива исцелења од свих болести, од молитава које се чине по Црквама Христовим у овоме свету? Колико исцелења у Острогу бива данас од моштију Светога Василија; у Прохору Пчињском од моштију Светог Прохора Пчињског; у Студеници од моштију Светих Отаца духовних наших, Симона, Првовенчаног краља српског, Светог Симеона Мироточивог и других широм Српске земље? Откуда та сила која исцељује од свих болести? Ко то даје? Људи? – ха! Људи – шта могу без Бога?!

Господ изгони ђаволе из људи божанском силом Својом. Ту силу, ту моћ је оставио Цркви Својој. Колико се бесомучних и лудих исцељује по храмовима Божјим данас широм православног света и по свима нашим Светињама широм земље? Та сила божанска, која изгони демонске и нечисте духове из човека, та божанска сила припада Цркви Христовој, Господ је даје. Он је ту – у Цркви Својој.

Шта се од тебе тражи и од мене? Да истерамо из себе све нечисте силе вером у Господа. Вера! Кад осетиш да тонеш у лудим жељама, да те обухвата нека зла сила и страшна, сети се Апостола Петра, сети се свих Светих Апостола, сети се светиња¹⁷⁹ Божјих, Цркве Божије која изгони нечисте силе из човека, и ти завапи као Петар: «Господе, помагај!» И пружиће Господ руку Своју. И спашће те.

Господ је примио Крштење на земљи ради нас слугу, да би показао да преко Светог Крштења ми добијамо силу која очишћава душе наше и штити нас од свих грехова, од свих нечистота демонских и сатанских. И ту силу оставио Цркви, и она Светим Крштењем стално освећује и обнавља људе. А шта је то Свето Причешће? Какве су божанске силе у њему? Сам Бог је у њему. Господ Исус Христос претвара се у Хлеб, и свето вино у Крв Његову – у Њега Самог. И ти, причешћујући се, примаш самога Бога. Онда, ти си јунак над јунацима, ти си свепобедник! Зашто је Господ то учинио? Зато што је у овоме свету смрт јача од човека. У овоме свету ђаво је јачи од човека. У овоме свету грех је јачи од човека – ако се човек не бори против греха. Јер је Богочовек победио смрт, победио ђавола, и све ђаволе, разорио пакао у његовој души. Господ човеку даје то Причешће и он постаје јак као Бог! Јак као Бог. Значи: јачи од свих зала, од свих грешних духова, од свих паклова у свима световима. Човече, какву си силу добио од Бога?! Божанску силу, да!

Ко то васкрсе из мртвих? Ко то разори ад? Господ Христос! Кад Га људи сахранише, када непријатељи Његови укопаше свето тело Његово и помислише готово је, свршено је… Нема више Исуса из Назарета да мучи нашу савест својом праведношћу, својом светошћу, мртав је. Поставимо стражу, запечатимо гроб да никада више нико не приђе њему. Гле, после три дана све то пуца и пада, и Господ устаје из мртвих, побеђује смрт¹⁸⁰. Он побеђује смрт – ради кога? Ради тебе и мене, да нам покаже да ћемо и ми тако васкрснути на дан Страшнога суда и ући у живот вечни са телом нашим. Он је васкрсао и пропутио пут у живот вечни свакоме људском бићу¹⁸¹. Зато је Господ васкрсао. И ту божанску силу оставио Цркви Својој, боље рећи, Себе оставио Цркви, Себе – Богочовека, да би ја и ти онда, када спопадну невоље и муке овога света, као што су спопале Апостоле на мору олуја и бура, да би и ми стекли Његове свемоћи, Његове јачине, Његове свепобедне силе, којима се побеђује свака смрт, и завапили к Њему: «Господе, васкрсавај ме из свих смрти мојих!»

Господе, васкрсни ме из свих духовних смрти. Јер ја знам, Господе: мржња – ето једна моја смрт; пакост – ето друга моја смрт; завист – ето трећа моја смрт; гордост – четврта моја смрт, среброљубље – ето пета моја смрт, оговарање другог – ето шеста моја смрт; осуђивање ближњих – ето седма. Сваки грех је смрт, брате мој и сестро: свака страст – смрт; похота – смрт душе; охолост – каква страшна смрдљива смрт душе! Смрт до смрти. Ето, то су греси наши. А ко нас може васкрснути? Ко? Само Васкрсли Господ Христос!

Зато, када осетиш да је нака страст овладала тобом и ти се мучиш у њој, осећаш како умире у теби оно божанско, оно што је свето, што је добро, и у теби се показује нешто зло, ђавоље, ти онда завапи и повикај као Петар: «Господе, помагај! Ево умирем у мојим гробовима, умирем у мојим смртима, Ти си једини јачи од њих. Васкрсни мене умрлог у толиким смртима и у толиким гресима.

Господ несумњиво да зна веру твоју и благо и прекорно ће ти рећи: Маловерни, зашто посумња? Зашто се у тебе увукла сумња да ти Ја могу помоћи? Зашто? Толико пута си био у невољама, у мукама, па ниси повикао к мени са вером: «Господе, помагај!» Ја, ја нећу на силу да те спасавам. Ако ти нећеш,…¹⁸² али ти су људско биће. Ја сам ти предложио смрт или живот и бирај између живота и смрти¹⁸³. Бирај између Бога и ђавола, човече! Кога ћеш да изабереш. Ако мало ума имаш, изабери Бога. Ако си полудео у гресима својим у страстима и залима онда, онда – бирај ђавола за сапутника.

И страшно и дивно је бити човек у овоме свету. Страшно је што, ето, могу и ја и ти да потчиним себе ђаволу, да предам себе њему и да изгубим живот вечни, бесмртни, да будем бачен у пакао, у вечне муке. Али исто тако, дивно је бити човек, јер вером у Господа Христа, гле, и ти и ја наслеђујемо сва небеса, Царство Небеско, сва блага небеска.

Господ је дошао у овај свет, замислите ради чега? Пише у његовом Светом Еванђељу: да нас начини синовима Божјим¹⁸⁴. Да се вратимо себи. Као што је Он Син Божји, да нас учини синовима Божјим, и да постанемо не само то него да постанемо сунаследници, заједно са Њим, Царства Божијег¹⁸⁵. Замисли, хришћанине: ти си сунаследник Христов! Заједно са Њим наслеђујеш Небеско Царство и све оно што око људско видело није, уво људско чуло није, срце људско наслутило није¹⁸⁶. Да постанеш наследник Божји, вели се у Светом Еванђељу¹⁸⁷. Наследник Божји – шта то значи? Значи сва имања Божја. Овај дивни свет, шта је ово? Ништа. Сви невидљиви светови постају твоји, човече! Кроз веру у Христа ти постајеш наследник Божји. Ето шта је Господ даровао човеку.

Дошао је да нам да сва небеса и више од свега тога, да нам да Себе, Бога, да ми Њиме испунимо себе. Пише у Светом Еванђељу: «У Христу живи (сва) пуноћа Божанства телесно»¹⁸⁸, и то је: васкрсење човечијег тела. У Њему је сам Бог, да бисмо са Њиме ми «испунили у сваку пуноћу Божју¹⁸⁹. И то је Господ казао: да тело људско може да смести целога Бога, да би и ја и ти сместили Господа Исуса Христа у своју душу и Њиме живели. Зато је Он дошао на овај свет. Амин.

1974. године у манастиру Ћелије

Да, то је главна Благовест да су хришћани у овоме свету јачи од смрти, а то значи: јачи од греха, јачи од ђавола. То је главна Благовест коју је Господ Христос донео свету. Јер Он је сишао у овај свет, као што се каже у данашњем Еванђељу, да свему да Живот Вечни. Свему. Прво нама људима, а онда кроз нас људе целокупној твари Божјој.

Овај свет без Господа Христа, шта је? Лешинарница! Човек до човека, леш до леша – ако нема Вечнога Живота. Ко смо ми, шта смо ми? Црвље, змијарник, ништице. Не даје се живот човеку на земљи само зато да га прогута смрт. Не даје се живот човеку да он у животу иде из патње у патњу …¹⁹¹ И шта? Гроб, змије, црви. Не, не! Господ није зато створио овај свет! Није створио човека зато! Створио га за Живот Вечни.

И ево, ми данас славимо Свете Оце Шест Васељенских Сабора, Светитеље Божије, који су ту истину пронели кроз цео свет, давали животе за њу, умирали, а данас чудеса чине. Јер та истина, да је Господ Христос даровао Живот Вечни свима нама, ево, и у нашој бедној Српској земљи потврђује се непрекидно. Како? Ето, нашом вером. После две хиљаде година, после свих гоњења и мука, и некадашњих и данашњих и сутрашњих, Црква Христова стоји и постоји, јер стојимо ми, заточници Вечнога Живота. Јер данас, данас имате сведоке, живе сведоке на Српској земљи, да је Господ Христос заиста васкрсао, заиста победио смрт. Ко сведочи? Сведоче свете мошти, света чудеса која се дешавају по Српској земљи, Свети Острог, Свети Василије и данас пише Свето Еванђеље по Српској земљи његовим безбројним чудесима која бивају из дана у дан. Откуда силе његовим мртвим костима? Не од њега, него од Васкрслог Господа Христа. Он преко њега чини чудеса. Откуда чудеса у манастиру Светог Прохора Пчињског, у Дечанима, у Студеници, у Жичи, свуда где су свете мошти угодника Божијих, откуда њима сила? Од Васкрслог Господа Христа.

У дивним црквеним песмама непрестано се понавља: Васкрсе Христос и дао нам је Живот Вечни! И ми хришћани живимо тиме, ми савлађујемо све што је смртно у овоме свету. Ми савлађујемо све смрти, јачи смо од њих, не бојимо се смрти, не бојимо се напада, не бојимо се гоњења. Шта је то? Комарци јуришају на сунце – то су непријатељи Христови. Христос Бог – Сунце чудесно и животворно! Бубице, комарци, инсекти, нападају на сунце: то су безбожници, то су христоборци, то су црквоборци, то су људи који неће Бога. Хоће себе! А шта хоће кроз себе? Леш, смрад. Шта је тело без душе? Леш. Шта је овај свет без Бога? Леш. Шта је род људски, три милијарде душа без вере у Бога. Леш, леш, леш. Нема радости у свету где нема Бога. Лаже себе човек који вели да је нашао смисао живота у овоме свету, ако не верује у Господа Христа, Јединог Истинитог Бога. Вечни Живот, чули сте данас из Светог Еванђеља, даје се нама кроз Господа Христа¹⁹². Он је зато дошао у овај свет. За Њега пише у Еванђељу: Он је Живот Вечни, Он је Истинити Бог и Живот Вечни¹⁹³. Само као Истинити Бог даје Живот Вечни. Како? Питаш ти, пита сваки човек, како ја могу да добијем Живот Вечни? Прво, његовом Вечном Истином. Господ Христос све што је чинио, све што је донео, донео је Вечну Правду, Вечну Истину, Вечну Љубав, Вечну Доброту. Донео сав Небески свет, донео све Анђеле, да нам помажу у томе да држимо Правду Божију у овоме свету, и да живимо по Истини Божјој у овоме свету, да имамо Љубав у овоме свету, да имамо Добро у овоме свету.

И ми хришћани, живи смо сведоци тога што живимо у овом свету баш том Вечном Истином, баш том Вечном Правдом. Ради ње не бојимо се никога у овоме свету, готови смо умрети сто пута. Умирали су, и умиру данас хришћани, милиони хришћана умиру данас за Христа. Тамо где гоне Цркву Христову, непрекидно хиљаде и хиљаде исповедника умиру говорећи себи: Христос Воскресе! Зато, зато се не бојимо смрти. Из овог живота ми улазимо у Живот Вечни. Кад вас гоне из овога света они вас гоне Господу Христу. Смрт за нас није ништа, до гвоздена капија која се отвори да наша душа из овог света вине се у онај Небески свет, ка чудесном Господу Христу. А тамо чује васкршње песме, тамо чује песме Вечне Истине, Вечне Правде, у Небеским световима и у Небеској Србији.

Данас прослављамо Свете Оце Шест Васељенских Сабора који су утврдили – шта? Главну истину Еванђеља: да је Господ Христос Богочовек. Бог постао човек, живео у овоме свету, пострадао за нас, Васкрсао за нас, узнео се на Небо ради нас. То је главна истина хришћанска за нас, главна истина коју проповедају Свети Оци и Исповедници. Живот су давали зато, хиљаде и хиљаде њих умирали су за Господа Христа, и душом живом одлазили на онај свет да чекају Васкрсење мртвих, Васкрсење и тела наших на дан Страшнога Суда.

Зато, ми као хришћани дужни смо живети том Вечном Истином, том Вечном Правдом, Вечном Љубављу Христовом, да се не постидимо када пођемо из овог света у онај свет. Када Господ отвори Еванђеље Своје, тебе и мене упита: Јеси ли испунио ово ради чега сам ја дошао на земљу? Нисам. – Шта ти могу помоћи, ти си одбацио сву истину, сву радост коју сам ја нудио теби. Ако си испунио чућеш глас: «Уђите благословени у Царство Оца мога, које је припремљено праведницима од постања света»¹⁹⁴.

Овај живот, браћо, на земљи, сувише је пролазан, сувише је кратак да бисмо могли живети …¹⁹⁵ и рекли: Не треба нам ништа више. Данас у овом свету има пуно лажних богова. Уместо Господа Христа људи су измислили безброј богова, лажних богова. Европа је пуна лажних богова. Ко све и шта све није прослављено за лажног бога, за спаситеља човечанства. Ко све? Сви они робљи смрти, сви они …¹⁹⁶ по лажној европској науци, философији, култури, цивилизацији и безбројним лажним боговима. Човек, човек европски претвара се у (болесника) духовног. Верује само себи. Из страсти у страст, из божанства у божанство. Где је већи порок него у Европи, порок среброљубља? Зар не видите да тај сатански порок проходи све континенте, све народе? Култура – то је клањање лажном богу. Уживање, насладе, страшне и мрске насладе, кроз које људи непрекидно метанишу пред тим лажним боговима. …¹⁹⁷ за свим среброљубљем … ¹⁹⁸ (једни говоре да што више пара, пара, пара; а други: уживања, уживања, уживања. А иза тога ивица смрти, иза тога гроб. Шта бива са твојим благом, уживањем, шта са твојим насладама, шта са среброљубљем, шта од твоје лажне науке, лажне цивилизације, лажне културе, несретне моде и свега тога?! Ужас, страхота, пакао! Јер, шта је пакао? Пакао је бити без Бога у свету који је пун греха, смрти и ђавола.

Господ је Благи дошао зато да нас од свега тога ослободи. И ко са смиреном вером, са вером Отаца, са њиховом Истином, са њиховом Правдом, иде кроз овај живот, све смрти беже од њега, сви греси беже од њега, сви ђаволи беже од њега и он је једини победник у овоме свету. Нема, браћо моја, победе у овоме свету без победе над смрћу. Ко је победио смрт? То је Истинити Бог, једини у роду људском, то је Господ Христос!

Зато ми Срби, бедни духовно, а нарочито у ово време, издајемо све што је Христово. Шта нам предстоји? Пакао или покајање! Господ је дао покајање као лек за сваки грех. Ништа друго не остаје Српском роду него да пригрли покајање. Како ћемо отићи у Небеску Србију, када је тамо Свети Сава, Свети Владика Николај Велимировић, Свети Мученици, безбројни Срби што положише живот свој за Крст часни и Слободу златну? Како ћемо срести седамсто педесет хиљада Срба, мученика пострадалих у овом Другом светском рату (у Јасеновцу)? Како? Животворним Крстом и вером у Господа Христа, да Он васкрсава из мртвих све нас и наше душе од свакога греха.

Нека би велики Свети Оци Васељенских Сабора помогли свакоме од нас, Српскоме роду, и сваком хришћанину, и сваком човеку да нађе свој пут, пут ка Богу, ка Истинитом Богу. Пут тај јесте – покајање. Како се ти можеш дружити са Господом Христом, Богом Истинитим, ако не сагледаш све своје страшне грехе и ничице не паднеш пред Њега? Чули сте. Како смеш изаћи пред Господа Христа без покајања? Зато, придружимо се разбојнику на Крсту и завапимо из све душе: «Господе, помени ме када дођеш у Царство Своје»! И ми ћемо чути Његов чудесни и дивни благи глас: «Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају»¹⁹⁹…

1977. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Зашто је Господ дошао, браћо, у овај земаљски змијарник? Какву је радост Он очекивао од тога што је постао човек? Не. Он је постао човек и примио све муке на себе, људске муке, постао човек и примио све грехе на себе. И Његов долазак у овај свет, изузетан је. Он је дошао у овај свет, како сте данас чули у Светом Еванђељу, да свему да Живот Вечни²⁰¹. Гле, црвима, мољцима дошао да да Вечни Живот. Шта је то? Каква је то тајна? Шта је Господ хтео тиме? Да да Живот Вечни мени смртноме, теби смртноме, нама гнојнима. Ради чега, ради чега?

Он је дошао, заиста у овај свет, да човека пробуди из страшнога сна смртног. Ми смо сви у овоме свету опијени смрћу. А кад постоји смрт – каква радост може бити у овоме свету? Каква је радост кад навикнемо да неко умире? Каква је радост за дете.када родитељи умиру, каква је радост за родитеље када деца умиру? Ужас, страхота! Такав (ужас) да не би ни живели у овоме свету. Не, овај живот, када не би било Христа у Њему, био би заиста острво самоубица. Острво самоубица! А Господ је дошао да у теби, и у мени, и у свакоме човеку разбуди вечно биће, разбуди оно што је божанско у њему. А све што је божанско у нама ми смо давно, давно гресима својим упропастили, оцрнили, убили.

И зато је Господ имао пред Собом велики подвиг: да роду људском, оваквом какав је, да роду људском огреховљеном, роду људском поквареном, роду људском усмрћеном и осмрћеном – да томе роду људском да Живот Вечни. Ради чега? Ради каквог живота, ради земаљског живота? Не! Ми не бисмо примили земаљски живот, када би у њему владала смрт, када би у њему владао грех. Ми хоћемо Вечни Живот, али Вечни Живот који значи рај, који значи близину Божију, који значи светост, безгрешност, љубав, милост – то ми људи хоћемо. И Господ је дошао у овај свет да нам то да, и много више од тога, несравњиво више од тога. Све што је Господ донео овом свету, заиста је само зато радио да сваком људском бићу да Живот Вечни, сваком створењу: птици, ластавици, ружи, дрвету, цвећу. Да обнови божански живот у овоме свету.

Ми, ми смо људи упропастили овај свет, ми смо људи увели грех у овај свет, ми смо људи увели смрт у овај свет, ми смо људи увели ђавола у овај свет. Чиме се хвалите ви људи? Чиме се хвалите ви који вијете по целоме свету и стварате од свих наших континената гробнице, гробнице?! Измишљате лудости, измишљате глупости, продајете људима то, то, то! А шта је то, ако не колач смрти, ако не отровна змија. Немају минут мира када не стварају гроб и смрт. Ко су они, шта су они? Какву радост доносе човеку? Ништа, ништа! Ужас! То доносе људи који вам долазе без Христа.

А Он, тих и скроман, хода видљиво и невидљиво по овој земљи, васкрсава мртваце, даје свакоме од нас по нешто вечно, зове нас Себи, веже нас кроз Себе са Небом, и теби и мени нуди Царство Небеско, Царство Божије. Али, рећи ћеш: како, када смрт постоји ?! Не, не постоји више смрт, Господ је васкрсао! Васкрсао је и ради мене и ради тебе и ради сваког људског бића. Нема смрти више одкако је Господ васкрсао. У томе је, браћо моја, једина радост човечијег бића на земљи. У томе је једини смисао правог људског живота на земљи. Шта ће нам овај живот, ако постоји смрт као последња станица моја и твоја? То је ужас онда, то је проклетство бити човек. Овај свет и овај живот има смисао само тако и само толико, колико је и јесте увод у Живот Вечни, и колико се претвара у Живот Вечни. И Господ Благи сишао у овај свет, узео је на Себе смрт нашу, узео је на Себе све грехе људске²⁰². Зато се Господ никада смејао није. Тако пишу сви Његови савременици. Како се могао смејати Он, Који је пред очима имао све наше грехе, све наше злочине, сва убиства, све ужасе, све страхоте. Он је могао само плакати, туговати, и борити се да нам осигура Живот Вечни, да победи смрт. И Он је заиста погубљен, распет, сахрањен и трећи дан устао из мртвих. А кроз Њега и за Њим васкрсавамо и сви ми људи. Он је Бог постао човек, да би нама људима дао Божанске силе и Божански Вечни Живот, и Он га нама даје непрекидно. Како, упитаћеш ти и ја? Даје нам кроз Свету Цркву, даје нам кроз Свете Тајне.

Шта је Свето Крштење? Крштење је васкрсење из мртвих, из свих смрти, то је победа над сваким грехом и над сваком смрћу. Шта је Свето Причешће? У Светом Причешћу примаш, и ти, и ја, Господа Христа. Примаш Га васкрслог, Њега васцелог. И тако стичеш Живот Вечни. Све што је у Цркви, браћо, све води Вечном Животу. Све што је у Светом Еванђељу, води Вечном Животу. Када отворите Свето Еванђеље и прочитате неку мисао, увек, увек добијате по нешто вечно.

И ти као хришћанин одликујеш се у овом свету од свих других људи – чиме? Вером у Васкрсење, вером у Вечни Живот, вером у Вечно Еванђеље Господа Христа, вером у Вечну Радост. Данас сте чули у Светом Еванђељу²⁰³, како Господ вели Својим ученицима, да радост Његова буде испуњена у њима²⁰⁴. Какву радост? Какву радост доноси свету Распети Господ Христос? Да, доноси радост Васкрслог Господа. Он је васкрсао и тиме даровао свету и човеку видљиву истинску радост.

А како може бити радост у свету ако је смрт вечна? Каква радост може бити за мајку и оца ако је смрт надлетела и над децом, погубила и упропастила све њихове потомке. Да, наш једини смисао, браћо моја и сестре, смисао нашег живота у овоме свету јесте у томе што нам је Господ даровао Живот Вечни и што смо ми вечна бића. Ти си хришћанин, понављај у себи сваки дан, да ти си вечан. Ти си створен за вечност. Немој живети као пролазни, него живи као вечно биће, као вечни човек. И сваки човек поред тебе то је твој вечни брат, твој бесмртни брат, који ће с’тобом у онај свет. Зато једино са Господом Христом ми људи постајемо браћа једни другима, вечна браћа и вечна сабраћа. То нам даје Васкрсење. У томе је сила наше вере. А све што Господ Христос доноси свету, све, сав Живот Вечни, сву Љубав, сву Милост Своју, Он нам даје кроз Свету Цркву, кроз нашу веру у Њега. Вера – то и јесте оно што је незамењиво у Господу Христу, и сваком људском бићу.

Чули сте данас у Светом Еванђељу, како Господ иде по мору за ученицима које је послао испред Њега на лађи²⁰⁵. Али, настаде бура, и у једном тренутку јави се Господ Христос, и иде по мору. Сви су се запрепастили и мислили да је утвара, и уплашише се, и повикаше сви. А Господ приђе им по води, близу, и рече им: «Не бојте се, не плашите се, ја сам»²⁰⁶. А Петар, увек први у вери, повика: «Господе ако си Ти, реци ми да дођем к’ Теби по води»²⁰⁷. – «Ходи», рече му Спаситељ. И он крену по води. Али, таласи силни и страшни уплашише га, и он се збуни, и запрепасти, и поче да тоне, и повика: – «Господе помаГај»!²⁰⁸ И Господ му приђе, ухвати га за руку и рече му: «Маловерни, зашто си посумњао?»²⁰⁹. Вери твојој у Мене даје се највеће чудо. И свакоме од нас. То Спаситељ казује.

Немој посумњати никада у оно што је Господ Христос учинио и Господ Христос рекао. Најпре не посумњај у Његово Васкрсење, јер то је једини смисао нашег живота и једини спој нашег бића са Небом. Да, од тебе се не тражи да уђеш у Царство Божије помоћу знања, помоћу богатства, да будеш, рецимо, цар, или да будеш неки велики човек, или велики научник. Не! Господ Христос даје Вечни Живот за веру у Њега. За веру у Њега! Зато никоме од људи није забрањен и онемогућен пут на Небо, пут за Царство Небеско. Све то даје Господ Христос једино ради вере у Њега. Вера… «Све могу у Исусу Христу који ми моћи даје»²¹⁰, вели Свети Апостол Павле.

Нека се вера у Христа усели у срца ваша²¹¹, вера у Васкрсење Господа у срца наша. Васкрсни нас, Господе! И онда, шта ће бити од тебе и од мене? Постајемо вечна бића, наслеђујемо Царство Небеско. Постајемо међу собом вечна сабраћа и браћа, са свима Светима који су вером постали велики и свети, не богатством, не нечим земаљским, него су светлили вером у Господа Христа и животом у Господу Христу.

Господ је дошао у овај свет да нам да Живот Вечни, и како вели у Светом Еванђељу, да живимо кроз Њега у овоме свету²¹². Господ је рекао:»Љубите ближње своје као себе саме, љубите непријатеље своје»²¹³. Али, и ја и ти, треба да се трудимо да све људе љубимо, и непријатеље своје, јер ће то Господ од нас тражити у ономе свету. И питати: јеси ли ти испунио моје Еванђеље? Јесам ли ја дошао у овај свет само зато да ви чујете Еванђеље? Не, Господ је дошао у овај свет да свакоме да Живот Вечни. Зато је Он и јавио у Светом Еванђељу: «Речи моје дух су и живот су»²¹⁴, дух су и живот су.

Никаква смрт не може убити речи Господа Христа, Еванђеље Господа Христа. Таквог Господа Бога ми верујемо, таквог Господа и Бога ми хришћани имамо. То је Једини Истинити Бог, јер ни један од богова људских, ниједан од мудраца људских, од философа људских, ниједан, ниједан, ниједан није победио смрт. А Он? Једини Он! И ако смо ти и ја одбацили сваки смисао свога живота, ако смо одбацили све оно што је једино велико у овоме свету, и сами себе сахранили у златној гробници која се зове земља, ако Христове вере у нама нема, то је земља без Васкрсења, смрад, и ужас, и страхота. Али, Господу хвала што је постао човек, примио је на Себе муке страшне, спасао нас од смрти, осигурао нам Живот Вечни и Васкрсење, еда би смо и ми изашли из ове земаљске гробнице, прешли у онај свет и живели вечно са Господом Христом, славећи Њега Васкрслог Господа и Јединог Осмислитеља Живота људског у овоме свету.

Нека би нас Он, молитвама Светих Отаца²¹⁵ и свих Светих, водио кроз овај свет, Он Васкрслим Духом Својим, Вечним Животом Својим, еда би смо и ми, сваки од нас, победили све што је смртно у нама, све што је греховно у нама и осигурали себи Живот Вечни у ономе свету, а почели са Животом Вечним у садашњем свету. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

«Зли слуго» – тако данашње Свето Еванђеље²¹⁷ вели мени и теби, и свакоме људском бићу, свакоме човеку, јер данашње Свето Еванђеље важи и за мене, и за тебе, и за свако људско биће у овоме свету. «Зли слуго», тако се Бог обраћа – коме? Ономе немилосном слузи коме је Он опростио толики дуг, а Он није хтео да опрости брату своме ситнице неке. Дуг, то су били силни и страшни греси пред Богом. Десет хиљада таланата, неизбројни греси… То је био дуг овог слуге пред Богом: а његов другар му је био дужан сто гроша²¹⁸. Ситница, али шта се десило?

Зашто је Свемилосрдни Господ морао упутити тако страшну реч томе слузи: «Зли слуго!» шта си урадио? Ја сам ти дао сва.добра, опростио ти грехе, дао ти Царство Небеско, јер си ме молио, јер си се покајао, а покајањем се задобија Царство Небеско у овоме свету. Највећи грешник добија покајањем опроштај грехова и тиме Царство Небеско. Ја ти опростих толике грехе, а ти, шта си урадио са другаром својим? Ти си га предао у тамницу док не плати сав дуг, а «требало је да се смилујеш на другара свога, као што сам сеја смиловао на тебе»²¹⁹.

Гле, ја – Бог – чиним у овом свету све што чиним, да би сте ви људи чинили то. Ја сам опростио толике грехе теби да би се ти научио – чему? Томе сажаљењу, томе свеопраштању, које ја показујем према теби, да брату своме опростиш ако имаш шта на њега. А ти, шта си ти урадио? «И разгневи се господар и преда Га мучитељима»²²⁰. Коме? Преда га ђаволима да га баце у пакао, «док не плати сав дуг»²²¹. Ето, зли слуга, одбацивши искрено покајање, сам је себе бацио у пакао. Тако радимо и ја и ти, тако ради сваки човек, који лакомислено живи у овоме свету, који се не каје за грехе своје.

Шта је овај свет и овај живот? Суд Божији, и кад – тад Бог ће тражити обрачун између Себе и тебе, тражити обрачун од свакога од нас, нарочито у часу смрти. Када душа изађе из тела онда, онда пази, мораш дати одговор пред Господом шта си радио са душом и телом у овоме свету? Како си се понашао према људима, према стварима, према животињама, према биљкама, како си живео у овоме свету? «Није ли требало да се ти смилујеш према другару свом, као што сам се ја смиловао према теби», да му опростиш грехе кад те он молио, као што си ти мене молио. Он те молио да му опростиш, а ти ниси хтео. А речено је у Светом Еванђељу: Ако ти брат твој данас сагреши седамдесет пута седам, и дође к теби и рекне: кајем се, опрости ми – опрости му²²². И још даље Спаситељ наређује свима нама: Да будемо милостиви као што је Отац наш Небески милостив²²³.

О, шта Господ тражи од мене и од тебе? Да будемо милостиви као Он, као Бог Небески! А како је то Бог милостив? Гле, Он лије милост Своју на све нас²²⁴, на сав свет непрекидно; лије милост преко сунца, преко звезда, преко небеса, преко свих биљака и свега што постоји у овоме свету, преко свега видљивог и невидљивога. Он је показао неизмерну милост Своју, према нама, тиме што је Сина Свог Јединородног, Господа Христа, послао у овај свет²²⁵, да нас Он смрћу и васкрсењем спасе од греха, од смрти, од ђавола и осигура нам Живот Вечни. Све је то милост Божија, сви ми живимо од те милости.

Ради чега је Господ говорио о милости, ради чега? Он казује да би смо се и ми тој милости научили од Њега. Зато Он с правом тражи од нас да будемо милостиви као што је Отац наш Небески милостив. И као што Он сија сунцем на сав свет, на зле и добре, тако и ми. Од тога зависи сва наша судбина у овом и оном свету. Не варај себе, и ја и ти имамо грехе, и ја и ти морамо казати Господу све шта смо чинили у овоме свету. И не кажемо ли, свеједно, Он ће све видети у нашој души. Тада, тада ће рећи: Зли слуго, ја сам ради тебе дошао у земаљски свет, да би се ви од мене научили како треба живети у том свету. А ви, шта сте урадили од мог Еванђеља? Шта сте урадили од мојих Страдања, од мога Васкрсења, од мога Вазнесења, од мога Преображења? Јесте ли се чему поучили?

Ја сам све то учинио ради вас: Преобразио сам се да би сте се ви преобразили, из свезлих у добре, из смртних у бесмртне, из пролазних у непролазне, вечне. Ја сам победио смрт, васкрсао телом ради тебе, ради свакога од вас, ради сваког човека, да би ти идући за мном и сам победио смрт, твог највећег непријатеља; а победиш ли смрт, ти побеђујеш грех, ти побеђујеш ђавола, ти спасаваш себе од пакла. Ради тога сам ја био у свету. «Није ли требало да се ти смилујеш на другара свог, као што сам сеја смиловао на тебе?»

А у Светом Еванђељу Господ још јасније наређује преко Свог Апостола: да ходимо у овоме свету као што је Он ходио²²⁶. То јест, да живимо у овоме свету као што је Он живео. Он је сишао у овај свет да би смо ми живели Њиме²²⁷. Као што је Господ Христос живео у овоме свету, тако ми да живимо Њиме у овоме свету, Његовим Светим Еванђељем. Јер једино тако ми сви, и ја и ти и сваки човек, свако људско биће може осигурати себи бесмртност и живот вечни, осигурати Царство Небеско. Без тога, ето, и ја и ти, можемо сваког дана, ако нас Господ данас позове из овога света у онај свет, чути страшне речи: Зли слуго!

А шта се од мене и од тебе тражи? Да ли Бог тражи богатство од тебе и од мене? Да ли неку ученост? Ништа од тебе и мене не тражи, до покајања, покајања мог и твог. А то значи шта? Покајање је, да се одрекнеш грехова својих! Ништа друго Бог не тражи од мене. Ево, данашњег дана ти си у срцу мржњу према некоме понео, а Он дошао у овај свет да љубав посеје међу људима; дошао из љубави према грешнику, теби и мени, показао бескрајну љубав, већу него ли што човек човеку показује речима. Јер ето, Он је пострадао за нас и васкрсао и победио наше највеће непријатеље, смрт и ђаволе, и дао нам Живот Вечни. Он је то учинио ради тебе и ради мене, ради нас, да би смо ми живели Њиме, да би смо ми исто тако, вером у Њега, храбро и смело побеђивали у себи сваки грех, све оно што нас одваја од Њега.

Како? – Покајањем. Ето силе, ето свесиле. Не реци: не могу! Можеш – само ако хоћеш. Јер ето, Господ је ту, донео је сва средства и теби и мени да можемо победити сваку своју немоћ, сваки свој грех. Мржња се зацарила у теби – ево Његове Божанске Љубави, засади је у срцу свом, моли се за дар Његове Божанске Љубави и даће ти. Ти крадеш, или оговараш, или псујеш – страшни греси… страшни греси, сам себе бацаш у пакао. Тргни се, Господ је ради тебе дошао у овај свет да ти укаже на главног непријатеља и главног пријатеља.

Главни непријатељ је грех, и највећи непријатељ, и једини непријатељ у овоме свету! Немој ти људе проглашавати за непријатеље своје; немој говорити те овај је крив, те онај је крив, те он је крив, те она је крива, а нисам ја. Ти си крив за све што се с тобом дешава. Знај, у теби, самоме теби, живи твој највећи непријатељ, ако се не бориш против њега. То је грех, сваки грех: нека је то гнев, нека је то завист, нека је то пакост, нека је то мржња, нека је то среброљубље, нека је то похота, свеједно. Сваки грех је страшан ако га не покајеш; сваки грех отвара пакао, сваки грех одузима теби светлост ума и душе, сваки грех помрачује светлост у теби; и ти, ако останеш у греху и не кајеш се и не поправљаш себе, постепено ћеш заволети свој мрак, тај мрак греха, и тај смрад греха, да ћеш се навикнути на њега, и нећеш да разликовати добро од зла, ни Бога од ђавола!

Гле, данас колико људи који не разликују Бога од ђавола?! Данас колико људи зло називају добром, а добро злом?! Данас, данас Христа називају слабићем несавршеним! Ко? Ко? Хришћани! Пођаволили се… Уздигао се сатана из човека. Христос им смета. Христос! А кога ви хоћете место Христа, кога?! Себе! Гледајте какав смрад носите, какве грехе, какве злочине! Човек си, у теби се гнезде греси разни, не варај себе, не лажи себе, не реци себи: ја немам греха, к’о што јадни, многи Срби говоре кад кажу: па ја немам греха, нисам ништа учинио. Како ниси учинио?! Рђав поглед – то је грех; рђава реч – то је грех, псовка – то је страшан грех; а похота? а крађа? – какви греси! И ти сматраш да немаш греха, а све то што чиниш сваки дан је грех. Ето, он је омча око твог врата, он врши над тобом убиство, и ти си уствари убица када се не кајеш због грехова својих. Самоубица си! Убијаш сам себе, убијаш своју вечност, убијаш свој рај, отимаш од себе Царство Небеско, и бацаш сам себе у пакао. Зар ниси самоубица?!

Господ је дошао у овај свет само ради тога: да нам осигура Живот Вечни; да нам осигура пут живота бесмртнога; да нам покаже пут правде, пут истине, пут љубави; да идући тим путем, сваким од тих путева, ти несумњиво стигнеш у Царство Небеско, несумњиво стигнеш у Вечни Живот. Без Господа Христа – шта си ти? Плен, плен разних страсти, разних немоћи, разних слабости, разних грешних склоности у теби и свету око тебе.

Господ једно хоће од човека: да човек не изврши духовно самоубиство, да не убије душу своју. А чиме човек убија душу? Грехом. Душа која греши, вечито умире, вели се у Светоме Писму. Душа која вечно умире… Грех и јесте мала смрт у теби, а многи греси – ето безброј смрти у теби. И ти, не бориш се против својих греха, не бориш се против својих убица, не бориш се против својих најстрашнијих непријатеља! Господ дао свемоћна средства да можеш победити не само сваки мали или велики грех у теби, него и сваког малог и великог ђавола; не једног, него све ђаволе да победиш – све ђаволе! Пред правим хришћанином, а хришћанин је увек христоносац, сваки је ђаво збиља као слабић, као згрчена нула; нема моћи над хришћанином ђаво. Велики и свети васпитачи рода људског, Свети Оци, веле да ђаво не може да примора човека на грех; он му само предлаже, а никад га не може навести на грех, не може га натерати на грех. Зато човек и нема изговора за свој грех, ни један човек, јер смо ја и ти у овоме свету ради тога да себи осигурамо живот вечни, и да победимо сваки грех. Ето, Еванђеља Христовог, Цркве Христове и свих средстава да ми победимо свако зло у себи, сваки грех, сваког ђавола и самог кнеза ђаволског – сатану. Наш рат, вели се у Светом Писму, рат нас хришћана, није са људима, са телом, него са духовима зла испод неба²²⁸, са демонима, са нечистим силама, еда би смо осигурали себи победу над њима и тако добили Царство Небеско и Живот Вечни.

Тако је данашње Свето Еванђеље, браћо моја и сестре, Еванђеље свакога од нас. Нека се наш живот не заврши тиме што ће нам Господ после смрти рећи: Зли слуго! Него да чујемо ону Његову дивну и чудну реч коју је рекао добром и верном слузи своме: ,Добри и верни слуго, у маломе био си ми веран, уђи у радост Господара свога»²²⁹. «Уђи у радост Господа свога.» Човек улази у радост, у Небеску радост, у Вечну радост – када? Када служи у овоме свету Господу свим животом својим, свом душом својом, свим срцем својим, када живи по Еванђељу.

Нека би Благи Господ, молитвама Богомајке и свих Светих, дао свакоме од нас силе и моћи да и ми живимо по Светоме Еванђељу, да и ми вршимо Његову свету вољу у овоме свету, еда би смо очистили себе од греха, од страсти, од смрти, од ђавола, и осигурали себи Живот Вечни. И ми чули благи глас Његов, при изласку из тела, из овога у онај свет: ,Добри и верни слуго, у маломе био си ми веран, уђи у радост Господа свог». Амин.

1964. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Шта је овај свет, браћо, ако не страшна горка вест? Смрт око нас … Како овај свет може бити Блага вест за нас, како може живот на овоме свету бити Еванђеље? Гле, Господ дошао у овај свет и објавио да се Његово учење зове Еванђеље – Блага вест. Господе, данас је Твоје Еванђеље стављено на страшну и најстрашнију пробу. Данас је постављено најтеже питање које човек може поставити човеку у овоме свету, и Небу и Богу: Шта ће учинити да добије Живот Вечни? То пита данас, Тебе Господе, младић који ти приступа клањајући се и молећи Те, говорећи: «Учитељу добри, шта ми треба чинити да добијем Живот Вечни?»²³¹ Највеће и најтеже питање које уста човекова могу поставити свима световима. Да ли ће Господ одговорити на ово питање?

Гле, како Он скоро осорно вели младићу: «Шта ме зовеш добрим, нико није добар осим Једнога Бога»²³². Овај младић приступи Исусу као Учитељу добром. Ја ти не могу дати одговор на то најтеже и најнужније питање: да ти дам Живот Вечни. Како, ако га ја немам? Који је то Учитељ добри у овоме свету, учитељ који се зове човек, ма који човек, ма који мудрац, ма како велики и славан, који ти може дати Живот Вечни, а ти мени приступаш као Добром учитељу? На то питање, драги младићу, може одговорити само Бог. Јер само Бог може дати Живот Вечни свету у коме царује смрт и влада смрт. Који је човек јачи од смрти у свету? Да ли Мојсије, да ли Илија славни, да ли Претеча преславни? Све смрт односи и коси, а ти од мене као Учитеља тражиш да ти дам Живот Вечни. Не, као човек, као учитељ – ја то не могу. Као Бог то могу.

«Ти знаш заповести, држи их и бићеш жив» – вели Спаситељ, и не обећава му Вечни Живот. Не укради, не чини прељубе, поштуј родитеље, љуби ближњег свог као себе самог». «Све сам то сачувао од младости своје» – рече младић²³³. Испунио сам ја тај завет, али гле, много је смрти у мени, много је смрти око мене, гроб до гроба, леш до леша. Шта да радим ја, а мени се хоће да не умрем, Учитељу благи, да добијем Живот Вечни. Чувши такву жељу младићеву, Спаситељ рече: «Ако хоћеш савршен да будеш иди и продај све што имаш, па хајде за мном»²³⁴. Хајде за Мном, хајде за Мном! Знаш где ћу те одвести: у Небо, у Царство Небеско, у Живот Вечни! Младићу, на тебе је ред, одговарај сада. А он постаде врло жалостан – вели се у Светом Еванђељу, окрете се и оде. Тужно погледа Спаситељ, и рече: Како је тешко задобити Царство Небеско. Спаситељ додаје страшне чудне речи: «Лакше је камили проћи кроз иглене уше неголи богаташу ући у Царство Небеско»²³⁵. Уплаши се младић од тога. Ко се онда може спасти, Господе, ко? – (питају ученици).

Господ Христос је дошао у овај свет као Бог, дошао је да нам да Живот Вечни, да победи смрт. То Он чини велики дар нама људима. А шта од нас тражи за то, шта ми треба да дамо Њему да бисмо добили Живот Вечни? Шта? Само веру у Њега и љубав према Њему, да Он буде за нас оно што је најважније у свету²³⁶, да Он буде за нас оно што Он јесте – Једини Истинити Бог, Истинити Бог Који има Живот Вечни. Написано је у Светом Еванђељу: Исус Христос је Истинити БОГ и Он је Живот Вечни!²³⁷ Ко има Њега – има Живот Вечни! Ко Њега нема – нема живот. Мртав си без Христа, сав си смрт; без Христа све су смрти у теби; без Христа сав је пакао у теби! Јер, шта је смрт? Смрт је царица пакла, царица грехова, а греси куда воде? У смрт, у царство смрти, у пакао.

Да, од нас се тражи вера у Господа Христа као Јединог Истинитог Бога. Он нам даје оно што нам нико не може дати у свима световима, и зато тражи од нас да Њега претпоставимо свему у свету. Ништа од Њега не сме нам бити ближе и прече. Ево, младић је претпоставио богатство Христу, и изгубио Живот Вечни. Други човек претпоставиће науку Господу Христу, али и Њему ће Спаситељ рећи: «Лакше је камили проћи кроз иглене уши него научнику ући у Царство Небеско». Или ће неко претпоставити Господу Христу имање, породицу, власт, уметност, занат, школу, свеједно. Претпостављати Христу ма кога или ма шта у овоме свету, осудио си себе на вечну смрт! Нема ти Вечнога Живота! И на тебе се односе речи: Лакше је камили проћи кроз иглене уши, неголи теби ући у Царство Небеско.

Речи Спаситељеве, чудне и страшне, збуниле су и уплашиле ученике Његове, Свете Апостоле. И Петар му онда рече: «Господе, ко се може спасити?» – , Људима је ово немогуће, а Богује све могуће»²³⁸ – одговори Спаситељ. Па ето – вели Петар – ми смо ове оставили да за Тобом идемо, ми смо испунили заповест Твоју. Ти велиш: «Остави све и хајде за Мном». Ми идемо за Тобом. Шта ће бити с нама, куда нас Ти водиш? Спаситељ рече: «Заиста вам кажем, када Син Човечији буде сео да суди свима народима на дан Страшнога суда, и ви ћете сести на дванаест престола и судити над дванаест кољена Израиљевих"²³⁹. Ето шта вас очекује. А гле, они сада с Њим иду, за Исусом из Назарета, за дрводељом, они, прости рибари галилејски. Та они су добили одговор на питање младићево, њих је душа њихова повукла за Господом, они то знали нису, повукла их је за Њим, зато што је душа њихова хтела победу над смрћу, хтела Вечни Живот, Вечну Истину и Вечну Правду. Зато су прости скромни рибари галилејски, оставили породице и своје лађице и своје мреже и пошли за Исусом. Куда? У Царство Небеско. И додаје Спаситељ утеху за све нас, за све хришћане до Страшнога Суда, продужио је реч коју је почео говорити Својим ученицима: «И сваки који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или жене, или децу, или земљу, имена мога ради, добиће Живот Вечни»²⁴⁰. Ето одговара! Ето, сваки може добити Живот Вечни. На који начин? Треба Господа Христа да стави на прво место у своме срцу, на прво место у своме уму, на прво место у своме животу, да Њему служи, да сав живот на земљи Њему буде посвећен, богослужење Христу, Једином Истинитом Богу и Господу. Онда већ имаш Вечни Живот. Зато је Спаситељ толико пута говорио људима: «Ко верује у Мене има Живот Вечни»²⁴¹, има га још овде на земљи, ту почиње Живот Вечни. Како Господе? Испуњујте моје Еванђеље, заповести моје Божанске, и ето Живот Вечни се уселио у вас, и свака смрт бежи из вас. Спаситељ је дошао у овај свет да нико не погине, него да има Живот Вечни²⁴² – то је Његова реч. Да нико не погине него да добије Живот Вечни. «Заиста вам кажем: који верује у Мене, слуша речи моје, неће умрети вавек»²⁴³. Тако је Спаситељ одговорио на најнужније питање које мучи дух човека у овоме свету: како да добије Живот Вечни?

То је Господ Христос, Једини Истинити Бог. И ми, ми добијамо Живот Вечни испуњујући заповести Господа Христа. Живот Вечни добијамо сједињујући се духовно и благодатно са Господом Христом. Он јесте Вечни Живот. Ми који идемо за Њим, ми уствари идемо за Вечним Животом, и улазимо у Вечни Живот, и ми имамо Вечни Живот још овде на земљи. Зато се ми хришћани не бојимо смрти. Гле, шта је прави хришћанин? Хришћанин је уствари човек који верује у своју бесмртност и Живот Вечни. Верује у Господа Христа као Победитеља смрти, верује да је Господ васкрсењем победио смрт и осигурао Живот Вечни свакоме, свакоме који верује у Њега. Хришћанин? Хришћанин је једини бесмртник у овоме свету, јер је увек са Васкрслим Господом Христом, Васкрслим Који васкрсном силом побеђује све што је смртно. Али све те Божанске силе, и Себе самог Истинитог Бога, Своје Свето Еванђеље, Живот Вечни, Господ је оставио нама људима на земљи основавши Цркву, и Цркви дао Свете Тајне и свете врлине Своје, да кроз њих и помоћу њих сви ми осигуравамо Живот Вечни.

Шта је то Крштење? То је облачење у Господа Христа, а то значи облачење у Вечни Живот²⁴⁴. Свето Крштење и јесте изгнање из човека свакога греха, сваког ђавола, сваке смрти и свега смртнога. Ко то изгони при крштењу из бића људског и грех и смрт и ђавола? Господ Христос, Истинити Бог! Вечни Живот који Он даје кроз васкрсење бићу људском. Онда, Господ оставио Свето Причешће, нуди Себе Господ Христос. Ми се причешћујемо Њиме, Јединим Истинитим Богом, Који јесте Живот Вечни, примамо Живот Вечни. Он јесте једини Вечна Истина, ми примамо Вечну Истину кроз Њега, кроз Свето Причешће. Он јесте Љубав Вечна, ми ту Љубав примамо кроз Свето Причешће. Он јесте Вечно Добро, ми то Вечно Добро примамо. Зато Христово учење и Христово Еванђеље и јесте уистини Еванђеље за род људски, Блага вест.

Гле, за нас Србе – шта је Господ Христос? Одговориће на то питање најбољи и најсавршенији Срби, Светитељи Српски које и данас прослављамо. Данас је Света Недеља у којој се прослављају сви Српски Светитељи», од првог до последњег; од Светог краља Владимира па кроз Светог Саву славног и моћног, Симеона Мироточивог и свих Светих и дивних потомака њихових, до последњих Светитеља наших, Исповедника, патријарха Варнаве и Светитеља Николаја Епископа Жичког. Ко су ти људи међу нама, шта су они, шта нам они казују? Они нам дају Живот Вечни, они дају бесмртност српскоме човеку и Српскоме роду и српској души и српској историји. Они, они су као Свети Апостоли оставили све, сваки од њих, пошли за Господом Христом, стекли Царство Небеско и род Српски повели у Царство Небеско. Сетите се Кнежевог завештања и Косовског аманета, Светог великог Кнеза Лазара: Земаљско је за малена царство, а небеско од сад и довека. То је Еванђеље Српско, Еванђеље Косовско. Са Светим Кнезом Српски се народ определио за вечно Небеско Царство, за Вечни Живот. Нека пропадне све што је земаљско, сва земаљска царства, то нама не треба – главно је душу спасти од греха, од смрти, од ђавола и добити Живот Вечни. И за мене, и за тебе, и за сваког човека је да верује у Јединог Истинитог Бога, Господа Христа, јер Он даје Живот Вечни, Он даје победу над смрћу, над ђаволом, над неправдом, над злом у овом свету. Он једини осигурава бесмртност српској души, српском човеку, као уосталом и свакоме човеку на овој планети Божјој. Они су свет презрели, браћо, па и наши Светитељи Српски испунили ту основну истину еванђелску: Господа Христа претпоставили свему.

Христос је најважнији у овоме свету, биће најважније у свима световима за сваког човека. Светитељи Српски кажу Србину, сваком Србину: Сетите се Светог Саве, сетите се тога краљевића, сетите се како је он као младић еванђелски, сав запањен мучним питањима и проблемима, питањима душе и спасења, побегао из краљевског двора свога оца, побегао са једним монахом, побегао у Свету Гору да тамо тражи и добије Живот Вечни. И он се у Светој Гори одао нарочито еванђелским подвизима, великом и тешком посту, непрекидној молитви, странствовању, гладовању, бдењу. Ходао је свим разноликим путевима самоодрицања. Ходао је за Господом Христом, млади Сава монах, а касније славни Свети Сава, није хтео да чује низашта у овоме свету осим за Господа Христа. Родитељи су остали на двору да кукају и јадикују. Шаље моћни отац читаве чете војника са најповерљивијим велможама да сина врати из Свете Горе. Он чак призива у помоћ и солунског епарха, солунског градоначелника, сва се земаљска сила диже да младога Растка врати са пута вечности. Али он надмудри све помаган Богом, он се замонаши и оста у Светој Гори…²⁴⁵ и своје краљевићко одело. Шта је било касније, знате. Тада је тај бегунац са престола одвео своје родитеље да и они оставе овај свет. И моћни владар Немања Стефан оставио је престо и отишао у Свету Гору своме сину, и тамо примио монашки чин, примио га у Србији, путовао у Свету Гору и тамо монаховао заједно са својим сином, вршећи тешке монашке подвига, а син је замењивао оца у свим тешким подвизима. «Оче, ја ћу за тебе да се молим, ја ћу да плачем за грехе наше, за грехе свих наших људи, да Господ опрости, да помилује».

И знате шта је даље било: све што је велико у Српском народу, то је од њих двојице, од тих наших духовних родитеља, Светога Саве и Светог оца његовог Симеона Мироточивог. Све што је бесмртно у нас, све што је велико, све чиме се данашњи ми бедни Срби хвалимо, то је од њих, то су њихове свете задужбине, и душа српског човека и Српског народа. То је вера у Господа Христа, то је Вечни Живот који су они стекли вером у Господа Христа; како они тако сви њихови свети потомци, тако и сви прави Срби.

Ми, славећи данас њих, ми уствари, преко њих и кроз њих славимо јединог Дародавца Вечнога Живота – Господа Христа, Онога који даје све што је бесмртно и вечно човеку. Славимо, славимо Њега – Бога. Многи данашњи потомци Светога Саве хуле, одричу Га се, беже од Њега. Куда бежите, за чим идете, за чим? Сваки човек за којим идете води у гроб, води у смрт, у вечну смрт, што је најстрашније: води у загрљај ђаволу. …²⁴⁶ да нам он осигурава Вечни Живот. Све на овоме свету, све је ово трњак и змијарник, све што одбацује Господа Христа. А ми Срби, ми смо прогледали кроз Светитеље наше, прогледали смо кроз њих и угледали Вечну Истину, Вечну Христову Правду, Вечну Христову Љубав, Њега Јединог Истинитог Бога. Зато данас ми …²⁴⁷ Они не само уче о Вечном Животу, него нам и дају Вечни Живот, дају. Могу и да обећавају Вечни Живот, али онај који једини даје Вечни Живот – то је Господ Христос, а нама га даје кроз наше дивне Светитеље.

Нека би молитве Светоме Сави и свих многобројних Срба (Светитеља), свих Мученика српских што су се борили за Крст часни и Слободу златну, нека те молитве уразуме и поведу све данашње Србе путем Христовим, да за Њим идемо, јер само идући за Њим ми осигуравамо себи, сваки осигурава себи Живот Вечни. Срб је Христов, радује се смрти, нема боље вере од хришћанске! То је пре сто педесет година певао београдским улицама славни младић, ђакон Авакум, носећи колац на који су га Турци набили. Када на тебе нападне искушење, када се од тебе тражи да се одрекнеш Христа, сети се Авакума, сети се и викни и кликни: «Срб је Христов, радује се смрти, нема боље вере од хришћанске!» Иди са Крстом својим пред Господом Христом и знај, увешће те у Царство Небеско, као што је увео ђакона Авакума.

Нека Благи Господ и на нас данашње несрећне и грешне, многогрешне Србе погледа, ради подвига и молитава наших славних Светитеља, и нека спасе свакога од нас од свега смртнога, од свега греховнога, од свега демонскога, и нека води у Царство Небеско, које нека и ми добијемо ради молитава и подвига славних Светитеља (Српских) који су служили и вечно служе Чудесном Господу, Коме част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

Никада људске уши страшније питање чуле нису, никад «земља такав тежак проблем, тако тешко питање није упутила Небу. Никад род људски не би могао одговорити на питање које је данас поставио у Светом Еванђељу младић који је пао пред Господа, клањао му се и поставио страшно питање: «Учитељу, како ми добро ваља да учиним да добијем Живот Вечни?»²⁴⁹ Станите! Мобилишите сав род људски, све људе до данашњега дана и од данашњега дана до дана Страшнога Суда, све мудраце овога света, све цареве, краљеве, велможе, себре, робове, све људе од најпростијих до најученијих, од првих до последњих – све мобилишите и не могу одговорити на то страшно питање.

«Шта треба да чиним да добијем Живот Вечни?» – Учитељу реци, Учитељу добри! А Спаситељ, као љутит, одговори: «Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим једнога Бога»²⁵⁰. Ти си мени, младићу, приступио као Учитељу; који ти земаљски учитељ може дати одговор на то питање? Који је то мудрац, који је то философ, који је то научник који ти може одговорити на питање: Шта да радим да добијем Живот Вечни? Јер теби, младићу, и ни једном људском бићу, нико не може одговорити на ово питање, осим Онога Који има Живот Вечни, и Који може дати Живот Вечни. Да си ти мени приступио као Господу, као Богу Истинитом, да, онда бих ти ја одговорио на питање. Али, Благи Господ одговори ипак младићу, а преко њега одговори и свима нама, свим људима који постављају тешко питање. Јер то је, браћо моја и сестре, најприродније питање, које и ја и ти треба да поставимо не само људима, него Богу.

Око нас смрт, око на гробље, око нас лешеви! Јеси ли зато, Господе, створио човека? Јеси ли зато створио човека да он, да сви утонемо у цврље, у смрад, у змијарнике, у јаме мртве и мрачне? Јеси ли зато створио човека?! Ако је зато, Господе, то је највећа увреда за човека. Ми таквога Бога нећемо. И човек, човек поставља ово питање. Зашто? Откуда богочежња у овом питању? Али, браћо моја, па то је најприродније питање. Шта ти, мајко, радиш када браниш чедо своје од болести? Ти га браниш од смрти, ти му желиш бесмртност и Живот Вечни. Шта ми радимо кроз нашу медицину, кроз наше лекарије, кроз нашу науку? Ми се бранимо од смрти, нећемо у гроб; отима се људска природа, неће смрт! Шта је то тзв. прогрес и у науци, и у философији, и у култури, и у цивилизацији – шта је то? То је тежња људи да обесмрте себе, да победе смрт, да осигурају себи бесмртност и Живот Вечни. Кроз све своје деловање у овоме свету, кроз сав свој рад човек то хоће. То хоће: да победи смрт, да постане бесмртан, да продужи свој живот, да не умре. Авај људи, на то питање нико не може одговорити осим Онога Који може дати Живот Вечни.

А то питање сасвим је природно и за мене и за тебе. Зашто? Зато што је Бог нас створио боголикима. Бог је створио човека по слици Својој²⁵¹, то значи: Бог је нешто вечно уметнуо у тебе и у мене, брате и сестро. Вечно, нешто што је од Њега самога, од Бога, од Његове Вечности, од Његове Вечне Истине, од Његове Вечне Правде, од Његове Вечне Љубави, од Његовог Вечног Бића. То је дао теби и мени, и кад се то у теби, у мени разбуди, ми онда приступамо Учитељу, ми велимо: Авај, аман, шта да радим да добијем Живот Вечни? Ја смрт нећу, ја сам створен од Бога боголиким, ја имам слику Божију у себи, како да умрем? Нећу смрт! Да, то је човек, то је прави човек који неће смрт, који хоће бесмртност и Живот Вечни.

А Господ је, браћо моја драга, зато и дошао у овај свет да нам да Живот Вечни, да свему да Живот Вечни, као што се вели у Светом Еванђељу²⁵². То су Његове речи. Син Божији Господ Христос дошао је у овај свет да свему да Живот Вечни. Свему! И теби, и мени, и сваком људском бићу, и свима створењима. Каква тајна! Каква радост! Каква огромна Божанска истина разлива се по овом нашем малом земљаком свету. Бог постао човек, да човеку, свакоме човеку да Живот Вечни. То је, браћо, најважније у овоме свету, то је и најважније питање које је младић поставио, и на то питање одговорио је сам Господ Христос. Да, како? Тиме и тако што је Себе, Истинитога Бога, дао нама људима, дао човеку. Што је Он Бог постао човек. А Он је, како се вели у Светом Еванђељу, Истинити Бог и Живот Вечни²⁵³. Јер само Истинити Бог и даје Живот Вечни, само Истинити Бог је јачи од смрти.

Како нам Господ Христос даје Живот Вечни? Дајући нам Себе. Поставши човек Он даје човеку Живот Вечни, јер је у Истинитом Богу Живот Вечни²⁵⁴, у Њему нема смрти, јер нема греха, нема зла. И Господ Христос даје Себе човеку, даје му све што је потребно за Живот Вечни. Како даје Себе Господ Христос човеку? На који начин Он даје Себе, и мени и теби? На првом месту, брате мој и сестро, кроз Свето Причешће. Шта је Свето Причешће? То је сам Господ Христос. Он Сав улази у тебе: у биће твоје, у душу твоју, даје ти Себе, и кроз Себе даје Живот Вечни, и у њему Истину Вечну, Правду Вечну. Јер, шта ће ми Живот Вечни без Вечне Истине, без Вечне Љубави, без Вечне Радости?

То Он даје: зато је Он и победио смрт, зато је васкрсао из мртвих, да покаже да је тело људско саздано за бесмртност и Живот Вечни! И да нама људима хришћанима, сваком људском бићу, остави своје Свето Еванђеље, своју највећу Благовест – да је смрт побеђена. Он је победио смрт васкрснувши из смрти, и тиме даривавши телу бесмртност и Живот Вечни. И тело је твоје, тело човечје, за бесмртност и Живот Вечни. Ето тајне наше, браћо; ето тајне тела нашег, ето тајне духа нашег, ето тајне душе наше.

Човече! Створен си за бесмртност и вечност, и тело је твоје створено за бесмртност и вечност. Пази како живиш у овоме свету! Пази шта радиш са својим телом, са својом душом, шта радиш са својом савешћу. Гле, теби је дат живот на земљи – а шта то значи? Живот који траје десет, петнаест, двадесет, сто година, да би ти њиме зарадио Живот Вечни. Пази! Живот Вечни купујеш њим, тако јевтино, тако кратким животом на земљи! Само, тај кратки живот да испуниш – чиме?

Господом Христом! Њиме, вером у Њега, јединог Победитеља смрти, да Њега стекнеш, јер тиме стичеш заиста Живот Вечни.

Шта ради човек који хоће Живот Вечни? А сви ми те хоћемо. Шта треба да радимо казао нам је Господ Христос кроз Своје Свето Еванђеље, казује и данас кроз Своју Свету Цркву. Све Своје силе, Себе самог, Себе Истинитог Бога и човека, Он је оставио у Цркви Својој, да и теби данас, и мени, као што је некад Апостолу Петру и Јовану и Јакову, и свима Ученицима Својим, дарива Живот Вечни, вером у Њега.

Гле, колико је сведока Вечнога Живота око нас и у нама! Сваки Светитељ – ето вам живог сведока Вечнога Живота. Побеђена је смрт. Гледајте наше светиње, гледајте свете мошти Светитеља Божијих. Ево и овде, у нашем светом храму имамо свете мошти Светог Златоуста. Какав бесмртник! Какав вечник! Сав вечан: вечан је телом, вечан и душом. Од кога? – Од Господа Христа. Због чега? – Због светог живота, због својих светих врлина, и због својих великих еванђелских подвига. А сваки хришћанин је позван да себе испуни Господом Христом, то значи Вечним Животом, силом која побеђује сваку смрт.

Ми кад се крштавамо, када постајемо чланови Цркве Христове, ми се у Христа облачимо, како се вели у Светом Еванђељу²⁵⁵, ми Христа Васкрслог примамо у себе. А то значи: одступите све смрти од мене; не само све смрти, одступите и сви демони, сви ђаволи, јер и ђаво јесте тај творац смрти. Кад примиш Господа Христа ти исцељујеш из себе све што је демонско и ђаволско, свако зло и сваки грех. Ето, у Њему таквоме је Живот Вечни, а ти на земљи треба да живиш Вечним Животом.

А како, питаш? – Помоћу светих врлина. Шта ти вера у Христа даје, вера у Победника смрти? Шта? – Силу да на земљи живиш Небеским законом, да на земљи живиш Његовом Небеском Љубављу. Вера те везује са Њим, бесмртним Победитељем греха и смрти и ђавола. Вера ти даје Христову силу да ти и сам побеђујеш све што је смртно у теби, сваки грех, сваког ђавола да одагнаш од себе. То је вера Христова. А љубав према Њему, а Љубав Његова Божанска шта чини са тобом? Она те испуњује божанским силама, она прогони из тебе мржњу, прогони сваки грех, свако зло, и ти у овоме свету живиш божански, Божанском Љубављу. Шта је то свето еванђелско милосрђе, милостиња? Опет Божанска сила, света врлина, Божанска сила која испуњује тебе божанском Христовом силом, таквом силом какву ни Анђели немају.

Сети се да је Господ, кад је говорио о Страшноме Суду својим савременицима, и нама говорио. Свето Еванђеље бележи шта је рекао: «Када учинисте једноме од ове моје мале браће, мени учинисте»²⁵⁶. Мени, Богу и Господу, ти човече чиниш добро када помажеш сиротињу, када гладнога храниш, жеднога напојиш, нагога одеваш, болесника посећујеш, у тамницама сужње походиш, ти то Христу служиш. Гле, ти Богу Истинитоме служиш. Гле, ти Вечни Живот имаш већ имаш, већ си га стекао, већ си га стекао. «Ко верује у Мене има Живот Вечни», објавио је Спаситељ²⁵⁷. Има још овде на земљи. И човек хришћанин – он се не боји смрти, он осећа да је бесмртан. Шта ће њему учинити људске смрти у овоме свету?

Шта гониоци Христа могу учинити хришћанима у овоме свету?! Какву то смрт могу да натуткају на хришћанина непријатељи Христови, да се он Христа одрекне? Нема смрти за Христовог човека у овоме свету: од свих смрти јачи он је, јер је јачи од свих демона, од свих ђавола. То је Христов човек, то он једини у овоме свету добија од Господа Христа, као што Спаситељ вели: «Који верује мени има Живот Вечни». Тако се Његова реч божанска испунила на свакоме од нас. Ако истински верујеш у Господа Христа шта ће ти учинити људи? Ха! Шта људи, шта ће ти учинити мрзитељи Христа? Шта ће ти учинити гонитељи Христа? Шта ће ти учинити непријатељи Христови данас? – Ништа! То је бунт врабаца… то су стенице… побуниле се стенице против Сунца! То су безумни људи – боре се против Христа! Паучина устала на орлове! Паучина! Стенице на слонове! Нема страха за Христовог човека у овоме свету, јер нема смрти. Бесмртан је и вечан је. То је дар од Господа Христа. Зато је Господ и дошао у овај свет, не ни за шта друго, него зато, да човеку дарује Живот Вечни и осигура Живот Вечни. То је вера наша.

Зато вера наша побеђује и данас и сутра²⁵⁸, и увек ће побеђивати све непријатеље Христове, све који хоће да сруше Христа у овоме свету, да не славе Христа; све оне који објављују да је Христос мит, бајка, скаска… Сами су прљава скаска²⁵⁹ сами су бајка, сами су смрад, леш који ће сутра смрт самлети и бацити у гроб. Шта хоћете од вашег христоборства?! Шта хоћете од ваше побуне против Христа?! Шта смрдљивци, шта црвљивци, када вас смрт самеље сутра? А Он, бесмртан и вечан, са васкрслим телом осигурава вечност и теби и мени, свакоме који верује у Њега, Чудесног Господа Христа, Јединог Победитеља смрти, греха и ђавола у свима световима.

То је та сила, браћо, која Христову Цркву носи и проноси кроз све олује и буре, и историје људске. А Црква Христова путује кроз овај свет као кроз једно огромно мучилиште. И сваки хришћанин је мученик у овоме свету, јер непријатељима Христовим хоће се да не буде Христа у овоме свету; хоће се њима земаљско пролазно уживање, сласти и страсти; и онда измишљају разне играчке за себе, бедни људи, а створени су као боголика бића. Шта је то биоскоп, позориште? О, како смешне лакрдије, човече! Ти си створен за бесмртност и Живот Вечни, а ти губиш драгоцене дане и ноћи – у чему? У чему? У каквим убеђењима, у каквим слободама! Погледајте, полудео свет од тзв. туризма. Све јури, куда, куда, куда?! – У гроб, у огромну гробницу коју сам копаш себи. Беже људи од себе, беже од онога што је најглавније у овоме свету; беже људи од Вечнога Живота, а створени су као боголики ради Вечнога Живота. А Господ нам то даје, то нуди.

Зато је Господ у данашњем Светом Еванђељу објавио ову страшну реч: ,Још вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у Царство Небеско, Царство Божије»²⁶⁰. Пазите браћо, Господ је ту реч рекао за овог богатог младића који није могао да се одрекне свога имања, али та се реч односи на свакога човека. Спаситељ је рекао: «Хоћеш да будеш савршен, хоћеш да будеш вечан, онда иди, све своје имање продај, раздај сиромасима, па хајде за мном, и имаћеш блага на небу»²⁶¹ А младић постаде жалостан и тужан. А Спаситељ са тугом рече: «Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него ли ономе који се прилепио за богатство земаљско ући у Царство Божије»²⁶²

Браћо моја, то Спаситељ говори и мени и теби. Када? Када ми ма кога у овоме свету претпоставимо Њему. Ако ти, човече, младићу, старче, ма кога претпоставиш у овоме свету Господу Христу, и теби се упућује та реч. Ако ти, рецимо, велиш: «За мене је наука све и сва, за мене је наука све и сва», а не видиш Христа од ње, и више волиш науку него Христа, и на тебе се односе ове речи: «Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли теби, научниче, ући у Живот Вечни. Или, ти си родитељ, ти у својој љубавп неизмерној према деци својој не видиш Христа, не сећаш се Њега и неумерено стално радиш за децу; трчиш, копаш, ореш, зарађујеш: ‘оћу да осигурам децу! ‘оћу да осигурам децу! Авај! И на тебе се односе оне речи. Куда јуриш, за кога? Када смрт дође, чије ће бити то што си ти припремио за твоју децу и за тебе? Шта ћеш ти да радиш са собом, са душом својом? «Лакгиеје камили проћи кроз иглене уши, негли ли таквом родитељу ући у Царство Божије».

Ако човек, супруг супругу своју претпостави Господу Христу, ако дете родитеље своје претпостави Господу Христу; ако ма шта, или ма кога, претпоставимо Господу Христу, на тебе се односе речи: «Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли теби ући у Царство Божије».

Браћо моја и сестре, у овоме свету најважније је за човека, – шта? – Душа његова, а она је вечна и бесмртна. Твојој вечној души даје Вечни Живот Господ Христос, кроз Вечну Истину, кроз Вечну Правду, кроз Вечну Љубав, кроз Вечну Веру. И ако ма шта, или ма кога, више волиш него Господа Христа, од твога човечанског бића остаће споменик муке. Твоје људско биће кроз грехе и непокајане страсти и сласти улетеће у загрљај духова зла, загрљај демона. Пази, једанпут се живи на земљи, једанпут је дато ово време живота: да стекнеш себи Живот Вечни. Никако се другачије он не стиче него само вером у Господа Христа.

Зато, вера твоја у Господа Христа нека стално расте, нека буде најважнија за тебе. Живот по твојој вери, по светој вери еванђелској нека ти буде једини ;кивот. Тако ћеш души осигурати Живот Вечни, бесмртност и Царство Божије. Без тога, брате и сестро, осигураваш себи смрт, пакао, вечни загрљај грознога сатане.

Нека нас Благи Господ чува од тога. Нека у свакоме од нас увећа веру еванђелску, љубав еванђелску, молитву еванђелску, пост еванђелски, јер кроз свете врлине Господ се усељује у нас. Господ Живи Христос усељује се у тебе и у мене. Зато Њему никада није довољно служити. Зато је нама потребна читава вечност да Му служимо и захваљујемо за све што је учинио ради рода људског у овоме свету, дајући нам Живот Вечни, осигуравајући нам победу над смрћу кроз Своје свето Васкрсење. Њему, Чудесном и Васкрсломе Господу нека је од нас малих и бедних увек и вавек част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

1977. године у манастиру Ћелије

Господ сав сишао у тело људско, у земаљски свет да би нас обновио. А ми смо били поцрнели од греха, поцрнели. Слика Божија што је у нашој души, икона Божија, поцрнела је од наших греха. Сваки грех је тама, а поготово ђаво је тама. А иза сваког греха – ђаво.

И Господ је дошао у овај свет да преобрази човека, да га врати својој Божанској чистоти, да га врати Божанској светлости; као што је засијао на Тавору, а ученици попадали на земљу од блеска Славе Божије²⁶⁴. Тако, Он показује и доказује, да Његова Божанска светлост може очистити и моју и твоју и свачију душу од свакога мрака, од свакога греха, од сваке смрти. Зато, ничим и никим се не може заменити Господ Христос. Нема мудраца, нема философа, нема богаташа, нема цара, нема владара, нема господара, нема људског бића које може заменити Господа Христа нама људима.

Зато је и дошао у овај свет, да на непосредан начин свакоме од нас да Живот Вечни. «Који верује у Мене има Живот Вечни», вели Спаситељ²⁶⁵. Ништа се од тебе, брате, не тражи, ни богаство, ни ученост, ни благо овога света, то Господ не тражи од тебе. Само тражи једно – а то је вера. Вера у Њега да је Он Син Божији и да је дошао у овај свет да грешнике спасе, од којих сам први ја, и ти, и сваки од нас²⁶⁶.

Кад се Господ, по милости Својој Божанској, спустио у наше блато, у наш земаљски свет ради нас, онда, онда смо и ми одговорни да ли га примамо, или не. Ништа лакше него ићи за Господом Христом, ништа лакше за спасење. Господ тражи од тебе веру у Њега. Сећате се како је Он многе болеснике питао: – Верујете ли да то могу учинити? Кад му два слепца долазе, и питају Га, и моле Га да их исцели, да им врати вид, Он вели: – Можете ли веровати? – Верујемо Господе, помози! И њима се отворише очи. Тако Господ даје сва богатства Неба, сав бесмртни живот, и теби и мени и свакоме. Ради чега? Ради вере у Њега: да је Он Истинити Бог! Не људи, не човек, нити свочовечанство скупа. Шта смо ми људи? Шта су сви политичари, цареви, краљеви – шта су? Комарци, стенице. Шта смо ми према смрти? Све њих смрт сатире. Чиме се хвалите, чиме ви владате овим светом? Када проливате безброј крви у овоме свету,ради чега то чините? Ради Вечнога Живота не, сигурно не! Него убијате човека и уништавате човечанство, измишљате неке лудорије. Ко се од вас може ма у чему упоредити са Господом Христом! Ко? Нико! Сигурно нико.

И зато, браћо моја, вера у Господа Христа јесте једино право истинско богатство у овоме свету. Зато, ради Господа Христа, и из љубави према Господу Христу, треба ти све Еванђелско, да би себи осигурао Живот Вечни и у овом и у оном свету. Живот Вечни почиње одавде и продужава се у ономе свету. То је наш пут, то је пут свакога човека. Сви други су лажни путеви, које обећавају вама политичари, цареви, краљеви, мудраци, све је то лук и вода, како каже народ. Све је то ништа према вечности, Вечном Животу, и према ономе што Господ Исус даје свакоме од нас, и сваком човеку када верује у Њега.

Погледајте на помоћ Свемилостиве Пресвете Богомајке, кад вам је тешко, када се бојите да приступите Господу Христу због грехова својих прибегните Њој, увек је Свемилостива, и увек готова да помогне свакоме. И тако вођени Њоме, ми ћемо осигурати Живот Вечни у ономе свету, а живот праведан у овом свету.

Нека Пресвета Богомајка свакога од нас води и руководи стазом Вечнога Живота. И кроз овај свет, и кроз капију смрти, уведе нас у Небески свет бесмртни и вечни. Да заједно славимо Чудесног Господа Христа кроза све векове. Амин.

1974. године у манастиру Ћелије

Нема, браћо, у историји рода људског, и у историји ,нашој, и мојој и твојој и Српској, и свој Православној, и свег рода људског, нема важнијег догађаја од силаска Бога са Неба на земљу. То је највећи догађај који се могао десити у овоме свету. И десио се. Сишао је Цар Неба – зар да са Њим не сиђе Царство Небеско у овај свет! Сишао је Бог – зар да са Њим не сиђу Анђели Неба и да настане земљу!

Гле, земља је уствари парче Неба. Земља је створена да буде део Неба, а ми људи грехом смо одмакли земљу од Бога, поставили страшну помрчину између себе и Бога, јер грех је помрчина. И тако, земља отпала од Неба. Господ је дошао у овај свет, каже нам данас у Причи о свадби Сина Божијега. То је загонетна и тајанствена реч: свадба Сина Божијега. То јест, највећа свечаност на овој земљи када је Бог дошао на њу. Највећа радост и најбогатија гозба.

Гле, Господ је дошао у овај свет и донео Вечни Живот за мене и за тебе. Има ли шта веће од тога! Заиста, ја и ти смо на Небу – живећи на овом парчету земље. Господ Христос је дошао у овај свет и као Бог донео нам сву истину Неба. Зар да се човек не радује! Зар земља није постала Царство Небеско! Несумњиво, где је Господ Христос, где је Цар Неба – ту је Царство Небеско. А Господ је сишао у наше блатњаво земаљско тело и у овај блатњави земаљски свет, да га подигне изнад свих Небеса. И заиста, земљу отпадницу од Бога, подигао изнад свих Херувима и Серафима, узневши Пресвету Богомајку изнад свих Небеса. А прво Себе, Своје човечанско тело. Нико тако није прослављен као човек доласком Господ Христа у овај свет.

Људи, шта раде за Царство Небеско у овом свету? Чули смо данас из Светог Еванђеља. Господ Христос је дошао у овај свет и поставио за трпезе земље целога света, поставио Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот – да се ми хранимо тиме, да живимо тиме²⁶⁸.

И гле, када Господ Христос као Бог у телу, шаље Своје Апостоле по свету да проповедају Царство Небеско, шаље Своје Мученике, шаље Светитеље – шта виноградари, шта званице раде? Господ шаље и зове их за трпезу, хајдете све је готово, ево трпеза је постављена јунци, хранилици сви су на трпези. Хајдете и ви²⁶⁹. А Спаситељ са тугом вели – шта званице урадише? Не одазваше се, не хтедоше доћи²⁷⁰. Посла Отац, Господар Неба и земље, Цар Неба и земље, посла нове слуге Своје. И са њима исто поступише, и њих не послушаше. И њих изружише и побише²⁷¹. Зар нису побили све Апостоле људи на земљи? Зар нису побили безброј Мученика који су јавили Господа Христа? Зар није наша историја, Српска историја посебно, пуна Светих Мученика за Господа Христа, Мученика који су гинули за Крст часни и Слободу златну? Људи се не одазивају на позив Господа Христа.

А шта је Он донео нама? Донео оно што нико пре Њега није донео. Победу над смрћу, донео Васкрсење из мртвих, донео Небески живот. Ко је могао донети то људима? Ко? Зато, браћо, Христова Црква и данас, кроз сва мучилишта, кроз сав пакао овај земаљски пролази и носи Васкрслог Господа Христа. Њу нико оборити не може, ни пакао, ни безбожници, никакви гонитељи данас, или јуче, или сутра, и вавек. Црква ће Христова односити победу докле је год душе људске, докле је год вере у Њега, јер Он једини даје истинску радост људскоме бићу. Ако је смрт завршна станица у мом и твом животу и сваког људског бића, нашта онда живот? Он се подсмехнуо кад је створио човека таквим бићем. Не! Господ је дошао у овај свет да каже зашто је човека створио. Створио га за Живот Вечни, створио га за Васкрсење из мртвих. И тело је саздано за Живот Вечни, не само душу, него и тело. Пише у Светом Еванђељу, и тело је за Господа²⁷², и оно ће да васкрсне на дан Страшнога Суда. Свачија душа и свачије тело сјединиће се онда и ући у Царство Небеско, ако га је заслужила. Или, не дај Боже, у царство зла, ако је гресима својим себе убила.

Данас Свето Еванђеље као некаквом великом мером захвата и тебе и мене. Шта ми радимо са посланицима Спаситељевим? Шта радимо ми са Његовим слугама, које Он шаље нама непрекидно и опомиње нас? Јоване, пази! Ти си бесмртан! Пази како живиш, пази шта радиш са својим телом, шта радиш са својом душом. Петре, гле, ти мрзиш тога и тога. А шта те чека из греха, шта? У сваком греху крије се ђаво! Знаш ли да сваки грех, уствари није наш, него клањање ђаволу. Кроз грехе ми клањамо ђаволу, сваки од нас. Шта радимо са слугама Божијим? Шта радимо са Светитељима Божијим?

Гле, у Цркви Христовој сваки дан славе се многи Светитељи. И данас, Свети Адријан и Наталија, и Свети Јаков, и многи други. Шта они раде са нама? Зову нас: Хајде у Царство Небеско! Хајде за Господом Христом! Јер Он даје бесмртни Живот Вечни. Он једини за тебе побеђује смрт, ту највећу муку. Побеђује и ђавола, то вечно мучење, вечни пакао. Пази шта радиш са Светитељима Божјим! Пази, ако не идеш за њима, а идеш за гресима, сви путеви греха воде у пакао. А ми смо добили од Господа Христа све што нам је потребно у животу, и овоме и ономе. Све Божанске силе Господ је дао човеку и човечанству. Себе самог је дао човеку, и даје непрекидно и мени и теби кроз Свето Причешће.

Гле, како мало изговара, или ни мало изговара неће имати људи на дан Страшнога Суда: Зашто нису испунили Еванђеље Господа Христа? Зашто нису испуњавали Његове свете заповести о љубави, о молитви, о посту? Тада неће бити изговора. Не, јер човече – ко смо ја и ти? Комарци, бубице. Гле, ради тебе и мене Господ је дошао. Ради тебе и ради мене. Даје теби и мени Себе, Бога! Ради чега? Да очистимо себе од свакога греха, од свакога зла, да служимо Господу кроз сав овај живот, вођени и руковођени Светитељима Божијим, безбројним Светитељима Божијим на челу са Пресветом Богомајком. Пазимо, да ли се сваки дан одазивамо вољи Божијој и Господа Христа да уђемо у Његово Царство Небеско. Он све чини сваки дан, сваку ноћ кроз Светитеље Своје, кроз милост Своју чини непрестално свима нама, јер то је позивање у Царство Божије. Да служимо Њему, да победимо сваку смрт, сваки грех, сваког ђавола.

Нека би нас водили и руководили Светитељи Божији, и данашњи Светитељи, Свети Адријан и Наталија, Мученици и остали, еда би смо идући за њима, идући вером, љубављу, постом, молитвом за њима, ушли у Царство Небеско. И тамо славили Чудесног Господа Христа Који нас је избавио од свих мука, од свих невоља дошавши у овај свет, давши победу над смрћу, васкрсење из мртвих, давши Живот Вечни, Истину Вечну, Правду Вечну. Њему, у овом и оном свету, кроза све векове и сву вечност нека је наша бескрајна слава кроза све векове. Амин.

1961. године у манастиру Ћелије²⁷⁴

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Свака света Недеља по једна света и дивна Благовест из Еванђеља, и у њој сва истина неба и земље. Увек. У свакој речи Еванђеља је тако.

У данашњем светом Еванђељу: Људи на земљи кушају Бога! – Како смеш, како можеш ти, човече, да кушаш Бога?… Вели се у светом Еванђељу: «Законик неки приступи к Исусу, кушајући Га и Говорећи: Учитељу, која је заповест највећа у Закону? Спаситељ му одговори: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мишљу својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци»²⁷⁵. – Заиста, сав закон неба и земље. Нема другог закона после ове две заповести. Да, у овом земаљском свету нема другог закона осим ове две најглавније заповести дате кроз Господа Христа. Прва заповест: богољубље; друга: човекољубље.

Шта је то богољубље? – «Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом». Зашто је Господ ставио ту љубав као прву и највећу заповест, која обухвата све заповести и све законе неба и земље? Зато што је Он одговорио на питање: шта је Бог? Нико људима није одговорио на питање: шта је Бог. А Спаситељ Христос је кроз сав Свој живот, кроз свако Своје дело, кроз сваку Своју реч, одговорио на то питање: Бог је љубав²⁷⁶. У томе је сва Благовест. – А шта је човек? На то питање Спаситељ је одговорио: И човек је љубав. – Ха! рећи ће неко: Шта говориш? – Да, и човек је љубав, зато што је створен по слици Божјој. Човек је отсјај, одражај љубави Божје. То је душа човекова: слика Божја, слика љубави Божје. Бог је љубав. И човек је љубав. И отуда, у овом свету само су две стварности: Бог и човек, и за мене и за тебе. Ништа важније у овом свету осим Бога и мене, осим Бога и тебе.

Али, како има право Исус из Назарета да захтева да човек има као прву заповест и у овом и у оном свету: «Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својој, и свом мишљу својом»? Како право има да захтева Бог да га човек воли свом душом својом, и свим бићем својим, када, гле, у овом свету постоји смрт, зло, ђаво? – И ја не могу, говори човек, да волим Бога, због греха, због зла у свету. – Да, сва ова питања била би без одговора да Господ Христос није постао човек. Човек је имао право рећи Богу: кад сам роб греха, зла, смрти, пакла, нећу онда да Те волим. Тако је могао да каже човек до Христа. Али, од како је Господ Христос сишао у наш свет, од како је васкрсао и победио смрт, од тада – човек нема више право да тако говори. Он је показао да је заиста Бог љубав.

За људе најгора је смрт: да се претворим у гној, у црве, у блато, у иловачу! Зар је достојно бити човек?! – Зашто да Те љубим, Боже, кад ћу сутра претворити се у црве, у гној? – Али ето, Господ Христос спасава од смрти васкрсењем Својим, обезбеђује Живот Вечни души твојој и твом телу, кад оно васкрсне у сјају и сједини се с душом. Зато Господ Христос и има право да се зове Једини Човекољубац. Зато је Он једини, од створења света до Страшнога суда, Једини Човекољубац. Само онај ко победи смрт само он јесте Једини Човекољубац. Све су друго приче. Све културе, цивилизације, науке, уметности? Какав смех! Техника, наука, шта ће ми, кад ме претварају у црва, у гној. Онај је једини човекољубив који ослобађа од греха, смрти и ђавола. Ђаво и јесте творац греха, и тиме творац смрти. Господ је ослободио од ђавола, зато и има право да тражи од човека љубав према Богу: свим бићем, свим срцем, свим умом, свом душом …

Шта бива са човеком који оствари ову прву и највећу заповест, то јест богољубље? Шта је то богољубље? То значи: пренети срце своје к Богу, у Бога, сву душу своју пренети к Богу, сву мисао, сву снагу; вратити слику Божју Богу; вратити лик прволику; оно што је у теби Божје вратити Богу. Богољубље је: вратити себе, човека – Богу. Реци: Господе, ето ја сам сав од Тебе, слика Твоја, ево душе моје, ево свег бића мојег, то је Твоје. Тако ова заповест јесте потпуно приношење себе Богу, посвећивање себе Богу. А откуда се то враћа човек кад предаје себе Богу? Враћа се из даљне земље, као блудни син, враћа се из греха, из смрти; васкрсава духовно као блудни син²⁷⁷ кроз покајање. Сваки човек који испуњава прву заповест враћа себе Богу из царства зла и смрти, из царства ђавољег враћа себе Богу и Царству Божјем.

А како се то обавља? – Држањем Еванђеља, еванђелских заповести. У самој ствари, то враћање Богу бива кроз вршење заповести Божјих. Спаситељ је рекао: «Који љуби мене заповести моје држи, и Отац Мој имаће љубав к њему: и к њему ћемо доћи и у њега ћемо се настанити»²⁷⁸. То нисам рекао ја, то су божанске речи Господа Христа. Кад држиш заповести Спаситељеве ти душу своју преносиш Њему; кад Његове заповести испуњаваш ти предајеш себе Њему; буди увек ревностан у вршењу тих заповести. Свети Јован Богослов, назван Апостол Љубави, каже: «Ово је љубав Божја да држимо заповести Његове»²⁷⁹. То је доказ да љубиш Бога ако заповести Његове држиш – …Немој причати да волиш Бога, а чиниш пакост и злобу. Лажеш себе, обмањујеш себе.

Шта је човекољубље? Спасти Божји лик од онога што је небожје, противбожје, а то је: порок, грех, смрт, и ђаво. Ослободити човека од највећег непријатеља: ђавола, смрти. То човекољубље је показао Господ Христос. – А шта је човеково човекољубље? – Ево шта: «А друга заповест је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе»²⁸⁰. То је одговор на питање: шта је човекољубље, како да се односимо и ја и ти према људима? То је непогрешиви закон Божји: после Бога – човек; после љубави Божје, љубави Христове – љубав према човеку; после богољубља – човекољубље. Љубав према човеку је кад га ослобађа од највећег непријатеља његовог, од греха и смрти. То је Христова љубав према човеку: ослобођење од смрти. Друга заповест: «Љуби ближњега свога као самога себе», значи: када волимо човека, када га истински волимо? – онда кад га спасавамо од његовог греха, од пакла. То је права љубав према човеку. Лажеш себе ако мислиш да волиш човека ако угађаш његовом греху, његовим страстима; ти тада смрт његову волиш, а не њега. Само кад човека волиш из Христа, свом душом својом, свом снагом својом – ти га онда истински волиш.

Питање: а љубав родитеља према деци? а љубав супруга према супрузи? а љубав човека према отаџбини? Зар то није љубав? Ми то називамо љубав, а да ли је то љубав? Све оне немају љубави ако Христос није она сила кроз коју љубимо. Ако отац не љуби децу Христовом љубављу, ако их не васпитава у добру, ако их не упућује добрим путем, како да се од греха спасу, него их само негује, и повлађује им, он их онда мрзи, убија. Ако супруг воли супругу само телесно, он је убица њен. Тако је свака земаљска, телесна љубав.

Кад љубав према човеку пронесемо кроз Господа, тада је то љубав вечна и бесмртна, то је христољубље. Кад имаш пријатеља, па ако мислиш да га волиш ако му повлађујеш грех, био би му убица, ако му не указао на неки грех: Пријатељу, тај грех твој, да ти кажем, убија те, одваја те од Бога. Ако то, не учиниш, убица си. Лажеш себе…

Друга заповест је као и прва. Само кад је душа сва у Христу, окрени је к човеку, знај, волећеш вечном љубављу. Без тога лажна је љубав твоја, убица је. Само је христољубље суштина и извор праве љубави. Ако човек не љуби Господа Христа, он не може да воли никога. – То је дивна и страшна благовест. Дивна, јер човека узноси на небо и у вечност. Страшна, јер ако не извршавамо, онда љубимо бога мржње – ђавола. Бог је љубав – ђаво је мржња. Ето у чијем си загрљају тада. Онда ужасно је бити човек, јер себе преображава у ђавола. Данас бруји Европа од такозване «љубави према човеку» А шта видимо? Шта су урадили без Христа, и без Христове љубави: покољ, ратови, борбе, уништења. Шта је данашња Европа без Христа? Не да ђаво, бог мржње, да људи, који су против Христа, воле човека. Лажу такви и себе и човека, јер не воле човека.

А ми хришћани знамо сву Благовест – Закон неба и земље, Закон Анђела и људи: «Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом и свом мишљу својом», и: «Љуби ближњега свога као самога себе». Ето, о томе виси сав Закон, све што је на небу и земљи о томе виси и зависи. – А ти нећеш да испитујеш себе (да ли се држиш тих заповести)²⁸¹. Кога онда служиш? И ја и ти, кога служимо?

Један човек дошао је једном подвижнику и замолио га да му прочита нешто из Светог Писма. Овај му прочита баш ову прву и другу заповест. Када му то прочита свети подвижник, онај човек из света отиде, рекавши му: Када будем ово извршио, доћи ћу поново. Прође година, њега нема; прођоше две, три, десет, петнаест година, тада тек дође човек и рече: Ево ме, свети оче. – Где си до сада? пита га подвижник. – Покушавао сам да испуним оне две заповести, и ето – петнаест година вежбам се, и молитвама твојим нешто, нешто испуних. – Ето шта значи Еванђеље Господа Христа, кад човек хоће да га испуњује. То може само онда кад свим срцем иде за Господом Христом. Када и како то ми идемо за Господом Христом? – Најпре вером. ,Да се Христос усели вером у срца ваша» – вели свети Апостол Павле»²⁸². А Он се усељује кроз сваку свету врлину. Ми прво усељујемо, кроз љубав, свету врлину, па кроз то душу своју у Њега, у Његово добро, па се тада Он усељава у нас.

Шта су Светитељи? Светитељи су испуњење ове две заповести: љубави према Богу и према човеку; ове две врлине: христољубља и човекољубља. Сви су они имали те две врлине. Те две врлине су имали, и не треба им ништа више.

Наук Еванђеља Христовог: нема љубави према човеку без љубави према Богу²⁸³. Само љубав према Богу даје силе да волимо и човека, да га волимо и у греху његовом. То је наук Еванђеља. Сваки хришћанин, јесте хришћанин ако врши ове две заповести. Сво Еванђеље је у ове две заповести. Питајмо себе: колико смо остварили ове две заповести Господа Христа. Где је срце наше? Питај себе: да ли си данас вршио ове две заповести? Ако ниси, реци себи: данас ниси био хришћанин. Господе, дај ми снаге да сутра будем хришћанин, да свом снагом љубим Господа Бога свога, и брата мога.

Служећи Господу, волећи Господа Христа, човек не може не волети људе. Не воли грех човеков, него човека, а труди се да грех његов избаци, труди се да грешника спасе од греха. То је права љубав. Нема друге љубави. Човек је слика Божја: Бог је љубав – човек је љубав. Хришћанин си ако се придржаваш те две истине и живиш по њима. Реци себи: ја сам слика Божја, Бог љуби и ја треба да љубим. То је Еванђеље Господа Христа и за Анђеле и за људе, и за небо и земљу, једина Блага Вест у свима световима.

Зато се трудимо да дан и ноћ вршимо ове две заповести, да бисмо спасли себе од ђавола, греха и смрти, и стекли љубав према Господу Христу, и веру у Њега, јер христолика љубав дела: кроз веру, кроз молитву, кроз милосрђе, кроз сваку свету врлину.

Љубав према Господу Христу јесте садржај и остварење и испуњење обе ове заповести. Њему нека је свака слава и част и поклоњење, вавек. Амин.

1965. године у манастиру Ћелије

Данашње Свето Еванђеље је Еванђеље које нам објављује новозаветни устав. Објављује најважнији новозаветни закон, свезакон. Небески устав – устав који влада на Небу и на земљи. Ето, то је Благовест у данашњем Еванђељу.

Једна иста истина проходи све светове, једна иста истина иде од Бога до човека, и од човека до последње твари. Једна иста истина важи и за Небо и за земљу. Једна иста правда, једна иста љубав, једно исто добро. И Небо и земља живе, и треба да живе по истим Божијим законима. То нам објављује данашње Свето Еванђеље. Оно што је највеће на Небу, највеће је и на земљи; оно што је најбоље на Небу, најбоље је и на земљи; оно што је најистинитије и најправедније на Небу, најистинитије и најправедније је и на земљи. Није Господ земљу изузео од Неба, није Господ земљу одвојио од Неба, да нама да неке ниже законе, неке ниже мале истине, не! Једна иста Вечна Истина, Вечна Правда царује и влада у свима световима, и у Небеским и земаљским. Такво је Еванђеље Господа Христа.

Тако је чудесан и диван Господ, Коме данас, како пише и прича Свети Еванђелист, неки законик да Га искуша, да чује од Њега који је то закон

највећи у свету, која је заповест највећа: шта ја као човек, ја као законик јеврејски треба да знам, највећу и најважнију заповест, да прво њу вршим, а све остало да одстраним. «Учитељу, рече он Господу, реци која је заповест највећа у Закону»²⁸⁵. Спаситељ одговори: «Љуби Господа Бога свом душом својом, свим срцем својим, свом мишљу својом, свом снагом својом. – Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као и себе самог. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци»²⁸⁶. Ето, ето Божанског одговора, ето свеодговора, ето небеског и земаљског устава. Прва и највећа заповест: Љуби Господа Бога свим срцем својим

Човече, ти на земљи шта представљаш без Бога? Ниси ни сламка међу вихорова, ниси ни комарац међу сунцима! Човече, ти, ти се можеш одржати у овоме свету ако вежеш себе целог за Господа свих светова: са Господом Богом који држи све светове, сва бића, сва створења – Својом мишљу држи, Својом силом, Својом снагом. Ти, да би видео ко си и шта си, принеси срце своје Богу. Шта је твоје срце? Твоје срце живи као и тело твоје, од Бога у срцу живи дух твој. Шта да радиш ти са срцем својим? Љуби Господа Бога свог свим срцем својим.

Како ћу, Господе, ја свим срцем љубити Тебе? Лако, врло лако. Молитва, ето љубави к’ Богу. Шта молитва ради? Она срце твоје и моје преноси из овога у онај свет. Преноси га у Бога. Ти испражњујеш себе, велиш: Господе, шта ће ми срце моје без Тебе? Шта оно значи? Оно куца данас, куцаће сутра, куцаће педесет година и сто година, па ће престати, Господе. Ради чега оно куца уопште, ради чега је живо у мени? Шта ће ми срце без Тебе, Господе! Ти, предајући срце своје Господу, не губиш га, напротив. Ти га добијаш, ти га предајеш Њему да га Он очисти, да га освети, да га испуни Својом Божанском Истином, Својом Божанском Правдом. То значи љубав твога срца према Богу: да ти предаш Њему, да Он руководи и управља твојим срцем, да Он испуњује твоје срце Својим Божанским Истинама, Божанским Правдама, Својим Небеским силама.

И свом душом својом љуби Господа Бога свог. А душа, Господе? Знам, Ти си ми рекао, да душа више вреди него сви светови скупа. А та душа без Тебе, шта нам вреди/? Рекао си да вреди више него сви светови, али без Тебе празна/је душа. Али, душа је створена по слици Божјој. Значи, треба љубити Бога свом душом својом. А то значи да треба душу своју да предам Теби. Да, Господе! Ево, предајем је Теби кроз молитву, кроз пост, кроз љубав, кроз трпљење, кроз милост, кроз милосрђе, кроз стрпљење кроз страдање за истину Твоју, предајем је Теби! А Ти, лик Твој Божански у мојој души очисти Господе, освети, просвети, нека блиста у мени, нека ме лик Твој подигне за овај свет, кроз овај живот пун тајанства и пун загонетки Твојих. Свом душом љуби Господа Бога свог – треба да душу предаш Господу Христу. Ево Ти је, Господе! Ја, ја нисам у стању да је очувам. И не знам шта је душа! Ја је осећам, ја њоме живим, али Ти, Ти знаш како ћеш ту слику Своју, лик Свој да водиш кроз овој свет. Еда ја не бих запао у неке страшне провалије и урвине зала, и грехова и страсти, и лик душе, и лик душе своје упропастио. Господе, молим Те, прими је! Не могу да се борим, ти је преради, Ти је обради, Ти је освети, Ти је испуни Својим Божанским силама, да одоли свим искушењима, и свима греховима, и замкама у овоме свету, и свима демонима који стоје изнад и иза свих зала.

И још си наредио, Господе, да Бога љубимо свом мишљу својом. Мисао, шта је мисао? То је нешто најневидљивије у човеку, стално лети, као да има хиљаде крила. Шта да радим, Господе, са својом мишљу која ме је запослила у свима световима, а чепрка по свима гресима, по свима страстима? Мисао, да би нашла свој прави пут, да би нашла свој прави циљ – нека преда себе Богу. Нека у Њему гледа и види свој извор, и увир својих знања, својих моћи, својих сила, своје бесмртности. Мисао – каква чудеса у мени и теби! Шта је то мисао? Она често растура душу моју по свима световима, по свима гресима и страстима. И често мисао моја даје себе демону и ђаволу, и од душе моје ствара пакао. Зато и вели: Господа Бога љуби свом мишљу својом Предај Њему мисао своју. Господе! Ти си ми дао мисао која је тако чудно устројена у мени. Ти је води и руководи, Господе, Ти са њом управљај, нека буде вођена Твојом Истином, нека буде испуњена Твојом Правдом, нека буде испуњена Твојом Лепотом, и Твојом Добротом. Тада ће постати бесмртна и вечна. Тада ми мисао неће бити тешка. Тада ће моја мисао одгонити од себе сваког демона и свако зло, сваки грех и сваку страст. Господе! Помози да мисао моја буде чиста и увек богочежњива да греди ка Богу кроз молитву, кроз љубав, кроз пост, кроз смиреност, кроз све свете врлине.

У овоме свету, ја човек, живим од многих тајанствених си,ла. Ето, срце моје куца. И те чудне силе у мени, мимо моје воље држе ме у постојању, у животу. Ето, и плућа моја раде без моје воље, и све што је у мени унутра ради по неком чудном закону. Чудне снаге су у мени, чудне силе. А те силе и снаге у мени, Господе, нека буду освећене, тако да силе мога тела и мога духа буду Твоје, буду Божанске. Да не срљају у прљавштине, у грехе, у сласти.

Још си рекао: Љуби Господа Бога свог свом снагом својом. Да, Ти си тај који освећује сваку силу, Господе. То је заповест да ми морамо оборити себе, да ми морамо одредити себе у Бога. То је заповест којом се одређује да ништа човечије не остане ван Бога, да ништа моје не остане ван Бога. Да сву мисао, сво срце, сву душу своју, и наду, пренесем у Њега, да ништа не остане у мени. Ради чега да постане Његово, ради чега? Да Он све то обожи, све то испуни Божанским силама, да мисао моја постане Његова мисао, да живот мој постане Његов живот, да срце моје постане Његово срце. То је прва и највећа заповест, и мени и теби: да ми све испунимо Божанским силама, да све биће своје предамо Богу.

Дивно је то и чудесно изразио Свети Василије Велики када је рекао: «Човек је створење коме је наређено да постане Бог» по благодати. Човек је створење коме је наређено да постане Бог по благодати²⁸⁷. Дивно је то и чудесно описао Светитељ Божији. Тако је најузвишенији циљ поставио Бог човеку. Није то наредио Ангелима, него је човека створио да човек из себе изваја Бога по благодати, Божанско биће, силно, моћно, свемоћно. Да може као Апостол Павле рећи: «Све могу у Христу који ми моћи даје»²⁸⁸. Циљ нашег живота, божанско назначење нашег живота је узвишеније од анђелског. Ми смо бића важнија и од Анђела, сигурно. Јер кад је Господ Бог, Син Божији, дошао у овај свет и постао човек, не анђео²⁸⁹, онда значи да је човек најважније биће у свима световима, најважније за Бога. Човече, пази шта радиш у овоме свету²⁹⁰.

1964. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.

И ја и ти, брате, налазимо се у данашњем светом Еванђељу о талантима. Не само ја и ти, него и сваки човек налази се у овом светом Еванђељу; сав ја у њему, сав ти у њему, сваки човек сав у њему. Погледај и разгледај себе: мораш бити или уз првог слугу, или уз другог, или уз трећег. Где је благо што си примио од Господа Христа? Благо си примио од Бога! Душа – где ти је? Срце, савест, воља? – све си то примио од Бога, све је то Божје, све је то дар Божији, све је то талант Божији. Јер ко од људи може човеку дати душу? Ко од људи може човеку дати савест, ко од људи може дати човеку срце? Све је то дар Божији, све то Свевишњи и Свемудри Творац ствара свакоме од нас, и дарује свакоме од нас, све је то дар од Бога, од Њега. А од нас – од нас доброта и верност. Добри и верни слуго, у маломе био си ми веран, над многгш ћу те поставити²⁹².

У чему је та доброта, доброта слуге у чему је пред Господарем Неба и Творцем? У томе да живи Истином Божијом, да живи Правдомј Божјом, да живи Добром Божјим, да живи Еванђељем Божјим. Када то доживљујеш, када тако живиш, гле, Божанска Доброта и Божанско Добро разлива се по твојој души, и по целом твом бићу, и по душама ближњих твојих, браће твоје. Никада твоје добро не остаје само твоје, увек прелази на твоје ближње. Никада човек сам не спасава себе, кад спасава себе он и другима око себе свесно и несвесно помаже у спасењу. А верност? А верност у чему је? Верност састоји се у верности Истини Божјој, Правди Божјој, Љубави Божјој, вечној Небеској Царевини Божјој. То је верност твоја на земљи, то је твоја доброта на земљи.

Чиме се то показује у овоме свету? Чиме ћемо показати ја и ти да смо збиља верни Богу, верни Истини Божјој и Правди Божјој, да ми живимо Истином Божјом и Правдом Божјом у овоме свету? Чиме ћемо показати? Вредноћом, радом. – Онај што пргши пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата, вели Спаситељ у причи, добијош пет таланта с њима. Божији дар и Божје дарове он је радом и трудом својим умножио, удвостручио. Зато их је добио да их удвостручи. Чиме? Радом, трудом. Питаћеш, какав то рад могу да учиним пред Богом, рад који ће бити користан Небу и Творцу моме, ја човек, сићушно малено и мајушно биће?

Рад… Ето вера, шта је то? То је огроман рад, браћо. Верујеш у Господа Христа: то знаш, ти душу своју обрађујеш Богом; то знаш, ти душу своју чистиш од свакога греха. Како је то тежак рад, како је то велики рад, како је то свети рад! Пробај, хоћеш да очистиш душу своју од свакога греха па ћеш видети колико треба зноја пролити, па ћеш видети колико се треба хрвати са невидљивим нечистим силама да душу очистиш од свакога греха, од сваке страсти. Рад, рад… Вера – ето то је први и најважнији рад човеков у овоме свету. Вера везује душу твоју са Богом – то је најглавнији рад твој, да стално везујеш душу своју са Богом, од јутра до мрака и од мрака до јутра. То је свети рад, вечни твој рад који важи и за земљу и за небо.

Молитва, шта је молитва? Рад, тежак и мучан рад. Шта чиниш молитвом? Молитвом ти себе преносиш са земље на небо. Ти себе изводиш бедног, немоћног, прљавог и нечистог пред лице Божје. Господе, покај ме и очисти ме! А то, то је рад, вечити и свети рад. Молитва, свака молитва, сваки уздах молитвени, свако «Господе помилуј», то је велики вечни рад, јер од тога зависи твоја душа у овоме свету и у ономе свету. То је твоја вредноћа.

Шта да кажемо о љубави према Богу и према ближњему? О, како је то велика и тешка наука, тражи рад над собом, непрекидан рад и дању и ноћу. Како је тешко волети човека у греху његовом, како је тешко волети пијаницу зато што (1је пијаница, како је тешко волети блудника зато што је блуднкк, како је тешко волети злочинца зато што је злочинац, како је тешко волети разбојника зато што је разбојник! Ко ће ми Дати те љубави? Само Ти, Господе. Ти очисти и смири срце моје да љубим ближњега свог и у греху његовом. Љубав, велики подвиг, браћо! Љубав према Богу и ближњему – тежак рад, свети рад, непрекидни рад. Ето вредноће твоје хришћанине, ето верности твоје Богу.

Милостиња, шта је милостиња? Милостиња то је језик, пламени језик прикривене милостивости и жалостивости твоје душе хришћанске. А стећи милостиво срце, тешко је, браћо. Треба дуго штавити своје срце молитвом, и подвизима, и постом, и бдењем, треба много суза да омекша срце човеково, да буде милостиво према људима, да дели и телесну милостињу и духовну милостињу. А то је рад, свети рад, велики посао: да срце своје, грубо и сурово, омекшаш и умекшаш сузама, молитвом, постом, бдењем, и свим осталим еванђелским светим подвизима.

А пост, шта је пост? Ето новог рада за тебе, хришћанине, ето светога рада и светог суда. Постом ти чистиш и тело и душу од сваке нечистоте, од сваке прљавштине. Ај, како је тешко загађену кућу очистити човеку и домаћици. Колико труда и радаˆуЈ

Како је тешко очистити душу која је бескрајна, очистити је од сввлаучине, од свег муља греховног, од свих нечистота, од свих напада демонских и ђаволских. О браћо, колико труда и рада треба да себе, душу, савест, срце, очистимо од сваке нечистоте! А шта ја говорим? Гле, свака заповест Божја, браћо, дата је у Светом Еванђељу да је ми испуњујемо, а да испуњујемо заповести Божје потребан је труд, рад наш.

Чули сте у данашњем Светом Еванђељу, у данашњем светом Апостолу шта се све од хришћана тражи: тражи се страдање за истину Христову, трпљење, гладовање, пост, неспавање, братољубље, а пре свега христољубље, жртвовање ради Христа; да будемо као људи који ништа немају, а све имају вели се у Светом Еванђељу²⁹³. Ништа немају а све имају. Хришћанин, сиромах на земљи, а сва Небеса његова, Царство Небеско његово. Како си богат, хришћанине! Не тугуј што на овој земљи ти немаш мала и блага, може бити када би га имао то би те благо и задавило. Боље стреси са себе то … буди сиромах који обогаћује себе Христом Богом, тим богатством, обогаћује браћу своју и ближње своје. То је твој подвиг, то је твој рад, то је твој труд.

У Еванђељу безброј заповести Спаситељевих: Љуби непријатеље своје…²⁹⁴ Колико треба ту рада и труда и мени и теби да ми истински љубимо непријатеље своје. Свака заповест Спаситељева – ето рад; безброј заповести еванђелских – ето, хришћанин у овоме свету непрекидно ради, али ради свети рад, свети посао, вечни рад и вечни посао који му осигурава Царство Небеско.

Није сваки рад благословен пред Богом. Ђаво непрекидно ради, али је проклет његов рад, проклет. Само рад који се ради у име Божје благословен је, и даје теби и мени вечну радост, вечно Небеско Царство. Свети рад, тај даноноћни труд на спасењу душе, труд на добру ближњега, ето, то је наша верност Господу Христу. Верност Богу Који нам је дао све даре, дао нам и душу и тело и савест и ум и све што имамо, све то Божје, ништа то није наше. Зато, да прославимо Бога – вели Свети Апостол, у души и у телу над свим што је Божје²⁹⁵. И једно и друго је Божје, и душа и тело створени су за бесмртност и Живот Вечни, и сав наш труд, сав наш рад на земљи, непрекидни труд, непрекидни подвиг еванђелски на земљи – то је хришћанинов живот. Шта ми добијамо, шта нам Господ за то даје? Чули сте у дивној причи: Добри и верни слуго, у малом био си ми веран, над многим ћу те поставити, уђи у радост Господара свог²⁹⁶, уђи у радост Бога, уђи у радост Царства Небеског, уђи у све вечне небеске радости.

Ето браћо, то је награда за мали труд и за малу верност коју ми указујемо Спаситељу Господу Христу овде на земљи, творећи Његове заповести. То је награда, за све муке кроз које хришћанин мора проћи у овоме свету, за сва страдања. Хришћанин чује тај глас: Слуго добри и верни уђи у радост Господара свог. Тај глас свети и чудесни и слатки, слушали су сви Мученици који су пролазили кроз страшне муке и то их је крепило у мукама, нису их осећали. Тај слатки глас: Уђи у радост Господара свог, слушали су и слушали сви Подвижници, сви пустињаци, сви прави хришћани. Зато с радошћу подносе све што их снађе у овоме свету, све што их снађе у овоме свету…

Све што их снађе ради Христа, ради душе њихове, ради спасења њиховог.

Зато Апостол Павле, који је страдао више него ико од људи у овоме свету, који се може мерити са праведним Јовом у страдању, зато он пише свима њима: «Радујте се, и опет велим радујте се, свагда у Господу»²⁹⁷. Свети Апостоле! Како да се радујемо кад је овај свет постао право диоклецијаново мучилиште за нас хришћане, сав овај свет, дивни Свети Апостоле, претворен је у бојишта, бојишта на коме нас хришћане гоне и убијају? И опет велим, радујте се свагда у Господу! Ти хришћанине – вели Свети Апостол – када страдаш свету, нека ти разнесу и тело, па ти, ти идеш у Царство Небеско душом бесмртном и вечном. Тамо је радост коју ти нико узети не може, не само нико од људи, него нико од ђавола. Сви ђаволи не могу ти ништа! Нека полете за тобом, биће скрхани и пашће, и попадаће и покриће земљу лешевима својим. Добри верни слуго, уђи у радост, радосно.

А сада, браћо, иде тужна повест о другоме слуги, ономе што је добио један талант²⁹⁸. Чули сте из Светог Еванђеља: он припада Господару када треба да да обрачун, и вели: «Господару, знам и знао сам да си тврд човек; жањеш где ниси сејао»²⁹⁹. А Господ створио небеса, Господ дао земљу, Он је тај који чинида пшеница и кукуруз, и све што је у земљи, ниче и рађа и развија се, а безумни слуга вели: «Знам да жањеш где ниси сејао и купиш где ниси вејао», па се побоја и талант свој закопа у земљу.

Где си закопо душу своју, где си закопао савест своју? те божанске дарове… Велиш, у земљу. Да, у земљу тела свог ти си то сакрио, закопао. Ти си од себе самог душу своју сакрио, савест сакрио, ти, ти си учинио – знаш ли шта? Закопао си све што је Божје да се не појави у теби. Чиме се живео у овоме свету, чиме? Ради чега си живео у свету? Добио си толике Божанске дарове, а ти их закопао у земљу, зли, зли и лењи слуго вели Господар. Зли и лењи слуго! Знао си да сам тврд човек, да жањем где нисам сејао и купим где нисам вејао. Требало је ипак да моје сребро даш трговцима и да ми га врате са добитком. Ти, шта си ти учинио?! Узмите талант и дајте оном што има десет, јер свакоме који има даће се и претећи ће му; а од онога који нема, узеће се оно што мисли да има и што има. А лењога слугу и злога слугу баци у таму најмрачнију и онде ће бити плач и шкргут зуба³⁰⁰.

Ето суда и пресуде Божје, сасвим правичне и праведне осуде и пресуде. Слуга је зао и лењ, то је Бог рекао у овоме трећем суду. У чему се састоји зло овога слуге, у чему? У томе што је он бацио све што је Божје у овоме свету, свето што је Божје у његовој души и у свету око њега, он је закопао дубоко у земљу, да не гледа оно што је Божје. Нећу ништа Божје у овоме свету, нећу Бога, нећу Истину Божју, нећу Правду Божју, нећу Добро Божје, нећу ништа Божје! То су безбожници, браћо, то су они који не верују у Бога, који поричу Бога, ето, то је осуда њихова. Овај лењи слуга, овај зли слуга.. јер, шта је највеће зло за човека у овоме свету? Одбацити Бога. Јер, у Њему је свако добро, и Он је све Добро, све Савршено Добро. И ти, човече, хоћеш без Бога да будеш добар? О. Какво је то слепило, какво је то безумље! Највеће зло које човек може измислити! До таквога зла, браћо, ни ђаво дошао није. Ђаволи верују и дршћу³⁰¹, ђаволи никада не поричу Бога, а човек, човек је постао гори од ђавола, јер одриче Бога, претекао је ђавола! Авај, тешко роду људскоме, тешко када чује речи Праведнога Судије: И злог слугу баци у таму најмрачнију, где је плач и шкргут зуба.

Зли, господар је рекао, и лењи слуга. Шта је то? У чему је лењост овога слуге? У томе што није хтео да ради ни на чему Божјем у овом свету, и у својој души. Није хтео да се труди на ономе што је вечно и бесмртно и за њега и за сав свет око њега. Лењ за Истину Божју, лењ за Правду Божју, лењ за Бога! Нећу Те Боже, нећу ништа Твоје, нећу да знам за ништа Твоје! Хоћу сам да будем, сам да живим, да уживам: Душо, једи, пиј и весели се…³⁰² Шта бива, шта се збива са несрећним човеком који тако разговара са Богом, који тако мисли о Богу, који тако поступа са Богом, поступа са собом горе него што су ђаволи поступали са собом?

Гле, страшно је бити човек, страшније, него бити ђаво! Сваки човек је од нас, сваки од нас добио безбројне дарове Божје, да их умножи, да себе оживи, да себе васкрсне из свих смрти, да себи осигура Царство Небеско. Све што је Господ чинио и чини, чини ради нашег спасења, то значи – ради нашег Вечног Живота у ономе свету, и нашег праведног живота у овоме свету. Зато је Он дошао у овај свет, зато је Он постао човек да нам покаже какав треба да буде човек. Зато Свети Апостол и поручује хришћанимаи пише: Угледајте се на Бога, угледајте се на Христа, живите као што вам је Он показао да треба живети у овоме свету, и онда, онда је радост бити човек, онда заиста нема веће радости него бити људско биће³⁰³.

Гле, па то је радост већа од Херувима, радост већа од Серафима, па је изнад Херувима и Серафима Пресвета Богородице, Пресвета Богомајко, ето каква је радост одређена за људско биће. Она најпре и изнад свију нас, Молитвеница и заштита наша, Свечиста и Пречиста, увек готова ако идемо за Њом, да нас очисти од свакога греха, да нам помаже у свакоме труду, у сваком радосном вршењу заповести Божанског Сина Њеног, Господа Христа. Она, а за Њом и са Њом и сви Светитељи помажу свакоме од нас у нашем труду, нашем раду, у нашем умножавању таланата које нам је Господ дао.

Браћо, бегајмо од злог и лењог слуге, бегајмо од безбожништва. Таланте које нам је Господ дао умножавајмо, не одбацујмо Божје дарове, јер себе одбацујемо. Радећи без Бога и против Бога ми ужас, ужас, предемо омчу око душе своје и сами себе одвлачимо у таму најмрачнију, где је плач и шкргут зуба. Шкргут зуба, јер је од грешника шкргут зуба. Да, отуда то. Па ето лењи слуга, који је у овоме животу шкргутао на Бога, псовао Бога, одбацивао Бога, продужио тај исти посао по својој слободној вољи и у ономе свету.

Зато је Господ праведан што га није одвојио од његове слободне воље. Он по слободној вољи одбацује Бога, све што је Божје, ружи Бога, још у овоме свету ствара пакао од себе, пакао од душе своје, пакао од савести своје. А Господ вели: Ето, ти си на земљи допустио себи пут у пакао, иди у таму најмрачнију, ти си то хтео, ти си на Мене шкргутао целога живота зубима духовним, зубима душе своје. Ето, и даље иди својим путем, ја ти помагати нећу на спасењу, никога од људи ја не приморавам. Да, браћо, у томе је љубав Божја према човеку и величина Божја, што никога не приморава да иде за Њим. Он предлаже: Хоћеш, хајде за Мном³⁰⁴. А ми хришћани, наш је сав живот на земљи идење за Господом Христом, творење Његових заповести, испуњавање Његове свете воље, а тиме, браћо, ми уствари највише радимо за себе саме, за вечно блаженство своје, за вечну радост своју у ономе свету, радост која почиње још у овоме свету.

Нека би нас Благи Господ, молитвама Пресвете Богомајке и данашњег великог Светитеља, Преподобног и Богоносног Оца Харитона Исповедника и свих Светих, водио кроз овај свет да с радошћу вршимо све заповести Спаситељеве. Да се удостојимо када изађемо из овога света и станемо пред лице Божје чути од Господа ове речи: ,Добри и верни слуго, у маломе био си ми веран, над многим ћу те поставити, уђи у радост Господара свог». Нека тако буде. Амин.

1964. године у манастиру Ћелије

И они све оставише и за њим отидоше… За Њим? Куда?

Куда ћете ви, прости рибари, за ким то полазите? Гле, А Он нема где главе склонити, Он куће нема, Он ништа своје нема. Птице небеске вију гнезда, а Он, Син Небески, Он који је постао човек, Он Бог – нема где главе склонити³⁰⁶. За Њим идете? Шта је то што вас Њему привлачи?

Гле, Он још није учинио никакво чудо, осим овог малог чуда данас. Рекао вам је да баците мреже, сву ноћ сте ловили, ништа нисте могли уловити. А Он вам речи: «Баците мреже». Ви бацисте и ваше се мреже препунише, покидаше од мноштва риба³⁰⁷. Ви сте све оставили, за Њим идете? Ко је Он? Ко је тај тајанствени Учитељ Исус, што хода по води, учи народ небеским истинама, учи свему што је најузвишеније, учи да је у овом свету највећа вредност Бог и човек, Бог и душа човекова, а ви за Њим полазите, све остављате? Да, ми све остављамо, нас нешто неодољиво вуче Њему и за Њим. Мреже заната свог остављамо и идемо да будемо просјаци васељене, просјаци целога света до онога дана кад ће тај Петар, тај Симон рећи: «Злата и сребра нема у мене, што имам дајем ти; устани у име Исуса Назарећина и ходи». И хроми устаје скачући од радости³⁰⁸.

А, почели су – чиме? Почели су важним догађајем: – Ја сам грешан човек, иди од мене – вели Петар – грешан сам човек»³⁰⁹. Та само Твоја реч напуни моје мреже рибама. Тако су они по пољима и градовима галилејским и јудејским ишли за Њим ћутке, гледали Га, мотрили шта Он ради: васкрсавао је мртве, исцељивао од свих болести, и телесних и духовних. Онда, онда дао њима силе да и они иду по градовима галилејским и исцељују од сваке болести и сваке немоћи и имају власт над нечистим дусима³¹⁰. Тада, тада су они осетили зашто су пошли за Њим. Ко може изгонити ђаволе од људи, ко исцељивати од вечних болести, ко мртве васкрсавати? Дао им је ту силу, ето, дао им је ту власт: «Исцељујте од сваке болести, мртве дижите, Еванђеље проповедајте, забадава сте добили, забадава и дајте»³¹¹.

Осетили су они да је Он нешто необично и пошли за Њим. Гле, Он је и њима и свима око себе говорио: ,Ја сам пут, истина и живот»³¹². Пут који води кроз Истину Вечну у Живот Вечни. То, браћо, нико никада није смео да каже о себи, јер није могао то дати људима, а Господ то објављује јер даје људима и Вечну Истину и Вечни Живот. Даје им Благи Исус…³¹³ Ето, води – куда? У Вечну Истину. Води – куда, из овог пакла смрти што се земља зове? Води у Живот Вечни. Водио је Господ њих кроз овај свет до Голготе Своје, до смрти Своје на крсту. Тада, тада су се поплашили рибари галилејски, тада су спласнуле душе њихове, храброст њихова побегла од њих и они се разбегли од Њега. Шта је сад, шта се то збива? Учитељу, где је сила Твоја? Ти Си васкрсавао мртве, а гле људи Ти се ругају, пљују Те, трнове венце мећу Ти на главу. Господе, шта је то?

Ја путујем кроз смрт …³¹⁴ Ја путујем кроз вашу земаљску смрт, вашу људску смрт да узмем на Себе, и да је сву раздерем, да је сву уништим ради вас. Укопајте моје мртво тело у гроб, али у том случају Биће Божанско моје и окови смрти неће моћи одржати тело моје у коме је Бог³¹⁵ и покидаће све те окове и васкрснути из мртвих. Тако се збило. Господ је васкрсао, победио смрт и људима осигурао Живот Вечни. Ето Симоне, ето Јакове, и Јоване, и Јоване Заведејев, прости рибари галилејски, докле сте дошли. Побеђена је смрт! Ваш Учитељ је победио, ваш Учитељ у кога сте ви поверовали као Господа и Бога, Јединог Истинитог Бога и Господа у свима световима, и нисте се преварили. Доћи ће дан када ћете ви именом Исусовим чинити дела и већа од Његових³¹⁶; и ви, ви ћете вашом божанском силом, ви прости рибари галилејски, ви просјаци васељене, ви који не смете носити ни кожух, ни штап, ни две хаљине, ви који не смете носити појас са својим новцем, ви, ви ћете бити најмоћнији од свих људи. То се и збило.

На дан Свете Педесетнице сишао је Дух Свети на њих и дао им Божанску силу. Не! не! – дао им све Божанске силе да чине дела која је Господ Христос чинио, да се испуни Његово обећање да ће они који у Њега верују чинити дела већа од Његових³¹⁷. Гле, после Духовдана, после силаска Духа Светога на Свете Апостоле они су омоћали, Божанском силом се обукли и испунили, и тако је сенка Петрова исцељивала све болеснике које су остављали на путевима, сенка његова, што сенка

1 Спаситељева чинила није. Испунило се обећање: Дела већа твори Петар од Господа свог. Убруси великог Павла исцељују од свих болести. Шта је то, шта се то збива на земљи међу робљем смрти, шта? Оно што се никад није збивало, оно што никад људи ни сањали нису: оно што око људско не виде и ухо људско не чу и у срце човеково не дође³¹⁸, то се збива не земљи са Господом Христом и Његовим следбеницима и Његовом Светом Црквом.

Откако је Дух Свети сишао на Духовдан на Свете Апостоле и основана Црква Христова у овоме свету, од тада Закхеј цариник постао је Свети Закхеј са Њим; пошла за Њим Марија Магдалена у којој је било седам ђавола и постала Света Марија Магдалена; пошла за Њим страшно велика блудница александријска Марија Египћанка и постала Света Марија Египћанка; пошао за Њим Савле, понос и дика јеврејског народа, гонитељ Цркве Христове, пошао за Њим кад му се Господ васкрсли јавио, и постао знаменити Павле, највећи, најсавршенији, најславнији Христов Апостол у свима световима; пошао за Њим измучени мислилац Јустин философ и постао Свети Јустин Философ; пошао за Њим краљевић Растко, одбегао од куће, побегао са царског двора, и постао Свети Сава, вечни владар Српског народа, вечни Патријарх Српске Цркве, вечни челник Светих српских душа. Безброј, безброј људи пошло је за Господом Христом, за Његовим Светим Апостолима, за Његовим Светим Светитељима и сви се спасли из мора смрти, из мора греха, од пакла ђаволског и задобили Живот Вечни.

Ићи за Господом Христом – шта то значи, браћо? То значи вршити заповести Његове свете, живети по Његовим светим заповестима, живети по Његовом Светом Еванђељу. Идући за Њим, ти идеш вером у Њега и љубављу к Њему. Ко љуби мене, држи заповести моје – вели Спаситељ. Ја ћу доћи и јавићу му се сам³¹⁹. Ето Господа Који прилази твојој души, теби ако имаш вере, ако имаш љубави к Њему, Он је близак теби. Не, он улази у душу твоју, усељује се у њу. «Нека се Христос вером усели у срца ваша» – поручује Свети Апостол Павле³²⁰. Вером, хришћанине, Господ се усељује вером, усељује љубављу, усељује молитвом, усељује сваком врлином еванђелском у душу човекову. Ми, ми смо са Господом Христом, са вером Његовом, са љубављу, са молитвом Његовом спасени од сваке смрти, од свакога греха, од сваког ђавола.

Хришћанин у овоме свету само то и ради: чисти душу своју и брани душу своју од греха, брани је од смрти, брани је од ђавола. Чиме? Молитвом Господу Христу, постом, бдењем, љубављу, кротошћу, смиреношћу, милостињом и свима светим еванђелским врлинама; и још свима еванђелским Светим Тајнама: Светим Причешћем човек увлачи у себе највеће богатство, обогаћује себе Вечном Истином, Вечном Славом, Вечном Љубављу, обогаћује себе Богом. Господ је дошао у овај свет, браћо, постао је човек да нам Себе да, васцелог Себе, сву пуноћу Божанства³²¹ – еда бисмо се могли одбранити од свакога зла у овоме свету, од врховног творца зла, сатане и његових ђавола, а не даје само Светог Апостола Петра, Јакова и Јована Заведејева, тих некада простих рибара, а сада најславнијих и на небу и на земљи људи. То је Еванђеље свакога од нас, сваког хришћанина.

Ми хришћани, ако не оставимо све ради Христа, ми нисмо хришћани. Јер у томе је вера наша: вера у Господа, Јединог

Истинитог Бога Исуса Христа, вера да нам Он даје све што нам треба, све што треба и у овом и у оном свету. Када Христа имаш не треба ти земља, ни дела земаљска, ни сва васељена. Он ти замењује све! То је вера наша, вера у овоме свету и у оном свету, вера посведочена, вера доказана, вера која се и данас доказује и показује, вера увек јача од смрти, јача од греха, јача од ђавола.

Када се све чуло за Господа Христа и Његови најближи ученици се збунише. Он је говорио о томе како је Он храна, вечна храна бићу људскоме, вечна храна за душу људску, за човека, како је Он потребан човеку више него ли мајка у овоме свету. Тада, вели се у Еванђељу, многи од ученика Његових оставише Га. Тешка и страшна реч. Упита их: – «Ваљда нећете и ви отићи»? – «Коме ћемо ићи Господе – одговори Петар – коме? Ти имаш речи Вечнога Живота»³²². Код Тебе је све, казано је све. Ми, ми смо оставили све да за Тобом идемо. Зашто? Имаш речи Вечнога Живота, имаш Вечни Живот и нама га дајеш. Шта нам треба друго у овоме свету, коме ћемо ићи? Коме философу, коме научнику, коме владару, коме цару, коме од свих знаменитих у роду људском? Никоме, Господе! Ти си Једини у свему и над свима.

Тако је прости рибар галилејски постао најславнији исповедник Јединог Истинитог Бога, Господа Христа. Та вера његова и наша је вера, браћо. Ми православни хришћани живимо том апостолском вером и данас. Њу низашта не дајемо. Може се цео свет претворити у мучилиште, у мучилиште за нас православне хришћане, но ту веру ми не дајемо. То је све богатство наше, богатство заиста непропадљиво, богатство небеско, богатство које се никад неће узети од нас. Благо наше које је на небесима не може да пресече ни смрт, ни ђаво, јер је све бескрајно, бесмртно и вечно. Ту веру ми држимо, њоме живимо све дотле док хоћемо да будемо људи. Ако нећемо, ако хоћемо да се изједначимо са марвом и стоком, са демонима онда можемо оставити ту веру. Шта остаје од тебе, човече, онда? Леш! Леш од тела твог и леш од душе твоје, два леша. То си ти онда, то је човек без Христа.

О, нека Благи Господ ту веру умножи у сваком људском бићу широм ове Божје звезде што се земља зове. Нека ту веру Господ умножи, нарочито у нама несрећним Србима, која је за многе од нас постала јефтинија од пасуља, од сочива. Нека Господ Благи ту веру умножи у сваком житељу земље наше и целе земље Божије, еда бисмо ми људи побеђивали највеће непријатеље наше – смрт, грех и ђавола, и осигурали себи милошћу Божјом Живот Вечни, Истину Вечну и у овом и у оном свету, увек славећи Чудесног и Незаменљивог Господа Исуса Христа, Коме нека је част и слава сада и увек и краја све векове. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

Овај свет је пустиња смрти… Да није Господа Христа, овај свет би остао само гробница пуна лешева.

Данашње Свето Еванђеље, данашња света Благовест казује нам једну велику радост. Шта је истинско богатство у овоме свету, а шта је истинско сиромаштво? Кад је човек богат у овоме свету, кад је земља богата? А кад је човек сиромашан, кад је земља сиромашна? Док је смрт у свету – ко је богат? Шта вреди злато, шта вреди знање, шта вреди тело, шта вреди душа, шта вреди сав свет око тебе? Шта вреде небеса, сунца? Ништа. Једнога дана све то нестаје око тебе, и ти сам нестајеш. Какво сиромаштво! Какво пуко сиромаштво! Какав ужас!

А кад се Господ Христос појавио у овоме свету, када је васкрсао и победио смрт, гле, истинско богатство, васцело богатство неба обрело се на земљи. Господ је обогатио овај свет. Чиме? Бесмртношћу и Животом Вечним. Човек, ето, човек је богат само са Господом Христом; а земља, земља је такође богата само Њиме. Род људски, сав сиромашан без Њега, а богат са Њим. Какво је то богатство Господ Христос донео свету, нама, пуким сиромасима, човеку, са кога смрт скине све, скине тело као одело, најури душу ко зна куда. Шта је тај човек добио…³²⁴ Господ Христос постао је човек! Бог постао човек! Ето богатства, ето Христовог богатства. Дао нам је Истинитог Бога и у Њему и са Њим Вечни Живот, Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав; дао нам је Царство Небеско; дао нам је сва блага херувимска, серафимска. И то је мало: дао нам је сва блага Божанска. Јер Он, Једини Истинити Бог, међу нама је као Човек. И Себе – Истинитог Бога, Себе – Вечну Истину, Себе Вечну Правду, Себе – Вечну Љубав, Себе – Вечни Живот, даровао свима нама, даровао људима и непрекидно дарује кроз Цркву Своју Свету. Црква – ето свебогатства Божијег, и у њој сав Господ Христос; а она дата нама људима ради нас; ради нашег обогаћења, ради нашег спасења, ради наше бесмртности, ради наше вечности.

И шта је све Господ Христос дао нама људима? Каквим нас је богатством обогатио? Свебогатством Божијим. Веће се богатство замислити не може! Богатство које ни смрт не може уништити. Богатство које никакви ђаволи не могу отети. Богатство које никакви разбојници не могу опљачкати. Ето истинског богатства – бесмртност и Живот Вечни. То, то никада Христовом човеку нико отети не може, ако он сам добровољно то не изгуби и не преда.

Десило се велико чудо када је Господ дошао у овај свет. Он, вели се у Светом Еванђељу, «богат будући осиромаши нас ради», нас људи ради да бисмо се ми «обогатили Његовим сиромаштвом»³²⁵. Заиста Он, Бог, постаје бедни човек, човек просјак, просјак кога смрт лишава свега, просјак коме смрт узима све. Отима очи, отима душу, отима тело, све отима. Има ли већег просјака од човека? А Господ постао човек, узео то наше сиромаштво на Себе да би нас обогатио Својим богатством. Да, томе пуком сиромаху, човеку, бедном човечијем телу које је роб смрти и бедној души која је такође роб смрти и роб греха, ето, Он даје Себе, Бога, да би сатро сву смрт у човеку и истерао из њега сав грех и одагнао од њега све ђаволе, који са свих страна јуришају на њега кроз грехе и страсти. И заиста, Господ нас је обогатио Својим Божанским богатством поставши човек, основавши Цркву Своју, давши нам сва средства да стекнемо бесмртни Живот Вечни.

Какво је богатство вера, вера у Господа Христа, Јединог Истинитог Бога? Гле, шта она теби и мени даје? – Даје нама, пуким сиромасима, Небеско Царство, даје Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот, даје нам Свете Анђеле као браћу; даје нам сва богатства Неба. То је вера. А шта љубав? Љубав, о, непропадљивог ли богатства Божијег! У Светом Еванђељу пише да је «Бог љубав»³²⁶. Бог је љубав! То значи: Љубав је вечна, Љубав је радост; Љубав је бесмртност. И хришћанин, када има ту Љубав Христову, ето, он има Вечност, он има сву вечну радост, сав Вечни Живот. А какво је богатство још у Цркви Христовој? Колико Светитеља, колико Апостола, колико Праведника?! Сви они на служби човеку, на службу теби и мени, нама пуким сиромасима, нама просјацима. Ради чега? Да нас обогате непропадљивим богатством, богатством Господа Христа. Али највеће богатство свих људских светова Господа Христа је Пресвета Богомајка. Ето Ње, Која нас милошћу Својом обогаћује, Која спасава од свакога греха, од сваке смрти, од сваког искушења, од сваке страсти, од свакога пакла.

А какво је богатство покајање? Ти си сиромах, греси те раздиру, греси покрали све што је вечно у теби. Страсти разориле све што је бесмртно у теби. Ти – сав мртав, сав леш, сав сиромах, сав просјак, одједанпут се сетиш да си ти позван на велико богатство. Као блудни син када се обрео у туђој далекој земљи без Бога³²⁷, када душа му кроз грехе одлутала далеко од Бога, и он се обрео међу свињама да пасе ђаволу свиње, да пасе страсти своје, да служи ђаволу. Кад се душа тргла, сетила се богатства свога, сетила се божанског порекла. Покајање као гром удари у душу и отворише се Небеса. Дошао блудни син себи, трчи Оцу Небескоме, Који отвара сва Небеска блага и даје Своме покајаном сину. Покајање – какво богаћење човека! Какво богатство!

Разбојник на крсту! Гле, туђинац, распет као злочинац, нема ничег свог више, ничег бесмртног, све је смртно, све је пропало и он сам…³²⁸ у једном моменту, у једном тренутку просветљења покајање као муња синуло је у његовој души и он вапије: «Господе, помени ме кад дођеш у Царство Своје»³²⁹. А распети Господ по милосрђу и милости Својој, одговара му: «Заиста Ти кажем: данас ћеш са мном бити у рају»³³⁰. Шта је то? Гле, пуки сиромашак, разбојник, постао је богат, пребогат. Обогатио се вечним богатством, богатством непропадљивим, богатством које му више нико украсти не може. Тако, свака светојеванђелска врлина обогаћује сваког од нас. Милосрђе, милостиња коју једни другима чинимо, гле, ти је Христу делиш и Христос ти враћа. Чиме? – Небеским Царством, враћа ти Собом.

Да, све што је Господ дао нама, све што је као Бог дао човеку поставши човек, ето, све то треба да буде наше. Господ је постао човек да нам да све Своје, све што као Бог има, да се обогатимо Његовим богатством³³¹, да се испунимо Његовим Божанским силама, вели Апостол Павле, да се испунимо пуноћом Божанства³³². Стога је Господ дошао у овај свет, а то је непропадљиво Богатство за нас. Једино непропадљиво Богатство за нас људе. Све друго пропада, све друго нестаје, само Бог вечно остаје, са душом твојом остаје, са личношћу твојом остаје.

И заиста, ми се у Господу Христу обогаћујемо сваким богатством, како се вели у Светом Еванђељу. Ви се у свему обогатисте, вели Апостол Павле³³³, и вама не недостаје ни један дар. Богати сте за свако добро дело. Јер Онај који је ради тебе постао човек, гле, то је Бог Који ти даје божанске силе да и ти чиниш божанска дела у овоме свету, по Његовом дивном и светом обећању, да ће они који у њега верују чинити већа дела од његових³³⁴.

Заиста, Господ је дошао у овај свет да нас обогати Богом. Једини циљ човековог живота у овоме свету, циљ који је објавио Господ Христос, и назначење због којега је Бог створио човека јесте да се човек испуни Богом, да се обогати Богом. То значи да се обесмрти, постане вечан, наследи Царство Небеско, постаје сунаследник Христов, брат Христу³³⁵. Испуњују се чудесне и дивне речи Господа Христа: «Свако ко изврши вољу Оца Небеског је брат мој и сестра моја и мати моја»³³⁶. Каква радост, какво богатство постати брат Христов, постати сестра Христова, син Божји, кћер Божја! А кад си син, онда си наследник, а кад си наследник, онда си сунаследник Христов³³⁷. Наслеђујеш заједно са Њим све што је Небеско, све што је Божанско. Има ли већег богатства од тога?! Ето, и ради тог богаћења Богом Господ је дошао у овај свет, Бог постао човек, да би човека по великој милости учинио Богом³³⁸.

А човек осиромашио од чега у овоме свету, од чега? – Од греха! Сетите се како је Адам одједанпут осиромашио, изгубио рај, изгубио Бога. Како? Због греха, због једнога греха. Тако и ми, божанска богатства која имамо у себи губимо у греху, а тај грех постане наш живот. Ако се ми не тргнемо, ако се ми не кајемо, онда, онда грех отима све богатство Божије што је у нама и око нас и ми постајемо осиромашени. То се десило са Адамом и Евом у рају, то се дешава са сваким од нас.

Гле, у Цркви Христовој хришћани, крштенци, причешћују се Светим Причешћем. Примаш Господа Христа! Какво богатство! Примаш Њега, васцелог Бога. Али авај, после Светог Причешћа нехајан си, немаран си, не чуваш ту светињу у себи, не живиш њоме и ради ње. И онда, онда твој грех, твоја лењост, твоја страст лишава те Бога, и ти постајеш пуки сиромашак као Адам. Господ је дошао у овај свет баш зато да нас учи како се побеђује грех, како се савлађује грех. А кроз Њега се савлађује све што је смртно. Грех се савлађује вером у Господа Христа, молитвом, постом, бдењем, свима еванђелским врлинама. Ако га не савлађујеш, смрт је у теби и кроз грех и смрт примаш ђавола, који јуриша на тебе кроз њих. И ти спасаваш се пакла, спасаваш се царства ђавољег. Обогаћујеш се Господом Христом, обогаћујеш се Богом. То је једино богатство које је достојно човека. Вера у Господа Христа, Црква Његова и оно што -Он даје – Живот Вечни, то је једино богатство човеково. Све је друго пуко сиромаштво. И сваки који мисли да мимо Христа има богатства у овоме свету вара себе. Пуки је сиромашак.

Ја ћу се увек сећати оне дивне Спаситељеве приче о богатом човеку, богатом имањем земаљским, али који је због тога, баш због те љубави према богатству земаљском, лишио себе Бога, лишио себе Царства Небеског. Када је, сабравши огромну раскош своју, у житнице своје рекао души својој: ,Душо моја, имаш много имања и много година почивај, једи и пиј, весели се»³³⁹. А Господ рече: «Безумниче, ове ноћи узеће душутвоју од тебе. Чије ће бити то што си припремио?»³⁴⁰ Спаситељ завршава причу овом спасоносном поуком за све нас. «Тако бива свакоме који себи тече благо и не богати се у Богу»³⁴¹. Тече благо своје у овоме свету ма у чему, ма у коме. И ето, то благо није уствари благо све до смрти човека, све до пропасти човека, све до пакла човека. Само богатећи се у Бога и Богом, ето јединог богатства вечног и непропадљивог. И тим богатством Он је обогатио нас.

Зашто су Свети Апостоли, чули сте из Еванђеља данашњег, оставили све и отишли за Њим³⁴² Отишли за Богом, за Вечном Истином, за Вечном Правдом, за Вечним Животом. Јер ићи за Господом Христом то и значи: ићи за Вечним Животом, ићи за Истинитим Богом. Зато су Свети Апостоли пошли за Њим и оставили све. Осетили су они да Господ носи нешто необично. Они су видели само једно чудо. Господ је наредио Апостолу Петру да баци мрежу. Жалио се Петар: «Ноћас сву ноћ ловисмо, ништа не уловисмо, али по речи твојој учинићу»³⁴³. Петар је бацио мрежу, а она препуна, те напунише две лађе. А тада Петар осети да је то не само Учитељ, него и Господ. И Господ. И повика: «Господе, отиђи од мене.Ја сам човек Грешан»!³⁴⁴ Осетио је Петар да пред њим стоји не човек него Бог. Кад је Он тако испунио мреже њихове, учинио је огромно чудо за њих, за рибаре. А Господ благи проговара: «Не бој се», не бој се тог зрака божанске светлости што је озарио душу твоју; ти си видео огромно чудо, не бој се, од сада ћеш ловити људе»³⁴⁵.

Петар, Јаков, Јован, прости сељаци, прости рибари јудејски, нису смели да упитају Господа: Шта то значи, Господе, ловити људе? Пођоше, «оставише све и отидоше за Њим»³⁴⁶. И пошавши за (Њим заиста су стекли зрно бисера и са њим сва богатства неба³⁴⁷, сва божанска богатства и заиста постали ловци људи на Духовдан, на дан Свете Педесетице када је Дух Свети сишао на њих и испунио их³⁴⁸. И тај прости Петар постаје свемудри и неустрашиви Апостол Христов, пун божанске силе. Од тога дана он мртве васкрсава и исцељује од свих болести, како вели Свето Еванђеље, неустрашиво се бори за Господа Христа, Јединог Истинитог Бога у овоме свету; неустрашиво проповеда и исповеда Његову Истину, иде к Њему у Живот Вечни и бесмртност и васкрсење и победу над смрћу. Он и сви Апостоли са њим, а за њима сви Светитељи и сви хришћани до данашњег дана.

Све нас Свети Апостоли избављају из мора смрти својим проповедима и својим Еванђељем. Спасавају нас из мора смрти, дижу нас у бесмртност и Живот Вечни. Тако они лове људе. Тако се људи спасавају од греха. Ми, имајући ту Апостолску веру, увек можемо спасавати себе од свакога греха, спасавати себе од сваке смрти, спасавати себе од свакога ђавола, само уздајући се у Свете Апостоле, у Господа Христа, идући за Њим као и они, идући за Њим и бежећи од свакога греха.

Да Благи Господ нама подари силу кроз Свете Апостоле Своје, кроз Првоврховног Петра, Јакова, Јована и остале Свете Апостоле и Светитеље, да се ми избавимо од свакога греха и богатимо Христовим богатством, богатимо Богом, и тако стекнемо непропадљиво богатство и непотрошиво богатство за наше људско биће, и за душу и за тело, када буде васкрсло из мртвих, у ономе свету, служећи Јединоме Истинитом Богу Господу Христу, Коме сва слава, сва наша хвала, сада, увек и кроза све векове. Амин.

1975. године у манастиру Ћелије

Чудна је ствар, Бог је сишао на земљу. Зашто? Зашто је Бог је постао човек, а није постао лав, а није постао љубичица? Зато што су људи начинили себе најгорим бићима на земљи. Све што постоји око нас далеко је боље од нас. Сви зверови су бољи од човека. Ко је увео грех и смрт у овај свет? Човек! А шта је страшније од греха и смрти? И ево, Господ дошао у овај свет да Својим Еванђељем захвати све нас, да у мрежу Љубави Своје ухвати свакога од нас.

И данашње Свето Еванђеље, које сте чули, говори о свима нама, важи за свакога од нас, нема ни једне еванђелске речи која се не односи на мене, на тебе, на свакога од нас. Ето, чули сте необичну ствар данас из Светог Еванђеља, где Господ рибаре Галилејске, просте сељаке, призива Себи и вели: «Од сада ћу вас начинити ловцима људи»³⁵⁰. Како? Шта се то збива са нама, да је баш Господ овај свет посетио? Јер, овај свет је море греха и море смрти у којем се даве сви људи без изузетка. Овај свет ако је само то, ако је овај свет смрт и море смрти – онда је страшно бити човек. Проклетство је бити човек! Ужасно је бити човек!

Али, Господ је дошао у овај свет да победи смрт за свакога од нас, за свако људско биће. Јер какав смисао има овај свет и живот људски у њему, ако је смрт почетак и завршетак нашег живота? Ништа страшније онда него бити човек, ништа ужасније! Од колевке до гроба ти путујеш кроз смрт и на крају те чека њен загрљај. Ако је то тако, Творац овога света би био најнеправеднији према нама људима и није заслужио да Га поштујемо. Али, Господ је дошао у овај свет да победи смрт, да људе ослободи те најстрашније и највеће муке, да свакоме даде Живот Вечни. Чули сте данас у Светом Еванђељу да је Господ дошао у овај свет да свему да Живот Вечни. Да свему да Живот Вечни, свакоме од нас. «Који верује у мене има живот вечни», објавио је Спаситељ³⁵¹. Еванђелисти непрекидно тврде: Господ Христос је Живот Вечни .. ³⁵² Да, људски живот и сав овај свет само кроз Васкрсење Господа Христа добија свој прави смисао. Без тога је овај свет проклетство и све што је на њему и изнад њега и око њега.

И рећи ћеш: како се то збива спасавање људи из мора смрти? Да, Господ је основао лађу, то је Његова Света Црква, која плови по мору смрти, и све који верују у Господа прима и преноси на обале Неба. Да, ето Цркве Христове у свету и ми …³⁵³ шта смо? Бесмртници! Јер Господ је дошао да нам да бесмртност и Живот Вечни. У томе и јесте достојанственост човековог бића. Страшно је бити човек, ако човек није бесмртан и вечан. Ја и ти путујемо на гозбу црва, ако је последња станица нашега живот у гробу. Наше ће тело размилети црви, онда …³⁵⁴ Али, Господ је милостив, дошао у овај свет да нам заиста да Живот Вечни. Да нас спасе греха и смрти на врло лак начин, само ако хоћемо. Све зависи од наше слободне воље. Замисли какву власт имаш над собом: да бираш између Бога и ђавола. Каква је страшна сила и огроман сила једне слободне воље. Човек је биће …³⁵⁵ боголика душа коју је Господ створио у свакоме човеку по слици Својој. Сваки је човек слика Божија, сваки је човек икона Божија, жива икона Божија. То је главни извор свега доброг у човеку. Шта је твој ум? Слика Божијег ума. Пази како ради и шта ради твој ум. Испуњавај га светим мислима да би заиста био слика Божијег ума. Шта је воља твоја? Често ја и ти градимо грех, ми градимо страст, ми градимо змију, а то куда води? У смрт, у погибију душе.

А Господ је дошао у овај свет да да лек за сваки грех, да да свете врлине: веру, молитву, пост, покајање, и све остале врлине које нас спасавају од свега смртног, од свега греховног.

Избавља нас из мора смрти и чудом вере преводи у Небески свет. Да, човек је несумњиво на земљи најпотребније биће. Ми смо с’ Неба. Душа твоја, одакле је? Од Бога. Господ је стао изнад неба, испод неба и свуда, на сваком месту. У томе и јесте величина душе. И зато, владати својом душом, живети по живој икони у души својој – ето, каква је нама дата сила и моћ! А Господ је дошао у овај свет да те оснажи, освежи, ослободи свега земног. Да никада не заборавиш, никада, да смо ми небоземна бића. Како је страшно бити човек, а не веровати у Господа Христа! Губиш смисао свог живота.

Заиста, Спаситељеве речи се стално испуњују: Ја сам светлост света, светлост живота, који иде за мном неће ходити по тами³⁵⁶. Сваки који није са Господом Христом, већ против Њега, заиста је у тами, у тами смрти. Он заиста и не зна куда иде. Како безбожник може знати куда иде! Како је страшно бити безбожник и не веровати у Господа Христа. Јер, шта то значи? То значи, вршити самоубиство, јер човек убија себе, убија своју душу, ако не иде за Господом Христом, ако не служи Њему, ако не васкрсава себе из свих грехова, из свих смрти. Како, питаћете? Врло лако. Спаситељ је дао покајање као васкрсење из мртвих, а покајање свако од нас мора имати. Свако мора себе приморати на покајање и васкрснути себе из свакога греха.

Гле, ти мрзиш тог и тог. Пази, кроз мржњу у тебе се уселила смрт. «Који мрзи на брата свога у смрти је», вели Свето Еванђеље³⁵⁷. У смрти је који мрзи на брата свога. Тако, сваки грех уствари уноси смрт у наше душе. Али ту је васкрсење из мртвих, ту је покајање, а оно је у нашим рукама. Покајати се можемо сваког тренутка, сваког момента ако хоћемо. Опет, зависи све од нас. Зато, сваки од нас на дан Страшнога Суда мора одговарати …³⁵⁸ Наша слободна воља води нас, или ка врлини кроз врлину, или ка греху кроз грех.

Када су то Свети Апостоли постали ловци људи, када и у коме времену? …³⁵⁹ На дан Свете Педесетнице, на Духове. Када је Дух Свети сишао на Апостоле Свете, тада је установљен рођендан Цркве, основана је Црква, и Апостоли су послати да вером у Господа Христа спасавају људе из мора смрти, а то бива спасавањем из мора греха. Јер, грех је једини творац смрти. «Када Грех сазри, вели се у Светом Еванђељу, он рађа смрт»³⁶⁰. Пакао …³⁶¹ грех, страст мржња, гњев, пакост сазри у нама …» Смрт, да би ходила по нашој души, смрт осваја све ровове наше душе, али има једно оружје које побеђује сваки грех, а то је – покајање. Ништа лакше, него спасти се! А ништа страшније, него не спастити се. Е, баш зато што је лако покајање и лако спасење кроз покајање, ако их не прегрлимо, …³⁶² Затварамо себе у неотвориву гробницу смрти, затварамо сами себе у пакао. Јер, не треба заборавити да је вера најмоћније оруђе у рукама сваког човека, а поготову нас Срба …³⁶³ Сва наша историја. Ево, и ова наша Света Обитељ освети се од наших предака, Светог краља Драгутина, овај свети манастир, и многе и многе задужбине у Српској земљи. А ми се данас лако одричем

онога што је вечно у нама, оног што је вечно у нашој историји, и у сваком људском бићу на крају крајева. «Каква је корист човеку ако сав свет добије, а души својој науди»³⁶⁴. Одвојити васиону, освојити све васељене, мања је то вредност, него душу освојити од Христа и живети без Господа Христа.

А Он је понизио Себе, дошао у овај свет да нас сиромахе (обогати) …³⁶⁵ онај који верује у Васкрсење Господа Христа …³⁶⁶ он није сиромах …³⁶⁷. Зато што смрт људска³⁶⁸ Господ је дошао у овај свет да нас обогати, да нас обогати Собом, Богом. Да Себе Бога да нама људима, да се сјединимо са Њим, да живимо Њиме у овоме свету³⁶⁹, да Његова Вечна Правда, Вечна Истина, Вечна Љубав буде наша свакодневница. Јер душу своју, биће своје, предај гресима, предај свему оном што је смртно, свесно и намерно …³⁷⁰ И кад ми свесно срљамо у грех, нећемо спасење од греха …³⁷¹.

Нека би Благи Господ молитвама Српских Светитеља водио све нас Србе ка Вечном Животу и дарово Живот Вечни …³⁷².

1964. године у манастиру Ћелије

…³⁷⁴ То се постиже живећи по Еванђељу Господа Христа, живећи по заповестима Његовим, вршећи заповести Његове у овоме свету, сваког дана и сваке ноћи нашега живота. Зато Он у Еванђељу наређује: «Живите као што пристоји Богу, живите достојно Бога»³⁷⁵. Кога Бога? Господа Христа. Он као човек живео у овоме свету да би помагао нама људима како ми треба да живимо у овом свету. Ето, угледајте се на Њега. У Еванђељу је наређено: «Живите као што се пристоји Еванђељу Христовом». А цело Еванђеље Господа Христа и јесу заповести непрекидно о томе како човек треба да живи у овоме свету.

Данашње Свето Еванђеље показује на свој начин како треба да живимо. Како? Ако будемо променили свој живот; ако будемо живели по Христу, ако будемо живели у Христу; ако наш живот буде по Богу а не по греху; ако будемо истински хришћани а не незнабошци по животу, а по називу хришћани. Кроз заповести Господ наређује: Како хоћете да људи вама чине, тако и ви чините; ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала, јер и грешници исто тако чине, јер незнабошци тако чине³⁷⁶. Ваша љубав треба да буде нова, еванђелска љубав, љубав с оног света, љубав Божанска, сва Божанска. Ако чините добро свима који вама чине само добро, какву хвалу имате, јер то и грешници чине, незнабошци чине, а ваше добро треба да је Божанско добро, треба да је Еванђелско добро, треба да је Христово добро. И ако дајете у зајам оним од којих се надате примити, какву награду очекујете, јер то и други људи грешници и незнабошци чине. Али ви – ви сте нови људи у Христу, ви треба да имате нов живот.

Речено је у Светом Еванђељу: «Ко је у Христу нова је твар; старо прође, гле, све ново нестаде»³⁷⁷. Све ново настаде: и љубав, љубав постаје нова; и добро које чиниш, и добро постаје ново, ново Христом, Богом, вечношћу; и молитва, и она је нова; милосрђе, и оно је ново; све је у Христу ново. Он обнавља човека, сву душу, сво биће његово дајући му нове Божанске заповести и нове Божанске силе кроз те свете заповести. Јер Господ дајући заповести, шта од нас тражи? Тражи веру и молитву, а за то и кроз то Он нам даје Божанске силе да ми Његове заповести остварујемо у овоме свету. Тако у Њему стојимо и Њиме живимо, јер «ко врши заповести Његове, вели се у Светом Еванђељу, тај стоји у Њему»³⁷⁸. Стоји у Господу Христу и Господ Христос живи у њему. Тако да живот наш у овоме свету није ништа друго него усавршавање кроз вршење заповести Божјих, усавршавање које иде за савршенством Божјим – ништа мање, ништа ниже.

Гле, свака врлина еванђелска води нас блаженству, Божанским силама. Шта је молитва твоја и моја, шта? Она нас везује са Небом, са Богом, и с Неба Бог нам шаље Божанске силе Своје, испуњује њима и привлачи к Себи, привлачи к Небу. Шта је еванђелска милостиња, шта је еванђелски пост, шта је еванђелско смирење, шта је еванђелска кротост? Све је то врлина до врлине кроз које ми примамо Божанске силе, низводимо Божанске силе у своју душу. Господ је дао Себе, Господ је донео Себе, и донео Своје Божанске силе, и даје нам их кроз Свете Тајне и кроз свете врлине у Својој Светој Цркви, и наређује: «Будите савршени као што је Отац ваш Небески савршен»³⁷⁹. Нико од људи, браћо, тражио није то од човека, нико се није усудио да тражи то, јер нико није могао да узврати човеку. А Господ нам даје Своје Божанске силе, и тражи од нас да будемо савршени као што је Отац наш Небески савршен.

Света врлина која нас чини тако блискима Богу, која нас испуњује Богом, јесте милостиња, милосрђе. «Будите милостиви као што је Отац ваш Небески милостив»³⁸⁰. Ето врлине која те води у …³⁸¹ Божанско савршенство. Милостиња нека буде света еванђелска онда када …³⁸² Не реци: «Ја сам немоћан, ја то не могу постићи». Можеш гле, безброј је Светитеља, безброј правих хришћанина који су то постигли. Сви Светитељи уствари и постигли су то Божанско савршенство испуњујући Еванђеље Господа Христа, извршујући Његове свете заповести.

Шта је хришћанин? Хришћанин је онај који Христа носи у себи. Ко се може спасти? Спасава се онај који Спаситеља има у себи, Господа Христа. А све то ми видимо у безброј примера у личностима Светитеља Божјих, почевши од Светих Апостола, а пре њих од Светих Пророка и Патријарха, све до данашњега дана и од данашњега дана до Страшнога Суда. Сви хришћани имају један исти циљ, једну исту мету: спасење од греха, смрти и ђавола. – Помоћу чега? Помоћу Божанских сила којима се испуњујемо кроз Свете Тајне и свете врлине. Кроз Свету Тајну Крштења, кроз Свету Тајну Причешћа и кроз све свете врлине новозаветне.

Нека би, молитвама свих Светитеља, Господ и нама подарио веру еванђелску, љубав еванђелску, свету веру и свету љубав, и све остале свете врлине, да бисмо и ми, вршећи их у овоме свету, испуњавали себе Божанским силама, ослободили себе од греха, смрти и ђавола, и наследили Вечни Живот у ономе свету, почевши живети Вечним Животом још у овоме свету, благодарећи милости Господа Христа. Славећи Њега што је Себе довео на земљу да нас спасе, и да нам покаже пут савршенства, и да нам да сва средства за Божанско савршенство, Божанско усавршавање. Немојмо никада престати славити Њега у овоме Свету, еда бисмо се удостојили славити Га и у Небеском свету, у Царству Небеском. Зато нека Му је слава, хвала, и част, сада и увек и кроза све векове. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

Шта то удише човек у овоме свету? Смрт, горчину. Ради чега је човек у овоме свету? Ко се није загрцнуо од тога питања? Због чега сам ја у овоме свету? Ради чега си ти? Шта је то што ти називаш ом и умом? Знаш ли ко си? Ради чега си у овоме свету? Ако ниси на то питање одговорио, још ниси ни испилио се у човека. Још си подчовек. Још си нечовек. Али, ко ће ти одговорити на то питање?

Хајде, учини какву год хоћеш екскурзију од земље до небеса. Нико ти одговорити не може. Питај сунце, питај звезде, питај Херувиме и Серафиме. Све је муком замукло. Нико не зна ради чега си ти, човече, у овоме свету! А питаш људе, питаш мудраце, питаш философе, питаш научнике. Авај, мутавац до мутавца, глуваћ до глуваћа, слепац до слепца. Нико да одговори ни теби, ни мени: ради чега смо ти и ја у овоме свету! Питаш љубичицу, питаш славуја, питаш орла, питаш лава. Све је муком замукло. Човек у овоме свету у глувонемој завери. Нико! Све горчина, све сама смрт, све смрад и гној.

Док међу нас није сишао Он, док Бог није сишао у овај земаљски свет, ми нисмо знали ради чега смо у свету. Док Бог није постао човек, човек није знао ради чега је у овоме свету. И тек када се Он јавио, када се Он појавио, заиста – Блага Вест зарудила је у нашој мрклој ноћи. Сунце Правде, ето, обасјало је човека, људско биће од врха до дна; обасјало је људско биће од његовог истока до запада, и од севера до југа. И казао Господ Христос сву тајну, и теби и мени: ради чега си ти, ради чега сам ја у овоме свету? Ето, ту бескрајну, велику тајну, ту Благовест, ја бих рекао и Свеблаговест, Господ је кратко објавио кроз данашње Свето Еванђеље: «Будише савршени као што је Отац ваш Небески савршен»³⁸⁴.

Господе, то од нас тражиш, а ми, погледај, робље смрти, мливо смрти, а Ти кажеш да будемо савршени као што је Отац наш Небески савршен. Не тражиш ли ти нешто немогуће од нас? Ти си дошао међу нас да нам кажеш оно што ми не можемо учинити. Ето, Господе, овај свет објављује то што Ти желиш од нас, за далеки и неостварљиви идеал. Европа грца тражећи идеал човекова бића, али то што Ти објављујеш, а не! то се не може остварити у нашем земаљском свету. То су идеали неоствариви. Тако је Европа, кроз своју цивилизацију и културу, наметнула човеку као циљеве живота: и културу, и цивилизацију, и науку, и философију, и занатство, и уметност, и револуције, и преображаје. Шта све Европа није измислила да постави човеку као циљ живота, и да то наметне човеку! Лажна просвета, лажна уметност, фотографије, биоскопи, позоришта, где се само еротизам људски развија и повија у пелене људског, европског култивираног ума. И уметност ради уметности, порок ради порока, смрт ради смрти, ђаво ради ђавола! Ослепео је европски човек, ослепео и одбацио Христа. Одбацио је једини идеал човеков: «Будите савршени као што је Отац ваги Небески савршен».

Да, само је Господ Христос имао права да то тражи од тебе и од мене. Само Он, јер је Он, Бог, постао човек, да би ти, човек, постао Бог. Ето целог Његовог Еванђеља. Није то неки апстрактни Бог, неки наднебески Бог, који тражи од нас бедних људи на земљи савршенство божанско. Онда би били и ја и ти у праву да кажемо:» Не примам те! Никако не примам Бога који није сишао на овај земаљски свет, Бога који није патио са нама људима заједно, Бога који није прошао кроз нашу највећу муку, кроз смрт. Кроз смрт! Нећемо Бога који није победио смрт! Нећу Бога који мене човека није ослободио смрти! Такав Бог не треба нама». – Зато је човек инстинктивно одбацио све богове, све идоле, све лажне богове, све псеудобогове, које непрекидно људи измишљају. И опет се мисао људска свија око тајанственог Учитеља из Назарета, око Господа Христа.

Господе, каквим правом Ти тражиш од мене да ја, бедни човек, постанем савршен као Бог? Због чега? На основу тога што сам те створио по лику Божијем. Што си ти слика моја у овоме свету, а слика личи на лик. Шта је Бог? Бесмртно Савршенство. Сва савршенства у Њему. Ти си слика Божја, човече! И зато Господ и долази у овај свет, да оживи ту слику, да каже човеку: Гле, ти си створен да будеш слика Божија у овоме свету, икона Божја у овоме свету, жива икона Божја. Тело? Тело, то је само рам око твоје боголике душе. Ти, човече Богоношче, ти човече, слико Божија, и зато човече, човече од Божанске грађе, од грађе тајанственије него што су Херувими и Серафими, јер смо ми позвани да будемо савршенији од њих. Какав позив! Какав циљ! И каква страхота и за мене и за тебе!

Господ постао човек, како веле Свети Оци, да би човека учинио богом. Он је Једини Бог по природи, а нама даје благодат, даје Божанске силе да ми постанемо слични Њему, да постанемо богови по благодати, како уче Свети Оци, како учи Православна Црква, насупрот свима ђаволијама педагошким, философским и научним. То је еванђелска педагогика, еванђелска философија, еванђелска наука, права наука. Не умишљам ја, браћо, ништа, ја не говорим легенде овде, бајке, ни басне, него говорим о најпотреснијим догађају који се догодио у нашим земаљском свету. Ја говорим о томе како је Бог постао човек! То је најважнији догађај у свима световима, за људски ум, за људско биће, најважнији за мене и за тебе лично. Постао човек, а у Њему, у Њему Човеку, Исусу из Назарета, гле, заиста – сав Бог.

Када чудесни Павле, некадашњи гонитељ Христа, улази у тајну Богочовека Христа, Он са чуђењем и дивљењем стаје. «Гле, вели он, у Њему, у Христу, у телу Његовом је сва Пуноћа Божанства»³⁸⁵, пуноћа Божанства. Али, то није све. Није Он сву Пуноћу Божанства донео у овај земаљски свет, човечански свет, да то остане у Њему. Не, вели Свети Апостол, већ да бисмо се и ми испунили том пуноћом³⁸⁶. Чуј, човече. Бог ти је дао сву Пуноћу Божанства, поставши човек, да бисмо се сви испунили том Пуноћом Божанства. И ми то доживљујемо, вели Свети Апостол. Ми, ми смо тело Христово³⁸⁷. Христос постао тело, постао човек ради нас, ето Цркву основао која је Тело

Христово, и ми смо сутелесници Христови, сутелесници Његови. Он нам даје све што има. Он је зато постао Човек да теби и мени, брате и сестро, да све што као Бог има. То је дар који нико замислити није могао у роду људскоме.

И зато, Он се јавља као Пуноћа Божанства. Јавља се у овоме свету у исто време као пуноћа Вечне Истине, Божанске Истине, Вечне Правде, Вечне Љубави, Вечнога Живота. И када Он објављује: «Све што верује у мене има живот вечни», Он и даје Живот Вечни³⁸⁸. Како? Мени и теби? Да! Побеђује смрт Васкрсењем, осигурава Живот Вечни свакоме људскоме бићу. Ето радости! Ето сверадости за људско биће! Човече, ти си сада изнад смрти, изнад сваке смрти – кад је Господ посетио овај свет, постао човек, победио смрт и васкрсао из мртвих, да дарује теби и мени победу над смрћу. Да, од овог тренутка си човек, од победе Христове над смрћу. Од Васкрсења Христова човек је тек онда постао човек и осетио ко је, и осетио силу јачу од смрти, јачу од греха, јачу од ђавола, јачу од пакла, јачу од свега што није Бог.

Да, све би то била измишљотина, све би то била бајка да Господ није дао људима и средства да заиста испуне себе Божанским силама, да заиста и живе Божанским животом у овоме свету. Он је дао кроз Своју Свету Цркву, кроз Своје Свето Еванђеље. И како се то постиже? Новим животом. То нам је казало данашње Свето Еванђеље. Он је дошао у овај свет да промени све што је наше и да обнови све што је наше; да скине грех са свега онога што је људско; да муљ греха, катран греха, којим ја и ти премазујемо икону Божју стално у себи, да то скине, да обнови лик Божји у теби и мени; да заблиста Божија слика у теби и мени, да видимо ко смо, шта смо, куда идемо.

Гле, старо прође, све ново настаде³⁸⁹. У коме? У Господу Христу, вели Свети Апостол. Стари твој ум, брате, сав одрпан од грехова и страсти, сав изнурен, изнемогао, сав болестан, сав у ропцу смртном, гле, тај ум мора да се обнови, да постане нов ум. Да дођеш дотле да осетиш шта је и каква је сила Благовест Светог Апостола. Павле вели за хришћане: «Ми ум Христов имамо»³⁹⁰, ум Христов! Да. Ако желиш да будеш хришћанин, ти мораш променити ум, обновити га, избацити из њега све страсти, све што је нечисто, све нечисте помисли и живети умом чистим и светлим и светим. Онда почињеш да биваш хришћанин.

Чули сте данас у Светом Еванђељу како Спаситељ захтева од својих следбеника, од људи: да се ослободе свега незнабожачког што је у њима, свега незнабожачког, свега малобожачког, свега грешничког. «Ако љубите оне који вас само љубе, какву хвалу имате. И Грешници љубе оне који њих љубе»³⁹¹. А Христов човек и сам постао Христос показавши шта је прави човек. Вели: Не, ти мораш нешто више имати од тога. Љубави људске су обично грешне, огреховљене. Увек има понечег у њима страсног и сладострасног и самољубивог. А Господ тражи, шта? Тражи Свету Љубав, тражи Божанску Љубав. «И ако добро чиините само онима који добро вама чине, какву хвалу имате? Тако и грешници раде». А ти си хришћанин. Ти си позван да будеш бог по благодати. Шта ти треба да радиш? Какво добро да чиниш? Добро Божанско, Добро Вечно, твоје добро мора бити Божански Вечно, твоја љубав Божанска и Вечна. Зато «ви хришћани, вели Спаситељ, љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, молите се Богу за оне који вас Гоне, добро чините онима који вас мрзе, да бисте били синови свевишњега»³⁹². И завршава тај захтев Свој: «Будите савршени као што је Отац ваш Небески савршен».

Господе, а примери, а докази њихових речи. Ми смо људи навикли на падове, навикли на разговоре, навикли на доказе. Какве доказе ти дајеш за то?

Ево, браћо, данас Црква слави Светог славног и свехвалног Апостола Еванђелиста Јована Богослова, човека који је имао са Апостолом Павлом највећа и највиша откривења свих Божанских светова. Човека који је писао летопис пишући Еванђеље. Свети Матеј, Свети Марко, Свети Лука, дају летописе, а он – он даје Откривење ко је Христос? Каза нам тајну Христову. Свети Еванђелисти Матеј и Марко и Лука описују догађаје. Господ чини чудеса, они бележе, чуде се. Свет осећа да је то нешто ново. То је Блага Вест, али ето, све то у чудесима, у делима. Али, ко је то Христос? – Докле ћеш мучити душе наше? Реци нам ко си ти говорили су савременици Господу Христу, фарисеји, кажи нам ко си ти³⁹³. Ево, казао је Свети Јован Богослов: Бог Логос постаде човек, постаде тело³⁹⁴. Сва тајна Исусова. Он је објаснио Господа Христа: Бог постао човек. То је сво Еванђеље, Еванђеље Неба и Земље. То је једино Еванђеље за човека, сваког човека у свима световима. Другог Еванђеља нема, друге Благе Вести нема за човека. Све горчина до горчине, све ужас до ужаса, све страхота до страхоте. Без Господа Христа нема овај свет и овај човек ништа! Ето њега, Светог Јована Богослова.

Али, Свети Богослове, ради чега је Господ Логос, Бог Логос, Бог Мудрост, Бог Свемудрост, ушао у наше мало људско тело, у блато тела нашег, у крваву иловачу ушао? Ради чега? Да живимо Њиме – вели он. Он пише у својој Посланици, у своме Еванђељу: «Господ је постао човек да ми живимо кроза њ»³⁹⁵. Ето одговора. Није он донео неко немогуће Еванђеље, и не тражи од нас оно што је немогуће. Напротив, оно што нам Он даје то тражи од нас, само то што нам је Он дао. Дао нам је слику Божију.

Ето, човече, покажи у своме животу да си слика Божија. То ћеш показати ако одбациш грех који увек наружи слику Божију у теби, ако одбациш сваку страст, сваку прљаву мисао, свако прљаво осећање. Кад то одбациш од себе, ти скидаш катран са иконе Божје што је у теби, и она ће заблистати и блиста, вели Свети Јован Богослов. Каква красота, каква лепота! Вечна красота и вечна лепота! То је ученик кога Исус љубљаше вели Свето Еванђеље³⁹⁶. И он, он објављује тајну Спаситељеву, сву тајну. Он је дошао, Господ је дошао у наш свет да живимо кроз Њега. Да сваки који верује у Њега има Живот Вечни³⁹⁷. То је Спаситељ. толико пута објавио о себи: да је Он зато дошао у овај свет да свему што му је дато од Бога да Живот Вечни³⁹⁸. А где је тај Живот Вечни? У Њему самом, пише Свети Јован, да је Он, Син Божји, постао човек. Дао нам је разум да познамо Истинитога Бога. А ко је тај Свети Бог? Исус Христос – вели Свети Јован. Он је Истинити Бог, Он је и Живот Вечни, Он као Бог и даје Живот Вечни³⁹⁹.

Нека би Га сви ми, и сви људи славили, еда би узели учешће у вечној радости Царства Небеског. Амин.

1968. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Господ тражи, чули сте данас Свето Еванђеље, од нас који смо прашина, блато? «Будите милостиви као што је Отац ваш милостив»⁴⁰¹. А другом приликом Господ затражи од нас људи: «Будите савршени, као Отац ваш Небески»⁴⁰².

Господе, како? Од кога Ти то тражиш? Од нас! Ми смо блато, ми смо грех до греха, ми смо смрт до смрти, немоћ, слабост. Ето то је човек! Да ли је икада Господ тражио од нас што је немогуће? Нема ни једне речи у Светом Еванђељу које Господ тражи од нас што је немогуће учинити. Зашто, откуда то? Отуда што је Господ Христос Бог који је постао човек, и Творац човека. Он је створио човека. Он зна шта је дао човеку, и шта тражи од човека. И има право да тражи од њега. Зна све његове моћи и немоћи. Зашто је Господ тражио од њега човека такво савршенство? Зато што је Он створио човека по слици и прилици Божјој. То значи: дао му Божанску силу, душу му створио као икону Божију, као живу слику Божију. И то је најглавније у човеку: да по тој слици живи. Да свако добро које човек чини треба да личи на Бога, као што слика личи на оригинал. Свако наше добро треба да личи на Божанско добро. Љубав твоја и моја, треба да личи на Љубав Божију, ако је истинска љубав. Правда твоја и моја, треба да личи на Правду Божију. Истина твоја и моја, треба да личи на Истину Божију. И тако свако човечије добро, треба да личи на Божије Добро,

Чули смо данас Свето Еванђеље, ми који смо се одвојили на пакао, на пропаст, на проклество. Шта од нас и тек онда је право Добро. Без тога нема добра у овоме свету, правог истинског Добра.

Чули сте Спаситеља како говори људима присутним, и вели: «Ако љубите оне који вас љубе, какву хвалу имате? Не чине ли то и незнабошци?⁴⁰³ – то јест, људи који не познају Бога Истинитог. Који не познају Бога Који је дошао у телу. «Ако добро чините само онгша који вама чине добро, какву плату очекујете»?⁴⁰⁴ Вама се враћа што сте учинили. Али ви, вели Спаситељ: ви који сте моји ученици, ви који сте хришћани, љубите непријапсеље своје, благосиљајте оне који вас гоне, молите се Богу за оне који вам зло чине, и бићете синови Свевишњега»⁴⁰⁵. То јест синови достојни, синови небески, као Творац ваш. «Јер је Он благ и милостив према злима и добрима, и према праведним и неправедним. Будите милостиви као Отац ваш што је милостив»⁴⁰⁶. То Господ тражи од нас. Господ је дошао у свет и постао човек, живео у времену као ја и ти. Живео под истим сунцем, под истим небом међу људима, међу стоком, међу птицама, међу цвећем, ливадама. Исти свет у коме је Он живео, и ми живимо. И Он дошао у свет да покаже: како човек треба да живи у овоме свету. Човек који је слика Божија. Човек који је икона Божија.

Како треба човек да живи у овоме свету? Гле! Човек је више невидљиво него видљиво биће. Шта се од мене и од тебе види? Једно парче, једна врећа крваве иловаче. Тело моје и твоје, то ја видим од тебе, ти то видиш од мене; али оно што је бескрајно у теби и мени, то што ја не могу да схватим никад сам, то је душа. Гле, твоја и моја мисао за трен ока прелети све светове, за трен ока искрца се на сунце, искрца се на небо. Шта је то? Ко је то у теби и у мени? То је душа. Господ је дао човеку душу боголику. Она даје живот телу, она даје добра телу, она даје искру телу, она даје правду телу. Да! Господ је дошао у овај свет, да твоју и моју душу усаврши, да им да Божанске силе.

Ако је у питању љубав, да (то) буде Божанска Љубав. Ако је у питању добро, да (то) буде Божанско Добро. Ако је у питању истина, да (то) буде Божанска Истина. Не ситне истинице људске. Зашто је Он дошао у овај свет – и дао нам Себе? Кога? – Бога! Постао човек. А давши Себе нама људима, поставши човек, давши све Божанске Истине, све Божанске Правде, све Божанске Вечности, сав Божански Живот Вечни, постао је наш, постао људски, човечији, мој и твој. «Који верује у мене има живот вечни»⁴⁰⁷. Гле, ти си поверовао у Живот Вечни, ти ниси пролазно биће. ГосЛод је победио смрт, васкрсао из мртвих. Ради чега? Да покаже и мени и теби, да је наше тело такође створено за бесмртност и Живот Вечни, јер ће оно на дан Страшног суда васкрснути и сјединити са душом нашом. И отићи ће душа од тела у моменту смрти наше. Господ је дошао у свет, и донео је Еванђеље с неба нама људима на земљи. Јер смо ми небеска бића, по души смо небеска створења. И зато треба да испунимо Еванђеље Небеско, да будемо као Анђели небески ….

Зато Апостол Павле пише хришћанима, свима хришћанима, и нама данас, и онима јуче и онима сутра, пише да живимо свето. Како? Као што се пристоји Богу у телу. То јест, онако како је Господ Христос, живео на земљи, тако и ми да живимо⁴⁰⁸. Ето, то се од нас тражи. Ето због чега смо ми створени. Нисмо ми створени да будемо само марва, која ће бити за коритом на овој земаљској кугли и – проћи. И сићи у гроб да нас црви и змије поједу. То би било страшно! Да је Бог ради тога створио човека, Бог би био онда највећи тиранин. Али не! Господ је створио човека по слици и прилици Божијој⁴⁰⁹. Постао човек, да би нам дао све што може Бог дати људима: Небеско Царство, Вечни Живот, Вечну Истину, Вечну Правду. Зато је Господ дао Еванђеље.

Зато је Господ дошао у овај свет – да нам да силу Своју. Он је основао Цркву, да људи у њој живе Њиме⁴¹⁰, по Његовим законима, по Његовој сили Божанској. Гле, шта је Свето Крштење? Шта се збива са мном и тобом при Светом Крштењу? Апостол Павле је написао у Светом Еванђељу: «Који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте»⁴¹¹… Да Он буде теби све и свја, да живиш по Њему, да идеш по Њему, до оног тренутка, до оног савршенства, дужан си, то је твој циљ. Пише Свети Павле. Ја више не живим себи, у мени живи Христос»⁴¹². Свети Апостол Павле пише хришћанима и вели: «Ко је за вас Господ Христос?» Није Он за вас обичан човек, ни мудрац, ни филозоф. Не! Несравњено већи од тога. Јер никакав мудрац, никакав филозоф, никакав цар, никакав краљ, не може те ослободити од зла, од греха, од смрти и ђавола. Зато је Господ Христос Сам Бог.

И Он као Бог то чини, а сви други људи су робље и снопље смрти, греха и ђавола. Жетва ђавола – то је овај свет без Христа. Гле! Господ Христос је Вечна Божанска Правда, Вечна Божанска Истина. Христос је, вели Апостол Павле: Човек је. сам Бог, сва Пуноћа Божанства у теби⁴¹³. Ради чега? Да бисмо се и ми удостојили учешћа у том блаженству бића, у божанском лику, да бисмо се и ми испунили Њиме⁴¹⁴. То је, браћо моја, смисао нашег земаљског живота. Смисао сваког човека, на овој кугли Божијој што се земља зове. Зато је Црква дата: у њој су Свете Тајне и свете врлине, и помоћу њих ми непрекидно обогаћени, треба да обогаћујемо себе Божанским истинама. Шта је Свето Причешће? То је примање Господа Христа! Ти испуњујеш себе Њиме, да би живео Њиме, да би се коснуо вечности. «Онај који једе Моје тело и пије Моју крв, вели Спаситељ, ја ћу га васкрснути у последњи дан»⁴¹⁵.

Једна твоја зла мисао која сине у твој ум, одваја те од Бога. Грех одваја од Бога. Сваки грех велики и мали, и ако се не покајеш, одвојиће те од Бога, и овог и оног света. Покајање може победити сваког непријатеља, сваки грех, сваког ђавола. Сетите се разбојника на крсту. У једном тренутку задобио је Царство Небеско⁴¹⁶, у тренутку покајања, смртног покајања, бесмртног покајања. Тако и ти, ако имаш грех исповеди га пред Богом, покај се, и задобићеш Царство Небеско.

Пре десет година, умре мој школски друг, учитељ, школски надзорник. а безбожник… Сахранили смо га. Ја сам учествовао на погребу. Није славио ни он, ни његова жена, ни његова деца. Кроз месец дана, сања га његова жена да седи у неким колима и јури; она га заустави и упита шта ради? – Лутам, рече он. Како? Лутам. – Зашто? – Зато што нисам веровао у Бога? Лута поко зна каквим небеским провалијама и гудурама. Они су имали ћеркицу, која је умрла у дванаестој години. Звала се Верица. Обожавали су је и он и мајка. И његова супруга, односно мајкате Верице, пита га: Јеси ли видео Верицу нашу? – Не, вели он, није ми дато, зато што нисам веровао у Бога.

Ето шта значи та одвојеност од Бога, та смрт без Бога, тај грешни живот безбожника. То је највећи грех! То неверовање у Бога, одвојеност душе од Бога целога живота. И кад душа изађе из тела, куда иде? У ад, у пакао. Јер, сама је то хтела за живота на земљи. Није хтела Бога, значи: хоће грех, а кроз грех хоће ђавола.

Тако, браћо моја, живот наш на земљи није шала, живот наш на земљи је највећа збиља која може бити. Ми, ми смо анђелска бића. Зато је и Бог постао човек. Значи, Бог се спустио у наш земаљски свет да нам отвори очи, да нам каже: Пробудите се! Људи, ради чега сте створени? Знајте, ради Вечнога Живота и Царства Небескога. Немојте рећи: немогуће је постићи то. Погледајте Свете, а највише Пресвету Богомајку: Чудесну и дивну Царицу неба и земље, која испуњује Свето Еванђеље Христово: И сваки Светитељ испуњује Еванђеље Христово, и сваки добар хришћанин непрекидно испуњује Еванђеље Христово. Није немогуће, само треба имати добру вољу и веру.

Питали су Светог Серафима Саровског, Светитеља Божјег, који је умро пре 130 година и преселио се из овог света у онај: Зашто данас нема онако великих подвижника, људи силне и јаке вере и светога живота, као што је некад било? Он је рекао: «Због наше мале вере и због наше неодлучности». Слаби смо вољом, а када живимо са вером у Бога, са надом у Њега, онда и ми можемо испуњавати сваку заповест Господа нашег.

Благи Господ, преко Пресвете Богомајке и Светитеља, даровао је свакоме од нас могућност да се духовно разбуди, разбуди и пробуди, да сагледа и види ради чега је у овоме свету, зашто га је Бог створио? И да свим бићем ради на томе да душу припреми за небески свет, да је украси светим врлинама: вером, љубављу, надом, милостивошћу и другим светим врлинама јеванђелским, И осигура себи, вођен Светитељима Божјим, Царство Небеско. Да тамо славимо Једино Биће достојно хвале у свим људским световима: Бога који је постао Човек, из велике самилости према човеку, Господа Христа. Њему слава сада и увек и кроза све векове. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

Да Господ Христос није донео лек за смрт, не би нам био потребан. Шта ће овоме роду људском, шта ће човеку Бог који не може да нас спасе од смрти? Не требају нам такви богови! И заиста, да Господа Христа није у овоме свету, овај свет би био једна непрекидна пратња, пратња, а у сандуцима мртвачким: ја , ти, сваки човек, свако људско биће. Смрт, гној, змијарник… Ето судбине људи без Христа на овој планети! Шта, зар би човек могао без самоубиства завршити живот на овоме свету? Ако је смрт последња реч коју Бог даје човеку, не треба такав Бог у овоме свету. Не треба ни живот нама! Шта ће нам живот! Живот је подсмех и мучилиште.

Да, такви су сви богови, осим Господа Христа. Сви лажни богови који су били пре Њега, а ево и данас их има после Њега, и биће их до Страшнога Суда. Све су то лажни богови, они богови који не могу човека да спасу од смрти⁴¹⁸. Само је Истинити Бог онај који може да победи смрт, који теби и мени осигурава бесмртни Живот Вечни. Све је друго лаж: лажа и паралажа. Погледајте, какви се све спаситељи овом свету нуде и јављају. А све робље смрти, а све гњиде смрти, стенице смрти. И они обећавају слободу, а сами су робови смрти. Они обећавају и прокламују истину, а сами су робови лажи. Има ли веће лажи за човека него служити лажним боговима у овоме свету, служити лажној науци европској, служити лажној философији, лажној техници, лажним фабрикама, лажној цивилизацији, лажној култури? Шта је то? Шта нам ви нудите место Христа? Смрт, покољ, лаж, распећа, земљотресе! То нудите ви, лажни богови, који хоћете трулеж и гној, да замените Господа Христа у овоме свету.

А гле, само Он васкрсао и|з мртвих, само Он победио смрт. Не само то, него као Истинити Бог, Истинити Човек, осигурао Вечни Живот свакоме човеку: и мени, и теби, и сваком људском бићу. И све те силе, васкрсне силе које човека препорађају и рађају, које га васкрсавају из мртвих, васкрсавају из свих мртвих, све је то Господ Благи оставио у Цркви Својој да нас васкрсава из наших смрти, да нам осигурава Живот Вечни, да нас кроз капију смрти одводе у Царство Небеско. «Ко једе тело моје и пије крв моју има живот вечни и ја ћу га васкрснути у последњи дан», објављује Благи Спаситељ⁴¹⁹.

Гле, данашња Света Недеља и њено Свето Еванђеље, ето, казује нам ту једину потребну истину за човека и род људски у овоме свету. Казује нам то што је једино потребно човеку. Чули сте Свето Еванђеље – прича наша земаљска, прича свакодневна. Пратња, у сандуку јединац син, мајка удовица. Има ли ишта страшније за призор, за ум твој и мој, за очи моје и твоје? Јединац син, смрт га узела, мајка удовица, сама под страшним мрачним небом. Цео овај свет гробница, цео овај свет мртвачки сандук за једну мајку…⁴²⁰ Али шта је то, шта се то дешава код улаза, код капије градске? Пратња, жалост, смрт, а за Исусом маса народа, безброј људи. Благи Господ угледа пратњу, приђе и ојађеној мајци рече: «Не плачи»⁴²¹. Сажали му се: Шта је ово, ја сам човека створио за бесмртност, као да вели Господ Благи. Ја сам створио човека за Живот Вечни, а гле, како смрт краде јединца мајци удовици. Сажали му се. Његова Божанска уста изрекоше утеху: «Не плачи». Приђе ковчегу, дохвати га се и рече младићу: «Теби говорим, момче, устај!»⁴²². И устаде младић. И даде га матери својој.

Шта је то? Ко се то јавио на овој несрећној земљи? Ко се јавио у нашој великој и огромној гробници земаљској? Земља, цела земља је једна огромна гробница у којој труле наши преци, у којој ћемо иструлити и ја и ти, и сви ми, да није Њега, Чудесног Господа Исуса, да нам осигура бесмртан Живот Вечни, да осигура и телу нашем васкрсење из мртвих. Читамо сваки дан «Вјерују»« Чекам васкрсење мртвих! Да, и у гробу тело моје чека васкрсење мртвих; и ја, и ти, тиме живимо у овоме свету, да чекамо васкрсење мртвих. То је радост, једина радост у овоме свету.

То је радост за мајку удовицу, којој Господ васкрсава сина, да покаже да је Он зато дошао у овај свет да победи онога кога нико победити не може – смрт! И да да лек од оне бољке од које нико не може дати лек: лек од смрти! Да, то само Он даје. И кад је васкрсао из мртвих, Он је најзад породио све Своје ученике. Сетите се, то су били прости сељаци, плашљивци, бежали од слушкиња, одрицали се Господа Христа на Велики Четвртак, бежали од Крста Његовог на Велики Петак. Крили се од страха јеврејскога. И гле, када је Господ васкрсао, одједанпут, све је то оживело, све је то кренуло. Куда? У Живот Вечни! Побеђена је смрт, шта ће нам учинити људи? Шта ђаволи? Ко је јачи од Господа Христа кад је Он јачи од смрти?! Онда, заиста само је Он Истинити Бог, и само је Он Једини Истинити Човекољубац, кад је дао роду људскоме победу над смрћу и осигурао Живот Вечни човеку.

Да, и прости и плашљиви рибари Јудејци кренули су кроз цео свет и сами васкрсавајући мртве, сами исцељујући од свих болести, и сами објављујући чудесно Еванђеље Господа Христа. Нову вест, Благу вест:Човек је рођен и створен за бесмртни Живот Вечни. Човек је јачи од смрти само са Христом и само у Њему и Њиме. Човек, човек је створен за Живот Вечни. Брате и сестро, то је Еванђеље Христово, и ништа друго. И ја и ти, и свако људско биће, створени смо за Живот Вечни. Пазимо како живимо! Шта је овај свет? Гробница без Христа.

Он је све те Божанске животворне силе оставио у Цркви Својој. Све нам је дао што нам је потребно за Живот Вечни и за спасење. Пише у Светом Еванђељу Његовоме, да нам је Он даровао све Божанске силе које су потребне нама за Живот Вечни⁴²³. Живот Вечни, који почиње у овоме свету и продужују се бесконачно у ономе свету. Све Божанске силе, шта је то? Свете Тајне и свете врлине, Свето Крштење, Свето Причешће, Свето Покајање. Шта се збива онда са тобом и са мном? Свето Крштење. Ми се по Светом Еванђељу облачимо у Господа Христа, крстећи се у Њега⁴²⁴, Победитеља смрти, у Вечног и Истинитог Бога. Шта ће нам учинити смрт? Све што је смртно бежи од нас. Сваки ђаво бежи далеко од крштеног човека. То је Свето Крштење. Каква сила, дарована само Васкрслим Господом Христом!

А Свето Причешће? У Светом Причешћу сам Господ Христос, Истинити Бог даје Себе теби. Теби! Бог улази у тебе, све што је греховно, све што је ђавоље мора бежати из тебе, све што је смртно мора бежати из тебе. Само је грех та сила која човека претвара у мртво биће. Само је грех страшна сила која умртвљује човека. Господ васкрсао сина неке непознате Наинске удовице⁴²⁵, да покаже да Он влада животом и смрћу, да покаже откуда смрт у овоме свету и откуда живот у овоме свету. Живот од Бога, дат људскоме бићу, а смрт од ђавола, смрт од греха. Ђаво помоћу греха, ето, убризгава серум смрти у тебе и у мене. Он непоменик, отров смрти, свеопште смрти и смртности, живи кроз грех. И када је наш прародитељ и наша прамајка, Адам и Ева, учинила грех у Рају, Рај се претворио у пакао, живот се претворио у смрт. Све што је племенито, Божанско, препало се и уплашило од греха. Какав је то незнанац, какво је то страшило, што је ушло у људски свет, што је ушло у људски Рај? Грех = чудовиште! Грех – страхота! Доказ смрт. Одмах је за грехом ушла смрт у овај свет. Одмах су људи постали смртни.

Тако је, брате и сестро, и са мном и с тобом. Чим грех уђе у моју душу, зацари се у њој, бежи из ње све што је бесмртно и вечно. Грех – ђавоља сила, грех смрди, грех разара, грех усмрћује. Ја сав мртав, ако останем у греху. Али Благи Господ је дао лек за сваки грех. Покајање – ето лека од свакога греха, ето лека од сваке смрти. А грех, сваки грех је једна кобна смрт! Кобна смрт. Јер смрт је прво смрт душе, па онда тела. Адам и Ева сагрешили су душом прво, душом се одвојили од Бога, и тада је улетела смрт у тело њихово. Улетела кроз већ умртвљену душу. Сваки грех ствара прво духовну смрт, па онда телесну. И зато је Господ Исус дошао у овај свет да спасе род људски од греха, од тог главног творца смрти у овоме свету, од тог главног непријатеља нашег. Велики и чудесни Светитељ Божји Свети Јован Златоуст, чије свете мошти имамо, писао је једном свом ученику, једној својој ученици, Светој Олимпијади: «Олимпијада, ништа није страшно у овоме свету, осим греха»⁴²⁶. Грех јесте највећа страхота за тебе и за мене, човече. Јер њиме, само њиме ја и ти убијамо себе. Њиме ми постајемо самоубице. Када си човек под грехом, не кајеш се, знај, тај твој грех убија тебе! Душа ти пуна, рецимо, мржње према некоме и некима, и ти се не бориш против мржње, ти се не трудиш да по Еванђељу Христовом ишчупаш и избациш из себе тог убицу, ту смрт, него остављаш мржњу у својој души, гле, ти си већ самоубица! Ти си већ осуђен од себе, авај, на вечне муке! Нема пролазне муке. Грех, вечна ђавоља сила, а иза њега вечне муке. Јер грех, шта ради с тобом и са мном? Одваја те од Бога који је и живот, и радост, и блаженство, и уваљује те у смрт, у муку вечну, у пакао. Ми заваравамо себе када сматрамо: Па грех мој није тако велики: крађа – па то није тако страшно; па завист и то није тако страшно; па гњев – и то није тако страшно; па оговарање – и то није тако страшно. А то ђаво нашаптава и теби и мени. И најмањи грех је страшан, и најмањи грех је убица, и најмањи грех има толико силе да тебе одвоји од Бога.

Пази, брате, ушао грех у тебе, спасавај се од њега! Не спасавајући се, ти трпиш убицу у својој души који ће учинити да, кадтад, одбегнеш од Бога потпуно. Украсти душу потпуно од Бога и ринути у царство зла и смрти – то је мисија греха. Зато, ми хришћани знамо шта је грех, каква је страхота грех. Он је родитељ смрти. Зато је он и најстрашније биће у овоме свету. Да, грех је као биће. Хришћанин се никад неће помирити са њим, никад помирити са грехом, никада рећи: Па ето, ја сам немоћан и слаб па не могу да се ослободим. Не, лаж је. Нема греха у човеку и у свету од кога Господ Христос није јачи. Само ти призови Господа Христа, завапи као Петар: «Помагај, Господе, тонем!⁴²⁷ Тонем! Тонем у мору мојих грехова!» И Благи Господ који се непозван сажалио на Наинску удовицу, рећи ће и теби, рећи ће души твојој: «Теби Говорим, устани»⁴²⁸, и устаће душа твоја из својих грехова, устаће из свих смрти пред Вечним Господом Христом. Њиме, једино Њиме, само ти не малаксавај, не очајавај, никада не дај места очајању. Ђаво хоће да ти кажеш себи: Ех, пропао сам. Свршено је. Греси су моји јачи од мене. Не, никада греси не могу бити јачи од тебе.

Док је Господа Христа, Истинитог Бога, у Цркви Његовој, над нама и око нас нема греха који је јачи од Њега, нема смрти која је јача од Њега, нема ђавола који је јачи од Њега, нема пакла који је јачи од Њега. Само имајмо веру Божју, како вели сам Спаситељ: «Имајте веру Божју», и додаје ове чудесне речи: «Заиста вам кажем, све што у својој молитви иштете, верујте да ћете примити, и биће вам»⁴²⁹. Ето, браћо, лека, ето скраћеног Еванђеља. Запамтите Његове речи. Оне су у Светом Еванђељу по Марку, глава једанаеста, стих двадесет трећи и двадесет четврти: «Имајте веру у Бога. Све што у својој молитви заштите, верујте да ћете примити, и биће вам».

Тако и ти. Сковитлају те греси, салетеле те са многих страна страсти, јуришају на твоју душу ђаволи кроз безбројна искушења, а ти осећаш малаксава у теби твоје срце, твоја душа, твоје моћи, тонеш. Прени се! Тргни се! Устани ти који спаваш⁴³⁰ од грехова – вели Апостол Павле. Устани ти који спаваш у зависти, у мржњи, у пакости, у злоби, у среброљубљу. Устани! Васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос!⁴³¹ Васкрсни из мртвих, сам Себе васкрсни. Господ ти је дао силе. Гле, ти патиш од гнева. А ко не пати од гнева? А Господ дао лек против гнева. То је, шта? Кротост, благост. Приморај себе на благост и на кротост.

Ти из неких разлога, погордио си се. Сматраш, е ја сам то, овај није то. Постао си охол и горд. То је ужасан грех. То је страшан убица. А Господ дао и за њега лек. Шта је то? Смирење, смиреност. Смири се, погледај на себе, погледај на своје грехе, уплаши се од граха и реци себи: Пази, овај мој грех, који је у мени неисповеђен, непокајан – па то је мрак, то је пакао, то је смрт моја, то је убица мој! Против њега се треба борити, не против ближњега. На грех свој треба се гњевити, не на ближњег свог. Чим се на неког гњевиш, сети се да прво треба да се гњевиш на своје грехе. А гле, који је то твој дан и мој, и да прође без греха? Који је то твој дан и мој, а да кроз њега не прошетају кроз душу безброј грехова, макар у мислима, макар у осећањима? Смеш ли ти рећи Господу Христу: Ево ме, ја сам чист пред Тобом. Најгоре је то, брате и сестро, када се узгордиш, када помислиш у себи: па ето, ја сам то, ја сам ово. Сети се, приђи Господу Христу и кад Он погледа у тебе, ти ћеш онда видети и сагледати како си бедан и ништаван пред Њим. Како требао да постанеш и порастеш духовни џин, а ти си још кепец пред Њим. Сав пливаш у гресима.

Када сунце обасја ваздух ми видимо најмању прашину, прашиницу у ваздуху. Тако и када Господ Христос баци светлост у твоју душу, ти ћеш онда угледати какве све грехе имаш и колико си грешан. И завапићеш као покајани цариник: «Боже, милостив буди мени грешном»⁴³². И ништа друго нећеш осећати у себи осим тог вапаја. Јер пред тобом је Господ Христос, зар се ти можеш ичим похвалити пред Њим? О, брате и сестро, једино што ми можемо да говоримо тада, сав речник наш је само неколико речи: «Боже, милостив буди мени грешном».

Да, Црква Христова у овоме свету јесте небеска апотека, небеска апотека препуна свих лекова за све грехе, лекова за све смрти, лекова за сва зла. Чудесни и дивни Светитељ Божји, Свети Игњатије Богоносац, кога су незнабошци бацили лавовима и они га растргли и тако пострадао, пише хришћанима за Свету Евхаристију, Свето Причешће, и вели: «Свето Причешће је лек бесмртности», лек бесмртности⁴³³. Причешћујући се гле, ти си узео лек за бесмртност, јер тај лек уништава сваку смрт, уништава у теби сваки грех. Тако је браћо свака Света Тајна Христова, свака Света Тајна Цркве. Ето, Свето Причешће је лек бесмртности, и Свето Крштење лек од сваке смрти, и Покајање лек од сваког греха, јачи од сваке смрти, од сваког ђавола.

Вера, ето, све је то врлина, лек од свих лажних богова. Поверовао си у Истинитог Господа Христа – беже од тебе сви лажни богови. Какав диван лек! А љубав еванђелска? О, чудесан лек против твога мрачнога бића, мржње: «Који мрзи брата свога у смрти је»⁴³⁴ пише у Светом Еванђељу. У смрти је. А ето, љубав еванђелска даје ти се као лек, да се излечиш од те страшне смрти што се зове мржња. Напрасит си, пргав си, гневљив си? О, заиста страшна болест! Лек: еванђелска кротост, еванђелска смиреност, еванђелска благост. Среброљубив си, душа ти нагиње ка непрекидном стицању имања, и сва заронила у то да ретко кад и додирне небо, ретко осети Бога. Тргни се , брате! То се отров смрти уселио у твоју душу. Та силна бољка, силно запаљење које је захватило твоју душу. Лечи се! Лечи се ванљудским леком! О, сети се благости и кротости Господње: када су Га пљували, Он Цар Неба, Истинити Бог и Господ, трпео је и трпећи победио. Јер подневши Крст за нас, и смрт, Он нас је спасао од смрти. Тако и ми треба да бежимо од сваког греха као од страшног запалења. Чим неко од нас добије запалење плућа ми трчимо по лекара, тражимо инекције. А кад душа добије запалење од гњева, од гордости, од среброљубља, од мржње, ретко се ми сећамо да треба души дати лека. А у апотеци Небеској, у Цркви Христовој, у изобиљу лекова за све болести душе људске и бића људског.

Каква је чудесна Благовест Господа Исуса Христа, Јединог Истинитог и незаменљивог Бога свих светова за нас људе? Каква Благовест кроз данашње Свето Еванђеље о Наинској удовици и њеном васкрслом сину. Ми хришћани треба да васкрсавамо себе из сваке смрти, свесни, увек свесни да је Господ Христос дао све силе нама у Цркви Својој, да васкрсавамо себе из свих грехова и свих смрти, да победимо сваки грех и сваку смрт. Зато: «Устани ти који спаваш, и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос». Њему, Чудесном Господу, Једином Истинитом Господу у свима световима, част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

1964. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Кратко Еванђеље, кратка прича Спаситељева, а сав свет у њој, сав рад људски у њој, сва судбина света у њој. У данашњем Светом Еванђељу садржи се сва историја Хришћанства и сва историја свакога хришћанина посебно. Овај свет – њива је Божија за небеско семе; главни сејач – Богочовек Господ Христос, сеје небеске божанске истине. Три четвртине семена пропадају, само једна успева. Због чега? Због тла, због земљишта, због тога што једно семе пада на камен, једно на трње, једно крај пута, а једно на добру земљу⁴³⁶. Еванђеље твоје, Еванђеље моје, несумњиво Еванђеље сваког. Шта је са семеном? Пази, човек си, то значи: земаљска њива за небеско семе. На шта је пало? Да ли на трње, да ли на камен, да ли крај пута твоје душе, или је пало на добру земљу? Крај пута душе човекове пада ако човек прими Христово учење, слуша га па не хаје за њега, не мари, оставља га тамо на крају своје душе где је тркалиште разних искушења, где је тркалиште грехова и овога света и Сатане овога света. Шта бива онда? Спаситељ нам објашњава, казује тужну историју тог семена: То су они људи, вели Он, који слушају реч Божју, а потом долази ђаво, и узима из срца реч да не верују и да се не спасу⁴³⁷. Правда, истина …⁴³⁸? Значи он је ту у свету око нас, он се шуња око нас, не, он проходи земљу и обилази, као што то изјављује …⁴³⁹ када пита праведника његовог Јова: «Проходих земљу и обилазих»⁴⁴⁰.

Гле, он долази до тебе, твоје душе, гледа шта ти радиш са истином Христовом која је у твојој души, шта ти радиш са Његовим учењем, читаш ли Еванђеље, слушаш ли Еванђеље, проповедаш ли Еванђеље по Црквама Христовим у овоме свету? Шта чиниш са тим, шта радиш са тим семеном, са тим истинама Христовим? Гле, ђаво сад обилази тебе и твоју душу да украде, да украде Христово семе што је у теби. Читаш Еванђеље, чујеш како Спаситељ наређује да се треба непрестано молити⁴⁴¹. …⁴⁴² Шта ћеш радити са њом? Да је ђаво није украо, да није дошао и узео из ума твог то учење и ти, ти се и не сећаш молитве, или ако се сетиш, ти је отаљаш онако по навици, не уносећи себе, срце своје, душу своју. Шта је са том истином Христовом у твојој души? Шта је са тим семеном? Шта ћеш радити са њим? Да ђаво то није украо, није однео из тебе? Тешко теби! Те велике и свете истине Христове држиш крај пута своје душе, а не уносиш у своју душу; не копаш, не ријеш, не тражиш из дубине своје душе да тамо никне семе Христове истине, да тамо проклија, да тамо никне и изникне и развије се и донесе велики род. Нема краја твоје душе у коју не завири, коју не пустоши ђаво са својим демонима, и краде све што је с неба посејано у твојој души.

Пази човече, пази! – одговараћеш кадтад. Душа твоја њива Божја, у њој није нико други до Бог. Пази да ђаво не овлада твојом душом. Све што је Христово, сва блага небеска која ти Он даје и пружа, унеси у најсветије одаје своје душе, у последње дубине своје душе, тамо (унеси) Христа усред своје душе, где никада ђаво не продире и онда …⁴⁴³ то да ђаво узима из твога срца реч Божју. Срце твоје нема врата, зар срце твоје није затворено, већ отворено за ђавола, за …⁴⁴⁴ за грехе, за сва зла његова. Тешко теби, брате и сестро! Затвори капију срца свога пред њим, мрачним и црним богоборцем, пред тим страшним лоповом и лупежом, који краде све што је Христово из човекова срца, ако човек не бди, не моли се, не стражи над својом душом.

Знате ли шта је са семеном на камену? То су они људи који с радошћу приме реч Божју, али немају корена; за време и привремено верују, па кад дођу невоље, кад дођу искушења они отпадну, отпадну⁴⁴⁵. Душа која себе плугом покајања не пооре и не преоре, која ледину своје душе не изоре и не прекопа и прокопа, семе божанске истине које Господ сеје по тој души, сеје кроз Своје Апостоле, сеје кроз Своје Светитеље, сеје кроз Своје Еванђеље, то семе падне на камен, на површину, не може да пусти жиле своје, пробије камен у неосетљивости, камен окамењеног зла, камење којим се окамењује из навика, рђавих навика. И ти с радошћу примаш учење Христово, али само привремено. А кад дође искушење, кад дође саблазан, све то нестане из твоје душе, све то погине. Ти си живео као хришћанин, али душу своју треба прво да припремиш за то небеско семе. Како, питаћеш ти? Па ето, светим еванђелским врлинама, извршуј их, живи по њима.

Заповест о посту знаш. То је небеско учење, небеско семе, божанско семе Христовог Еванђеља, кад ти постиш еванђелски. Пост уврежује се у твоју душу, пост укорењује веру дубоко по свима бедемима душе. Пост сваку врлину пронесе кроз цело тело и кроз целу душу. Тада камење твоје душе распада се, ситни се, дроби се, претвара се у дробну земљу, семе небеске истине клија и расте у теби. Али, ако ти оставиш да душа твоја буде и даље камен за Христову истину, тешко теби! Душа твоја отпада од Господа и – куда пада? У наручје ђавола. А он, куда односи наше душе, куда? У црни и проклети пакао!

Када падне у трње, трње наших рђавих навика, у трње наших страсти и зала …⁴⁴⁶ Трње – то су они у које падне семе небеских истина, падне, они слушају реч Божју, али због бриге богатства и сласти овога света у којима проводе живот, ако трње бујно узраста и задави семе небеско у твојој души, задави тебе целог⁴⁴⁷.

Не, вера је као зрно горушично – вели Спаситељ. И љубав је еванђелска као зрно горушично, и пост је еванђелски као зрно горушично, и молитва је еванђелска као зрно горушично, и кротост еванђелска, и смиреност еванђелска, и трпљење еванђелско, и све врлине еванђелске, све су то врлине као зрна горушична. Све је то ситно и мало, све се то сеје по твојој души – пази шта радиш са тим светим семењем. Свака нечиста мисао која се јави у твојој души, тргни је …⁴⁴⁸ небеско семе. Сваки грех у коме живиш, ако га не исповедиш, ако не избациш из себе, претвара се у трњак. Свака страст која те руши, свака сласт коЈа те носи, свака сласт овога света која пустоши твоју душу гле трњак, трњак, трњак да …⁴⁴⁹ семе Христових еванђелских врлина. Шта је са тим дивним љиљаном који је у твојој души? А гле, мржња се увукла у твоју душу, мржња која …⁴⁵⁰ учини, а ти се не бориш против ње. Чини се као неки трњак, као неки коров, и полако и постепено потискује из твоје душе семење Христове, Божанске, Небеске љубави. А трње мржње нараста и пораста страшно, јер се ти не бориш против њега и нестане Божанског семења љубави Христове …⁴⁵¹ Да разбијеш то мало зрнце молитвености и молитве и допушташ да те лењост захвати за време молитве или налазиш пуно изговора: Па хајде, молићу се касније, молићу се вечерас, молићу се сутра; избегаваш и одлажеш молитву, а зрно горушичне вере …⁴⁵² чекајући, шта? Твоје срце, твоју ревност, твој полет да себе приведеш молитви и да горушично зрно молитве у души твојој насадиш, да га заливаш сузама твојим, да га загреваш топлином и ревношћу својом. Трње, трње навика и набуја и подави све што је Христово у твојој души. Да, најстрашнији непријатељи човеку у овоме свету и души човековој јесу зла целога света, зла целога света. Пример нам је: земаљске сласти које као трње гуше све што је Божанско у нама, и ништа Божанско не сазри. Пропадне све, а са тим пропада душа наша. Тако је тужна историја три четвртине семена Божанских истина.

А семе које падне на добру земљу, шта бива с њим? Казује нам Спаситељ: – То су они, вели Спаситељ, који примају реч Божју, и држе је у добром и чистом срцу, и доносе род у трпљењу. Ето врлина: доброта, чистота срца и трпљење – то је земљиште на коме успева небеско семе Христове науке. Душа чиста и добра, вели Спаситељ, доноси род по сто пута, или шездесет пута, или тридесет пута. Та је истина да у њима, у нашем животу, у нашој души, у овоме свету …⁴⁵³ свакога од нас овом чудесном истином Христовом.

Проверимо себе. Провери имаш ли добро срце: када греси често посете срце твоје, да ли се у њему развија реч Божја, да ли у њему расте и развија се истина Божја, да ли добро Божје, које је у истинама Божјим, шири се по твоме срцу, освоји га, овлада њиме – онда ти имаш добро срце. Али, ако ти не браниш своје срце, ако су врата срца твога отворена, и у њега улазе и излазе разна искушења, разни греси, а ти их трпиш и не бориш се са њима, срце твоје постепено губи Божанско добро што је у њему и оно се испуњује злом овога света, злом свакога греха, а иза сваког греха стоји ђаво. Срце које је очувао добрим, треба да буде расадник добра Христовог. Пази, стражи над срцем својим, не пуштај га у грех! Али, по заблуди нашој грех је у нама, потрудимо се да га што пре избацимо из себе, из свога срца. Како? Покајањем, исповешћу. Не пуштај грех у себе. Пази! Највећи непријатељ твога живота, пушташ непријатеља твоје душе, пушташ непријатеља твоје вечности! Устај на њега, бори се са њим, не дај се, јер грех никуда не води до у вечно царство мрака и зла. Провери да ли си чиста срца.

Свети Оци одговарају и веле: «Чисто срце има онај који извршује све еванђелске врлине, који живе по заповестима Спаситељевим». То је плод вршења заповести Спаситељевих. Први плод то је вера наша; вера – Божанска сила која чисти срце од обмане, од царства служења лажним боговима. Вера чисти твоје срце од сваке нечистоте. Света еванђелска љубав чисти твоје срце од сваке прљавштине, од сваке нечистоте. Мржња, шта је мржња? Гној, нечистота, смрад. Јер, који мрзи брата свога остаје у смрти⁴⁵⁴, а шта је смрт него смрад? Тако и онај који мрзи брата свог.

Ето, браћо, све истине о нама да верујемо у себе. Погледајмо шта смо урадили са семеном Христове науке у нашим душама. Потрудимо се да све то напредује у нашем чистом срцу у великом трпљењу. Свака врлина тражи велико трпљење, и вера и молитва и нада и пост. Ништа без трпљења не бива…⁴⁵⁵

1965. године у манастиру Ћелије

Данас смо добили свевидеће око: и ја и ти, и сви ми. Свевидеће око… И сагледали смо и сазнали велику тајну. Постоје само три света: Земља, рај и пакао. Земља између раја и пакла, а са ње воде само два пута: један у рај, а други у пакао. То је истина које показује данашње Свето Еванђеље. Сам Господ Христос отворио је Своја Небеска уста, Бог проговорио и отворио све светове, дигао завесу са свих светова, и тајна Божија стоји пред нама откривена: Земља, рај и пакао. Земља насељује и рај и пакао. У томе је страхота земље, браћо. Зато је страшно живети на земљи, јер земља снабдева~рај, авај, и пакао. Ми људи на овој земљи живимо као на неком расаднику, бесмртном расаднику. Он производи бесмртна бића, човека, људе.

И данас, Благи Господ казује нам тајну човековог бића. Човек – бесмртно је његово добро и његово зло. Знај, брате и сестро: свако твоје добро и свако твоје зло бесмртно је. Јер твоје добро води у рај, твоје зло у пакао. Данас нам је кроз Свето Откровење данашњег Светог Еванђеља казана и тајна нашег земаљског живота. Почиње наш живот на земљи, да се вечито продужи у ономе свету, вечито: било у рају, било у паклу. Човече! Увек си бесмртан, увек си вечан, никад ниси смртан – не варај себе! И када тело заспи сном смрти – душа је вечно будна.

Чули сте из данашњег Еванђеља како се богаташ, лакомислени богаташ, одједанпут обрео у паклу на ономе свету⁴⁵⁷. Умро, вели Спаситељ, и закопаше Га, закопаше тело његово. А гле, у ономе свету у страшним мукама он седи у паклу, за вечну смрт дао душу своју. А тамо далеко, далеко изнад њега угледа светог и праведног Аврама, и у наручју његовом Лазара – гнојавог Лазара који је лежао некада пред вратима његовим. А гле сад! Лазар у блеску Небеског Царства. Шта је то? Шта се то збило са богаташем?! Спаситељ кроз то вели: На земљи он је живео господски. Одеваше се у скерлет и свилу, и живљаше Господски, и весељаше се⁴⁵⁸. И кад изађе из овога света, пакао га зграби. Гле! Овај богаташ није учинио никакав нарочити злочин. Спаситељ не вели да је он био, рецимо, блудник, прељубочинац, да је био убица, да је био крадљивац – ништа од свега тога! Шта је радио на земљи? Одевао се у свилу, уживао је у оделу. Пази! Пази да ја и ти не чинимо исти грех. Када човек сведе свој живот на одело и на јело, он иде истим путем којим је ишао богаташ. Без обзира био богат или сиромах, ти, ако је живот твој овде на земљи јело и одело – тешко теби! Ти не само да идеш, него трчиш ка своме вечном паклу. Богаташ, богаташ је само лакомислено употребио овај живот, лакомислено. Није сматрао ни небо за нешто озбиљно, нити се Бога сећао, нити душе своје, ето тако, живео лакомислено, уживао, одевао се, јео и пио. А колико данас таквих који живе само ради јела и одела?

Гле, европска култура и цивилизација, за којом погибоше сви трчећи за њом, само то у ствари проповеда, само то човеку намеће: да брине о јелу и оделу. Гардероба и јеловник, то је најглавније! Поломише се државници, поломише се политичари, поломише се мудраци и научници овог света да увећају гардеробу и јеловник на свима континентима: у Европи, Азији, Америци, Аустралији. Шта они раде? Раде исти посао који је радио безмуни богаташ, лакомислени богаташ, схватајући да је овај живот јело и одело. А колико људи данас који живе тако, по томе правилу, по томе принципу; та, непрекидно, по школама, по универзитетима, предавањима, концертима – све је подређено (јелу и) оделу. Шта је то? Шта се ради у Европи? Веселе се људи, одевају се људи у свилу и кадифу. А гле, они уствари галопирају ка своме паклу, они душу своју кроз своје лакомислено живљење у овом свету шаљу у наручје ђаволу. Страшно је бити човек»! Страшно је живети на земљи, и овај живот, који је Божји дар, живот који је велико Божије чудо, тај живот провести лакомислено, свести га на јело и одело, и човека свести на обичну животињу. А европска култура и цивилизација углавном само таки ради: припрема несрећне житеље земље за житеље вечнога зла – пакла!

Драги Господ дошао је у овај свет, постао човек, узео је на Себе тело људско, смрдљиво тело људско, црвљиво тело људско узео на Себе, да га освети, да отвори очи нама људима да је тело створено за бесмртност и Живот Вечни, а не само душа. Бесмртну је душу дао Господ човеку у смртноме телу, а сам је узео на Себе тело и васкрсао из мртвих победивши смрт телесну, победивши смрт тела, да би мени и теби, и свакоме људском бићу, осигурао Живот Вечни, Рај. Он је дошао овде, у овај свет, и објавио је да је за човека најглавније тражити Царство Божије и Правду Његову: «Иштите најпре Царство Божије и Правде Његове, и све ће вам се остало додати»⁴⁵⁹, и јело и одело и све што вам треба.

Ко то сеје звезде изнад вас? Ко то сеје сунце изнад земље? Ко? Господ. Јесте ви људи створили небеса? Ко то разлива ваздух преко земље? Ви људи? Где су вам фабрике ваздуха? Све је то од Господа. Па иза свега тог дошао је Он у овај свет, узео тело људско да нам отвори очи, да нам каже ради чега нас је Он створио, и мене и тебе и свако људско биће. Ради Вечнога Живота, јер и тело твоје треба да васкрсне, да уђе у Царство Небеско.

Гле, Господ је сишао у овај свет да нам заиста да Небо. Јер је Он Бог постао човек, са Њиме је сишло и цело Небеско Царство, а где је Цар Неба ту је и Царство Његово вечно: Вечна Божанска Истина, Вечна Божанска Правда, Вечни Живот, Рај. Ето, то је Господ Христос! Где је Бог, ту је и Рај. А ми данас чујемо у Еванђељу Господњем, да између пакла и раја протеже се страшна провалија и да они из пакла не могу у рај, нити они из раја могу у пакао. Господ дошао у овај свет да уклони ту провалију између раја и пакла, да сав свет претвори у рај. Јер, шта је пакао? Пакао је царство греха, пакао је када грех царује у мојој и твојој души – то је пакао. А рај – када ја истерам грех из себе, када га уклоним из себе покајањем и животом по Еванђељу. И Господ дошао у овај свет ради тога да врати теби и мени рај; да покаже најкраћи пут и мени и теби у рај; да се не обретемо тамо у паклу са несретним и лакомисленим богаташима. Шта треба да радимо у овоме свету? Да сматрамо да је овај живот озбиљан дар Божији; да је човек врло озбиљно биће које је Бог створио; да је Бог створио човека за вечност, за бесмртност; да је Бог створио човека да никад не престане његов живот који почиње у овом свету и продужава се у оним небеским световима.

Шта се десило то са земаљским светом када је Господ Благи сишао у њега? Десило се то да су људи почели да побеђују грехе, васкрсавају из мртвих, из духовних смрти. Гле, разбојник на крсту шта је урадио? Стекао рај за један тренутак: «Помени ме Господе када дођеш у Царству Својем!»⁴⁶⁰ – завапио је разбојник Господу Христу, Који је био на крсту крај њега. И Спаситељ Благи одговорио је: «Заиста ти кажем, данас ћеш са мном бити у рају»⁴⁶¹. Гле, како је кратко растојање између тебе и раја. Шта је потребно теби? Оно што и разбојнику: покајати се, поверовати у Господа Христа, да је Он Истинити Бог, да је дошао у овај свет да осигура рај, Царство Небеско људскоме бићу, човеку да осигура бесмртност и Живот Вечни.

Ето, и ти имаш пасош за рај увек у својим рукама – то је покајање твоје. Покајање! Учинио си грех, велики грех, не један, хиљаде грехова; мрак, помрчина напала на тебе, не сећаш се Бога годинама, десетина година, сав си утонуо у помрчину, у таму, у мрак… Али, сети се Господа Христа, сети се Еванђеља, сети се Његових лекова, покајања. Само завапи: Господе, покај ме! Господе, приведи ме Теби! Господе, помени ме када дођеш у Царство Своје! Гле, Благи Господ сигурно ће испунити твоју љубав због вере у Њега.

Десило се то у Београду пре неколико година. У једној осмољетки било је разних ученика. Неки од њих одлазили су на веронауку, кришом у цркву. За једног од њих сазнаду другови и почну га исмевати и дирати. Петар окомио се био на овог дечака што је одлазио у цркву и ишао на веронауку, и непрекидно га дирао: «Нема Бога, нема Бога». Овај његов друг молио га: «Остави ме на миру, молим те, не дирај ме, не задевај ме». А овај је продужавао. Једнога дана овај га озбиљно замоли: «Аман, престани са тим», а Петар рече: «Ако ноћас будем сањао Бога, онда ћу и ја бити сутра у цркви и уписати се на веронауку». И шта бива? Петар, тај дечак од својих 13–14 година, те ноћи сања ово: Налази се у некој непрегледној равници, киша лије, потрча да се склони од кише, одједанпут, киша се претворила у камење, камење пада око њега. Он вапије, виче, вапије, трчи, а тамо далеко угледа крст, и Господ Христа на крсту, и чује глас: «Оди к’ мени, јер те ја једино могу сачувати. Ако ти не верујеш у Бога, немој друге сметати». Само то рече Господ. И Петар се пробуди. Сутрадан отишао је у цркву и уписао се на веронауку.

Ето, како је мало растојање између људског бића и раја Божијег, и самог Господа Христа, Истинитог Бога. Сишао на земаљски свет наш, да нам каже шта је Бог, да нам каже шта је човек, да нам каже шта је живот, шта је овај свет. Све је то Господ открио, све је то у Свом Еванђељу дао, све је то у Својој Цркви оставио. Човече! Шта хоћеш још? Имаш Царство Небеско, имаш рај у Господу Христу, у Цркви Његовој имаш сва средства. Шта је вера? Вера те приводи Господу Христу, даје ти Господа Христа, усељује у твоју душу, Бога усељује – ето ти раја! Када душа твоја изађе из овога света, а гле, Царство Небеско је твоје. Шта је Свето Причешће које ти примаш у Светој Цркви Христовој? Примаш Господа Христа, Њега Живог Истинитог, а са Њим примаш Небеско Царство, примаш Рај. Човече, хришћанине! Како је мали размак између тебе и раја, између тебе и Истинитог Бога, између тебе и Господа Христа, између тебе и Царства Небеског!

А какав је рај, шта је рај? Казује нам данашње Свето Еванђеље. Рај у коме је убоги Лазар, пун је таквих милина, таквих радости да се то не може описати. Чујете богаташа где вапије ка Авраму: «Пошаљи ми Лазара, нек умочи врх од прста свога да ми расхлади језик јер горим и мучим се у овом пламену»⁴⁶². Врх од прста свога богаташу? Тај прст био је гнојав на земљи, богаташу! Тај прст лизали су пси, а ти си то гледао, богаташу! Тај прст, Лазарев гнојави прст, зар толико значи за тебе? Зар је тако богатство сада Лазарево? А где је твоје богатство? Где је твоја смирна? Где твоја весеља, где твоје гозбе? – Да! Тако је богат Господ Христос Истинити Бог! Он је створио човека за сва раскошја Небеског Царства и небеских светова. Кад је Апостол Павле био удостојен да види Небеса и све што је Господ припремио за људски род на овоме свету, он вели: «Господ је припремио онима који Га љубе, оно што око људско не виде, и уво људско не чу, и срце људско не наслути»⁴⁶³. То је Господ приредио онима који Га љубе, онима који верују у Њега, онима који живе по Његовом Светом Еванђељу.

Браћо, како смо богати! Како је сваки од нас осигуран за Живот Вечни! Не банке, не штедионице, све то осигурава за месец, два, годину, десет, осигурава јело и одело, а Господ Христос осигурава и теби и мени Царство Небеско и Вечни Живот. Богаташи – ми хришћани! Свети Апостол Павле и пише хришћанима: «Ви се обогатисте Његовим богатством…»⁴⁶⁴ Господ Христос вас обогати сваким богатством, сваким вечним непропадљивим богатством. Ето, такво богатство пружа теби и мени, и сваком човеку, сваком људском бићу Једини Истинити Бог и Господ Христос, Који је дошао на овај свет да грешнике спасе⁴⁶⁵.

А пакао – пакао је царство греха, царство зла. Грех, шта је грех? Грех је сила ђавоља. Грех је тама ђавоља. Грех је отров ђавољи. Када ми чувамо грехе у себи, кад их не исповедамо ми себе трујемо; не, ми себе припремамо за пакао и вечне муке! Брате, кад год пригрлиш грех, кад ти неки грех постане мио, или нека страст, ти се сети да тај грех, да та страст припрема теби пакао; сети се и згади се на свој грех, згади се на своју страст и реци себи: Гле, па ја сам луд ако остајем при свом греху, при страсти која води у пакао, у вечни пакао, вечни пламен, тамо одакле несретни богаташ тражи милост, врх од прста, капљицу воде да расхлади пламен у коме гори његова душа. Ја, ја сам луд ако останем при своме греху, при тој страсти која ме води у пакао. Заиста, човек док се не покаје он је као луд, он_је као безуман. То је казао сам Спаситељ, не ја: «Сваки онај који слуша моје речи и не извршује их, вели Спаситељ, он је луд човек који зида кућу на песку. И ударе је ветрови, ударе је искушења, невоље, недаће, и сруши се кућа, оде и не остаде ништа од ње»⁴⁶⁶. Тако је сваки човек који је чуо Еванђеље Господа Христа, а не изврши, и не живи по Еванђељу Христовом, за Господа Христа он је безуман, он је луд.

Сетите се блуднога сина који је тражио од оца свог богатство, део имања свог и отишао у даљњу земљу, и проћердао све што је имао, и савест и душу, све потрошио и био ван себе⁴⁶⁷. Значи да је лудило, лудило захватило блуднога сина кад је се одвојио од Бога. Тражио: ја нећу више с’ Тобом, Боже и Оче, идем у даљњу земљу. И отишао тамо, у земљу ђавола, земљу греха, земљу страсти. А кад дође себи, вели Спаситељ, он рече: «Колико богатство у оца мога и колико радника и сви у изобиљу имају свега, а ја умирем од Глади у овој туђој земљи, у земљи ђавола; идем оцу». Диже се и оде. Издалека када га угледа отац потрча и загрли га, опрости му и прими покајничког сина. «Када дође к’ себи», значи: блудни син је био ван себе док је био далеко од Бога. Тако је са сваким човеком који је далеко од Бога. Уствари, он је увек ван себе, он је вансебан, он је луд. Тек кад се врати Богу, кад поверује у Господа Бога, када душу своју очисти од греха, онда он дође себи. Јер грех – грех је највећи злочин и туђинац у твојој и мојој души; најопаснији туђинац: грех, страст, среброљубље, похота, гнев, гордост – ето злочинаца у нашим душама, ето непријатеља наших, ето оних који нама припремају ужад, омче, вуку нас у пакао! Да, све дотле док у нам царују грех и страсти ми смо вансебни, вансебни. Тек кад дођеш покајању, ти дођеш себи. Тек кад се тргнеш, када размислиш о томе шта је грех и шта ти грех спрема, какву ти вечност спрема: пакао, огањ, пламен који се не гаси, ти, ако имаш мало памети, ти ћеш пригрлити веру, покајање, молитву, и пост, и милосрђе, и све Еванђелске свете врлине, и ићи ћеш за Једним Истинитим Богом; оставићеш такорећи све, ићи ћеш за Господом Христом, јер се за Њим иде вером љубављу, надом, постом.

Благовест, данашње Еванђеље о богаташу и Лазару, и моје и твоје је, брате. Са ким сам ја? Са ким си ти? Да ли са Лазарем или богаташем? Погледајмо себе: где је душа наша? Да ли је уз богаташа, да ли се прилепила уз овај свет и да ли мисли само на јело и одело, или наша душа иде за Господом Христом и тражи Царство Божије и Правду Његову у овоме свету. Проверимо себе: са ким смо? Али знајмо, браћо и сестре: ми у овоме свету, и ја и ти и сваки од нас, стално путујемо, или ка рају, или ка паклу. Трећега пута нема! Свако добро које учиниш то је пут твој који тебе води у рај. Али знај, свако зло које учиниш, а не покајеш се пред Господом, сваки грех који учиниш а не покајеш се пред Господом, то је пут који тебе води пакао. Бирај: пред тобом, пред твојом слободном вољом ето стоји рај и пакао. Од тебе зависи да ли ћеш отићи у рај или у пакао, само од тебе, брате. Не криви никога, него похитај и хајде! Живи вером у Господа Христа, живи молитвом еванђељском, постом, бдењем, милосрђем, чини еванђељска дела и ти стално путујеш ка твоме рају. Када дође тренутак смрти, када се отворе капије небеских светова, онда, онда ће душа твоја добром твојим бити одведена у Вечно Царство добра, у Царство Небеско, у Христово Царство. Али, ако ти и ја, не дај Боже, заспимо у гресима, заспимо у страстима, душа нам заспи у уживањима овога света, онда – онда ми копамо страшну провалију, непремостиву провалију између себе и своје душе, и Раја небеског. И ако себе, не дај Боже, не покајемо док смо на земљи, авај! провалија остаје између твоје душе и раја, провалија коју твоја душа у ономе свету никада прелетети не може.

Браћо моја, створећи нас као људе, створећи мене и тебе као човека, Господ нам је задао велики задатак, свакоме човеку исти задатак: да стекне Царство Небеско и Вечни Живот кроз Господа Христа. Он је ту, Он је дошао у наш земаљски свет, Он нам је дао Цркву Своју, Светитеље Своје, да бисмо стекли Царство Небеско!

Данас, када славимо Свете Безсребрнике, бесплатне лекаре, Козму и Дамјана – ко су они? Рајски људи, рајски житељи још на земљи. Победили су сваки грех још на земљи, сваку страст, срце њихово пуно небеског миља, пуно вере, љубави, еванђељске молитве, пуно поста, пуно милостиње. Ето рајских житеља, ето људи који су још на земљи стекли рај, јер су стекли Јединог Истинитог Господа Христа, Његово Свето Еванђеље, и живе њиме и по њему.

А колико је Светитеља Божијих на овоме свету? Црква Христова слави сваки.дан или једног или двојицу или стотине Светитеља Божијих. Све су то рајски житељи, сви нас они помажу и показују нам пут – пут добра који води у Рај, и помажу нас на таквим путевим. Зато су они око нас, зато ми славимо данас Свете Лекаре, бесплатне лекаре, који су достојни да нас излече, и мене и тебе, од свих наших болести. Не реци: ја нисам болестан. Болестан си! Ако имаш неки грех у души, то је већ болест. Сваки грех је болест, свака страст је болест; среброљубље – каква болест! самртничка болест, убија душу заувек; блуд, прељуба, крађа, ако се не покајеш – страшне болести. Потребни су ти лекари Свети Козма и Дамјан, и мени и теби и свакоме од нас. Од тих разних духовних смрти, о, колико је пута душа, и моја и твоја, умрла у разним гресима.

Само да Господ да покајање свима нама, да васкрсавамо сами себе из свих духовних смрти, и да вођени и руковођени Светитељима и ми уђемо у Царство Небеско, у Рај, у чудесни Рај Господа Христа – Бога Љубави, Који је дошао у овај свет да нас спасе греха, смрти и ђавола и да нам осигура Рај и Живот Вечни.

Зато увек, и данас и сутра, и кад год се сетиш, и у самом часу смрти, не заборави покајнички вапај покајаног разбојника: «Господе, помени ме у Царству Твоме». И буди сигуран, ако са вером и покајањем будеш завапио ка Чудесном Господу Христу, чућеш благи одговор Његов: «Заиста ти кажем данас ћеш са мном бити у рају». Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

Откако је Господ Христос дошао у овај земаљски свет и основао Цркву Своју, Црква је постала најузвишенија и највећа осматрачница. Са ње се Христом виде сви светови, и горњи и доњи, виде се и рај и пакао. И више од тога, несравњено више од тога. Јер Господ, сишавши .. с неба на земљу, ујединио је Небески и Земаљски свет. Начинио је један свет од два света. Сишао је на земљу, да би човека узнео на небо. Зато је Господ дошао у овај свет. Дошао је да нам покаже шта је земља, шта је небо; и шта је рај, шта је пакао. После Њега и од Његовог Светог Еванђеља ми знамо своју судбину. Сваки човек зна свој пут, до краја га зна: од почетка до краја, од гроба до васкрсења, од васкрсења до Страшнога суда и од Страшнога Суда кроз сву вечност. Нема више неразрешиве и страшне тајне.

Људи после Господа Христа узалуд питају: «Па ко је дошао из онога света да нам каже тајну тих светова»? – Господ је дошао из онога света. Господ Христос! Ето, Он је отшкринуо завесу и све завесе које су стајале између земље и неба, између земље и других светова; и показао нам све светове у којима живи људско биће, почевши својим животом на земљи, прошавши кроз капију смрти да га продужи у оним другим Божјим световима. И само тако може се објаснити Еванђеље Господа Христа. Само тако се може објаснити вера у Њега, само тако се може објаснити то да је Он – Истинити Бог. То је Он дао човеку, то што нико није могао дати. Сведоци тога су сви Светитељи Божји, сви прави хришћани.

Шта су они? Сваки хришћанин је небоземно биће. Сваки хришћанин је биће које живи сваког тренутка и у овом и у ономе свету. Зато је Свети Апостол и писао хришћанима и пише свима нама: «Живљење је наше на небесима»⁴⁶⁹. Ми се крећемо у телу на земљи, крећемо се по земаљском свету, а живљење је наше на небесима. Ми знамо да је тамо средиште, тамо центар нашега бића и нашег живота где је Господ Христос. Мислите о ономе што је Горе, где је Господ Христос, вели Апостол⁴⁷⁰. То је Еванђеље Господа Христа, Његова Благовест.

Човече, ти, ти си на земљи, а уствари живиш на небу. Ти си створен за житеља неба; немој сматрати да си ти створен за неко смртно биће, за пролазно биће. Не, ти почињеш вечни живот још овде на земљи, почињеш га у телу. Зато је Спаситељ тако много пута објављивао Благовест: да онај који верује у Њега има живот вечни⁴⁷¹ још овде, на земљи. Живот Вечни нам нико одузети не може.

Светитељи Божји – шта су? То су живи сведоци, живи сведоци да је за човека док је још на земљи отворен и рај и пакао. Сваки Светитељ у овоме свету живи стално гледајући себе у ономе свету. Сваки Светитељ и сваки прави хришћанин живи уствари по законима неба на земљи.

Шта је Свето Еванђеље? Еванђеље важи и за Анђеле на небу. То исто Еванђеље Господ је донео на земљу да ми заједно живимо ангелским животом са нашом безгрешном и светом браћом Анђелима. Још овде почињемо живети на небу.

Гле, данашњом Својом причом о богаташу и Лазару⁴⁷², Господ је открио ту велику тајну, казао ту јединствену Благовест. Али ти можеш рећи да је то само прича. Не, ево, сваки хришћанин је сведок тога. Сваки хришћанин у овоме свету живи стално, имајући у виду да га у ономе свету очекује и рај и пакао. Трећега нема. А готово сваки Светитељ, још док је на земљи био, доживео је у извесној мери те Небеске светове и био је у њима, уздајући се у њих по милости и доброти Божјој. Ето великог и славног Светог Апостола Павла. Шта се десило са њим? Он је видео и прошао све горње светове. Сетите се, пише он хришћанима Коринтским, како «зна човека који је био узнесен до трећег неба»⁴⁷³. То је он био. ,Да ли у телу не знам, да ли изван тела, не знам». И човек тај исти «био је узнесен и у рај, и чуо речи неисказане, које се не могу Говорити на земљи»⁴⁷⁴. Шта је он видео тамо? То што је видео тамо он је објавио и вели свим Коринћанима, да се то описати не може. «Око људско не виде, и уво људско не чу, и срце људско не наслути, то је Господ уготовио онима који Га љубе», вели Свети Апостол Павле⁴⁷⁵.

То је уготовио и мени и теби, да верујемо у Њега. То је уготовио и мени и теби за љубав нашу према Њему, за молитву нашу, за пост наш, за подвиге наше. Тако је милостив Господ. Срце људско не може да наслути какво је то све благо Господ доделио у ономе свету за добре хришћане.

А шта да кажемо о славном и великом Светом Јовану Богослову, који је написао Откривење и објавио чудесне тајне, сву историју земље сагледао, све важне догађаје, све важне творце историје. Ко је најважнији Творац? Шта је видео Свети Јован Богослов на острву Патмосу, када га је Господ удостојио да буде у Духу, како он вели⁴⁷⁶. Он је видео сву историју, и да је главни творац историје људске Бог, с једне стране, и ђаво с друге стране, а човек у средини. Човек са својом слободном вољом опредељује се или за Бога или за ђавола. Или ради Богу или ради ђаволу; или сарађује Богу или сарађује ђаволу. Људи који служе Господу Христу у овоме свету, служе му кроз Еванђеље, кроз добро, кроз љубав. Ето, ти људи на крају крајева односе победу, како вели Свети Јован. А они који служе злу, који служе греху, који служе злу и зломе и творцу зла, ђаволу, одлазе у пакао.

Рај и пакао. Ето два крајња света, два света у која одлазе сва људска бића са земље. Сва историја људска завршава се тиме. То, то је виђење и визија Светог Јована Богослова. Славни Ученик, кога Господ Исус особито љубљаше⁴⁷⁷, удостојен је био те велике славе, да му се открије последња и завршна тајна из земаљског света и светова који су изнад земље. И онда када идете од Светитеља до Светитеља, ви до свих њих чујете исту истину, истину Христову о рају и о паклу.

Сетите се Светога Андрије Јуродивог који је такође узнесен до трећега и осталих небеса и видео сав рај, све красоте оних светова, све лепоте да се не може никаквим речима описати ни исказати⁴⁷⁸. У наше дане, човек који је био као Апостол Павле узнесен на небо, и видео све горње светове, нарочито рај и све рајеве, био је Свети Серафим Саровски, који је преминуо 1833. године, пре скоро сто година. Наш савременик. Сећате се у његовом животопису, када га је молио његов ученик, дуго и много: «Шта је било у ономе свету и шта зна о ономе свету? Он му је одговорио: «Чедо моје, ја се молим Господу да ми открије шта значе Његове чудне речи у Еванђељу, које је Он изговорио на Тајној Вечери Својим Светим Ученицима: «Много је станова у дому Оца мога»⁴⁷⁹. Какви су то станови? Шта је то? И Господ ме удостоји и ја једнога дана бих узнесен у те светове. То што сам тамо видео, те красоте, те лепоте, та блаженства, то је тако нешто неизрециво и неисказано да је у праву Свети Апостол Павле када вели да се о томе не може говорити. Када би био услов да ја сво време у овој келији проведем хиљадама година и година, и да ме црви непрекидно једу, и дању и ноћу да ме једу црви, ја пристајем на то, само да ме Господ удостоји Царства Небеског, да ме удостоји Раја. Каква је то милина, каква је то красота!⁴⁸⁰ А ту милину, ту красоту, ето, видео је и несрећни богаташ из данашње Спаситељеве приче⁴⁸¹ који, када се обрео у ономе свету, обрео се у паклу. Шта је желео? Он је погледао Лазара сиромаха, некада гнојавог пред вратима његове богате куће у рају, у наручју Светог праведног оца Аврама, и шта је молио? Молио је оца Аврама да Лазар умочи врх од прста свога у воду да му расхлади језик, јер се мучим у овоме пламену, вели он⁴⁸². Врх од прста свога…

Богаташ се обрео у паклу. Зашто? Људска бића: он у паклу, а гнојави Лазар у рају. Шта се то десило када су отишли са земље један за другим? Вели се у данашњој Спаситељевој причи: «када умре Лазар анђели дођоше и однесоше душу његову»⁴⁸³. Каква величанствена пратња! Анђели носе душу гнојавог и болесног Лазара кога су пси лизали и чији су пријатељи били. «Умре богаташ и закопаше га». И он се обрео у паклу⁴⁸⁴. Зашто? Шта је богаташ радио у овоме свету? Ништа друго него је уживао. Вели се у данашњој причи: да се он облачио «у меке хаљине» и господски живео «сваки дан, весељаше се»⁴⁸⁵. Није био ни убица, ни блудник, ни злочинац, тек живљаше господски и весељаше се. Није осетио, није могао да осети да му је овај живот озбиљан дар Божји. Господ даје човеку живот у овоме свету да њиме стекне Живот Вечни, да стекне Царство Небеско. А богаташ је живео, ех, лакомислено, живео ради јела и одела. И у ономе свету обрео се у паклу.

А Лазар, какве је то врлине имао те се у ономе свету обрео у сјајноме Рају? Спаситељ даје врло кратак животопис његов. Болестан лежи пред капијом богаташевом, пси око њега, он гнојав сав, у ранама. Ћутке трпељиво подноси своје животне муке. Не протествује против богаташа, нити ропће на Бога, него смирено и кротко проживљава свој живот на земљи. Гле, обрео се у Рају. То је смирење ради Бога, ради душе своје награђен је, ето, вечним блаженством.

Прича Спаситељева, цело Еванђеље Спасово, пита нас, свакога од нас: Ми, уз кога смо? Ја, ти, сваки од нас? Погледајмо себе, свој живот! Да ли смо по духу уз богаташа лакомисленог, или трпељивог и смиреног Лазара? Земља – земља је радионица добра и зла. Земља – расадник је добра и зла. И људи као расад из овога света одлазе у онај свет, или у рај или у пакао. Све зависи од наше слободне воље. Богаташ, да је хтео, могао је своје имање дати сиромасима, бити милосрдан, бити благородан човек. Он то није хтео. Али у овоме свету ми, ми стално радимо или за свој рај или за свој пакао, и ја и ти. Све што је у мени по Еванђељу и све што ја чиним по заповестима Спасовим, све то ради на моме спасењу, све ме то узноси ка рају. Али, оно што ја по слободној вољи својој чиним од зла и од злог, све оно што од душе своје трошим на греху, на зависти, на пакости, на злобу, на гњев, на мржњу, на похоту, све то, ех, све то припрема пакао мој. И ја, као хришћанин, треба да видим себе, да питам себе. Сваки дан, сваку ноћ ја путујем из овог свет ка оним световима. И ја и ти не можемо се зауставити, и једног дана морамо се искрцати на обале онога света. Морамо се искрцати, изађи из чамца, из лађице тела свог, и душом кренути кроз оне светове. Најважнији догађај сигурно у нашем животу биће то, када душа изађе из тела и крене у онај свет. А тамо чека је рај или пакао. Трећега нема.

Човече, пази! На земљи ти си увек небоземно биће. Ти увек живиш у обадва света. На земљи ти си или уз Бога или уз ђавола. Трећега нема. На земљи ти си или уз добро или уз зло. Трећега нема. На земљи ти си у добру или у злу. Трећега нема. И зато, у оном свету за свакога од нас постоје два света, рај и пакао. Господ је дошао у овај свет да свако људско биће припреми за рај и да му да сва средства, помоћу којих он може изградити од себе рајско биће. То је Еванђеље, то су Свете Тајне, свете врлине. Све је Господ донео што треба човеку, да човек може себи стећи рај још у овоме свету. Све то Господ је дао Цркви Својој и оставио Цркви Својој. Сва та божанска средства ставио је на располагању свакоме од нас. Не даје се то само богатоме човеку, или ученом човеку, него и простом. Сва та богата трпеза постављена је за свако људско биће у овоме свету. Богата и пребогата трпеза Цркве Христове. Ту, на тој богатој трпези, најбесмртније јело, лек од свих грехова – Свето Причешће, сам Господ Христос. А ка томе, ка Светом Причешћу, воде све друге Свете Тајне и свете врлине. И Свето Крштење, и света Вера, и света Љубав, и света Молитва, и све што је у Светом Еванђељу изречено и исказано као заповест Господа.

И ја и ти можемо у овоме свету падати много пута у многе грехе, у многе страсти, али будимо свесни да ти падови, ма колико били, нису завршни падови ако ти хоћеш само једно да учиниш. Шта је то? Да се покајеш. Ништа лакше. Спаситељ је учинио наше спасење тако лаким да се то лакше не може замислити. Нико није могао дати лакше спасење од тога које је Господ дао људима. Када све у теби нестаје, када под утицајем грехова или саблазни, искушења, у теби малакшу све врлине и љубав, и пост, и молитва, и милостивост, и милосрђе, и доброта, и смирење, и кростост, и благост, када све то малакше и почне да изумире, сети се разбојника на крсту. Сети се да имаш један сигуран лек, а то је покајање. Завапи као разбојник: «Помени ме Господе када дођеш у Царство Своје»⁴⁸⁶. И такво покајање учиниће чудо у твојој души. Ти ћеш заиста заједно са разбојником ући у рај, у Царство Небеско чудесног Господа Исуса Христа.

Прича о богаташу, то је свима нама опомена и подсетник да је нама казана тајна свих светова, да ми хришћани знамо наш пут у овоме свету и у оним световима. После доласка Господа Христа, после његовог Светог Еванђеља, људи не могу више говорити: «Ми не знамо шта нас чека у ономе свету и шта је у оним световима». Не знамо. Све имамо, зависи само од нас, од наше слободне воље да ли ћемо ми из овог света отићи у рај или у пакао. Ако будемо служили Господу Христу и били Његови у овоме свету, сигурно је да ће нас он увести у Царство Своје Небеско. Као што је уводио и уводи све Своје следбенике, све који Му по слободној вољи својој служе, иду за Њим и верују у Њега. Ништа Он од нас не тражи него да добровољно потчинимо слободну вољу Његовој Светој, Божанској вољи, да је Он управља и руководи. Тада, тада нам је осигуран пут са земље у Небеско Царство. Амин.

1964. године у манастиру Ћелије

И опет Света Недеља и опет света Благовест с Неба. Сва ка Света Недеља – васкрсење из мртвих; свака Света Недеља даје нови вид, да сагледамо ко смо, шта смо, да сагледамо свет изнад себе, свет у себи и свет око себе. Гле, данашња света Благовест, данашње Свето Еванђеље, и страшно је и дивно. Страшно – јер човек пун ђавола сусреће Господа Христа; дивно – што сви ти ђаволи падају у грозницу, у трепет, у ужас, сусревши се са Господом Христом. Чудесна тајна браћо: у овом свету постоји човек, Бог и ђаво. Ништа више! Очи, зато нам је дао Господ Христос, дао човеку очи да гледа себе.

Данашње Свето Еванђеље казује не само тајну о том гадаринском бесомучнику у ком је био легион ђавола, него казује тајну свакога од нас, казује мени моју тајну, данашње Свето Еванђеље, казује и теби и свакоме људскоме бићу у овоме свету. Све што је Христово важи за сваког човека, важи за сва времена. Господ Христос је једини савремен увек, савремен и вечан, све друго одлази и пролази, само Он остаје вавек, Он чудесни Бог и Господ, Једини Истинити Бог у свима световима⁴⁸⁸.

Сишао је у наш земаљски свет и шта је нашао? Људе заробљене смрћу, људе заробљене од нечистих духова, људе добровољно робље греха и зла …⁴⁸⁹ о бесомучнику: Молим Те, не мучи ме⁴⁹⁰. Твоје присуство за мене мука је, мука је живети уз Господа Христа у овоме свету, мука је за сваког демона, сваког нечистог духа, мука је за њих да се спомене име Христово, мука је за њих да Христос постоји у овоме свету. Поломише се вичући, урлајући: Христос је мит, Христос је бајка, Христос је измишљотина. А шта ћете са Девичем, а шта ћете са Светим Василијем Острошким, са Светим Стефаном Дечанским, шта ћете са Светим Наумом Охридским? Тамо ето данашње …⁴⁹¹ се слива непрекидно се људи исцељују, људи везани ослобађају се и лече се од лудила, од басомучности.

Пре десетак година у манастиру Светоме Девичу на Косову десило се ово чудо. Један студент Мирко из Београда, студент теологије, боравио је лети у том светом манастиру. Тамо су свете мошти Светог Јоаникија Девичког, великог Светитеља. Писао он једно писмо и вели: «Пре недељу дана доведоше овамо једнога младића, звао се Крсто, везаног доведоше, и ми у манастиру, монахиње и монаси, тако везаног младића привезасмо за стуб. Приведосмо га светоме кивоту најпре, но он је био потпуно несвестан, бунцао је. И везали смо га. Онако везаном за стуб читале се молитве, многе молитве. Недељу дана прође, ево га он читав и здрав ту са нама». Не прође месец дана, а к мени дође тај студент, доведе једног кршног младића и рече: «Ово је Крста, он је тај који је био привезан, бесомучен, луд, ето га, хвала Светом Јоаникију Девичком, здрав и читав». То је било пре десет година, тај младић се оженио и још је жив. Није бајка Христос, најмање бајка за нас Србе, није мит. Само најповршнији и најбезумнији људи могу говорити о Христу као о миту.

Гле, ђаволи дрхте пред Њим: «Молим те, не мучи ме». Али људи нису ни хорде ђавола. Ето шта тврде – да Христос није постојао. О, лудила каквог се није…⁴⁹² Молим те, не мучи ме. Ти, Твоје присуство Јединог Истинитог Бога у овоме свету, мука је за мене, мука! Како је, како без тебе Христа у овоме свету? Како? Ми витламо људе без тебе. Ево, овај у коме смо ми, он, вели се у Светом Еванђељу, не облачи се у хаљине, не живи у кући него у Гробовима. И кад га Господ пита: «Како се зовеш»? Он одговори: «Легион». Јер многи ђаволи беху у њему, легион значи безброј ђавола⁴⁹³. Толико ђавола да се сместе у људском бићу, у души човековој!

Како је човек бескрајно биће кад може толико демона да смести у себе! Колико бескраја кад и Бога може да смести! Ваистину, бескрајно и бескрајно. Ето Господа Христа пред нама, у телу људском, у бићу људском, сав Бог у маленом човечјем телу, у човечјој души. У бесомучнику гадаринском ето легиони ђавола, не дају му мира…, не дају му мира и гоне га и терају по пустињама овога света. Ако вас је много, онда ето прилике, ударите Господа Христа, уништите Га, велите мучи вас, ослободите се Њега, ако сте силни ви нечисти дуси, ви цареви зла и пакла. Не! Вели се у Светом Еванђељу: мољаху ђаволи да их не уведе у пакао, и још молите Га ако их гони, да их пошаље у свиње. Јер онде по гори пасло је велико крдо свиња, и Спаситељ им нареди, вели се у Светоме Еванђељу, и они изиђоше из човека, уђоше у свиње, и навали крд свиња са брега и потопи се сав у језеру⁴⁹⁴. Каква је ово тајна? Легион ђавола живи у човеку, и човек опет жив, човек говори, човек …⁴⁹⁵ у пустињи, а свиње, те нечисте свиње, не трпе у себи ни часа ђавола, него се одмах суновраћају у језеро, и даве се, и утопише се, вели се у Светом Еванђељу. А човек трпи страшније нечистоте у себи од свиње. Ми обично кажемо да је свиња нечиста… Како, то је ужас за свињу!

Човек, ето човека гадаринског бесомучника, живео је годинама и годинама, одавно, како се вели, мучи га ђаво и гони га по овоме свету, а свиње ни тренутка не могу да трпе ђаволе у себи. Страшна тајна зла, браћо, зла које је човек увео у овај свет, кроз грехове увео у овај свет. Нису то ни тигрови учинили, ни животиње, ни свиње – човек увео грех у овај свет, то је најкобнији проналазак који је човек учинио у свим световима. Људи се хвале проналасцима, а кад се помене тај проналазак да је човек увео грех у овај свет, човек кроз грех и смрт увео, ђавола увео у овај свет, о нема страшнијег проналазака од човека, ни кобнијег и ужаснијег. Излаз где је од тога нама бедним људима? Нас легиони ђавола витлају и јуре по пустињама овога света, по пустињама наших жеља. Да, Благи Господ Христос дошао у овај свет, дошао у наш земаљски пакао, дошао у нашу земаљску мртвачницу …⁴⁹⁶.

И кад се свиње потопише у језеру и свињари преплашени побегоше, стрчаше у град, јавише грађанима: Десило се чудо, свиње се све подавише. Дошао неки човек необичан, исцели оног бесомучника и ђаволи потопише свиње. Сав град навали, изађоше људи, и кад стигоше тамо они видеше Исуса, а крај ногу Његових онога човека из кога су ђаволи истерани где, обучен и паметан, крај ногу Његових сећаше. И уплашише се, вели се у Светом Еванђељу – уплашише се⁴⁹⁷. И мољаху Господа Исуса да одмах иде од њих. Јер гле, ти си нам учинио страшну штету, свиње се наше потопиле. Иди, иди од нас. Господ ћутке, уђе у лађу и оде. А човеку из кога изиђоше ђаволи, рече: Врати се кући и казуј шта ти учини Бог. И он се врати и проповедаше свима шта му учини Исус, тај Бог, Чудесни и Истинити⁴⁹⁸.

Тако вели Свето Еванђеље. Али оно је не само Еванђеље гадаринског бесомучника, него Еванђеље и моје и твоје и свачије …⁴⁹⁹ против греха. Нечисти дуси, ђаволи, наши греси, наши ђаволи муче нас, кидају нас, гризу нас, терају нас по пустињи наших жеља, како се вели у Еванђељу за бесомучника: «Тераше га ђаволи по пустињи». Зар нас наши ђаволи не терају по пустињи наших грехова, нас људска бића? Гле, зар не тера по пустињи лудих жеља завист када уђе у човека? Човек, шта све неће мислити у себи, шта све неће маштати, какве га луде жеље неће ломити, терати га по својој пустињи. А гнев, шта је гнев? Гнев, то је не само велики грех, него иза њега стоји велики ђаво, који те гони по пустињи твојих жеља, по пустињи твојих жеља. Јер гнев, шта хоће гнев? Гнев жели да човека залуди, и човек заиста у гневу не личи на себе. Све је то посао не човеков, не боголике душе човекове, то је посао страшнога греха, страшне силе греховне која кроз гњев витла и гони нашу душу, и мучи. Тера нас ђаво по пустињи. А шта је мржња? Она је у твојој души: побија све што је велико, побија све што је божанско, побија све што личи на небо, што мирише на анђеле у твојој души; изроди у теби погубне, мрачне, зле жеље и гони те из једне у другу. Авај, мржња претворила душу твоју у пустињу, и гони све што је у теби по тој страшној пустињи. Душу твоју хоће да уништи. Не дај се. Постоји лек: љубав Христова… Њу измоли у Господа и потерај мржњу из своје душе, нека легиони побегну из тебе, кад будеш пао пред ноге Исусове.

Ми Европљани волимо да говоримо о злу као нечем безличном, а уствари иза сваког зла, иза сваког греха, крије се ђаво. То, то је наук свих видовитих људи овога света, а првенствено наук Господа Христа. Није твој грех нешто случајно у овоме свету, ситно, мало, да се тога можеш ослободити помоћу школа, помоћу васпитања, помоћу технике. Све је то грешка пред грехом, пред ђаволом, пред смрћу. Господ спасава од греха – и твоја слободна воља. Кад сагледаш грех у себи, сву страхоту његову, сав ужас, а када иза њега угледаш лице ђаволово, онда ти својом слободном вољом крени ка Исусу, завапи к Њему: «Господе, спаси од смрти! Падам и пропадам». Шта је грех? То је мрак. Волети само себе, све друге ниподаштавати, то јесте душа ђавола. Неће Бога, сав свет и људе око себе. Бога нећу – ја, само ја! Човек тад израста у нечовека …⁵⁰⁰ Данашњи људи, такозване вође човечанства, данас хвале једино човека. Само човек постоји. Ми не видимо ништа осим човека, ми радимо за човека, ми само за човека све и сва дајемо. Ни Бога ни ђавола нема. То ђаво и хоће: да тврдиш како њега нема; а ако га нема за тебе, ти га се нећеш ни бојати и он ће се по мало увући у душу твоју, лако овладати тобом. Ти ћеш се бранити како њега нема, а он то једва и чека. Седи испред тебе сваки грех, врата твоје душе су сва отворена за њега. Гнев, шта је? Врата душе – кроз њих он улази у твоју душу ако се не бориш против гнева, ако не искорењујеш гнев у себи. Самољубље, шкртост, похота, све су то врата на твојој души кроз које улази ђаво и овладава тобом. Ти мислиш да њега нема, то он и хоће. То је пуноћа несвесности до које је човек дошао, европски човек, човек такозване европске културе.

Зар не видите, зар не читате по бедним новинама данашњим европским, и нашим и свачијим, како се људи труде да потисну из људских душа, из сазнања свако осећање за грех? Случајне погрешке нема, Бога нема, ђавола нема. И шта остаје, шта? Човек теран по пустињи лудих жеља својих од сваког нечистог духа. Свака страст – ето силеџије, насилника, једног тиранина, који гони и прогони твоју душу, не да јој мира, не да јој мира ни у телу, ни у овоме свету. Са свих страна стижу вести како је све више људи нервно оболелих: Америка, Енглеска, Русија, Кина, има ли иједне земље где није лудница, све више болница. Руше се цркве …⁵⁰¹ авиони се граде. Ето Скопље, за петнаест секунди како се срушило. Меша се Небо у земаљске ствари: овај свет, Божји свет, овај свет, Божја њива, Божја грађевина, а они прогласише да Бог није домаћин овога света, а Он само потресе темеље Скопља, за петнаест секунди нестаје Скопља. Исто се десило у Јерусалиму за време Господа Христа на земљи: кула Силоамска у Јерусалиму једнога дана паде и поби осамнаест људи⁵⁰². Дођоше Спаситељу као учитељу и рекоше му: Учитељу, шта то би? Кула паде и осамнаест људи погибе. Одговори им Исус: То не значи да су ови најгрешнији, то је опомена, опомена. Шта је то? Опомена неба!

Човече, ти мислиш да на овоме свету нема Бога и мислиш да …⁵⁰³ у овоме свету. А шта је данас од твојих фабрика, шта од твојих облакодера? Рушевине. Кад људи неће да слушају благе вести еванђелске Христове, онда Господ шаље страхоте да пробуди успаване безумнике. Јер, браћо моја, нема нам мира, нема нам лека док се не сјединимо са Господом Христом, са Богом, док као овај бесомучник гадарински не потрчимо к Њему и не замолимо Га за помоћ, за спасење, за смирење од греха. Патимо од страшних грехова сви, сав род људски од страсти, и данашњи ђаволи јуре по пустињама наших лудих жеља. Једини лек и спасење да не угинемо у нашим пустињама лудих жеља, то је да припаднемо Господу Христу кроз покајање, да завапимо: Авај Господе, спасавај, Господе помози! Ти си главни неимар, главни грађевинар небеса, универзума, звезда, сунца и наше мале земље, а ми градимо мравињак и мислимо да нам Ти не требаш. Опрости Господе. Ето мравињаци наше душе и нас убијају, или нас затрпавају, ми, ми смо самоубице.

Господе, освести европског човека, освести људе полуделе од европске културе која не зна за Бога, зна само за лажна и глупа уживања. Господе, ти по великој милости Својој, по неисказаном човекољубљу Свом посети нас, сиђи у душе наше, истерај из нас страшне легионе нечистих духова, да и ми обучени и паметни седнемо поред Твојих ногу. Јер видимо, видимо, сви ми видимо, да човеку, младом човеку, био Европљанин, Американац, Азијат, Африканац, сваком човеку потребно је једно: то је да се сретне с Тобом, да падне пред ноге Твоје, да га Ти исцелиш од Његових легиона, и да Он обучен и паметан хода кроз овај свет славећи Тебе, Јединог Истинитог Бога у свима световима, сада и увек и кроз све векове. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

Хиљаду метара изнад земље човек се на земљи не види. А како то да човек може да смести Бога? Каква се то тајна збива и са мном и с тобом, брате и сестро? Гле, данас сте у Светом Еванђељу чули како се у човека уселио не један ђаво, него легион, безброј ђавола⁵⁰⁵. Где то стаде? Откуда толико простора у човеку. Шта је човек? Велика тајна, браћо, сваки је човек, и ја и ти и сваки од нас. Бескрајна велика тајна. Можемо да сместимо у себе и Бога и ђавола. Страшно је бити човек и одговорно бити човек. Толико страшно да је Бог постао човек. Нико други у овоме свету није могао да реши питање ни моје ни твоје.

Немојте мислити да је Господ Христос дошао да спасе неке људе замишљене, не. Он је дошао да свакоме од нас, и мени и теби, открије ко смо ми, шта смо ми, шта ми можемо да чинимо у овоме свету и ради чега смо у овоме свету. Нико до Њега, нико после Њега, нико без Њега никада није могао одговорити на питање шта је човек и ко је човек. Само Он, Бог Који је постао човек. Зато је у Светом Еванђељу написано и речено да је «велика тајна» Божија – у чему? «Бог се јавио у телу»⁵⁰⁶ – ето у томе је сва тајна Господа Христа, али у исто време у томе је сва тајна човека, свакога човека, тајна и моја и твоја. Ја не знам ко сам и шта сам док ми Господ Христос није казао ко сам ја. И ти, брате, не знаш, и ти, сестро, ко си и шта си, док ти Господ Христос не каже.

Питај Гадаринца, питај овог јадног мученика, о коме смо слушали шта говори и благовести Свето Еванђеље Господа Христа⁵⁰⁷. Човек који не живи у кући и у кућама него у Гробовима. Гле, није ли сав свет Гадаринац, јер и људи у овоме свету живе у гробовима. Шта је твоје тело теби? Гроб, гроб све донде док га Господ Христос није васкрсао из мртвих, и узнео се на небо са људским телом. Гле, тада си престао бити гроб, постао си биће више од Анђела и Арханђела. Тело је чудо човеково. Господ Христос је показао пут, пут којем тело људско има да прође; не само душа људска невидљива и бесмртна, него и тело. Он нам је Васкрсењем Својим пропутио пут⁵⁰⁸, сваком људском телу у живот изнад свих небеса. Да, а до Њега и без Њега овај свет, тело моје гроб, тело твоје гроб, тело сваког човека гроб, гроб до гроба. Ми живимо у гробовима без Христа… Тек са Њим, тек са Њим ми се сусрећемо – са ким? Са Богом.

Чули сте како вапије Гадаринац: «Што си дошао, Сине Бога Вишњега, не мучи ме!⁵⁰⁹ Не мучи ме! Јер Господ Христос Бог Својим присуством мучи свако зло у човеку, на првом месту мучи ђавола, мучи сваки грех, сваку страст. А то људи безбожници (не могу то да поднесу, него дознају)⁵¹⁰ тек са Христом. Обратите пажњу и данас на нове и модерне безбожнике: када поменеш Христа он се сав најежи, гримасу направи, наказно лице направи. Не, не може да поднесе, не може он да поднесе присуство Господа Христа. Зашто ме мучиш? Зашто ме мучиш? – тако сваки грех пита Господа Христа, јер Господ Христ мучи грех. Тако сваки ђаво пита Господа Христа: Зашто си дошао, што ме мучиш? Тако свако зло у овоме свету мучи се. Падну кврге када се сретне са Господом Христом.

Гадаринац запомаже своју муку. Коме? Богу у телу – Господу Христу. Господ благи пита га: «Како ти је име?» – Легеон, одговори он⁵¹¹, а легеон значи безброј. Безброј нас ђавола опседа у овоме човеку. А његов, његов живот, живот јадног Гадаринца – шта је? «И Гоњаше Га ђаво по пустињи»…⁵¹² То је живот човека у овоме свету без Бога. Ђаво стално гони човека по пустињи људских грехова. Грех сваки обећава сласти и рај. А кад га окусиш претвара се у пакао и тебе предаје у загрљај ђаволу. Свака страст обећава рај. Сваки ђаво маскира себе; не сме ђаво да покаже наказно и ружно лице своје, јер би се сваки устрашио да га гледа. А он се шминка, он се дотерује, он се маже, он маске меће на себе док те не наведе на грех, и тек када ти учиниш грех, а он открије сав отров његов. Замисли, ти човек, мали човек, не видиш хиљаду метара са земље, ти прођеш страшан пут врло брзо, пут од земље до пакла …

Господ Христос је показао између Бога и човека најкраћи пут, најкраћи пут. Није Он узалуд рекао својим ученицима: «Од сада ће бити небо отворено Анђели Божији да силазе Сину Човечијем»⁵¹³. То се непрекидно дешава. Кад је Бог сишао у свет наш земаљски, како да Анђели непрекидно не силазе, слуге Његове Небеске? Кад је Он дошао у овај свет и постао човек, показао је да ништа није човеку ближе од Анђела. Ништа човеку ближе од Бога. И да је Бог уствари његов Рај.

Данас у Светом Еванђељу ми смо чули биографију свакога грешника. Јер, шта ђаво хоће од овог света? Шта ђаво хоће од човека? – Да га начини својим робом, да га ођаволи, да постане човек роб. И то он врло лако чини када човека заведе у страсти и сласти овога света. Ето ти, ти си стално и дању и ноћу у загрљају ђавола. Ти си већ у предворју пакла. А Господ Благи дошао у овај свет да да и теби и мени и свакоме људскоме бићу лек од греха, од свакога греха.

Највећи лек – то је Свето Причешће. Причешћујеш се самим Богом, Господом Христом, Богом који је постао човек, постао тело. Примаш (Светињу)⁵¹⁴ од Бога, какав грех може он да открије у теби. Ти, причешћујући се, добијаш свеоружје Божије⁵¹⁵ и постајеш непобедиви победник у свима биткама и борбама. Са ким? Са ђаволом. Јер, наш рат, вели Свети Апостол, није рат са телима људским, са телом, са материјом. Наш је рат са управитељима таме испод неба⁵¹⁶, наш је рат са ђаволима, са творцима зла. На тај рат и ти и ја мобилисани смо Господом Христом. За тај рат Он нам и даје свеоружје Своје: Свето Причешће, покајање, веру, љубав, наду, Свето Крштење, све што је дао Својој Светој Цркви. Ето, то је то свеоружје Божије којим ја и ти побеђујемо сваког ђавола на свима бојиштима. Без Господа Христа та је борба безнадежна. Та борба, ето, показана и објављена у Светом Еванђељу Његовом.

Толико је био несвестан и неприсебан човек у земљи Гадаринској да је наг и био у овоме свету. Слика, страшна слика свакога човека непокајана пред Богом. Сваки непокајани човек, то је мањи или већи грех. Мањи или већи грех, брате мој и сестро, јер грех никад не долази сам. Никада грех није један. О, вараш себе ако мислиш: учини грех! Кад га учиниш, ти већ видиш да за њим јуре пуно других грехова. Вуче нас он као на некоме ланцу, и неки ланац, огроман, ланац чији је почетак у паклу. И ти учиниш неки грех, на пример завист, мислиш: шта је то? то није ништа. А гле, завист је Јевреје довела дотле да су Бога убили.

Мали грех, јел? Не, нема малога греха. Нема малог греха човечанског. Сваки је грех огроман, док се човек не покаје због тог греха. Сваки грех убија човека, док се човек не покаје због тог греха. Свака страст, не варајмо себе, сваки непокајани грех, то је хула на Духа Светога. А та се хула опрашта, веле Свети Оци Седмог Васељенског Сабора, кад се човек покаје. И тај се грех опрашта. Јер хула је остати упорно при греху. То значи: «Христе, ја Тебе нећу у овоме свету! Господе Боже, Ти си дошао у овај свет да грешнике спасеш. Нећу ја да Ти мене спасаваш!» То је грех! Грех је непријатељство Богу. Непријатељ је човек Богу кад чини грех.

Немој заваравати себе говорећи: «То није ништа. То је мој мали грех у мојој соби или у моме телу, у мојим мислима, у моме малом мозгу и уму. То нико не види». О, виде сва Небеса! Благи је Спаситељ објавио да се Анђели са Неба радују кад се каје један грешник на земљи⁵¹⁷. Гле, брате и сестро покајани, ако си тог момента био Гадаринац, тебе Анђели с неба љубе и радују се теби када паднеш пред Господом и исповедиш му грехе своје и покајеш се. Да, онда си победник, највећи победник, једини истинити победник у овоме свету. Људи бунцају, људи говоре о победама земаљским, о херојима, о бојиштима, о рату. Јер шта је бојиште стално на овој планети Божјој? То је борба за душу човекову, борба с ђаволима на једној страни и Анђелима на другој страни. Човек између њих. Како је моћан и силан човек! Може слободно да ходи или за Богом или за ђаволом. Е, у томе је страхота и величанство човека. Бог је дао такву силу човеку, чинећи га слободним, да човек може постати или Бог или ђаво. Веле Свети Оци: да је Бог постао човек и зато човек постао Бог⁵¹⁸. То је крајњи циљ наш.

Али, ако човек неће то, ако неће Христа Господа Бога да помоћу Њега постане Бог по благодати, онда силом постаје Гадаринац, онда постаје ђаво по слободној вољи. Зато је пакао вечан. Јер слобода твоја је вечна, јер ти слободно се опредељујеш у овоме свету или за Господа Христа или против Њега. То твоје решење везује се са вечношћу. Човече, никад ниси смртан, ништа није смртно, ни грех, ни зло није смртно; али ни добро твоје, добро твоје није смртно. Свако добро веже те са Богом. Али знај, сваки грех повезује са ђаволом.

Господ Благи дошао је у овај наш земаљски свет, спустио се у блато тела људског, примио на себе ту крваву прљаву иловачу, која се зове тело човечје, и на гори Тавору показао ради чега је човеково тело створено⁵¹⁹. Када је Он Божанством Својим заблистао, када се кроз тело Његово излила и прелила сва Божанска Светлост, коју је Он у Себи носио, тако да су Апостоли попадали на земљу, и показао да је тело створено да буде храм Божанске Светлости, да смести у себе целога Бога. Тело толико важно да је Господ у личности Пресвете Богомајке устоличио на Небеском престолу Њу, Која је изнад свих Херувима и Серафима… Изнад свих Херувима и Серафима. Човече, виши си и од Анђела и Арханђела!

А ми – како живимо, како проводимо свој живот? Мислимо: па то су ситнице које ја данас чиним. Ситна мала зла. У сваком малом злу, у сваком малом греху крије се сав ђаво; крије се смрт ђавола који пређе у тебе да те зароби и увуче у своје царство зла. Зато, брате и сестро, бојте се греха, једино се тога бојте. Кад је велики Свети Златоусти писао своме духовном чеду, Светој Олимпијади монахињи, он јој јавља из изгнанства, исповедник, мученик, пети Еванђелист, учитељ људи, учитељ Анђела, и пише јој: «Кћери моја, ништа у овоме свету није страшно осим греха»⁵²⁰. Грех, то је једино страшно на овоме свету. Да, зашто, зашто? Вели Свети учитељ: зато што иза греха увек стоји смрт, а у греху и у смрти увек легиони ђавола. И ти са њиме, роб пакла. Господ дошао у овај свет и вели: «Царство Небеско»! И ми читајући Оче наш сваки дан по неколико пут говоримо: «Да дође (Царство Твоје)»⁵²¹… то није царство твоје, како ће доћи Царство Божије. Како ћу ја данас бити у Царству Божијем? Данас и ноћас. Опет како Господ говори: «Нека буде (воља Твоја)»⁵²²… ако буде воља твоја. Кад испуњујеш вољу Божију, вољу Господа Христа, ти си већ у Царству Божијем, ти си већ расковао окове греха и страсти и узлетео у Небеско Царство. Сада, сада ти никакве демонске силе не могу учинити ништа. Како је лако бити Христов! Све зависи од нас, браћо, од наше слободне воље, од нашег слободног хтења.

Зато је Господ Благи, Бог љубави, Бог љубави, као последњу станицу наше историје поставио Страшни суд. Страшни суд! У том Страшном суду биће откривена сва биографија моја и твоја, сав животопис мој и твој. Све ће бити казано о мени, мени самоме најпре и својој браћи по телу, свима људима свих времена. То је Благи Господ учинио да би показао како Он по љубави и правди препушта људима да сами себи изаберу или вечно Небеско Царство, Царство Бога љубави, или царство мржње, пакао.

А ми хришћани, ми имамо сигуран лек. Данашње Свето Еванђеље баш то казује. Када су свињари побегли, свиње им се потопиле у језеру, народ који иде са свих страна виде то чудо, и гле, угледаше Гадаринца где паметан седи крај ногу Господа Исуса⁵²³. Свршена је тешка борба са легионима. Победио је Благи Господ Христос. Даровао Бога и даровао човека несретном Гадаринцу. Њега самог даровао њему, њега вечног. У Светом Еванђељу данас вели се: «И он оде, говорећи свима шта му учини Исус»⁵²⁴. Осетио Гадаринац да је исцељен и да је њега Бог Исус исцелио. Ништа мање од Бога.

Ето, док и ми витлани и гоњени нашим страстима по пустињама наших лудих жеља, свакодневних и сваконоћних лудих жеља, док ми не сретнемо се кроз покајање са Господом Христом, не паднемо пред ноге Његове, дотле нас витлају демони. Само кад паднемо крај ногу Његових у покајању, тада, тада ћемо бити паметни за небо и за земљу и за сва бића у свима световима. Сваки од нас то може лако доживети кад пригрли свелек, свелек који Црква Христова дели свима и свакоме: то је покајање. Ништа лакше од њега, а ништа потребније од њега. Зато је Спас и дао тај свелек као лек од свакога греха, од сваке страсти, од свакога ђавола и од свакога пакла.

Гле, шта су Светитељи? – Победници на свима бојиштима са нечистим дусима. То су прави хришћани у овоме свету. Увек односе победу над ђаволима, и преко њих и над свим гресима, и над свима смртима, и над свима хаосима. И ми вођени Светима Божијим, заслужујемо Царство Господње ако испунимо вољу Небеског Оца, како се каже у Светом Еванђељу⁵²⁵.

Ето и данас, на данашњи дан, Црква слави славног Мученика Арету, старог осамдесет и три године, градоначелника града у Омиритској земљи, кога је цар због његове вере у Христа погубио. Тражио од њега да се одрекне Господа Христа, а он старац из … ⁵²⁶ царевине: «Ја сам уз Господа Христа. За мене Он је све». Преко четри хиљаде људи било је око свог градоначелника. Родитељи, деца, одојчад. Нико није хтео да се одрекне Господа Христа. И безумни цар све је бацио под мач.

Тако се живи, тако се гине са вером у Бога. Тако се гине за своју вечност, за своју бесмртност, за Царство Небеско. А тако гину хиљаде и хиљаде. Ми, како вели Свети Апостол, имамо сведоке⁵²⁷ који сведоче то да је Господ Христос једини Победитељ свих смрти, свих ђавола, свих грехова, једини Истинити Бог у свима световима. И Он једини даје Царство Небеско бићу што се човек зове. Њему служити уистини је вечно и бесмртно за сваког човека, Њега волети, за Њега страдати, за Њега умирати до вечне славе, једине славе бесмртне и непролазне за људско биће у свима световима. Амин.

1977. године у манастиру Ћелије

Господ је кроз своје Свето Еванђеље казао страшну истину о нама људима.

Шта је овај свет? Шта је земља? Море смрти, а ми људи дављеници у том мору. Нико није изузет, сви су дављеници у мору смрти. То нам открива данас Еванђеље, када Господ позива Своје ученике, рибаре Галилејске: Петра и Андрију, Јакова и Јована. Чудна реч Спасова, чудна Благовест Његова: «Хајдете за Мном и ја ћу вас учинити ловцима људи»⁵²⁹. Каквим ловцима људи, Господе! Људи, звериње? Шта су људи? Још горе, људи су дављеници смрти, дављеници у мору смрти. Ту излаза нема. Сви умиру, сви се распадају, сви се размиле у црве. Ви се хвалите човеком, хвалите људи културом, цивилизацијом! Шта је све то? Бљувачке, бљувачке, бљувачке. А смрт? Ето, у мени и теби, и око мене и око тебе, и у нама свуда смрт! Дављеници смрти! Ето, то је истина коју нам Господ данас објављује у Светом Еванђељу, страшна истина.

Али, како то могу Твоји Галилејци постати ловци људи? Које су то мреже које ће нас људе извадити, извући из овог пораза смрти? Где су те мреже? Господ их даде – то је Он сам. Он је ову земљу, Он ову нашу планету, Он ову пепељугу нашу коју називамо земљом, Он је претворио у Острво Васкрсења. Једини Он победио смрт, васкрсао, и нама људима подарио Живот Вечни. То је та Блага вест, то је то што је Господ Христос једини могао дати људима и нико други. То је оно што сви гониоци Христа, од Понтија Пилата, преко Диоклецијана, па до данашњег дана⁵³⁰, то је оно што вера у Господа Христа држи у свим срцима људским, у свим срцима хришћана, и спасава нас из мора смрти. И без тога, без Васкрсења из смрти, овај свет нема никаквог смисла.

Човек у њему, шта је бедни човек? Врећа црва, врећа слабости и немоћи. Човек – каква велика беда без Христа! Идући за Господом Христом човек добија смисао у овом свету. Јер, без Бога, без Њега, нас смрт дави, смрт сваког од нас дави и удављује. Зато је вера у Господа Христа сваком људском бићу неопходна. Зато је вера Христова, ево две хиљаде година, пролазила и пролази, кроз шибе и страдања и муке и невоље. Па ипак, гонећи Христа не могу да униште веру Христову. Што је смрт за нас хришћане? Ништа! Ми се не бојимо смрти. Јуришите са свима атомским бомбама на нас. Ништа, ништа, ништа нам не може заменити Господа Христа у овоме свету!

Зато смо ми за Њега. Зато ми кроз све муке и невоље пролазимо. Ево, две хиљаде година тако је Хришћанство дошло и до нас, гоњено увек, гоњено данас, гоњено сутра, гоњено јуче, али бесмртни Мученици, бесмртни Христови следбеници. …⁵³¹ Земља постала Острво Васкрсења, кроз Васкрсење Господа Христа – то је најважнији доживљај у историји света, то је најважнија истина, то је најважнија Благовест. Зато је Господ Христос и једини имао право да назове Своје Учење Еванђељем, Благовешћу. И ништа мимо Њега, без Њега и Његовог Светог Еванђеља, без Његовог Светог Васкрсења.

Шта је овај свет? Море потопа, море смрти, море гноја, море горчина! Не вреди бити човек, не вреди бити човек без Христа! Идући за Господом Христом, и ја и ти, брате и сестро, добијамо смисао Вечног Живота. Победио смрт за нас и око нас, Господ Христос једини и ненадмашан, нико Њега не може заменити ни у једним од људских светова, нико не може дати оно што Он даје. Даје Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечну Доброту, све што испуњује Вечни Живот у оном и у овом свету. И Вечни Живот нас хришћана почиње у овом свету да се продужи кроз капију смрти. Зато, ми хришћани увек смо добре воље⁵³², вели Апостол Павле. Ми знамо: јачи смо од смрти – а ко је већи непријатељ човеку од смрти? Када њу побеђујемо ми побеђујемо све непријатеље своје, и осигуравамо себи бесмртни Живот Вечни. Да, земља, земља је постала Острво Бесмртности. Тако је Господ васкрснувши победио смрт и објавио Царство Бесмртно Божије у овом свету.

Чули сте данас из Светог Еванђеља кад су Апостоли оставили све, прво оставили мреже, то је био њихов занат, и пошли за Њим, за Господом Исусом, Који у то време, у та три дана није учинио никакво чудо⁵³³. Они су осетили нешто у Њему, осетили су нешто необично, нешто што нико од људи не може дати, Он даје. И оставили су мреже, Андреј и Петар и Јован и Јаков, оставили су и оца свог и сву родбину. Мреже и оца, све што су имали у овом свету оставили су, и пошли за Оним Који ово острво смрти претвара у Острво Бесмртно, за Господом Христом. И хођаше, вели се у Еванђељу данас, чули сте, Господ Христос прохођаше Галилеју исцељујући сваку болест и сваку немоћ, проповедајући Еванђеље о Царству Божијем⁵³⁴. То је Царство Господа Христа над смрћу, над животом, над болестима, и над свим што наш земаљски живот испуњује. Без тога овај живот је ужас и страхота, мука и мучење.

Еванђеље Царства и обећање Царства Христовог. Каквог Царства? Царства Бога Оца и Сина и Светога Духа.

Ми у Оче нашу свакодневно молимо: да дође Царство Твоје. А гле, ми смо ову земљу, ми људи, не тигрови, не вукови, не животиње, него ми људи – претворили смо ову земљу у острво смрти. Ми смо криви пред свим створењима, пред свим животињама, пред свим птицама, за све муке, за све смрти, које даје овај земаљски свет. И човек се хвали – чиме, чиме? Гнојем, гнојем, гнојем.

Да дође Царство Христове Правде, Царство Христове Љубави, да дође Царство Твоје, да дође Царство Вечне Љубави, Царство Вечне Правде, као вечна браћа, сваки је човек вечни и бесмртни брат, и твој и мој. Како ти дижеш на њега руку, како оговараш њега, како можеш њега да озлобиш? Човек – то је бесмртни брат, и у овом и у оном свету, брат. Пази шта радиш са човеком уопште, како гледаш човека уопште, како гледаш на људе. Гледај на њих као на бесмртну браћу, као на оне који ће с’ тобом живети на ономе свету, почевши од овога света.

А ми, такви људи, Христови људи, чиме живимо? Том Благовешћу Господа Христа, том Вечном Истином, Вечном Правдом, Вечном Љубављу. Ко је јачи од хришћана у овоме свету? Нико! Ко је моћнији? Нико. Кроз све смрти ми ћемо (ићи) певајући: Христос Воскресе! Када је велики Светитељ Божији Григорије Богослов, обратио се својим чувеним беседама гониоцима Христа и Христове вере, он је рекао: Знајте, ми имамо сигурну победу. Ми ћемо вас победити. Наша победа, то је смрт за Господа Христа. Јер, кроз смрт Господа Христа ми идемо Васкрсломе Господу Богочовеку моћнијем од свих светова.од свих сунаца, од свих људи, од свих краљева и царева. То је Царство Господа Христа!

Он је основао Цркву Своју као Царство Небеско. А Црква – то вам је лађа, лађа на мору смрти. Благо ономе ко је у Христовој Цркви, који живи Његовим Заповестима, Њеним Духом, Његовим Законом. Јер, лађа Цркве све нас верне носи и искрцава на обалу Неба, на Небеске обале нас искрцава. Шта нам могу чинити људи?

Када је Господ на дан Педесетнице, на Духове, послао Духа Светог⁵³⁵, Апостоли се потпуно променили, постали нови људи, пуни силе, васкрсавали мртве и исцељивали од свих болести, чинили чудеса неисказана. Шта је то? Откуда то њима Галилејцима? Када су они постали ловци људи? На Духовдан, када је Дух Свети сишао на њих …⁵³⁶ дао силе и моћи да су кренули у свет проповедајући Спаситеља Христа. Они, они Галилејци, они који су ударили на Римски свет, римске философе и научнике, на цареве и краљеве Римске, и победили Римску империју, не топовима, не авионима, не бомбама. Не! Овце победиле вукове кротошћу својом. Еванђелском проповеди они су учили свет незнабожачки, свет претворили у тор Христов, и победили, победили Римску империју. Таква је сила хришћанска! Не оружјем, не топовима, ми не ратујемо – ми ратујемо Еванђељем Господа Христа. Љубимо непријатеље своје, молимо се Богу за њих⁵³⁷, то је велико безумље, а(ли) то је наша дужност, свакодневна дужност. Када то имамо ми имамо друге светове које …⁵³⁸ стално, стално чини чудеса, васкрсава душе из мртвих, васкрсава тела из мртвих.

Ми Срби имамо сигурне сведоке тог вечног Еванђеља Господа Христа: Светог Василија Острошког, Светог Прохора Пчињског, Светог Симеона Мироточивог, Светог Цара Лазара. Безбројни Светитељи Српски, ето, и данас чине еванђелска чудеса у Српскоме роду. Колико је њих исцељених данас, који са вером непрекидно клањају се и моле се у име Светитеља Божијих. Ми имамо сигурну победу над смрћу, а то је наша вера у Господа Васкрслог. И та вера води са собом и за собом еванђелску љубав, правду, живот, еванђелску доброту.

И ми хришћани, који хоћемо да живимо по тој вери Христовој и Вечним Истинама Христовим, тиме љубимо браћу и сестре. Наш земаљски свет, наш земаљски живот не вреди ништа без победе над смрћу. Робље смрти – то смо ми без победе Господа Христа; дављеници у мору смрти – то смо ми без Њега. Са Њим, све се мења. Са Њим васкрсаваш из свих смрти, са Њим побеђујеш све смрти, побеђујеш све грехе, све ђаволе. И знај, када живиш неком еванђелском врлином: вером, љубављу, милостињом, ти се укрцаваш у један сигуран чамац који плови по мору смрти и доводи те до обале Неба, и искрцава те на обале Неба. Да! Сваки уздах, сваки крсни знак који твориш за себе и за брата твога поред тебе, све је то сведок твога васкрсења, твоје бесмртности, твоје силе, твоје моћи.

Зато, веру треба чувати као највећу светињу. Вера то су очи душе наше, хиљаде очију – то је вера. И ти као хришћанин видиш прави пут пред собом, пут који води из смрти у бесмртност, из смрти у Живот Вечни, идући само за Господом Христом. Како ми идемо за Њим? Ми идемо вером, љубављу, правдом, добротом, свим врлинама еванђелским ми идемо за Господом Христом. А Он, куда води? У Царство Небеско, у вечни Рај, и тебе и мене и свакога који свим срцем иде за Њим, свим срцем верује у Њега.

Нека би Благи Господ ту веру, ту силу небеску, ту силу Христову, уселио у срца наша, еда бисмо ми живели у овоме свету и победили све смрти Васкрслим Господом, све грехе, све ђаволе, све демоне. И стигли у Небеске светове да тамо са Пресветом Богомајком и свима Светима славимо Чудесног Господа Који је победио све смрти. И да Му вечно служимо у свима данима и свима временима и свима вечностима, кроза све векове. Амин.

1965. године у манастиру Ћелије

Опет и опет Благовест о Вечноме Животу. То је дело . Еванђеље Господа Христа. Ми живимо у свету времена и простора, и мислимо да се живот наш састоји само из дана и ноћи, из тренутака и часова. А гле, Спаситељ кроз Своје Свето Еванђеље стално говори о Своме Вечноме Животу. Човече! Ти си у овоме свету ради Вечнога Живота, то стално бруји кроз Свето Еванђеље Господа Христа. Никада ти ниси пролазан, никада ти ниси смртан, ти си створен за Вечни Живот – не варај себе. Сав овај свет око тебе треба да те подсети на Бога, на Њега Вечнога Који из љубави велике створио и тебе вечним.

Чудесна данашња Благовест, којом казује данашње Недеље Свето Еванђеље, зато нек’ неки уче који се муче с тим питањем како добити Живот Вечни. Ја, човек у овоме свету, а са свих страна смрт ме вреба, а закон тражи, а заповести Божије траже да будем вечан. Како? Како да добијем Живот Вечан ја у овоме свету, свету који је пун смрти? И приступи кушајући Господа: «Учитељу, шта да учиним да добијем живот вечни?»⁵⁴⁰ Спаситељ је осетио да он куша, Њему је приступио не као Господу, него као Учитељу. А који то учитељ може дати Живот Вечни човеку? Који то човек може дати кад је сваки заробљеник смрти? Зато Спаситељ рече: «Шта је записано у закону Божијем»? – а он одговори и рече: «Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом, свом мишљу својом, и ближњег свог као себе самог». – «То, то чини и бићеш жив» – одговори му Спаситељ⁵⁴¹.

Али, тек сад настаје мука за ученог законика. Знао је он, да, осећао је он да не љуби Бога свом снагом својом, свом душом својом, свом мишљу својом, Да Га је љубио тако не би постављао питање, већ би творио то и сам се осећао вечан у овоме свету. И да би оправдао себе сигурно пред људима који су били ту, као што је увек било пуно света око Господа Христа, он упита Спаситеља: «Ко је ближњи мој»? Тада му Спаситељ исприча чудан догађај: «Човек се неки силазећи из Јерусалима у Јерихон, на путу Га ухватише разбојници, израњавише, скидоше му одело, опљачкаше и отидоше остављајући њега полумртва. У том наиђе један свештеник, погледа и прође мимо. Наиђе левит из свештеничког колена, погледа и прође мимо. У том наиђе Самарјанин, туђинац, не Јеврејин, погледа рањеника, сажали му се, опра му ране, зави их, метну Га на своје кљусе и одведе у Гостионицу. Ту остаде око њега, и сутрадан даде крчмару два динара да се и даље стара и труди, и што буде потрошио да ће му платити кад се буде вратио». И упита Спаситељ ученог законика: «Ко је био ближњи рањеном човеку». Законик одговори: «Онај који се смиловао на њега». «Да, одговори Спаситељ, иди, и ти чини тако, и добићеш Живот Вечни»⁵⁴².

Не мисли, немој мислити да је Живот Вечни у твојим рукама. Не, Живот Вечни није у твојим рукама, него у рукама твог ближњег, у рукама Бога и твога ближњег. Шта ти имаш да даш за себе и од себе да би добио Живот Вечни на ономе свету? Шта ти као човек треба да даш? Љубав. Љубав Богу, љубав ближњем. Даш ли то, ето, ти сигурно добијаш Живот Вечни. А шта треба ти да чиниш да би имао истинску љубав према Богу, истинску љубав према ближњему? Све срце предај Богу, сву душу своју предај Богу, сву снагу своју предај Богу, сву мисао своју предај Богу – то је љубав. И реци Господу: Господе, ето ја, ја не умем да владам душом својом, ја не умем да владам својим срцем, шта се све не збива са мојим срцем, шта се све не збива у мојој души, какве све мисли не пролазе, какве страсти, какве помрчине, какви мракови, какви греси! Господе, ето ти мога срца, ето ти моје душе, ето ти мојих мисли! Ах, моје мисли, колико пута моја мисао постаје тркалиште нечистих духова, колико пута ум мој постаје игралиште, игралиште нечистих мисли, прљавих жеља. Господе! Ето ти мојих мисли, очисти их, оздрави их, исцели их. Ја, ја не могу да владам собом. Ти Господе владај срцем мојим, владај душом мојом, владај свом снагом мојом, јер ја, ја лакомислени безумни човек, снагу своју често трошим на ситнице, на глупости овога света, на разна ситна уживања, на задовољства, а заборављам на Тебе. Заборављам да сам ја створен за Вечни Живот, заборављам да ме Ти чекаш, заборављам да си ми Ти ближње дао као помоћнике да заједно с њима стекнем Живот Вечни.

Ближњи моји, ко су они? Бог мој, ко је Бог? Ко је тај Бог у овоме свету, на овој земљи коју ми људи видимо, Кога ја као човек треба да истински љубим свим срцем, свом душом, свим бићем, свом снагом својом?⁵⁴³ Гле, у овоме свету предлажу многе богове. Грци су веровали, а и Римљани, у много богова. И данас многи људи верују у (многе) богове, лажне и измишљене. Колико је многобожаца у Европи који место Истинитог Бога поштују лажне богове? Колико њих поштују себе као само богатство. Колико лудих у овоме свету па човека прогласе за Бога, иду за њим као за Богом. А ја, Господе, који Тебе волим, знам: који је то од људи показао да је заиста Истинити Бог? Ко? Само Господ Христос. Чиме, како? Тиме, што је највећу муку узео на себе, тиме што је победио смрт и осигурао нам Живот Вечни. Васкрсењем победио смрт и вечно живи да даје Живот Вечни свакоме од нас. Ето, Јединог Истинитог Бога у свима световима! Ето Јединог Истинитог Бога роду људскоме, човеку, свакоме човеку, и мени и теби, свакоме који има ума и паметно мисли. Сваки такав човек мора изабрати Господа Христа за Јединог Истинитог Бога. И Њему, Њему поверити све срце своје, Њега волети свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом. Он Бог, Који је претрпео смрт ради нас, васкрсао да победи смрт ради тебе и ради мене, ето, Он је готов да прими срце твоје, да га испуни свим Божанским силама, да ти да бесмртност и Живот Вечни.

Како, питаћеш, како? Тако што је Он, ето ту, међу нама, Он вечно Жив, победитељ смрти у Цркви Својој. Основао Цркву у овоме свету и дао све Божанске силе које су нам потребне за Живот Вечни и спасење, све Божанске силе, силе јаче од свакога греха, јаче од свакога демона, Божанске силе које осигуравају свакоме човеку Живот Вечни. У Цркви Христовој ето Светих Тајни, ето светих врлина, све су то Божанске силе, Божанске силе увек јаче од свакога греха, увек јаче од сваке смрти, увек јаче од свакога ђавола. А од тебе, човече, шта се тражи? Од тебе, хришћанине? Тражи се да таквога Господа и Бога љубиш. Збиља, зар икога можеш волети као Њега? Зар је ико заслужио да буде вољен као Господ Христос, Који толике дарове даје свакоме од нас: Вечни Живот, Вечну Истину, Вечну Правду. Зато је Он имао право да тражи од нас да Га волимо више него ли родитеље своје, него ли браћу, ближње, него ли децу своју⁵⁴⁴. Зато Њега прво да тражимо, несравњено више него свакога од нас, Он даје више него ли што могу дати родитељи, пријатељи, познаници, знанци, и сав род људски.

Јер, Он је дошао у овај свет као међу болеснике: људи, сви смртни болесници, сваки човек самртни болесник, сваки човек ето, као да је рањеник на путу кога су опљачкали разбојници. Не само то, него сав род људски, браћо, ето рањеника кога су разбојници ухватили, ђаволи ухватили, обезоружали, отели му све што је Божије, израњавили га, душу израњавили гресима, страстима и оставили полумртва, како се вели у Еванђељу, како Господ вели, полумртва⁵⁴⁵. Род људски, пре Господа Христа и без Њега – полумртав је. Једва живи у гресима, једва живи у страстима, једва живи у страшним смртима које су око њега и у њему. Свештеник прође, мимоиђе, не помаже брате! Левит прође, не помаже! То значи браћо, да Стари Завет, да лекови из Старога Завета не помажу, не спасавају човека од смрти, не спасавају од греха.

А ко је тај милостиви Самарјанин који се смиловао на човека и на род људски, и пришао му и завио ране? Ко? Господ Христос! То је Небески Самарјанин! Он је сишао на земаљски свет и род људски, тог страшног полумртвог рањеника, Он је превио, ране му залечио, излечио, и однео у гостионицу, у Цркву Своју. Гостионица – Црква и у њој сваки лек за сваки грех. У овоме свету сваки је човек тежак болесник, болесник греха. Не мисли, него дубоко веруј, и ја и ти, и ја и ти смо рањеник тај који лежи на путу, коме никакви лекови људски помоћи не могу, нико те излечити од смрти не може, од те најстрашније и највеће муке наше. Нема таквих лекара! Нема на земљи лекара људских који могу излечити нас од смрти. Зато је и Небески Лекар и дошао на земљу – Господ Христос дошао, и донео лек за тај најстрашнији грех, за смрт. Донео лек од смрти, донео лек од греха, то што земља имала није, то што само Небо има, што само Једини Истинити Бог има!

Зато је у Еванђељу речено да је Господ Христос Једини Истинити Бог и Он је Живот Вечни⁵⁴⁶. Он Господ Исус из Назарета, Он је дошао у овај свет и дао нам све лекове који су нам потребни да се излечимо од свих грехова и свих смрти. Свето Причешће – ето лека за сваки грех; молитва – ето лека за твој сваки грех, лека и од греха и од смрти; пост – ето лека од греха, јер пост сатире у теби све што је грешно, очишћава и тело и душу, и ти смираваш себе пред Господом, мучиш тело своје да истераш из њега главне мучитеље твоје: грехе и страсти, и Господ даје утехе, Господ даје радости ако ти заиста истински, искрено мучиш себе постом да би очистио себе од греха. Па онда милосрђе – шта је то? То је такође лек од греха. Смирење, кротост, благост, покајање – све лек до лека, и све то лечи од греха, лечи од смрти и дарује Живот Вечни.

Ето, данас је Господ кроз Свето Еванђеље објавио да је први закон, прво правило, прва врлина у овоме свету – шта? Сажаљење, сажаљење према човеку грешнику. Не уображавај ако си, како ти мислиш, здрав духовно, када су сви болесници око тебе. Ако то мислиш, ти си баш највећи болесник коме је најпотребнији Господ Христос, јер гордост разара твоју душу. То је такав страшан грех, то је таква страшна смрт у души, да те из те смрти може васкрснути само Он, Једини Истинити Бог и Господ Исус Христос. Ми људи, стичемо Живот Вечни само тако ако предамо себе кроз љубав Богу и ближњем. То значи шта? Да живот је, мој Живот Вечни у рукама Божијим и мојих ближњих, у рукама твојим и њиховим, а и твој живот је исто тако, Живот Вечни је у ближњима твојим, не у теби. Ти дајеш од себе Богу своје срце, своју душу и Господ је испуњује светим силама да би ти могао љубити ближњег свог, да би ти могао имати у души својој самилост према људима, сажаљење према њима као сабраћи својој, грешној сабраћи својој. Сам си грешник, сам си сигурно болесник, сваки је под грехом од нас, зато је сваки болесник. Али, зато гледамо један на другога као на болесника који тражи и треба помоћ, тражи лек. И ми хришћани у овоме свету, уствари, онда смо хришћани ако имамо самилости према људима, према ближњима, према браћи.

У Цркви, приметили сте реч коју највише чујете: Господе, смилуј се на нас! Смилуј се на мене! То је нејпотребније човеку од Бога који је над овим светом – да се смилује на тебе, на мене, на сваког хришћанина, на свако људско биће. Али, то се и од нас тражи да и ми имамо те самилости према људима, према браћи као према својим сагрешницима, самртницима. Све нас мори иста невоља, исти грех. Све нас море исте страсти, исте смрти. Све нас муче и нападају исти ђаволи. И ми, ми се можемо бранити од њих само удружени, само испуњени Божанским силама Господа Христа, силама које су јаче од свих смрти, од свих грехова, и од свих невоља.

Ко је ближњи мој, ко је ближњи твој? Спаситељ је казао у данашњој причи: ближњи је твој сваки паћеник у овоме свету, сваки страдалник, свако људско биће које се мучи и пати – у чему? У гресима, у страстима, а такав је сваки човек у овоме свету. И то је ближњи твој па био он Србин, био Кинез, био Американац, био Рус, то су ближњи наши. Човек под тешком челичном плочом смрти и греха – то је ближњи мој, ближњи… Сваки је од нас такав, сваки је од нас под тешким воденичким каменом греха и смрти. Али, тај воденички камен греха и смрти, тежак и претежак без Господа Христа, претвара се у лаку чиоду када Господ Христос приступи теби, када ти душу своју предаш Њему, и срце кроз љубав к Њему. Тако је наше данашње Свето Еванђеље, Еванђеље сваког од нас, и ми смо кроз њега сазнали ко је ближњи наш и шта је он у муци: рањеник, полумртав. Васкрсава га из мртвих Онај Који има Живот Вечни и даје Живот Вечни, Истинити Господ Исус Христос, Једини Бог у свима световима.

Нека и од данашњег Свето Еванђеља научимо то, да је живот наш у рукама наших ближњих. Када ми добијамо Живот Вечни? Онда када кроз љубав предајемо себе Богу да Он води душу нашу, и мисли наше, и срце наше и сву снагу нашу кроз овај свет; да Он влада и душом и телом нашим; да Он управља нашим мислима, нашим осећањима, нашим животом свакога дана и сваке ноћи; онда, онда осигуравамо нама Живот Вечни, и онда, онда смо јачи од сваке смрти, од свакога греха, сваке страсти. Тада, хришћанине, не бој се! Када си ти вером уз Господа Христа ни један грех не може бити јачи од тебе. И ако паднеш у грех, дижи се, васкрсавај из мртвих. А Он очекује твој вапај као што је очекивао од Петра кад је почео да тоне у мору и пружио му руку. Само не сумњај, веруј. Маловерни, зашто да посумњаш? Не сумњај никада да Свемилостиви Небески Самарјанин, Свемилостиви Небески Лекар, Господ Христос, дошао је у овај свет, дошао теби болеснику да те излечи од греха.

Зато, што више љубави, што више молитве к’ Њему, и ти – ти ћеш кроз овај свет ићи као победник који се не боји ни греха, ни смрти. Јер је са њим (тј. са тобом) Онај Који је јачи и од греха и од смрти, Онај Који побеђује свако зло, сваки пакао, и сваког ђавола, Чудесни Господ Христос. Њему слава и сада и увек и кроза све векове. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

У овоме свету, пред људима и пред сваким човеком стоје само две ствари, две стварности: живот и смрт. Трећега нема. Испред тебе и испред мене, испред сваког човека букте само два питања: смрт или живот. Бирај – то је сав живот наш. Ништа друго: или смрт или живот, или умирење или живљење⁵⁴⁸. И човек у овоме свету зато је у овоме свету, да одговори на то питање себи, себи, себи… А тебе је Бог спустио у овај свет земаљски да то учиниш. Ни за шта друго те Бог није дао у овоме свету. Ни за шта друго. Знај: имаш иза себе смрт или живот. Ти си увек или у смрти; у капији смрти, или си у животу, у бесмртности божанског живота. Мисли како хоћеш и смишљај шта хоћеш.

Када је законик овај, о коме сте чули у Светом Еванђељу, приступио кушајући Господа Исуса питањем својим⁵⁴⁹, он се уствари одупирао смрти по самој природи људског бића, мислећи да му Исус из Назарета неће моћи одговорити. Мислио је учени законик да ће се Исус из Назарета забунити, тај човек који није учио школе никакве, збуниће се и неће моћи одговорити на то питање. И ако буде могао одговорити, ја ћу га отети⁵⁵⁰, мислио је законик: дај ми Живот Вечни! Мало је говорио противуречно: дај ти мени Живот Вечни, дај мени победу над смрћу ако знаш шта је победа над грехом, ако знаш шта је победа над ђаволом. Ти Учитељ, Исус из Назарета, дрводеља, ако можеш мени да одговориш на то питање.

Господ Благи ученог законика упути на Закон старозаветни, на Божји Закон. «И шта је тамо написано? А Он му одговори: Љуби Господа свога свом душом својом, свом снагом својом, свом мишљу својом; и ближњега свог као себе сама»⁵⁵¹. Мудрост. Мудар одговор. «То чини и бићеш жив»⁵⁵². То чини и бићеш жив. Ето ти одговора. Не чиниш ли то, ти си сав у смрти. Како ћеш бити човек? Са малим срцем, са још мањим телом, са малом снагом и силом, како ћеш ти бити човек?

Шта је то: љубити Господа Бога свом душом својом? Шта је то: љубити Господа Бога свом снагом својом? Шта је то љубити Господа Бога свом мишљу својом? Ту моћ човека да себе пренесе у потпуног Бога, да душу своју пренесе у Бога, и срце и мисао и сву снагу, то нам каже Стари Завет⁵⁵³, (али како?)⁵⁵⁴, јер човек је између себе и Бога сам створио смрт. Човек је сам ископао између себе и неба непролазну провалију грехом својим, добровољним грехом. И душа, и тело, и сав човек остао с’ оне стране неба, остао сав у смрти. Умире човек телом, а душом, душом умире када грех чини. Грех и јесте смрт душе. Шта је смрт за душу? Одвојити се од Бога. А сваки грех одваја од Бога.

Победити грех, то би значило победити смрт. Човек, сваки човек и сви људи у овоме земаљском свету, сви су они у сенци смрти – како се вели у Светом Еванђељу⁵⁵⁵, у земљи смрти, у бурету смрти, бурету затвореном са свих страна. Човек који љуби Бога, треба да толико омрзне грех, да победи смрт и да њиме победи ђавола који је творац греха и смрти.

Бог је невидљив, да, ко зна где је, ко зна да ли постоји. Не ја …⁵⁵⁶ И када је Бог сишао у овај свет, када је Господ Христос, Сам Небески Бог постао човек, Он је приближио себе човеку, Он је дао човеку непосредно Себе. Ако Он човека спасава сјединивши се са човеком, човек може свом душом волети Њега, Бога, Богочовека, Бога у телу; и свим срцем и свом снагом и свом мишљу. Реците, које је то биће у овоме свету које би човек могао да воли свом снагом, свом душом својом, као што воли Бога? (Зар) да не воли свом душом Њега Богочовека, Њега Исуса из Назарета, Који је победио смрт за нас, победио грех за нас, победио ђавола за нас, Који нам је даровао Живот вечни и Истину вечну и Правду вечну, све нам даровао!

Вечна Истина, Вечна Правда, Вечна Љубав, Вечно Небеско Царство. И збуњени Законик…⁵⁵⁷ Помогао му је, ко? Милостиви Исус из Назарета. Сажалио му се. Смиловао се Он и рањеноме несретнику пружи помоћ, помаза му ране уљем и вином, и одоше у гостионицу⁵⁵⁸. Збрину га и спасе од смрти. «Иди и ти чини тако», – рече Спаситељ законику⁵⁵⁹.

Човек запао у разбојнике је сваки човек који пати и страда у овоме свету. А пут наш, животни пут, пут сваког човека од колевке до гроба, ето пута из Јерусалима у Јерихон. Ко није рањен на том путу живота? Сваки човек је рањен, рањен грехом и још рањен смрћу. Рана смрти у теби и у мени, човеку, у свакоме човеку који лежи на друму живота. Рањен смрћу и грехом. Сплетком ђаво је ушао у твоје тело и у твоју душу, И ми хришћани у овоме свету, ми то најбоље осећамо. Ми знамо да хришћанин бити значи исцелити себе од греха, исцелити себе од смрти, исцелити себе од ђавола

Његова Црква, Он је у Цркви Својој оставио све лекове за све грехе овога света. Сваки је човек грешник. И ти као хришћанин, притекни у помоћ, видљиво и невидљиво: ако је он сувише горд и осион, невидљиво моли се за њега Богу да га Господ излечи, исцели од његове болест. Јер завист, завист је силна бољка која обара душу, обара је у смрт; оборила је душу целог једног народа у смрт, Јеврејског народа, када је завишћу издао и продао и убио Господа Христа. Завист Бога убила, цео народ убила. Он, Христос, је дошао у овај свет да излечи и од бољке, и од зависти, и од гордости, и од подлости, и од гњева, и од среброљубља, и од свих страсти овога света. Јер страсти то су разбојници који нас на друму живота спопадају и рањавају и обарају у стотине смрти. Сваки грех је мали разбојник, обара те у смрт. Рука нежна Милостивог Самарјанина, Христа, да те подигне, да те излечи од гњева ако си гњеван; да те излечи од гордости ако си горд; да те излечи од среброљубља ако си среброљубив; да те излечи од похоте ако си похотљив.

А ти, Христов човек у овоме свету, ти јеси у овоме свету зато да победиш баш смрт, да победиш грех, да победиш ђавола и тиме постанеш човек и останеш човек. Дотле ниси човек, дотле … дотле си потчовек. Авај, ако не поверујеш у Господа Христа, ти онда постајеш нечовек.

Иде Христос, или Милостиви Самарјанин, путује кроз Светитеље, кроз све праве хришћане, јер сви хришћани у овоме свету јесу још и Самарјани. Они лече и себе од греха и браћу око себе. То је хришћанин. Лечи и себе од страсти и браћу око себе. То је хришћанин. Никада хришћанин и није хришћанин ако мисли да је само за себе, ако не мисли да притекне у помоћ брату који је у греху. Хришћанин није хришћанин ако неће да притекне у помоћ брату који је у некој страсти. У огромној болници сви смо ми болесници, већи или мањи. Само су Светитељи савршено здрави људи у овоме свету; а ми, обични хришћани, ето ми, ми смо сви болесници … Малаксавамо, изнемогли од греха и страха и смрти. То су људска бића у овоме свету. У овоме свету болесника.

Али, да се то постигне, шта је потребно? Потребно је страдање на Голготи, потребно је васкрсење Господа Христа, потребно је Његово вазнесење, потребно је Његово Еванђеље, потребно је Његова Црква, потребно је све оно што је Он као Бог учинио и урадио и оставио у овоме свету. Потребна је Његова Црква Света.

Да, Црква лечи од свих, најстрашнијих болести: лечи од смрти, лечи од греха, лечи од ђавола. То су најзначајније бољке – троједна бољка. Ђаво измислио за нас људе страшну бољку – грех и смрт. Господ дошао у овај свет, јер Он једини и може да излечи и исцели од те бољке. Каже Свето Еванђеље: дао нам Свете Тајне, дао нам свете врлине, свете Божанске силе⁵⁶⁰ које тебе мртвог васкрсавају из свих твојих смрти. Гле, вера у Господа Христа, у Истинитог Бога, шта је то? То је васкрсење из мртвих! Напустио си све лажне богове, јер дотле си живео за ситнице овога света. Сматрао си: ово је смисао мога живота, да што више зарадим, да што боље живим у овом свету, да моје је имање буде што веће, да имам што више стоке, што више њива, ливада … Видиш да је твој позив да добијеш Живот Вечни у овоме свету, да зарадиш Живот Вечни, ништа мање од тога.

Хришћанине, пази како живиш! Ради чега си ти у овоме свету? Шта си ти себи поставио као циљ? Ни породица није циљ, ни деца нису циљ, ни држава није циљ, ни цела земља није циљ, ништа (друго) није циљ. Ништа, све је то ништа. Твоје је и моје да стекнемо живот вечни. Ради тога си ти у овоме свету. Не лажи себе. Не, обмањуј себе: ,Ја ћу лако са мојим грехом, ја ћу лако са мојом страшћу». Пази, то су разбојници, увек разбојници, који се прикривају када те милују, када те мазе, они, они убијају у теби све што је вечно, све што је бесмртно. Реци себи, наведи себе, питај себе: Да ли ја волим Господа Христа свом душом својом, свом мишљу својом, свом снагом својом? Да није тело моје мртво, а мртво је ако није у Христу. Ако ум твој није у Христу, мртав је. Ако душа твоја није у Христу, мртва је. Сав си мртав ако не живиш по заповестима Његовим. «Ко има заповести моје и врши их, он је онај који има љубав к мени»⁵⁶¹. Ето, како можеш ти да провериш да ли вршиш моју заповест…

«Који има заповести моје, он је онај који има љубав к мени». Провери себе. Свака је заповест у молитви. Ако је дрскост грех, љуби Господа Христа; ако је заповест у милостињи, да будеш милостив према свима… Заповест о посту: ако држиш пост љубиш Господа Христа, Законодавца Који је дао ту заповест. Љубиш Господа Христа ако можеш да поднесеш увреду: «ако те ко удари по једном образу а ти му окренеш други»⁵⁶². Ето, «благосиљајте оне који вас куну, молите се Богу за оне који вас гоне»⁵⁶³. Заповести Спаситељеве, ако их држиш, гле, ти љубиш Господа Христа. Не вршиш ли их, ти си у смрти. Душа ти је у смрти, савест ти је у смрти, воља ти је у смрти, ум ти је сав у смрти. Пази колико гробова око тебе. Колико смрти, и у свима њима ти. Ако не вршиш заповести, ако не љубиш Господа…

Питај себе: Колико сам гробова прошао, у колико сам гробова сахранио и погребао себе ја, покопао себе? Ако си се гњевио бар један час, ако се ниси покајао – ето гроба твог. Тог си дана погребао себе, покопао себе у гробу гњева. Сунце зашло, а твој гњев остао⁵⁶⁴, твоја смрт остала, душа умрла. Бори се, покај се, да ти Господ опрости. Ако си ти провео дан у некој гордости, у некој осионости – то је гроб, то је смрт, једини гроб, тако страшан гроб да из њега нема васкрсавања ако нема покајања. Сети се: ђаво је пао гордошћу и гордост је постала његова вечна гробница, јер никако неће да се покаје, никако неће да се остави своје охолости, своје осионости. А ти, ти си човек, ти си људско биће, помисли на своје немоћи, на своје слабости …⁵⁶⁵ горди у овоме свету, и само гордост јесте смрт, најстрашнија смрт за мене хришћанина, за мене човека. Ако је у мени гордост, па ја сам стао уз ђавола, ја сам стао уз сатану, ја сам стао уз његову вечну смрт и његову вечну погибао. Моје је као хришћанина да се кајем. Зато је Господ дошао у овај свет, да да лек за сваки мој грех. Покајање – ето лека за сваки грех. Ето Цркве Христове, те Небеске апотеке са свима лековима за све болести душе људске, за све болести савести људске, за све болести воље људске, за све болести срца људског, за све болести васцелог бића људског. Лекови који лече од смрти, лече од свих болести.

Ето, хришћанине, имаш све што ти треба и у овом и у оном свету. Господ ти нуди Вечни Живот, у твојим је рукама и отров и лек. Отров је грех, лек је свака врлина: вера, љубав, нада, пост, милосрђе и све што је свето. А ти да отровом не трујеш себе сама! Лечи себе, лечи се на лековима Христовим. Ако немаш лекове, иди Цркви Христовој, потражи од једног Светитеља до другог, потражи њихове молитве, њихову помоћ, и добићеш.

Ради чега си послан у овај свет? Ради чега је човек створен у овоме свету? Ради чега човек живи у овоме свету? Да стекне Живот Вечни, да добије Живот Вечни. А то, то даје једино Господ Христос, једини Победитељ смрти у свима световима, једини Васкрситељ из свих смрти, Једини Човекољубац, Који нам је дао све што нам је потребно, нама људским бићима у свима световима. Све божанско даровао нам: Царство Небеско. Даровао нам све што Бог може дати човеку – Бог љубави и човекољубља. Он – Чудесни Господ Христос. Њему част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.

1964. године у манастиру Ћелије

Ето опет Светог Еванђеља које казује сву истину …⁵⁶⁷ Свето Еванђеље Христово казује сву тајну о животу човековом на земљи. Њиве родиле, нема где да се смести, житнице тесне. Знам шта ћу учинити: срушити старе житнице, направити нове, напунићу их житом и малом својим, и казујем души својој: ,Душо, имаш много имање за много година; почивај, једи, пиј, весели се». Тада, тада гром с’ Неба: «Безумниче, ову ноћ узећу душу твоју од тебе!⁵⁶⁸ Ето Еванђеља нашег …⁵⁶⁹ Када? Да ми прогласимо ма шта у овоме свету, или ма кога за своје богатство. Бог – то је једино богатство, једино богатство човека и нашег земаљског света, једино богатство свих светова, све остало …⁵⁷⁰ Богатство је само оно што надживљује смрт, моју смрт, твоју смрт. А све што ја у овоме животу прогласим за своје богатство, а не надживи смрт, то је трулеж моја, то је пропаст моја, то је гроб мој, смрт моја. …⁵⁷¹ Бог кога назива пресудним прогласи, не само за имање, за њиве, за ливаде, за шуме, него важи за све оно што човек прогласи за своје богатство.

Ако неко прогласи за своје богатство науку, и од ње не види Бога, и неће Бога, и нема кад да помисли на Бога, и над њим ће гром небеске правде загрмети и рећи му: «Безумниче, ову ноћ узећу душу твоју од тебе, а наука коју си припремио чија ће бити». Ти си прогласио за циљ живота свога децу своју, породицу своју, све си заборавио, на Бога си заборавио, трчиш само да осигураш, како се то вели, будућност деце своје. А гле, опет ће загрмети страшна Божја реч: Безумниче, све је безумно што ти радиш; безумно је то што ти хоћеш без мене да обогатиш и заштитиш децу своју, и да им осигураш будућност и наслеђе. Безумниче, ову ноћ узећу душу твоју од тебе, а што си приправио чије ће бити? Чије ће бити? Велиш, мојих синова, мојих унука, а смрт над њима и над тобом све сатерује у гроб. Ти си прогласио за смисао и циљ свога живота богатство овога света, твоје богатство прогласио за уживање. Душо, почивај! Лењост… Душо, Уживај. Није душа дана теби да почива у овоме свету, него да стекнеш Живот Вечни. Душа је с Неба, ништа је земаљско не може обогатити – само Бог.

Погледајте своје ближње и даљње. Погледајте Европу, Америку, Азију, Африку, све јури за уживањима, све је прогласило за смисао и циљ живота земаљско благостање, имање, њиве, плодове, родове, производњу. Ради чега? Јести, пити, уживати, веселити се, али над свима нама Царство Небеско. Ваши авиони, ваша богатства, рудници, градови, облакодери, о, шта је то? Безумље твоје! Све ће то смрт сравнити са земљом, и тебе, и све градове твоје, и све изуме твоје. Безумниче! Бога да не прогласиш и не осетиш као своје главно богатство у овоме свету.

Вечну истину казује о човеку Господ Христос кроз данашње Свето Еванђеље: «Тако бива свакоме који себи тече благо, а не богати се у Бога»⁵⁷². Без Бога пропада то благо, смрт га уништи. И ти, ти си у очима Божјим безуман, што је најстрашније. Бити у очима Божјим безуман значи упропастити живот свој, упропастити тај велики дар што ти је Бог дао да на земљи проживиш и да умножиш. Ето, Господ није низашта друго него да се богатимо Богом, Богом, Богом. Значи: то је богатство Бесмртношћу, то је богатство Вечношћу. Шта је Бог, шта је Господ Христос? Вечна Истина, Вечна Правда, Вечни Живот, Вечна Љубав, Вечно Добро. Ето, то је богатство које је Он Истинити Бог донео земљи, донео човеку, свакоме човеку, свакоме од нас, целом роду људском.

Како ћемо се и ја и ти и сваки човек богатити Богом, како? Ако вршимо заповести Христове, ако живимо по Његовој Вечној Правди, ако живимо по Његовој Вечној Љубави, ако живимо по Његовој Вечној Милости и Доброти, ако осећамо Вечни Живот који нам Он нуди. Како? Вером у Њега, љубављу према Њему, молитвом к Њему, милосрђем, постом, бдењем, смирењем. Ето, дакле, средстава да сваки од нас обогати себе Богом, обогати себе Господом Христом, а то значи обогати себе Вечним Животом над којим смрт нема власти. Тако се човек богати у Бога, тако се хришћанин богати у Бога. Стојиш на молитви, гле, молитва низводи у твоју душу Небеске силе, Божанске силе. Ти, ти се молитвом богатиш у Бога. Пост, милосрђе, милостиња – ето опет Божанских сила које испуњују душу твоју Божанским непролазним благом, које никаква смрт потрти не може, творац смрти ђаво, ни сам пакао. Тако бива свакоме ко не осећа са страхом.

Господ Христос је дошао у овај свет да нас обогати чиме? Божанством Својим. Он Бог постао је човек, да би нама дао Царство Небеско, небеска блага. Све је Царство Небеско, све је непролазно, све је бесмртно, све вечно. Завиримо у Свето Еванђеље. У теби су ветрови зла, буре смрти. Не само људска зла да ти не могу ништа, не само људске пакости, демонске пакости, никакве смрти не могу наудити Христовом човеку. Његово Божанство Небеско …⁵⁷³ јер сазида кућу своју на песку⁵⁷⁴, и олује, и кише, и искушења, и руши се кућа његова, руши се и тело, душа. Ништа не остане од те страшне навале смрти.

Браћо, само се једно не узима од човека. То је Еванђеље Христово, то је Његова Божанска Истина, Његово Божанско Добро, Његова Божанска Љубав. То је оно што је једино потребно човеку у овоме свету, зато што је бесмртно, што је вечно, зато што осигурава свакоме од нас и вечност и бесмртност и Живот Вечни. То је оно што се неће отуђити од нас, ни у овом ни у оном свету, оно што нам никаква смрт не може одузети. Човеку који је то изабрао, који је изабрао пут еванђелски, који једини иде кроз овај свет тај пут отвара Царство Небеско. То је пут Христов, то је сав Господ Христос, Његово Свето Еванђеље. Када се појавио у свету за њега је Свети Петар рекао: …⁵⁷⁵ Он је као Бог изашао у овај свет, донео Своје Вечно Царство, сва Небеса, и више од тога, несравњено више од тога – сву Вечну Божанску Правду, сав Вечни Живот. И то је оставио у Цркви Својој, нарочито кроз Свете Тајне и свете врлине.

Гле, сваки од нас крстивши се у име Оца и Светога Духа обукао се у Господа Христа⁵⁷⁶, испунио себе Господом Христом. А у Њему, у Њему живи сва пуноћа божанства телесно, сав Бог је у њему⁵⁷⁷. И ти, поставши хришћанин, Бога си примио у себе. Над тобом никакав демон нема власти. Дакле? Ти станеш над собом и чуваш та божанска блага која ти Христос даје. Свето Причешће? Сам Господ Христос у теби ти, ти си богаташ највећи, у свима световима највећи богаташ кад се причестиш. Причешће даје не само Господа Христа, него са Њим и у Њему Вечни Живот, Вечну Правду, Вечну Љубав. Какво је благо веће од тог Блага?

Шта се од мене и тебе тражи? Да бдијемо над собом, да чувамо то богатство љубављу, надом, извршујући Спаситељеве заповести еванђелске. О, какво благо задржавамо у себи! Истину, да живимо њоме, да је умножавамо у себи; Правду Христову, да живимо њоме, да је умножавамо у себи и тако осигурамо себи Живот Вечни у Небескоме Царству. Сваки Светитељ ето богаташа бесмртног и вечног. Пресвета Богомајка, највећи богаташ у свима световима.

Данашњи Светитељ, Свети Амвросије (Милански)…⁵⁷⁸ богаташ, највећи богаташ у земаљском свету; богат Истином Христовом, Правдом Христовом, Светлошћу Христовом, богат Небом, богат свима богатствима Неба. Шта су цареви пред њим? Просјаци, убожјаци. Он, велики Архијереј Христов, једнога дана изашао је пред цара Теодосија Великог, на улаз у Цркву стао …(и укорио га за)⁵⁷⁹ извршен покољ у Солуну. Не, ти ниси достојан, док се не покајеш, да уђеш у храм Бога Живога, у храм Бога Љубави. Није му дао да уђе у храм шест месеци да се причести. Такав је богаташ Свети Амвросије …⁵⁸⁰ или архиепископ, такав је сваки …⁵⁸¹ род Христов. Богат, чиме? Бесмртношћу, вечношћу. Нико ту вечност, бесмртност потрти не може, никакви цареви земаљски, никакви силници земаљски.

Да, Христов човек једини је бесмртник у овоме свету, једини богаташ који располаже нераспадљивим благом, непотрошивим богатством, једини наследник Царства Небеског, наследник Божји, како вели Свети Апостол: «Ми смо синови Божји, сунаследници (Христови)»⁵⁸². Каква част, какво величанство, каква моћ, каква сила, бити син Божји и бити наследник Божји! Наследник свих Небеса, наследник свега видљивог и невидљивог, наследник оних блага Божанских и Небеских које људско око никада не виде, нити срце људско наслути …⁵⁸³ Како се вели у Светом Еванђељу. Кроз Своју Свету Цркву, кроз Своје Свете Апостоле и Светитеље.

И ми данашњи хришћани, ако не желимо да и над нама грмне страшна реч Божја: Безумниче, ову ноћ узећу душу твоју од тебе, а што си приправио, чије ће бити? Безумниче, безумниче, ти си хришћанин само онда када испуњујеш Еванђеље Христово, када живиш по њему. То значи: када живиш ради своје душе, ради бесмртности своје, ради вечности своје. Како је много пуких сиромаха у овоме свету међу хришћанима, а поготову међу нехришћанима? Пуких сиромаха безброј, сваки безбожник је пуки сиромах, без Бога бити па то је бити без …⁵⁸⁴ Какво сиромаштво, каква беда, каква глад у души, жеђ у души неверника! …⁵⁸⁵ Шта је говорим? Па да, данас је безброј богобораца у свету, данас је највише богобораца у свету јер људи су поизмишљали лажне богове и клањају им. Разна уживања, разна задовољства, биоскопи, позоришта, театри …⁵⁸⁶ најразноврснијих грана …⁵⁸⁷ своја мала божанства, клања пред њима, живи ради њих, троши и душу и тело. Многобошци, да! Данас је свет препун многобожаца. Непрестано говоре и траже истину, стално се уче и никад да науче истину. Откуда …⁵⁸⁸ Отуда што су за благо своје прогласили не Бога, него уживања овога света, блага овога света, све под једним правилом: ,Душо, почивај, једи, пиј и весели се». То је за многе постало Еванђеље, за многе људе, авај! Над свима њима грми страшна реч Јединог Истинитог Бога: «Безумниче, ову ноћ узеће демони душу твоју од тебе».

Све савремене многобошце, све савремене пуке сиромахе, …⁵⁸⁹ уводи …⁵⁹⁰ На Своју Вечну Истину, на Своју Вечну Правду, на Вечни Живот, на Царство Небеско, да гледају и да пречисти смисао свога човечанског бића угледају.

Да, Господ Христос чини смисао. Кад служи Њему човек уствари служи својој вечности, својој бесмртности, служи себи вечноме, служи своме спасењу, Вечном Животу Божанском у овоме (и ономе) свету. Из прашнога тела небеску душу његову, кроз овај живот воде такви неосиромашени богаташи као Свети Николај Чудотворац, Свети Сава и остали Светитељи. Вођени и руковођени њима ми ћемо испунити Божански смисао овога живота, ми ћемо обогатити себе богатством у овоме свету, испунити душу своју Вечном Божанском Истином, Вечном Божанском Правдом, Божанском Љубављу. Вођени Светитељима Христовим, изаћи из овога света и узићи у Небески свет да тамо заједно са њима славимо Јединог Истинитог Бога, Коме нека је част и слава сада и увек и кроза све векове векова. Амин.

1965. године у манастиру Ћелије

Ево и данашње Свете Недеље и Светог Еванђеља опет из уста Свеблагословеног Господа Христа. Ево Еванђеља о мени, о теби, о свакоме човеку и свима нама; о свакоме (човеку посебно и свима људима скупа. Оно нам казује сву истину о свакоме човеку, о свакоме човеку миомирисну истину, небеску истину о сваком људском бићу у свима световима. Показује шта је неважно за човека на овоме свету, али и шта је најглавније за мене и за тебе у овоме свету. Показује оно што је вечно потребно и мени и теби и свакоме људском бићу у свима временима и свима световима. Зато је Спаситељево Еванђеље Вечно Еванђеље⁵⁹², увек вечно, и за тебе вечно, и за мене вечно, и за сав људски род вечно. Оно казује када ћемо ја и ти сазнати сву истину о себи? Кад? У ком тренутку живота? У ком дану нашег живота? У којој ноћи нашег живота?

Ево тајне и моје и твоје: када погледам себе из свог гроба, онда ћу да сазнам сву истину о себи; када погледам себе и сагледам себе из смртнога часа, када душа излази из тела тада ћу видети себе; када погледам себе и сагледам себе из смртнога часа, када душа излази из тела тада ћу видети себе; када погледам себе са ивице гроба, онда ћу сагледати и познати себе; када контрастом смрти будем мерио себе, и душу, и тело, и мисао, и осећање, и срце, и све што буде се збило са мном, кантар смрти гле, страшно мери шта од тебе остаје за овај свет, а шта од тебе одлази у вечност, у бесмртност, у Царство Небеско, а шта остаје доле и трули. Кантар смрти, ето на њему мери небеса! Шта су небеса рекла о кантару смрти, шта је земља рекла? Ништа! Шта су градови на земљи: Лондони, Вашингтони, Москве, Београди – ништа, прашина, смрт! Смрт све изједначи и суноврати у небиће, у непостојање. Али, кантар смрти покаже и нешто друго, покаже и теби и мени да има нешто у нашем животу што је јаче од смрти, што преостаје иза смрти, што смрт не може уништити. То је оно што је најглавније и за мене и за тебе, а то нам казује данашње Свето Еванђеље.

Овај свет, сва богатства овога света и свих светова која видимо и која не видимо, не значи ништа ако у њима нема Бога. Теби, макар постао господар свих светова видљивих, постао господар не само малене земљице, него сунца и неба ништа то не вреди ако Бога немаш, јер то не представља никакво богатство. Чули сте из Светог Еванђеља шта Спаситељ мисли о земљи, о имовини нашој, о њиви нашој, о малу нашем, о летини нашој. Богатог човека понело имање и он раздраган не зна шта ће са толиким малом, са толиком летином. Порушићу старе житнице, саградићу веће, скупићу сва блага своја, сву летину своју, испунићу све амбаре своје, своје житнице, и рећи ћу души својој: ,Душо, имаш много имање на много година; једи и пиј, почивај и весели се»⁵⁹³. Шта хоће овај човек? Шта је овај богаташ прогласио за најглавнији циљ свога живота? Уживање, задовољство. Када имаш да једеш, да пијеш, да се веселиш, ништа ти друго не треба. Душо! Почивај, весели се! Али тада, тада гром смрти удара у тебе, у твоје тело. Шта остаје од њега? «Безумниче, вели Спаситељ, вели Бог томе човеку, безмуниче ову ноћ узеће твоју душу од тебе, и то што си спремио чије ће бити»?⁵⁹⁴ Коме ће остати, ко је наследник тога? Црви! Змије! Зар сам ја за то створио тебе човека? Зар сам ја зато утиснуо лик Свој у души твојој? Зар си зато ти послан на овај свет? Зар ти не знаш да сам ја тебе створио за Вечни Живот, и душу твоју и тело твоје створио за Вечни Живот?! А ти, а ти си прогласио да је телесно уживање циљ и смисао твог живота на земљи. Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе.

Ко то, Господе? Зар не Ти, зар Ти не узимаш душу? Не ја – ђаволи! Од тебе таквога ђаволи ће узети душу ноћас,м како ћеш се онда одбранити? Шта ти вреди твоје имање? Шта ти вреди твоја летина? Шта ти вреде твоје житнице? Јер ништа од тога ти не преостаје иза смрти, а ти носиш на онај свет своју душу, душу пуну земаљских, пролазних, прљавих уживања, онда – твој смрад не може у Царство Небеско; то мора у царство смрада – пакао. Прича језива и страшна. Пример свима нама језив и страшан. Али, завршава Спаситељ ово Еванђеље, када га упућује теби и мени и свакоме од нас, завршава овако: «Тако бива свакоме који себи тече благо, а не богати себе Богом!⁵⁹⁵ Свакоме који тече себи благо – за вечну смрт тече! То значи, ако човек ма шта или ма кога прогласи за циљ свога живота а не Бога, он је безуман. Безумниче! И теби ће рећи то: «Ове ноћи ће узети душу твоју од тебе», а оно што ти сматраш за смисао свог живота – шта ће остати од тога? То твоје остаје на земљи, а душа иде пред лице Господње. Браћо, човек се у овоме свету богати БОГОМ, или авај, ђаволом. Трећега нема, трећега нема! Сваки дан, сваке ноћи и ја и ти богатимо се или Богом или ђаволом. Када добро чинимо богатгшо се БОГОМ, то је најпростије и најкраће речено. Када у гресима уживамо, када у сластима уживамо, то се ми богатимо ђаволом. Пакао улази у душе наше, увлачи се у нас, јер ће ову ноћ доћи по нас, тад ће грунути страшна реч: «Безумниче, ову ноћ ће узети твоју душу од тебе». А ти, ти од страха нећеш моћи ни промуцати oдговop!

Треба те пробудити. Пази како лежеш! Кад год легнеш у постељу узми кантар смрти и измери шта си урадио, види, сагледај, чиме си се обогатио, чиме си се данас обогатио? Ако су кроз твоју душу ишле нечисте мисли, нечисте жеље, пакости, злоба, оговарање, знај: обогатио си се ђаволом. Ако је твоја душа била испуњена молитвом, благошћу, добротом, смиреношћу, кротошћу, ти си се обогатио Богом. Немој рећи: ето ја сам изабрао науку, и ето, сав сам се посветио томе, сви дани моји, све ноћи моје иду томе узвишеном, земаљском, човечанском циљу. Има ли Бога у тој твојој науци? Ако се ти кроз ту твоју науку не приближаваш Богу и не богатиш Богом, чућеш једнога дана страшну реч од мрачних духова зла: «Безумниче, ову ноћ ћемо узети душу твоју од тебе». А твоја наука? Шта ће ти показати? Шта?

Ти као добар родитељ прогласићеш себи за сву бригу своју породицу своју, децу своју, све за њих дајеш, само на њих мислиш, све за њих радиш, а Бога се не сећаш! И то тебе види у погибао вечну. Ако твоја брига око твоје породице, око твоје деце, не приводи ни тебе ни твоју породицу ни твоју децу Богу – о! страшне речи да си безмуник, срушиће се на тебе! Безумље је то, лудило је то! Хтети породицу одгајити и дати јој све што је без Бога, не сетивши се Бога. Или, ти си изабрао неки занат, неки положај, ти си професор, учитељ, кројач, земљорадник, па си се сав посветио томе послу, не видиш ништа над тим послом, Бога не осећаш, ни твој посао те не приводи Богу: учитељујеш, професорујеш, а Бога се не сећаш! Никада. Једне ноћи чућеш неподношљиву грмљавину страшних Божијих речи: «Безумниче, ову ће ноћ узети душу твоју од тебе». А то што ти радиш, то што спремаш целога живота, коме ће то остати? Чије ће бити? Чиме ћеш искупити душу своју?

Али, све су то мањи греси. О, далеко страшније је када човек у безумљу свом прогласи сласти и страсти овога света за циљ овога живота, уживање у овоме свету прогласи за смисао свога живота. Када полако пригрљује грех за грехом, зло за злом, страст за страшћу, из једног греха у други, из другог у трећи, и не сећа се душе своје, не сећа се Бога, него сав се размилео душом по гресима својим, по сластима греховним. О, тада заиста душа лети из загрљаја у загрљај нечистим дусима, демонима. И шта јој људи припремају, чиме је испуњују, чиме? Лудилом, безумљем. Не богати се душа Богом, богати се ђаволом и авај! ето и њој лете страшни громови Господњи: «Безумниче, ову ноћ ће узети твоју душу од тебе». А то што ти сматраш за своје уживање, за смисао свога живота, за радост свога живота, задовољство свога живота? То? Какве ти користи имаш, а треба да изађеш пред лице Божије.

Човек је на свету, браћо, створен од Бога и послан од Бога као вечно биће, као бесмртно биће, биће за два света: земаљски и небески свет, за привремени земаљски живот и вечни небески живот. Зато је Спаситељ дошао у овај земаљски свет, донео нам Своје Еванђеље и казао нам сву истину која је потребна нама – о нама људима; мени – о мени самом; и теби – о теби самом. Јер Благи Господ је разврстао све вредности овога света и показао нам шта је највредносније у овоме свету, најважније: «Иштите најприје Царство Божије, а ово друго ће вам се све додати»⁵⁹⁶. Све ово друго земаљско, све ове ситне бриге – то треба да је уперено ка Царству Божијем. Земљорадник си нека твој рад води тебе кроз песму Богу и молитву Богу Царству Божијем. Професор си, учитељ си – нека твоја настава води тебе и децу твоју ка Царству Божијем. Онда, нека твоја настава и твоје учење добија вечни смисао. Ако си занатлија, кројач, тесач, дрводеља, ради свој посао са захвалношћу Господу, са молитвом, са постом, са бдењем, и гле, твој прости посао водиће те у Царство Небеско, у Царство Божије. Ти, ти се богатиш Богом, ти си онда заиста богат Богом, и на тебе се неће односити оне страшне речи да си безуман. А заиста, човек је у овоме свету увек безумник када ма који посао ради не ради Царства Божијег, него ради среће пролазне. Тада, тада се човек уистину богати ђаволом. И душа његова сва се прилепљује за вечно царство зла.

Господ је Благи сишао у овај наш земаљски свет, људи заспали у гресима, људи – заспали у смрти кроз грехе. Устани ти који спаваш, васкрсни из мртвих⁵⁹⁷ Гле, ти си створен за бесмртни Живот Вечни, а ти заспао у смрти. Пробуди се! Устани! Васкрсни! Да себе богатиш у овоме свету. Да тебе обогатим Својим богатством Ја сам осиромашио, од Бога сам постао човек. Може ли бити шта страшније, ишта ниже, прљавије? Човек – сав у смрти, сав у гресима, сав у страстима, а Ја постајем човек. Ја, Бог твој. А постајем зато да бих дигао тебе из блата, да бих те дигао из твог страшног мрачног понора смрти, да те разбудим из смрти, да ти осигурам Живот Вечни, да ти дам бесмртност и Царство Небеско. Зато сам дошао у овај свет.

Свети Апостол Павле и пише свима хришћанима, свима хришћанима свих времена: «Господ Христос Бог – ботш будући, осиромаши ради нас»⁵⁹⁸. Нас људи ради, да би нас обогатио Својим богатством. Чиме нас обогатио Господ поставши човек? Својом Вечном Истином, Својом Вечном Љубављу, Својом Вечном Правдом. Господ нас је обогатио Вечним Животом – има ли већег богатства? Господ нас је обогатио Царством Божијим, Царством Небеским – има ли већег богатства!? А ми дотле, до Њега, шта смо били, ко смо били? Робље смрти. Спавачи у одвратној смрти, у наручју смрти. Да! Господ је дошао у овај свет да се ми обогатимо. И ништа богатије за човека него да испуни себе Господом Христом, Божанским силама Његовим. А Господ то хоће од нас! То хоће кроз Цркву Своју, то хоће кроз Свете Тајне и свете врлине. Шта је Света Тајна Крштења? У њој ми се облачимо у Христа, испуњујемо се Христом⁵⁹⁹ – какво богатство! Свето Причешће – ми Бога примамо у себе, какво богатство, какво богаћење! Али, зато се трудимо живети божански у овоме свету, ми хришћани!

«Живите, пише Апостол Павле свима нама хришћанима, као шшо се пристоји Богу»⁶⁰⁰. Коме Богу Свети Апостоле? Христу, који је постао човек ради тебе. И како Он човек Богочовек Христос живи, тако смо и ми дужни живети, живети како доликује Богу. Ето нашег главног правила у животу, ето Светог Еванђеља. Живите ли хришћани као што је Господ Христос живео у овом свету? Казује и мени и теби, како да живимо кроз Своје Свето Еванђеље, испуњујемо кроз Свето Еванђеље и гле, ти се непрекидно испуњујеш Богом. Ти се молиш еванђелском молитвом, ти постиш еванђељским постом каква богатства твоје душе! Шта примаш божанским постом? Сводиш у своју душу с Неба благо небеско, Царство Небеско сводиш у своју душу. А шта молитва, шта смирење? Опет богатства неба своде у твоју душу. И ти – ти хришћанине, стално се богатиш Богом, знаш да си богат, то је главни смисао живота у овоме свету. «Испуњујеш се сваком пуноћом Божијом»⁶⁰¹, пише Апостол хришћанима, сваком пуноћом Божијом. А та пуноћа Божија кад живиш у Господу Христу, ето кад се Господ Христом испуњујеш, ти се богатиш Богом, богатиш се бесмртним Богатством, које тц нико неће одузети, никакве смрти, никакви демони, ни у овоме ни у ономе свету.

Гле, у овоме свету постоје неосиромашени богаташи – то су Светитељи Божији: сваки од њих вечни богаташ; сваки од њих има Царство Небеско, Царство Божије; сваки од њих располаже свим благом Небеског Царства; сваки од њих што више додељује блага на земљи, све му више остаје и преостаје. Такво је богатство Христово: што се више троши оно се све више множи као оних пет хлебова када је Спаситељ нахранио пет хиљада људи, осим жена и деце⁶⁰². Значи, двадесет хиљада људи нахранио са пет хлебова. Апостоли дају, а из њихових руку се хлебови множе и множе. То Господ ради са сваким човеком, са сваким хришћанином на овоме свету, ради преко Светитеља Својих. Ко је највећи богаташ у Српском роду? Ко? Свети Сава. Од његовог богатства ми данас живимо, његовим богатством ми се данас богатимо, дао нам непотрошиво богатство. Што више Свети Сава даје све богатије постаје и чини нас бесмртним и неосиромашеним богаташима.

Браћо, данашње Свето Еванђеље је моје и ваше. Научимо се од њега да ништа у овоме свету не прогласимо за смисао и циљ свога живота – осим Бога, осим Господа Христа. Зато, сећајмо се што више смрти, гледајмо на себе, погледајмо на живот свој, на дане своје и ноћи своје са ивице гроба свог, из гроба свог гледајмо. Има једна дивна молитва, кратка: «Господе, дај ми сећање на смрт», да ми даш сећање на смрт, онда ћу ја познати себе. Ето, у току дана сети се те кратке молитве, погледај себе, погледај себе из гроба свог и видећеш ко си, и шта си, какав ти је дан. А кад увече лежеш обавезно сети се те кратке молитве и реци: «Господе, дај ми сећање на смрт», и тада ћеш видети себе, видети ко си био данас, у току дана, шта вреди тај твој дан, да л’ си њиме зарадио шта од Царства Небеског, Царства Божијег, или си душу гурнуо у несретне духове, међу зле духове кроз своје грехе и страсти.

Нека Благи Господ све нас води преко Својих Светитеља ка Царству Божијем, нек утврђују у нама еванђељске Истине Своје, нека шире у нама еванђељски живот, нека улазе у душе наше, еванђељске мисли, еванђељска расположења, еванђељска осећања. Нека нам Он буде све и сва, а сав овај свет трице. «Све сматрам за трице – вели Свети Апостол Павле – само да Христа добијем»⁶⁰³, трице! То је овај свет према Христу, а Христос сам све и сва. Њему, Њему част и слава и сада и увек и кроза све векове. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

Шта је човек у овоме свету? Како да није пуки сиромашак кад му смрт украде све, и тело и душу, све што се човек зове?

А род људски, о! то је скуп слепих, глувих, бедних просјака, пуких сиромаха. Земља, земља …⁶⁰⁵ слепи гладни просјаци. Такав је свет, такав је човек у овоме свету, такав је род људски сав до Христа. Шта? Шта је остало од човека, од рода људског до Христа, када је смрт харала свуд и на све стране? Када је мајци, када је оцу отимала децу, пријатеље пријатељима, браћу сестрама, свако људско биће сатирала и самлевала. Заиста, нема Благе вести до Христа.

То нам каже данашње Његово Свето Еванђеље. Људи у овоме свету јесу пуки сиромаси све дотле док се не испуне Богом. Људи у овоме свету имају само једно богатство. То је Бог. Боље рећи имају богатство које им Бог даје. То је бесмртност и Живот Вечни. Душа вечна, човек вечни, то је Господ Христос. То је Благовест изнад Благовести у овоме свету за нас људе, за нас просјаке, за нас пуке сиромахе. И ја, и ти, док смрт чучи поред мене и тебе, док нас смрт вреба са свих страна и може да нас усмрти, може да нам отме и тело и душу.

Кад је Господ дошао у овај свет, шта је донео? – Донео је Бога, пуноћу Божанства⁶⁰⁶, а то значи – шта? Донео Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечни Живот. Све је то донео и даровао људима. О, пуки просјаци постају неисказано богати! Погледајте ослепелог младића⁶⁰⁷ Када је прогледао Христом обогатио се неисказаним богатствима, постао неосиромашени богаташ. А Петар, а рибар, а Филип и пријатељ чији је данас празник – шта су постали? Неосиромашиви богаташи. Богаташи који Анђеле богате. Не само земљу и људе, јер и Анђели желе да завире у Христово Еванђеље⁶⁰⁸ које и ти рибари Галилејци проповедају роду људском и богате род људски. Господ, једино истинско Богатство, донео Живот Вечни, донео и дао људима силу, дао Цркви Својој силу која сатире смрт, испуњује биће људско Божанским, Небеским бесмртним силама, и човек постаје бесмртно биће. Ето, то је богатство, непропадљиво богатство човека и људског бића.

А данашњи богаташ, у Еванђељу, (шта ради)?⁶⁰⁹ Он руши старе житнице, подиже нове, испуњује их житом својим и сав земаљски срећан, вели себи у раздраганости својој: ,Душо, имаш имање за много година. Почивај, једи, пиј и весели се»⁶¹⁰. Не зна ни шта је душа ни шта је тело. Ради чега је створио тело? И Бог открива тајну муњом своје божанске силе, Он удари у зеницу безумног богаташа, и вели му: «Безумниче, ову ноћ узећу душу твоју од тебе. И то благо чије ће бити?»⁶¹¹ Чије ће бити? Сигурно не твоје. Човек у овоме свету, овај богаташ и сви слични њему, шта су то? Безумници, безумници. Нема ту ума у тој страшној жељи, у том страшном правилу животном, да је живот овај уживање: ,Душо,једи, пиј, почивај и весели се». То је најопасније схватање живота и најстрашније живљење живота. То је мањевише сва европска култура и цивилизација. Живети, по њима, то значи уживати. Ето погибије, ето пакла над пакловима. Ето смрти над смртима, ето демона над демонима. Заводљивог, опалог, премазаног сваким медом овога света, а унутра отров. Зида себе у своме сопственом паклу, зида себе у…⁶¹² «Тако бива свакоме, вели Спаситељ у Светом Еванђељу, који себи тече благо, а не богати се у Бога!»⁶¹³ Ма какво благо! Јер ништа у овоме свету није благо осим Бога. Ништа у овоме свету није благо што не надживљује смрт. Све што имаш, погледај у себе и око себе, то што имаш када не надживљујеш смрт није благо. То је твој убица, ако га изабереш као благо уместо Бога. Благо је само оно које даје бесмртност и Живот Вечни.

Шта је то? Ко је то? – Само Господ Христос. И Он једини победио смрт, једини васкрсао са телом из смрти, једини прославио тело људско, обесмртио га, овечнео га и узнео изнад свих небеса. И тиме обогатио тело људско неуништивим богатством. Обогатио тело људско Богом, испунио га васцелим Богом. Тело људско у коме је Бог, не умире. Бесмртно је, надсмртно је. Да, уствари, у овоме свету постоје само два пута: Пут смрти и живота небеског⁶¹⁴. Пут спасења и пут пропасти. Пут обожења и ођавољења. Човек у овоме свету или испуњује себе божанским силама и тиме савлађује у себи све што је смртно, или испуњује себе ђавољим силама, то јест грехом и страстима, а то човека убија.

А Господ Благи не само да је дошао у овај свет и донео са Собом Живот Вечни, него нам и дао сва средства да тај Живот Вечни учинимо својим, да га усвојимо, да постане наш; да место смрти зацари се у нама бесмртност; да место пролазности зацари се у нама непролазност и вечност. Да, због тога је дао Цркву Своју, своје Свете Тајне, Свето Крштење, Свето Причешће, Свето Покајање, због тога је дао и све свете врлине: веру, љубав, наду, пост, молитву, кротост, смиреност, смиреноумље, стрпљење. Све је то Он дао нама. Ради чега? Да се помоћу свега тога обогатимо Богом и тако осигурамо себи бесмртност и Живот Вечни. Да ради тога, ни због чега мањег. Све мање могу дати људи, али то што је најглавније, то што је најважније, то што је једино важно уствари, једино потребно људском бићу у свима световима, то је даровао само Господ Христос…⁶¹⁵ – спасење се од греха и смрти и ђавола. И како је лако стећи бесмртност!

Шта је бесмртност? Бесмртност је осећање Бога⁶¹⁶. То осећање Бога даје вера, вера у Јединог Истинитог Бога Господа Христа: да ће теби и мени, нама пуким сиромасима даровати Живот Вечни, Правду Вечну, Небеско Царство. Нуди сав Небески свет, сва богатства која Бог има: да ти и ја имамо, макар у најмањој мери, ето то богатство наше. Оно нам даје Господа Христа, а са Њим све, сва богатства која Бог има: силу, живу силу. То је сила Божија, таква сила која је јача од смрти. Апостол Павле пише Грцима, Коринћанима, људима који су живели од философије грчке, али нису имали оно што је Господ донео, нису имали победу над смрћу. Он пише: «Вера наша није у надговорљивим речима мудрости људске», мудрости ваше философске Коринћани, Грци, него је вера наша «сила Божија». Вера је наша у сили Божјој и Духу Светоме⁶¹⁷. Сила Божија која савлађује све што је смртно.

Безверје… А неверје шта је то? Оно убија душу човекову. Чиме? Јадом и отровом и немоћи. Сав човек савладан и оборен смрћу. Сав је опкољен са свих страна смрћу. А кроз смрт – ко дела, ко је тај фабрикант смрти у свима световима? Ђаво! Кроз смрт и грех, ето, убацује човека у царство своје. Каква је разлика између вере и безверја? Разлика као између Бога и пакла…⁶¹⁸ Господ дао поред свете вере и све оно што од ње ниче, што се рађа из ње, што се излива из ње. Света љубав, Божанска Љубав, еванђелска Љубав, љубав коју Господ Христос доноси човеку Сам дарујући му Живот Вечни, ту љубав он разлива по нашим душама и тражи њу од нас. Ништа не тражи што нам не даје. Напротив, мање тражи од нас него што нам даје: да ми Њега волимо љубављу зато што је Он донео нама Живот Вечни и да зато волимо и браћу своју људе који су наша вечна бесмртна браћа у Христу. Света љубав, света вера разливају по нашим душама те силе божанске. Ето, у Цркви то је главни језик хришћанина, језик којим он казује и дарује себе Господу Христу. Молитва, ето то је наше Еванђеље, које ми хришћани извлачимо из својих људских душа. Молитвом душа се сједињује са Господом Христом, повезује са Њим, јединим Богаташем, јединим Истинитим Богом, и богати та молитва душе наше. Господ одговара на наше молитве, одговара заснивајући по нашим душама Своје Божанске силе, Своју Истину, Своју Правду.

Ко мрзи брата свога у смрти је⁶¹⁹. У души твојој је мач, страшни лик ђавола. Не држи мржњу у срцу свом. Човек је тек онда човек када је љубав. Јер шта је човек? Човек је слика Божија и ако је Бог љубав⁶²⁰, онда и човек, слика Божија, треба да буде љубав.

Победник Господом побеђује све грехе, убија све грехе, а греси су једини творци смрти. Када Грех сазри рађа смрт, вели се у Светом Еванђељу⁶²¹. Кад грех сазри рађа смрт, кад грех твој главни или споредни сазри у теби, гле, смрт је ушла у тебе. И ако допустиш да ти грех остане, ако покајањем не протераш из себе, ако не спасеш себе од њега, ти си сав остао у смрти, сав мртав; мртав и душом и телом, јер си одвојен од Бога.

Ништа Господ не тражи од тебе него да презреш грех, да презреш тај смрад у себи, да презреш ружног и гадног ђавола који се крије иза греха, иза смрти, и да полетиш ка Господу сав чист, сав неболестан, сав богосличан. И највећи грешник на крст распет, он верује у Господа Христа распетог поред њега. Онда када су се ученици разбежали, сва вера утекла је из њих, а он види у распетом Христу Бога. И вапије покајнички: «Помени ме Господе у Царству своме». Цело Еванђеље неба и земље: «Заиста ти кажем: Данас ћеш бити са мном у Рају»⁶²².

Имате Светитеље, Мојсија Мурина, Давида, разбојника на крсту, који су покајњем постали Светитељи Божији, и савладали све смрти што су биле у њима, све грехе покајањем побили, постали неосиромашиви богаташи у свима световима. Да,…⁶²³ сва је тајна у томе што је Бог постао човек⁶²⁴, сва пуноћа Божанства живи у телесном Господу Христу⁶²⁵, у малом телу Његовом, у људском телу живи сва пуноћа Божанства. То је прва половина тајне, а друга половина је: да се ми људи испунимо том пуноћом Божанства⁶²⁶. Ето, у томе је сва тајна човека, сва тајна човековог бића на земљи, и у свима световима у којима се креће људско биће. Господ је зато основао Цркву, зато је Црква тело и дело Његово да се ми испунимо Њиме⁶²⁷, да живимо Њиме⁶²⁸, да живимо Његовом Вечном Истином, Вечном Правдом, Вечном Љубављу, да живимо свим богатствима Његове Божанске Личности и Његовог Небеског Еванђеља…⁶²⁹ да је Господ дао сва средства помоћу којих…⁶³⁰ Цар који је био такав хришћанин, Јустинијан. Као цар за време поста помало је јео сваки други дан. Цар који је сазидао прво у души својој Свету Софију, и онда је сазидао у Цариграду, ту красоту, то Небо на земљи. Када је тај славни и велики Цар, увек смирен вером у Господа Христа, једном ушао у свети храм на крштење у Јерусалиму, кандила се сва запалила сама од себе. Такав је то био праведник, такав је био велики, уистини велики човек и велики Цар. Много је царева било у овоме свету, али један је Цар уистини постао неосиромашиви богаташ у свима световима.

Славећи њих данас, имамо примере тих славних богаташа, тих Христових богаташа, тих наследника Христових и сунаследника Његових⁶³¹, како се вели у Светом Еванђељу, да бисмо и ми ишли њиховим путем за њима и са њима. Чули сте да данашњи Свети Апостол, Апостол Павле, позива хришћане да се угледају на њега као он на Христа⁶³², као он на Христа… Ти, ти си човек, а он велики Павле, велики у ревности – угледа се на Богочовека. А кад он може на Богочовека, ти као човек можеш да се угледаш на њега. Испунио је заповести Христове, испунио је душу своју божанским силама Христовим. Ето када је имао пред собом и око себе и у себи чудесне увек живе Светитеље Божије, те неосиромашене богаташе.

Он је увек око нас и са нама. Ето, данас сте видели Свети цар Јустинијан, Свети Григорије Палама – ту су да нас обогаћују, да нас, пуке сиромахе, претварају у неосиромашиве богаташе, да нас богате Богом. Живот хришћана није друго него непрекидно богаћење Богом и служењу Богу. Богаћење Богом кроз вршење заповести Божијих, кроз борбу против греха и са гресима и са свима смртима, демонима, осигуравање себи бесмртности и вечности. И данашњи и сутрашњи и сви Светитељи, које Црква Христова има и прославља, и нас воде овим путем, и нас обогаћују непропадљивим богатством. Нека нас чувају и богате Богом, да заједно с њима и ми, мали и недостојни, служимо Једином Истинитом Богу у свима световима, Чудесном Господу Христу, Коме слава сада и увек и кроза све векове. Амин.

1964. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Ево Свете Недеље пред Божић. Какву нам она Благу вест доноси? Шта има ова Света Недеља да каже осталим светим недељама у години, и свима нама људима? Чули сте данашњу Благу вест: С нама Бог. Ето Благе вести данашње Свете Недеље. Рађа се на земљи Бог, Коме се даје име Исус, што значи Спаситељ. И Свети Пророк и Свети Анђео објављују: Да, Он и јесте Емануил, што значи: с нама Бог. Од појаве Господа Христа у овоме свету, значи: С нама је Бог. До сада, ко је то био с нама, ко? Грех! А кроз грех, а са грехом – смрт и ђаво.

Да, страшна судбина човека. Чим је пригрлио грех, он ни слутио није да је пригрлио и смрт и ђавола. Смрт и ђавола! Какав тежак и страшан загрљај, загрљај од кога се човек и род људски нису могли ослободити док Бог није сишао у овај свет. Јер, ко ће се борити и победити ђавола у овоме свету, ко? Ко је јачи од њега? Само Господ, само Бог. Зато, Он у бескрајном човекољубљу Свом спушта се у овај наш пакао. Јер, заиста је земља пакао када на њој царује – ко? Ђаво, кроз грех и кроз смрт. Нема другог цара, нема! Узалуд се хвале људи да могу царовати овим светом без Христа. Авај, и ако царују, кроз њих царује тиранин ђаво, кроз њих царује смрт, кроз њих царује грех. Да, само кроз Господа Христа почиње – шта? Победа над грехом, победа над смрћу, победа над ђаволом. С нама Бог!

Зато је Господ и добио име Исус, Исус значи Спаситељ. Спаситељ – од чега, од кога? Од ђавола, од смрти, од греха. Зато је име Господа Христа Исус Славије од свих имена у свима световима⁶³⁴. Зато је у Светом Еванђељу позван сав род људски, сав род небески, сви Свети Анђели, све твари, сва бића, све птице, све травице – да се поклоне Њему, Јединоме Господу Богу⁶³⁵, Творцу свих светова и Спаситељу, Спаситељу рода људског од најстрашнијих непријатеља: греха, смрти и ђавола.

Господ је сишао у овај свет да увек остане у њему. Ето, Свети Арханђео објављује вест да је С нама Бог, са Исусом. А када се Господ, после свога живота у телу на земљи, који је трајао тридесет и три године, узноси на Небо, Он објављује ученицима својим: «Ево, ја сам с вама у све дане свршетка века»⁶³⁶. Опет понавља исту Благу вест, опет понавља исту утеху: Ја сам с вама, кад сам ја с вама, онда бежи од вас сваки грех, онда бежи од вас сваки ђаво, онда бежи од вас свака смрт. Ја сам с вама, ко ће онда вас ударити? И ако удари, зар нас може победити? Ко може Бога победити?

Ето, јуришали су на Господа Христа, од Јуде Искариотскога до данашњих дана сви христоборци, јуришали безбожни цареви, јуришали тирани, јуришали богоборци, јуришали безбожници и (јуришаће) до Страшнога Суда. И гле, све леш до леша, а Он стоји непобедив, Бог и Господ, јачи од смрти. Каква смрт Њега може усмртити? Цареви, тирани, христоборци – не можете ви измислити смрт која је јача од Господа. Победио је смрт коју смо ми нанели, васкрсао из мртвих и обезбедио бесмртни Живот Вечни телу твоме, човече, осигурао бесмртност и Живот Вечни роду људском. Шта, ко је јачи од Њега? Како је бедно и страшно јуришати на Непобедивог, јуришати на Оног Који је јачи од свих твари, од сунаца, од целе васељене! А људи безумни.

Сав је Господ у Цркви Својој, сав. Речено је у Светом Еванђељу да је Црква духовно тело Христово, Он је глава и тело Цркве⁶³⁷. Значи: сав је Господ ту са нама, и у нама, и међу нама. И ти, када си прави члан Цркве, када живиш по заповестима Спаситељевим, испуњаваш Еванђеље Христово, гле, ти и ја и сви можемо слободно рећи: С нама је Бог, с нама је Бог. Кроз све Свете Тајне, кроз све свете врлине, ми у Цркви уствари живимо Богом. Шта је Свето Причешће? Ето, та највећа и најсветија тајна? То и јесте сведочанство: С нама је Бог. У Светом Причешћу сав је Господ Христос, сав са целокупним Својим Божанством. И кад се ти причешћујеш, гле, примаш васцелог Господа у душу своју да живиш Њиме. Кад се ми причешћујемо, заиста је с нама Бог, заиста из нас бежи и треба да бежи сваки грех, свака смрт, сваки нечисти дух.

Света Тајна Крштења је облачење у Христа⁶³⁸, како се вели у Светом Еванђељу. Кад се човек крсти, он се облачи у Господа Христа. Господ Христос постаје саставни део његовог бића, постаје његов живот, постаје његова душа, његов ум, постаје његово срце. Сав човек у Светом Крштењу постаје Христос. Каква велика и света тајна! И ми крштени у име Господа Христа, сви ми својим животом треба непрестано да гласимо целом свету Еванђеље: С нама је Бог! С нама је Бог. После Крштења настаје делатност твоје и моје слободне воље: хоћу ли живети Христом и у Христу, или ћу ратовати против Њега у Кога сам се обукао. То зависи од мене и од тебе, зависи од нас хришћана. Дакле, велика и дивна је ствар бити хришћанин – и страшна, јер од мене и тебе зависи да ли ћемо бити са Господом, да ли ћемо целим животом својим тврдити: С нама је Бог, или ћемо Њега одбацити и пригрлити грех, и кроз грех смрт, и кроз смрт ђавола, и служити ђаволу.

Гле, у овоме свету ако Бог није с нама онда, ко је с нама, ко? Грех, а кроз грех ђаво. Какво страшно друштво! И нема трећег, браћо, у овоме свету и у овоме животу. Или је с нама Бог, или је с нама ђаво. До Господа Христа, до Божића, ето Свето Еванђеље објављује: Бог није био с нама. Сав род људски је био роб греха, роб смрти, роб ђавола. Сви сагрешише, речено је у Светом Еванђељу. Сви робови греха посташе, нема ниједног да не греши, нема ниједног тако силног и моћног да сатре смрт, да сатре ђавола⁶³⁹. Шта су Свети Пророци? Велики људи, велики пред Богом, Светитељи Божји, али гле, сваки од њих слаб је да сатре ђавола. Ни Мојсије велики, ни Илија превелики, нико не може да савлада смрт; ни онај који је највећи између рођених до жена⁶⁴⁰, Јован Крститељ, ни он није могао савладати грех, страст и смрт и ђавола.

Зато, заиста до Господа Христа и до Божића, Бог није с нама, с нама је ђаво кроз грех. То је страшна истина о човеку и о роду људском. Страшне истине о историји рода људског до Христа и без Христа. Од Христа настаје нова историја, настаје нови човек, настаје нов род људски. С нама Бог, ето, то је нова историја, то је нови човек, Христов човек. Свим бићем својим, свим животом својим тврди: С нама је Бог. С нама је Бог кроз Свето Причешће, с нама је Бог кроз Свето Крштење, с нама је Бог кроз Љубав еванђелску. Гле, када љубиш еванђелском љубављу, ти сведочиш ту велику истину, прву еванђелску истину: С нама је Бог. Кад чиниш милосрђе, милостињу еванђелску ти исто то сведочиш: С нама је Бог. Када стојиш на молитви и свим бићем својим узносиш се на Небо и клањаш се невидљиво пред Господом Христом, Богом Истинитим, гле, ко си ти, шта си ти, шта ти сведочиш, шта ти објављујеш, какво Еванђеље објављујеш свету? С нама је Бог! Кад ти постиш еванђелским постом, шта ти радиш? С нама је Бог. Тако, браћо моја, вршећи еванђелске заповести ми уствари непрекидно сведочимо то: С нама је Бог. Господ је Свети објавио Ученицима Својим на Тајној Вечери: «Који има љубав к мени, мој Отац и ја ћемо њему доћи, и у њему се настанити»⁶⁴¹. Како онда не рећи: С нама је Бог. Када Апостол поручује хришћанима и вели: «Нека се Христос вером усели у срца ваша»⁶⁴², шта он објављује? Објављује Христову заповест да буде с вама Бог, а он, он ће се уселити у вас. Ето, кроз свете врлине еванђелске ми хришћани сведочимо свима у свима световима: С нама је Бог.

Али, ако то не сведочимо, ако смо хришћани само по имену, ако само називамо себе хришћанима, а не живимо по Еванђељу, не творимо заповести Христове, ко је онда с нама? Не варајмо себе, браћо. Ако смо лажови, ако лажемо, ако пригрлимо лаж, ко је с нама? Ђаво. «Свака лаж је од ђавола, објављује Господ Христос. Кад лаж говори, ђаво говори своје»⁶⁴³. И ти кад лажеш ниси свој, ти си ђаволов, ти уствари сведочиш и тврдиш: «Са мном је ђаво». Не само кад је у питању лаж, него и сваки грех, свака страст, сваки порок. Када га човек држи, када живи у њему, кад се не каје, кад се не бори против њега.

Гордост, шта је гордост? Настрашнији грех, а иза њега и кроза њега ђаво. И кад се ти гордиш, држиш осионо, сведочиш лажно еванђеље Сатанино? Или гњев? О, како страшан ђаво стоји иза гњева! То је најлакши грех за данашње људе, али он у себи садржи најстрашнијег ђавола. Зато је Спаситељ преко Свог Светог Апостола Павла наредио: «Сунце да не зађе у гњеву вашем»⁶⁴⁴, сунце да не зађе. Знај, ноћу кроз гњев ђаво ће угушити душу твоју, ђаво. Јер гњев, то је мало или велико лудило човеково, гњев бије у човеку све што је Христово. И ми кад допустимо да гњев влада нама, када се не боримо против гњева, када се не ослобађамо од њега, гле, ми сведочимо страшно црно еванђеље пакла: С нама је ђаво.

Хришћанин, сваки грех који пригрли, сваки грех против кога се не бори, он носи ђавола. Зато је нама у Еванђељу дато безброј заповести Спаситељевих да се боримо против свакога греха, јер грех када сазри рађа смрт⁶⁴⁵, грех када уђе у душу уводи ђавола у твоју душу. Сваки грех је страшан ако га човек не исповеди. Сваки грех је хула на Духа Светога ако га човек не исповеди. Ако си хришћанин, ти мораш имати у души мржњу на ђавола, мржњу на грех, да мрзиш то што (ти) је непријатељ. Твој највећи непријатељ, није нико од људи, нико од ђавола, него – ти сам. Како? Када пригрлиш грех, када волиш грех, када живиш по греху, ти уствари убијаш себе, припремаш себи вечност и у њој вечни пакао, вечне муке. Зато, човек нема већег непријатеља себи у овоме свету и у ономе свету, од себе самог. Али исто тако, човек нема већег пријатеља себи од себе самог. А ко ће се борити против греха, да пригрли Еванђеље Господа Христа и да живи њиме?!

Ето, Божић је пред нама, та велика вододелница историје рода људског, та велика и највећа скретница⁶⁴⁶ у историји рода људског. Бог силази на земљу, како да Га сретнемо? У дивној песми једној пева се: Христос с небес, срјашчите! Христос силази с неба, сретните га! Како Господе да Те сретнемо? Како? Постом, браћо и сестре. Ето, Света Црква је одредила шестонедељни пост пред Божић. Зашто? Зато што се јавља Бог на земљи. Како да Га сретнеш, ако постом не очистиш душу своју прљаву и грешну? Како да Га сретнеш, ако љубављу не испуниш душу своју и не украсиш? Како да Га сретнеш, ако молитвом душу своју не опајаш, не ометеш, не очистиш, не узнесеш? Како да Га сретнеш, ако душу своју не испуниш еванђелским врлинама?

Гле, мудраци са Истока дошли да донесу злато, тамјан и смирну Спаситељу⁶⁴⁷. А ти ето, твоје злато које сипаш и сејеш пред Њим, нека буду твоје молитве, твој пост, твој тамјан, твоја истина нека буде твоје смирење, твоја љубав и све свете еванђелске врлине. Зато је велики свети пост шест недеља. Кога да сретнеш, коме у сусрет идеш, ко то силази с Неба. Ко? А ти, сав помрчина. Како смеш да изађеш пред Њега, и неће ли те Он таквог ослепити блеском Свога Божанства! Зато, припремајмо се за велики свети дан рођења Господа Христа, припремајмо се као што су се припремали сви велики свети људи који су очекивали Господа Христа пре Његовог доласка у овај свет.

Данас Црква слави све Свете Оце старозаветне, све старозаветне Праведнике, све оне који су живели – чиме? Тиме што су гледали к Небу, и стално очекивали, и молили Господа да пошаље Спаситеља од греха, смрти и ђавола. То је сав живот и Авраама и Исаије и Јеремије и Језекија и Пророка Илије и свих великих и Светих Праведника старозаветних. Тај вапај: Господе, сиђи с Неба⁶⁴⁸, победи у нама грех, смрт и ђавола! Они су живели вером у Спаситеља, вером!⁶⁴⁹ А ми живимо ето, две хиљаде после појаве Господа Христа у овоме свету. Како смо ми блаженији и сретнији од њих! Колико више сведока о Истинитоме Богу?!

Гле, ми хришћани, ми смо доживели оно за чим су они чезнули у Староме Завету – Васкрсење мртвих, осигурање Вечнога Живота. Вечна Истина је сишла међу нас – Господ Христос. Вечна Правда, Вечна Љубав, Вечни Живот је сишао међу нас и Господ нам подарио све то за чим су чезнули Свети Праведници Божји у Староме Завету. И ако ми не држимо себе спремним да достојно дочекамо Божић ове године, еда бисмо тако осигурали себи Живот Вечни и Истину Вечну у овоме и ономе свету, ако то не учинимо, јесмо ли хришћани? Питајмо себе.

Али имамо дивно и свето друштво старозаветних Светих Отаца и Праведника – да са њима заједно сретнемо Господа Христа, да са њима заједно помолимо се Њему, да Му захвалимо што је донео роду људском слободу, једину истинску слободу, једину вечну и праву слободу, слободу од греха, од смрти, од ђавола. Шта је све учинио да нам то да, да нам то осигура, да у овој земљи не хара грех, смрт и ђаво?

Зато, браћо моја, припремимо себе достојно, да с радошћу свим срцем, свом душом, свим бићем својим, али чистом душом, чистим срцем, чистим бићем сретнемо Господа Дивног. Да Му се поклонимо, да Му заблагодаримо што се родио на земљи, што је постао човек да нас ослободи од свих страхота ђаволских и паклених, и да нам да и осигура Живот Вечни у Царству Свом Вечном. Њему част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин⁶⁵⁰.

1973. године у манастиру Ћелије

Душа често заспала у гресима. А око нас и изнад нас бруји благовест Господа Христа: «Хајдете, све је Готово». Царство Небеско сишло на земљу, јер је Бог сишао на земљу. Господ је постао човек, и гле, Царство Небеско спустило се на земљу. А ви људи, ви спавате мртвим сном греха! Хајдете, све је готово⁶⁵². То Спаситељ зове сваког човека кроз данашње Свето Еванђеље, и мене и тебе, брате и сестро. Шта је то Готово, Господе, шта си Ти то нама спремио, шта си Ти то донео нама када си као Бог сишао на земљу и постао смерни човек? Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот донео сам вама, људи, на земљу. Ето зашто сам дошао.То и јесте Царство Небеско, то и јесте Царство Божије. Победити грех, победити ђавола, победити смрт, ето ради тога сам ја дошао у овај свет.

А људи, шта раде људи? Господ зове на велику гозбу, на највећу гозбу, зове у Царство Небеско. А Спаситељ са тугом вели у данашњој Својој причи: Али званице не хтеше доћи. Онај отиде у поље своје, онај отиде трговини својој⁶⁵³. Људи забринули се за земаљске послове, људи заљубили се у земљу, у њиве своје, у мал свој. Не дижу очи своје к’ Небу и не виде да је Бог дошао у овај свет да им да Царство Небеско, да им да Вечни Живот, да им да Вечну Правду, да им да Вечну Истину. Један оде у поље своје, други трговини својој⁶⁵⁴, али то није све. Људи, како се одазивају Господу који их зове у Царство Небеско? Бог им шаље поред Себе још многе слуге Своје. Шаље Светитеље своје, шаље Апостоле, Мученике, Бесребренике, Чудотворце, да позивају људе у Царство Небеско. И веле они, сваки од њих: «Хајдете, све је Готово».

Човече, што стојиш, што спаваш у блату тела свог? Отвори очи душе своје, погледај. Бог је дошао у свој свет ради тебе: хајде, хајде у Царство Небеско, хајде у Живот Вечни, хајде, победи смрт која је у теби. Сваки грех који је у теби то је смрт твоја, победи то. Због тога је дошао Господ и даје ти силе. Ако победиш грех ти побеђујеш ђавола, јер грех и јесте сила ђавоља, сила којом ђаво саблажњава човека, и везује га, и окива. А шта урадише људи са тим слугама Божјим? Они их изружише, вели Спаситељ, а неке побише и убише⁶⁵⁵. Тако раде људи са праведницима Божјим.

Гле, данас ми славимо Српске Светитеље, сведоке овог Светог Еванђеља Христовог. Дивни Светитељи наши, од Светога Саве па до данашњега дана, сви се они одазвали позиву Господа Христа. Хајдете, Царство Небеско је готово, дошло је, уђите у њега. И дивни Светитељи Српски уђоше у њега да би и нас, све Србе, повели у то чудесно, у то беспрекидно славље Господње. Сви наши Светитељи сведоче да је заиста Господ дошао у овај свет, дошао је да човека васкрсне из свих његових грехова, васкрсне из свих његових смрти, јер сваки грех је мала смрт, сваки грех је мали гроб. У свима њима душа наша мртвује, а Господ је дошао да нас васкрсне из мртвих. И Светитељи Српски васкрсавајући себе из свих својих грехова, побеђујући своје грехе и своје страсти, очистили су себе и служили Господу, и стекли Живот Вечни још на земљи, стекли Истину Вечну и Правду Вечну и то дали Српскоме роду. Отворили Царство Небеско за Српски род и народ. Сетите се Светога Кнеза, великога Цара Лазара, на Косову. Шта је урадио он? Он се определио за Царство Небеско и цео народ са њим. Сав Српски народ причестивши се, испунивши себе Господом Христом пошао је на велику голготску жртву косовску, и положио живот свој за Небеско Царство, за Истину Вечну, за Правду Вечну, за Живот Вечни. То су нам дали наши велики и свети цареви и краљеви. Одазвали се Господу Христу.

А ми, Срби данашњи, шта ми данас радимо? Ми поступамо као оне рђаве слуге Божије. Ми прогонимо из душа својих и са земље своје Светитеље своје. Ко се данас држи Светога Саве, ко се данас држи Светитеља Српских, ко иде за њима, ко служи њима од Срба, несретних Срба?!

Гле, и ово је њихова задужбина, Светог Краља Драгутина⁶⁵⁶, и све Српске велике обитељи, велики манастири, сви су нам од тих великих Светитеља Божијих остали. Ради чега? Да ми у њима, вођени Српским Светитељима, и сами стекнемо Царство Небеско, јер Црква Божија на земљи јесте Царство Небеско. А ми, шта радимо? Онај оде у поље своје, онај трговини својој. Зашто су српски храмови празни, зашто су свете задужбине Светих царева и краљева празне, и недељом празне и празником празне? Шта је то са Србима, шта се дешава? Они, они одбацују Господа Христа. Они одлазе у поља своја, у трговине своје, у зараде. Нико не мисли на душу, мало их је који мисле на душу. А сутра, када смрт закуца на капију срца твог и мог, шта ће бити с’ нама, куда ћемо? Одбацили смо на земљи Царство Небеско, онда нас неће примити на Небу. Наш пут, страшан и широк пут – пут у пакао! Све је готово, Господ непрестано гласи кроз своје Светитеље Српске и позива сваког Србина и сав Српски род у Царство Небеско. А колико се њих одрекло Господа Исуса Христа, колико њих, данас, и јуче, и сутра?

Нека се Благи Господ преко Светитеља Српских, смилује на нас несрећне савремене Србе, нек нас подигне из наших гробова, да се сетимо Бога, да се сетимо душе своје, да се сетимо да смо бесмртни и вечни, да нам ваља изаћи из овог света са душом и ићи у онај свет, пред Лице Господње, исповедити све, сав живот свој. Тешко нама! Тешко нама ако смо се на земљи одрицали Господа Христа, ако Му нисмо служили, а нисмо Му служили ако нисмо бринули о својој души, о души своје деце, својих ближњих, својих пријатеља.

Шта нам остаје? Чули сте како је Господ поступио са слугама, са људима који су дошли на гозбу а нису били обучени, како се вели, у свадбено рухо, у свечано рухо нису били обучени⁶⁵⁷. Шта то значи? То значи, сваки од нас када се крсти добија целог Господа Христа, добија свечано вечно рухо, Божанско рухо добија на себе. Обукао се у сјај и величанство Божије⁶⁵⁸. Али после, у животу, он одбацио ту велику благодат Божју, тај велики дар Божији. Одао се гресима и страстима и подерао ту свечану одећу, поцепао, престала да буде свадбена одећа, престала да буде одећа Небеског Царства. И он, сав у ритама грехова и страсти – а Цар долази! Цар Царства Небеског, и гледа, јеси ли достојно обучен, јеси ли држао Његову Вечну Истину и Правду у свету и на земљи? Гле, на теби је подерана одећа Светога Крштења, ти ниси служио Господу, само си именом био хришћанин. Узмите овога слугу, који је дошао тако необучен на ову велику Небеску Гозбу, и ружи је и срамоти је и прља је, и баците га у таму најкрајњу. Онде ће бити плач и шкргут зуба⁶⁵⁹. И гле, слуга није протествовао, није ништа рекао на ту реч Цареву, јер је био беспомоћан, јер је осећао да је Цар био у праву.

Тако и ми, браћо, ако на овој земљи одбацујемо Истину Божју, Истину Христову, Његове заповести, ако одбацујемо молитву, пост, ако се не држимо љубави према ближњима, ако нисмо милостиви не сећамо сиротиње – тешко нама! Подерали смо одећу Крштења Светога. И гле, кад изађе душа из тела и крене у небески свет да изађе пред Лице Божије, очекују је страшне речи: Узмите овог лењог слугу и баците у таму најкрајњу, тамо ће бити плач и шкргут зуба. Јер се на земљи није сетио Правде Моје и Вечности Моје, није се сетио Истине Моје. Она му ни овде није потребна. Водите га у царство коме је он служио, царство сласти греховних и страсти.

Нека би Благи Господ, преко Српских Светитеља, покајао Српски народ да нађе свој пут у Царство Небеско, а наћи ће ако буде са својим Светитељима, ако слуша њихове наредбе, њихове заповести, јер за све њих, браћо моја, важи једна велика и света истина – Свето Еванђеље Христово. Они су живели по једноме правилу: Све за Христа, Христа ни зашта! И ми, ако хоћемо да будемо достојни Срби, достојни потомци тако славних и вечитих Срба, онда, да одбацимо од себе сваки грех, да пригрлимо Еванђеље Господа Христа и спасавамо себе од свакога греха, вођени и руковођени дивним Светитељима Српским, на челу са Светим Савом, Амин!

1976. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Заиста, Господ зна зашто је (човек) у овоме свету. Ради чега си ти у овоме свету, ради чега сам ја? Шта је то, ко је то спустио мене, спустио тебе у овај земаљски у свет? Шта се то збива с нама? Гледамо, око нас зима као да је помрло све, воће, птице се губе, а гле, кроз два три месеца, све се озелени, све букне новим животом. Зар је човек мање важан од биља, зар је човек мање важан од птица? Зашто је Бог створио човека, зашто је створио тебе и мене? То људи нису знали, браћо моја и сестре, док Господ није сишао у овај свет да нам отвори очи и да нам каже да је човек створен за Вечни Живот. То је новост коју нам је донео Господ Христос, то је оно што је Он једини у ствари и донео човеку, и осмислио наш живот, дао смисао нашем животу. Какав би то био Бог Који ствара човека, а његов се живот завршава смрћу! Нашта ће живот човеку онда? То је једна бесмислица, за нас људе, за наш мали ум, а камо ли за Бога. Он је створио човека за Живот Вечни. Ту тајну, ту истину казао нам је Господ Христос поставши човек.

Господ је постао човек да покаже свима нама људима, да покаже свакоме човеку, да његов живот почиње одавде и продужава се у Вечни Живот. То је цело Еванђеље Господа Христа, то је сва вера наша. Тиме се ми хришћани и одликујемо од свих других људи: што знамо да наш живот почиње на земљи и продужава се у ономе свету на сву вечност. Зашто би Бог силазио у овај свет, ако Он не даје Живот Вечни, ако нас не ослободи највеће муке? А шта је највећа мука за мене и за тебе и за сваког човека у овом свету? – Смрт! Смрт је највећа мука. И ако Господ Христос долази у овај свет, Он долази у овај свет да нам отвори очи и да нам каже: Гле, ти си створен за Живот Вечни! Свето Еванђеље то нам и казује: Господ у чудној причи показује ради чега је свет, ради чега су људи у овоме свету. Он говори у причи како Бог приређује велику вечеру, Бог приређује велику вечеру на овоме свету. И зове људе, шаље слуге своје, и зове званице. Хајдете, све је готово⁶⁶¹. А шта је то готово? Господ Христос зна шта је Он то зготовио људима, што је њима потребно? Готово је, постављено је на трпези земаљској. У овоме свету Господ је поставио Вечну Истину и Вечну Правду и Вечни Живот, Вечну Љубав и Вечно Добро, све што је Божанско, све што је Вечно, Господ је поставио на трпези овога света да би смо ми људи то јели, тиме се хранили и тиме себе обесмртили.

Господ је објавио и рекао да је Он дошао у овај свет да свему да Живот Вечни, да сваком људском бићу да Живот Вечни⁶⁶². То је новина, браћо моја, у томе је сила хришћанска, у томе се ми хришћани разликујемо од свих бића и свих ствари у овоме свету, и јачи смо и моћнији смо од свега што се може замислити. Да, Господ Христос је дао то што нико дати не може. Сећате се шта се десило, шта је било са Светим Апостолима? И они су били људи прости као и ми, људи рибари, људи радници, и одједанпут, ти су људи угледали Васкрслога Господа Христа, да би тиме показали да је човек биће које треба да васкрсне ако хоће да буде и даље, и остане вечно човек. «Ако Господ Христос не васкрсе, узалуд вера наша»⁶⁶³, каже се у Светом Еванђељу – узалуд вера наша. Јер ми остајемо у страшном рату смрти. Ми људи остајемо плен црва, плен змија. Зар нас је зато Бог створио? Сигурно, не! Он је дошао, победио смрт, васкрсао из мртвих да би нам прокрчио пут у Живот Вечни.

Тако, браћо моја и сестре, ми хришћани по томе смо хришћани, што верујемо у Вечни Живот. Верујемо у Вечни Живот, као што се чита, чули сте и данас у Символу вере: «Чекам Васкрсење мртвих». Сваки хришћанин чека Васкрсење мртвих. На многим споменицима надгробним пише: Чекам Васкрсење мртвих. Тиме хоће да се каже, да душа људска када напусти тело, када тело оде у земљу кроз капију смрти, онда душа људска одлази у Живот Вечни, чека Васкрсење мртвих, чека Последњи Суд, кад ће Господ васкрснути сва тела наша из свих гробова и сјединити са душама нашим. Зато ми хришћани знамо и верујемо, у томе је смисао нашег живота и у томе је сила наше вере, знамо да је биће људско бесмртно и вечно, да човек пролази кроз капију смрти и душом одлази у онај свет, у рај, чекајући последњи час, чекајући Последњи Суд, када ће Господ судити живима и мртвима.

И данашње Свето Еванђеље даје нам наук, даје нам поуку шта треба да радимо: да се одазовемо позиву, богата је трпеза постављена. Господ је поставио Живот Вечни и Истину Вечну у овоме свету, и то нам даје. Он једини то даје. Не будимо као они који се нису одазвали, као оне званице. Један од њих вели: Ја купих њиву и идем даје видим, молим те изговори ме⁶⁶⁴. То јест: реци Господу Христу да немам када ја да се бавим Његовом трпезом, немам кад ја да мислим о Еванђељу, ја се бавим, ето, њивом својом, имањем својим. Други вели: Ја, ја купих пет јармова волова, и треба да их огледам, и хоћу да их погледам, молим те изговори ме⁶⁶⁵. Трећи рече: Ожених се, зато не могу доћи⁶⁶⁶. И богата трпеза остаде неискоришћена. Господар онда шаље слугу свога да зове све да дођу и да се нахране Вечнога Живота и Вечне Правде⁶⁶⁷. Тако и бива.

Шта је са људима који веле: Купих волове, Треба да их погледам; купих њиву, треба даје видим. То показује и указује на људе који у овоме свету не мисле о Богу, не мисле о својој вечности, не мисле о Вечном Животу, не мисле о својој вечној души. И тако пролазе кроз овај свет као слепи, мислећи да је овај свет све, да је овај свет и почетак и свршетак нашега живота. Али, треба се сетити оне истине из Светог Еванђеља, истине коју је Господ исказао у причи о богатом човеку, коме су њиве родиле много, како се вели у Еванђељу, богато родиле и он није имао где да смести своје, свој мал⁶⁶⁸. Зато вели: Срушићу старе житнице и начинићу нове, напунићу их житом и рећи ћу души својој: Душо, имаш много имања на много година, једи и пиј и весели се! И док он тако мисли, Бог му вели: Безумниче, ову ноћ узеће душу твоју од тебе, и то што си спремио чије је, чије ће бити то имање, то богатство, које си спремио? Тако бива свакоме, вели Господ, који се не богати у Бога⁶⁶⁹. Који се не богати у Бога. А како се ми богатимо у Бога? Богатимо се живећи по Светом Еванђељу, живећи Божанском Истином коју је Господ донео свету, живећи истином да је човек вечно биће, биће боголико, биће које живи у овоме свету и у ономе свету, хранећи се само оним што је божанско, хранећи се Божанском Истином, Божанском Правдом, Божанским Добром.

Зато, у Еванђељу се и сматра смрт као сан. Тело заспи, душа одлети у небески свет. А из тог сна, у који је тело заспало, пробудиће нас Господ на дан Страшнога Суда када буде дошао по други пут да суди свету, да види шта је сваки од нас учинио са тим благом које је Он дао нама: са Његовом Божанском Истином, шта је учинио са Његовом Божанском Правдом, и како је живео у овоме свету. Ми смо позвани да живимо оним што је вечно и у овоме свету и у ономе свету. То је само вера у Господа Христа, Његова љубав, Његова жртва и све што је Он донео људима и што доноси непрекидно свакоме верујућем човеку.

Нека би Он, молитвама Пресвете Богомајке и свију Светитеља, испунио душе наше том вером, вером у Вечни Живот, да ми хришћани и тиме живимо у овоме свету, и у ономе свету. Што осећамо и знамо да је биће људско вечно и да је створено за Живот Вечни и бесмртни. Амин.

1966. године у манастиру Ћелије

Из села у село, из града у град ходао је Господ Исус. Ходао од срца до срца људског, од душе до душе и давао – шта? – Давао вечност, давао бесмртност души људској и давао здравље телу људском. Еванђеље његово пуно је благих вести о томе, и данас чујемо и ми благу вест о исцељењу десеторице губаваца⁶⁷¹. Губа, страшна болест… Губа, срце смрти почиње као мала пега на неком делу тела, обично на лицу, шири се, продире у ткива, у кости и све се распада. Човек живи у страшним мукама. Поред тога, болест је прилепљива, преносна, заразна.

Ви сте чули у данашњем Светом Еванђељу где десеторица губаваца «издалека повикаше» Господу: «Исусе учитељу, помилуј нас!»⁶⁷² Издалека, јер је било законом забрањено да они ступе у додир, губавци, са ма којим здравим човеком, због опасности да се болест не пренесе. А кад се неко исцели неким чудом Божијим, онда је он обично ишао свештенику⁶⁷³, да свештеник објави народу да је он исцељен од губе и да могу са њим општити.

Тако се десило у данашњем Светом Еванђељу. Спаситељ је издалека рекао: «Идите, покажите се свештеницима»⁶⁷⁴. Они су пошли и «идући путем исцелили се», оздравили су. Али један међу њима, Самарјанин, трже се, погледа на себе исцељена, брзо се врати и «паде пред ноге Његове и захвали му се»⁶⁷⁵. А Благи Господ прекорно рече: «Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле остала деветорица»? А овоме исцељеноме рече: «Устани и иди, вера твоја спаси те»⁶⁷⁶.

Болести у овоме свету, то су претече смрти као последице греха. Бог није створио болести, нити смрт; људи су сами кроз грех увукли у своју природу и смрт и болести. Људи постали и остали беспомоћни у овоме свету. Тело, мало људско тело, има страшну смрт; а гле, васцели Бог може да стане у то мало тело људско. Ено Господа Христа из Назарета, Бога у телу људском! О каква је тајна тело човечије, човек! Може васцели Бог да се смести у њему, али и смрт, и ђаво и пакао. Човек, човек је овде на земљи на бојишту⁶⁷⁷, увек на војни, увек у рату, у рату – са ким? Са смрћу, са болестима, а то значи са творцима смрти, са гресима, а иза грехова са ђаволима. Да, таква је судбина човекова на земљи, судбина коју је он кројио и скројио пригрливши грех насупрот вољи Божијој.

И гле, све је постало јаче од човека. Маларијски комарац јачи од човека, јер му може нанети смрт од маларије. Данас наука проналази такозване вирусе, просто невидљиве неке мале ћелијице које изазивају силне болести, запаљење плућа, изазивају смрт. Јачи од човека, невидљиви мали вируси јачи од човека. Све је јаче од човека, а нарочито смрт. Како онда живети у овоме свету? Јер толико смрти има, јер толиких болести има. Како човек опстаје, вребан са свих страна смрћу? Зато је Благи Господ и дошао у овај свет да победи смрт, за нас људе, да нам олакша живот у овоме свету, да нам отвори очи, да прогледамо ко смо и шта смо, и ради чега смо. Шта су болести, шта је смрт, шта је Бог, шта је ђаво, шта је истина, шта је лаж? Зато је Господ дошао у овај свет, не за нешто мање.

Свака Недеља, гле, шта је? Недеља је подсетник о Васкрсењу Господа Христа. То је дан у седмици Божијој, дан посвећен Васкрсењу Христовом као најважнији догађај у животу Спаситељевом, а то значи најважнији догађај у животу рода људског, у историји рода људског. Васкрсењем Господа Христа, шта се десило? – Победа над смрћу. Господ васкрсао и васкрсном светлошћу Својом обасјао сав земаљски живот, сав род људски, обасјао сав живот, мој и твој. И казао нам Господ шта смо. Ви људи, ви, од светлости Васкрсења Христовог, ви сте бесмртници. Ето Господа, васкрсао са телом нашим, са телом људским, да нам покаже да је то пут тела нашег. Победити смрт, постати јачи од смрти, то је човек. Зато је човек створен од Бога не да постане мливо смрти, не да постане каша гноја и смрада у гробу, него да буде јачи од смрти. То је позив и мој и твој. Зато је Господ дошао у овај свет да би победио смрт, васкрсао из мртвих, да би основао Цркву Своју, да би у Цркви дао све што нам треба, све те лекове од смрти, да обесмртимо себе, да будемо јачи од смрти.

Како, браћо, да постанемо ми бедни, јадни људи јачи од смрти, и ја и ти? Да се сретнемо са Победитељем смрти Господом Христом, као што су се срели десет губаваца и само завапили к Њему, и исцелили се од страшне, смртоносне болести. А ми, а ја, ви, сваки од нас колико се пута срећемо са Господом? Непрекидно. Гле, за сваку молитву идеш у сусрет Господу. Кроз Свето Причешће примаш Господа, Победитеља смрти. Кроз пост, кроз смиреност, кроз кротост, благост, љубав, кроз све то ми везујемо себе са Њим Васкрслим, са Њим Бесмртним, са Њим Вечним, са Њим – Јединим Победитељем смрти у роду људском. Ми се сусрећемо са Њим Бесмртним нарочито кроз светиње Његове.

Ето, Свети Сава Освећени, чудесан Подвижник и Светац Божији, од осме године отишао у манастир, замонашио се, постао светило васељене. Подигао седам великих манастира за живота, и данас његова чувена Лавра у Светој Земљи слави се као жариште највеће светости и највећих подвига. Он – победитељ смрти, то је он. Како? Победивши грехе и страсти у себи. Прво извојевао души својој бесмртност, души својој извојевао Живот Вечни и протерао из ње сваку смрт. Јер, греси и јесу творци смрти. Страсти наше јесу творци смрти. Свети Сава Освећени све у себи је победио те творце смрти, све грехе, све страти, очистио душу своју, постао јачи од њих, победитељ над њима, и у исто време постао победитељ над свима смртима; и кроз све то постао победитељ над свима ђаволима. Ето, то је свети Сава Освећени.

Кад је једном једна депутација из Јерусалима ишла цару Јустинијану у Цариград, Свети Сава је био међу њима послан од Патријарха Јерусалимског нарочито да моли цара да учини нешто против неких јереси, ради заштите Православља. Па су дошли пред цара у палату, раскошну палату у Цариграду. Сви су ушли, а некако Свети Сава заостао, хтео да уђе и он напослетку. А стражар га погледа, мантијица подерана на њему, он га врати назад и рече: «Где ћеш ти? Шта ћеш ти овамо? Ово је царски двор. Зар ти такав? Не, натраг!» И Светитељ се одмаче и продужи читати молитве. То је посао монаха: да се увек моли Богу на путу, свуда, ма где био. Кад је депутација изашла пред цара, цар их прими. Освртали су се сви, јер је Партијарх Јерусалимски посебно у писму нагласио цару да му шаље великог Светитеља, великог Подвижника Саву, игумана Манастира његовог. Цар упита: «Где је он?» – Они кажу: «Ту је био». Посла цар да виде. Нађоше га пред капијом царског дворца, уведоше га унутра и, кад је ушао убого одевени старац и Светитељ, цар виде испред њега Ангела Божијег. То је била свита која је ишла испред једног бедног монаха. Цар се запрепасти, њему ништа више није било потребно. Рече: «Све ће ваше жеље бити испуњене. Реците Његовој Светости Патријарху да ће бити учињено, како он пише».

Такав је Светитељ Свети Сава – Анђели испред њега иду. Анђели око њега. Господ уклонио све препреке између земље и неба⁶⁷⁸. Анђели измешани са људима у Цркви Христовој. Ето Светитеља Божијег, а са њим сусрет, њему молитва – то је сусрет са Васкрслим Господом Христом, сусрет са Победитељем смрти. Свети Сава то и доноси свакоме од нас. Када се молитвена душа простре пред њим, он, он разлива радост васкрсења по души свакога од нас, радост да је смрт побеђена. За мене побеђена, за тебе побеђена, за свако људско биће побеђена. И да је пред нама Живот Вечни, вечно Небеско Царство. То нам доноси Свети Сава, са сваким Светитељем Божијим.

Ето, Свети Никола, шта нам носи Свети Никола? Бесмртност и Живот Вечни. Свети Никола носи Вечну Истину, вечну Правду свакоме од нас, Христа Васкрслог он проповеда. То је оно што њега чини великим, то је оно што њега чини чудотворцем. Ко даје силу опет скромном и бедном монаху из Мале Азије, који постаје велики Чудотворац – Свети Николај? Ко? Само Васкрсли Господ, Који побеђује грехе, побеђује страсти у човеку, чисти човека од свакога греха, од сваке смрти и даје му Живот Вечни и бесмртни. Тако, ето и Светог Николаја, претворио у радионицу божанских чудеса. Он скроман и смирен, прво монах, онда епископ, чувени, неустрашиви Исповедник православне вере, он смирењем својим, молитвама својим, подвизима својим постаје победитељ свих смрти.

Зар није доживео васкрсење душе, зар није доживео васкрсење душе и очишћење душе од свакога греха?! Угледај се на њега! Зар да не доживиш васкрсење ради греха неизлечивог, ради гњева, похоте, гордости, среброљубља? Ето Светог Николаја, само га призови. Доћи ће из вечности, скромно и смирено и помоћи теби на земљи. Силан и моћан, јачи од сваке смрти, јачи од сваког греха, јачи од свакога ђавола. И душа твоја са вером у Христа Васкрслог. Јер сваки Светитељ Божији, свети је – чиме и киме? Господом Христом. Васкрслим Господом Христом. И у њему такорећи живи сав Васкрсли Господ, са свима Својим чудотворним Божанским силама и непрекидно твори чудеса, чудеса по свету нашем људском и земаљском.

Ми смо сиромашни до крајњег сиромаштва кроз смрт. Сиромаштво је када нам смрт краде све, краде тело, краде душу. Шта остаје од тебе? Ништа. Пуки сиромашак. А гле, Господ васкрсењем даје ти силу, силу да васкрсаваш из свих, прво духовних смрти. А за душу је смрт грех, сваки грех неисповеђен. Душа која чини грехе а не каје се, то је мртва душа. И сваки грех једна смрт. Безброј грехова, безброј смрти. И Господ дао је васкрсење из свих тих смрти, ето, помоћу Светитеља Божијих, помоћу молитава и нашег труда. И Господ је још дао васкрсење телу мом и твом, васкрсење на дан Страшнога суда, када ће се тела наша сјединити са својој душом и примити вечну судбу своју у ономе свету, по праведној пресуди Божијој: или Рај и Царство Небеско, или пакао и вечне муке, како је шта ко заслужио.

Да, нама се даје неисказано божанско богатство, даје се кроз Господа Христа. Он нам све то даје кроз Своје Светитеље, кроз Своју Свету Цркву. Шта се од нас тражи, од мене и од тебе? Шта? – Само вера. Оно што је Господ рекао Самарјанину у данашњем Еванђељу. «Иди, вера твоја спаси те»⁶⁷⁹. Веру у њега као Јединог Истинитог Бога, Јединог Истинитог Човека.

Он је Једини Истинити Бог и Једини Истинити Човек, прави Човек, потпуни Човек, Човек бесмртан, Човек вечан, Човек који носи Вечну Истину и даје Живот Вечни. То је прави Човек. Све друго није прави човек. Све друго грдни човек, смртни човек, унакажен човек. Људи данас погибоше трудећи се да собом, собом замене Бога у овоме свету. Од гордости полудеше, начинили фабричице, начинили мале мравињаке, хвале се као да су богови, а смрт, смрт у воденици својој меље их. Као кукољ. Обећавају слободу, а робови су смрти и греха⁶⁸⁰. Каква слобода!

Непријатељу и пријатељу, владаре и цару, каква слобода у мени и теби? Ти робујеш смрти, греху, страстима, ђаволу! Не, твоја слобода мени не треба! То је горе ропство неголи ма које земаљско ропство. То ропство води у пакао. Хвала. Не, никада у то ропство које води у вечне муке, ропство које води у неотворљиве тамнице свих ђавола, демона и свих других зала. А нама људима даје се све што је вечно и бесмртно на врло лак начин. Господ Благи тиме је показао Своје велико човекољубље, Своју огромну милост према свима нама што, ето, од нас не тражи ништа, ништа, ништа – осим вере у Њега. Лечи од сваке смрти, лечи од греха, лечи од ђавола и дарује Живот Вечни кроз Истину Вечну. Њему свака слава кроз све векове. Амин.

1965. године у манастиру Ћелије

Гле, сва историја Цркве Христове није ништа друго него непрекидно брујање Божићног отпоздрава: «Ваистину се Христос роди!» Ваистину се Спаситељ света роди! Ево сведока, безброј сведока. И да наше Свето Еванђеље говори о једном таквом чудном сведоку, о слепом Вартимеју⁶⁸²?. Шта је његов живот пре сусрета са Господом Христом? Лелек, лелек, ужас. Слепац, просјак крај пута. Тако дан и ноћ тече, и сав живот. А сусрет са Господом, благе речи Његове: «Прогледај, вера твоја спасе те»⁶⁸³. Гле, нови свет, нови живот, нови човек, нови Вартимеј. То чудо које се десило са Вартимејем, уствари, непрекидно се понавља са сваким хришћанином у овоме свету.

Овај свет без Господа Христа, шта је? Слепац, слепац, не види ради чега је овај свет, чему служи овај свет. И он у свету, човек у свету, шта је то? Каква је то тајна? Шта се то збива око нас? Пламте сунца, певају звезде, земља сва чудесна лабараторија, фабрика, радионица невероватна: израђује птице, животиње, биљке. Шта се то збива око тебе, човече? Ради чега си ти у овоме свету? Око тебе страшан мрак, страшна тама – то људи називају грехом, а још већа помрачина, још већи мрак – то људи називају смрћу. А мрак над свима мраковима и тама над тамама – то људи називају ђаволом, а човек у таквоме свету. Шта је то, Господе, ради чега си ти мене створио?

И тада, тада одговара гром Небеских Светих сила: Јављам вам благу вест, данас се роди Спас свету Господ Христос⁶⁸⁴. Божији поздрав, небески поздрав, анђелски поздрав роду људскоме, који је сав у тами, у мраку, у помрачинама силним и страшним. Да ли се заиста спасава свет? Људи, да ли се заиста Господ роди да спаси човека од греха? Дајте нам доказе! Ево безброј доказа, и великих и малих, славних, безбројних, чудесних. Нема греха од кога Он не ослобађа, чудесни Младенац Витлејемски, Господ Исус. Нема греха који може Њега уплашити, нема греха који Њега може одвојити од грешника, од човека. Када Он дође преда те, одмах сваки грех бежи од тебе; када Он стане преда те, онда се од тебе удаљује свака смрт, безобзирце бежи сваки мрак, сваки ђаво. Он Чудесан, а ти мали и сићушан пред Њим, из очију твојих лију се сузе.

Господе, шта да ти кажемо о себи? Ето Апостола Павла, нека он говори уместо свију нас. «Истинита је реч и сваког примања достојна: Господ је сишао у овај свет да Грешнике спасе, од којих сам први ја»⁶⁸⁵. Чујте, највећи Апостол, ваљда највећи човек од свију људи у свима световима, стоји пред Господом и објављује за себе да је највећи грешник! То је исповест, исповест правога човека и целога човека, исповест свега рода људског. Нико није боље могао окајати душу рода људског, душу човека и свечовека од славног Апостола Павла. Сведок коме нема равна … Шта је он доживео? Казује нам данас, чули сте у своме Еванђељу, вели: Ја највећи Грешник, на мени показа Господ Христос све трпљење своје»⁶⁸⁶. Он, Милостиви и Свемилостиви и Свежалостиви Господ, на мени хулнику, на мени гонитељу Цркве, на мени убици хришћана, Он показа чудесну милост Своју, све трпљење Своје показа на мени. Кад ми опрости грехе, када ме узе под Своје окриље и када ме начини Апостолом Својим, кад ми даде сва Небеса, даде ми Царство Небеско; не само то, и више од тога: даде ми Себе, Бога, са свима богатствима која Он носи, а њих ја никада описати не могу. Око људско не виде оно што Он људима донесе, уво људско не чу то, срце људско не наслути богатства и блага која Господ Христос донесе свету⁶⁸⁷, вели славни Апостол Павле.

Нема богатства, нема злата, нема вредности у свима световима које се могу поредити са Господом Христом. Он, Богочовек, и то Свемилостиви Бог, Бог који је дошао да човека спасе од безбројних убица, од безбројних разбојника; сваки грех – разбојник, свака страст – разбојник, свака смрт – ужас, сваки демон – убица човека. Јадни човек! Како се одбранити од толиких безбројних убица, човекоубица? Ђаво, човекоубица …⁶⁸⁸ грехом убија и мене и тебе. И кад се ми Господом Христом ослободимо греха, гле ми се ослобађамо безбројних убица и човекоубица. А то Господ Христос непрекидно спасава грешнике од греха, непрекидно спасава људе од смрти, непрекидно спасава људе од демона, од ђавола. Безброј сведока. Он је заиста дошао у овај свет да спасе грешника …⁶⁸⁹. Он је дошао у овај свет да овај свет спасе од свих смрти, нема ништа веће од тога, од свих духовних и телесних смрти. Дошао је у овај свет, дошао је да овај свет обнови, да протера из њега све што је трулежно и смрадно и смрдљиво, да овај свет испуни миомиром Божијим, мирисом Божанства. Рекао би Свети Апостол Павле пишући хришћанима: «Ми смо Христов мирис Богу»⁶⁹⁰. Господ Христос је из наших душа најурио и протерао сваки грех. Грех је смрад пред Господом. Ако греха у теби нема, гле, ти си мирис Христов Богу! … ⁶⁹¹ зато се бори против греха, бори се свим светим врлинама које је Господ дао, бори се покајањем и мржњом према греху. То он спасава себе од смрада, од ужасног смрада …⁶⁹². Господ је дошао у овај свет као у змијарник, дошао у овај свет да грешнике спаси. Да скупи око себе све грешнике као Божански Лекар … ⁶⁹³ грешници …⁶⁹⁴ шта је то, шта је то што их вуче к Њему? Дакле … ⁶⁹⁵

Закхеј, старешина царинички, из истог града Јерихона⁶⁹⁶, из истог града из ког је и Вартимеј, и истог дана дешава се чудо са Вартимејем и чудо са Закхејем. Јер кад је Спаситељ исцелио Вартимеја, и он пошао за Њим хвалећи Бога, а то је било кад се Господ кретао ка Јерихону и улазећи у Јерихон, мали Закхеј, грешна душа, трчи, хоће и он да види тог чудесног Исуса, тог Учитеља: ко је Он, шта је Он, шта то Он и за мене носи, за мене Закхеја?⁶⁹⁷ Толики људи јуре за Њим, а ја треба то да видим. Ко је он? Греси су моји огромни, страшни… Попе се на дуд, море људи око Спаситеља, нико и не види и не гледа малога Закхеја на дуду. Али Благи Господ, Који све види, види ту грешну душу. И припаде тој грешној души једна муња, муња жеље да види Спаситеља, да види тог чудесног Учитеља и Чудотворца. Тада, тада се разлеже благи глас: «Закхеје сиђи, данас мије воља бити у дому твоме»⁶⁹⁸. И када уђе Спаситељ у његов дом рече: ,Данас дође спасење дому овом»⁶⁹⁹. Закхеј ударен стотинама громова небеских – шта је знао да ради! Збуњен, око њега урлају фарисеји и садукеји и веле: зашто грешнику уђе у кућу? А он вели: «Господе, ево пола имања даћу сиромасима и вратићу ако сам коме дужан четвороструко»⁷⁰⁰. Ја сам грешан, али ја сам човек. А Благи Спаситељ кротко одговара свима роптачима и осуђивачима. Не треба из … ⁷⁰¹ у пораз … ⁷⁰² нема препреке спасења за грешника.

Зато је Господ у овоме свету, зато Он заиста и узе на Себе име Исус – Спаситељ. Спасава нас од греха, спасава нас од смрти, спасава нас од свих ужаса, од свакога пакла, ради тога је дошао у овај свет. Јер овај свет без Господа Христа – шта је? Смрдљива тамница смрти, са свих страна затворена без врата и без прозора – то је свет без Христа, то смрди … ⁷⁰³ и пустоши сваку душу, свако људско биће. Шта је плата за грех, шта је крајњи грех? Смрт је плата; смрт, то је аждаја краја вере. Крај вере у Господа Христа … ⁷⁰⁴ Спаситеља, спасење од греха, Живот Вечни, ето у томе је сво Еванђеље Господа Христа. Овај свет и грешници у њему без Господа Христа – шта су? Смрт, пакао, мука до муке. Он, Он Спаситељ од греха, и то тако свемилостив и милостив Спаситељ од греха.

Кад је тако, онда шта остаје нама људима, нама грешницима, него да место греха свог, место смрти својих, место пакла свог, место демона својих, кога да изаберемо ако не Њега, Чудесног Господа Исуса. Тек онда, ако се Он спусти у свет твоје душе, ако Он уђе благим покретом само у твоју душу, сви ће твоји мртваци васкрснути, све ће смрти побећи из тебе, сви ће демони безобзирце да напусте твоју душу. Стајаће Он и ти клечиш поред Њега: Господе опрости за све и сва! Ти видиш душу моју, знаш мисли моје, знаш грехе моје. Опрости и помози! То је све што ја могу рећи! Али, рећи ће неки полуочајник или очајник: Ах, моји греси, нико их не може спрати са моје душе, нико душу моју очистити од њих, ја сам непоправљиви грешник. Нема ми спасења, нема спаситеља за мене у овоме свету. То, то у сваком случају говори маловерје …* Од тада настају сва васкрсења, тада се отварају сви гробови. Ма у колико гробова човек сахрањивао себе годинама и годинама, сви се ти гробови отварају и васкрсава сав човек, сав; сви дани његовог живота и ноћи, очишћују се, сунце Васкрсења диже плоче са свих гробова. Он је нови човек, васкрсава, види Христа у овоме свету, као онај који је васкрсао из мртвих, као мртвац који је васкрсао.

Ево сведока да је Господ највеће грешнике по великом човекољубљу Свом спасавао благошћу и добротом Својом. Разбојник на крсту, који и на крсту признаје, и вели: Јесмо, ја и ти који смо распети са овим Праведником, ми смо грешни, ми смо правично осуђени, због дела рђавих својих осуђени!⁷⁰⁵ Тај разбојник, шта се десило са њим? Његов пакао, његови демони, његове смрти, у једноме тренутку све је то ишчезло кроз један вапај: «Помени ме, Господе, када дођеш у Царство Своје!»⁷⁰⁶. Све је побегло из њега. И он је чуо благе Божанске речи: «Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају»⁷⁰⁷. Шта се збило, шта се десило са душом разбојниковом? Каква то преображења, каква то васкрсења, ми то не знамо, али ми то можемо доживети исто тако, исто тако, када нас греси наши притисну, многи неисповеђени и непокајани греси притисну, и ми се освестимо једнога тренутка и осетимо сву страхоту греха, свакога греха као смрт и за мене и за тебе, као смрт и за моју душу, као живот ђаволов у мени. Онда, онда вапај: «Господе, помени ме када дођеш у Царство Своје»⁷⁰⁸. Или Вартимејски вапај: «Исусе, Сине Давидов, помилуј ме»⁷⁰⁹. «Шта хоћеш да ти учиним? – Да прогледам, Господе», да ме спасеш греха мојих, Господе. – «Вера твоја спасе те»⁷¹⁰.

Ето нашег спасиоца, и ми у себи носимо свога васкрситеља. Узалуд ће Господ улазити у наше Јерихоне ако ми нећемо да га примимо у дом свој, у кућу своју, у душу своју. Ми можемо васкрснути себе из свих смрти и свих гробова, можемо уништити све паклове који су у нама и око нас и испод нас, можемо протерати из себе све демоне само ако хоћемо, само ако верујемо у Њега да је Он заиста Спаситељ од греха и од смрти. Ништа се више не тражи од тебе и од мене, ни злато, ни ученост, ни богатство, ни углед данашњи, ништа се не тражи осим тога, осим вере твоје и моје у Господа Исуса, Који спасава од свакога греха. Јер ти, ти си бескрајно важан за себе сама, и за своју вечност, и за своју судбину у овом и оном свету; ти од себе можеш дати веру, веру да је Господ Спаситељ од греха, веру у Њега да је Он донео Царство Небеско, и за тебе основао Цркву Своју, и за тебе дао Себе сама на Крсту, пролио скупоцену Божанску крв Своју, сва небеса снео на земљу ради тебе, човече!

Био ти највећи или најмањи грешник, главно да си човек, а Он је Богочовек. Ти дајеш од себе веру у Њега, а Он одговара на твоју веру – чиме? Љубав Своју и Себе цела даје теби. Бог даје себе мени грешном. Каква драма, каква збивања! То ни Анђели доживели нису, никаква бића у световима Божијим доживела нису оно што доживљује човек док га Господ спасава од греха и смрти. Да, човек је заиста љубимац Божији, заиста љубимац Господа Христа. Његова милост, Његово човекољубље нема мере. Ако се може мерити икаквом мером, оно се може мерити само безмерношћу, безмерношћу …. А сведоци тога, сведоци човекољубља Његовог, ето, сви хришћани од СавлаПавла, од разбојника на Крсту, па до данашњег дана, и од данашњега дана па до Страшнога Суда.

Како је Он свемилосрдан, како је Он неуморан у човекољубљу! Има једно дивно сведочанство од Светог Божијег Апостола и Светитеља епископа, Светог Амфилохија. Свети Амфилохије, епископ Иконијски, земљак и друг и пријатељ Светог Василија Великог и Светог Григорија Богослова, високообразован, велики подвижник, подвизавао се седамдесет година у пештери, изабран за епископа, није хтео да се прими. По наређењу Божијем Анђео га рукоположи за епископа. Епископовао апостолски, преселио се у онај свет светитељски. Богомудри писац Свети Амфилохије описује следећи потресни догађај:

Бејаше један човек којим овлада страст блуда. Он је врло често падао у тај грех, али исто тако врло често прибегавао Богу с покајничким сузама и молитвама. После покајања побеђиван навиком он је опет грешио, али је опет после пада одлазио у цркву, падао ничице пред иконом Господа Христа, плакао и говорио: «Господе смилуј се на мене, уклони од мене страшно искушење. Заробљен чемерним уживањем ја сам сав у ужасним ранама». Дуго времена он је тако радио, није престајао грешити, није престајао ни кајати се. Једном он даде завет пред иконом Спаситеља: Господе, ево од овога часа Тебе призивам за јемца да никада више нећу учинити грех. Само те молим, Благи, опрости ми оне грехе које учиних од почетка па све до сада». Но иако даде такав завет, поново паде у грех. И тада по већ укорењеној навици он оде у цркву, баци се лицем на земљу и стаде плакати, ридати, преклињати Милостивог Господа да се сажали на њега и пружи му руку помоћи, јер нема снаге да се отргне од гадног сладострашћа.

Док се он тако мољашће и плакаше, ђаво, видећи да никако не успева, пошто све његове греховне замке овај покајник кида и уништава својом чврстом надом у милост Господњу, јави се овоме покајнику у видљивом облику. Ушавши у цркву у облику човека и ставши крај врата, сатана се обрати икони Господа Спаситеља нашег, и громко повика: Шта је то између мене и тебе, Исусе Назарећанине? Твоје је стрпљење непојмљиво и неумесно! Зашто ти примаш тог блудника, прљавка, који је сав од ногу до главе оскрнављен? Та он те сваки дан обмањује, подсмева ти се, презире твоју власт, безочно нарушава завет којим ти се заклео. Зашто га у пепео не претвориш? Шта још чекаш и попушташ му? Због чега те овде називају Праведним Судијом? Не, ти својевољно гледаш на особе. Нема правде на суду твоме! Тако говораше ђаво, из уста му од јарости сукљаше пламен. А када он умукну, од жртвеника дође глас сличан удаљеној грмљавини, и збораше овако: «Змијо лукава и пагубна, ти ниси заситила злоћу своју тиме што си свет прогутала, па хоћеш и оног који се прибио уз милост моју да уграбиш и прождереш. Или је у њега толико грехова да си их ти уравнотежио са крвљу мојом проливеном за њега на крсту; за блуднике, за безаконике, за грешнике ја сам се распео и пречисте руке Своје за њих раширио да би сваки који хоће да се спасе прибегао и спасао се. Ни од кога се ја не одвраћам и никоме не ускраћујем Своју доброту, макар неко по хиљаду пута долазио к мени и одлазио и опет се понижавао …⁷¹¹ Док глас грмљаше, ђаво дрхташе и стајаше не будући у стању ни да бежи ни да се сакрије. А покајник, како је прост пред иконом лежао у сузама, тако је и даље молио опроштај; и тако премину, и оде Господу.

Ето каква је милост Божија! …⁷¹² Све до тога велики и дивни Светитељ Божији Амфилохије …⁷¹³

Господ се роди на овај свет, и божићни поздрав: Христос се роди! – ето има одговора. Цела историја рода људског одговара: Ваистину се Спаситељ света роди! Ваистину се Христос роди! Ваистину Христос дође у овај свет да грешнике спасе, да грешнике спасава, као што је спасао разбојника на Крсту, тако редом све грешнике од Крста разбојничког па до данашњег и дана до Страшнога Суда. Амин.

1967. године у манастиру Ћелије

Вера – ето највеће Благовести, казује нам прогледали слепац. Вера то је духовно прогледати и Истинитог Бога у телу угледати. То је сва вера душе. Вартимеј слепи прогледао и пред собом Господа угледао. Каква Благовест! Угледао је Јединог Истинитог Бога – Бога у телу људском. Ај, каква тајна! Обрукано тело људско доживело то да Бог буде у њему. Смрт, болест, тело се распада у прашини, трулежно, одједанпут постало телом Бога, одједанпут се обрело у другоме свету, одједанпут осетило да је бесмртно, да је вечно. Шта је то? Да, вера и јесте највећа промена која се дешава у човеку у овоме свету.

Вера мења све. Прво што човек осети када поверује у Господа Христа то је …⁷¹⁵ да је он бесмртно биће, да све што ради у овоме свету има вечну вредност, има бесмртну вредност. Ти данас провео дан, говорио, причао, певао, посао радио, све то пише се у књигу Вечнога Живота твог. Ништа није ситно у овоме свету, нема ситница. Откако је Господ дошао у овај свет, откако је објавио Себе Истинитог Бога, објавио Истину Вечну, Правду Вечну, дао људима Живот Вечни, ништа браћо моја у нашем животу није ситно и мало. Откад је Бог ушао у тело људско и живео телом људским, Црква – Црква Његова јесте Тело Његово⁷¹⁶, онда нема ситница: све је вечно и бесмртно и за мене и за тебе, све је важно, свака наша помисао, свака наша реч. Гле, иза ње бесмртност, иза ње Живот Вечни! Над очима Првомученика Стефана, кога засипају камењем, отварају се Небеса. Небеса су његова, јер је Бог Истинити његов – Господ Христос. Земља је зрно бескрајно Светог Великомученика и Првомученика Стефана. То је …⁷¹⁷ небеска коју лак поветарац витла на све стране.

А вера у Господа Христа, шта ствара од човека? Бесмртника, вечника. «Крај наше вере – објављује Свети Апостол Павле – јесте живот вечни»⁷¹⁸. А тамо на супротној страни крај греха – смрт! Смрт! Ето разлике између човека вере и човека неверја. Човек неверја дави се и топи у своме сопственом гноју, гноју пролазности, смрада, лудости и бесмислица. Човек вере чиме живи? Живи Вечним Животом, живи Господом Христом. Наш живот је сакривен с Христом у Богу: На небесима је наш живот – објављује Свети Апостол Павле. Наше је живљење на небесима⁷¹⁹.

Ти и ја, ето, у телу смо, на земљи смо, а гле, Еванђеље Господа Христа – то је небеска сила. Свака реч, свака заповест остварена у моме животу и твоме, диже нас на небеса. Господе Христе! ево ме пред Тобом: Помилуј! Спаси! Гле, твоје живљење је већ на небесима, ти си већ на Небу. Човече, како се лако постаје анђео кад си ти служитељ Истинитог Бога! Како се лако постаје небески житељ када ти служиш Господару Неба, чудесном Господу Христу, Који је, ето, постао човек да нас људе, са ове губаве звезде Божје подигне у небеске светове и начини нас бесмртним.

Чули сте у данашњем Светом Еванђељу, све је то драматично било. Јадник у прашини, крај пута слеп проси, и чује галаму. Пита: шта је то? Шта је, слепче? Исус Назарећанин пролази, све људе болеснике исцељује, лечи. У ономе моменту, запаљен неком унутрашњом силом поче вапити: «Сине Давидов, помилуј ме»⁷²⁰ Галама, врева, ништа се глас његов није чуо. Још га људи ућуткивали. Зашто вичеш, неће чути, погледај море народа око Њега. А Благи светлећи Господ стаде. А Вартимеј непрестано викаше: «Сине Давидов, помилуј ме!»⁷²¹. Кад су га примакли Господу, Благи Господ пита: «Шта хоћеш да учиним?-Господе! да прогледам⁷²² – Гледај, вера твоја спасе те», и одмах прогледа⁷²³. И угледа чудесног Господа Христа – чудесно неисказано лепо Биће, Небеско Биће на земљи, и пође за Њим, вели се у Еванђељу.

Шта је с тобом, Вартимеје? Да, ти си двоструко прогледао: од речи Христове твоје су телесне очи прогледале, а од твоје вере у Њега душа је твоја прогледала. А то је најважније: душа је твоја прогледала и Бога Истинитог угледала! Ето ти, ти си сада постао видовит, не само видовит, него си постао и боговидац, ти си Бога у телу видео – и видиш. И заиста, браћо и сестре, моја вера и јесте нови вид душе. Веровати у Господа Христа, оставити неверје, лаж овога света, искушења, лажне занате, лажне послове, лажне мисли, лажне теорије, лажне науке, лажне философије, лажне технике, културе и цивилизације, све то оставити као ђубре и прогледати вером, осетити да ти Господ даје Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот. Шта је то? Све се изменило са вером, све! Сва философија живота! И Истинити Бог постаје за тебе све и сва, Господ Христос постаје за тебе све и сва у свима световима. Тако вера уствари постаје око душе.

Свети Апостол Павле пише хришћанима и вели: «Ми вером живимо, не Гледањем, не очима, вером живимо»⁷²⁴. Како то, Свети Апостоле? Тако што, ето, Господ нам објављује Вечну Истину, и Господ нам даје Живот Вечни, Господ васкрсава из мртвих, побеђује смрт да бисмо и ми добили васкрсење из смрти и сами васкрсли телом. То је вид унутрашњи. Ти добијаш то, ти видиш, ти од тога живиш, та вера тебе води кроз овај свет, не очи. Очи виде само нешто мало, неколико километара око тебе, очи виде само површину овога света и то толико мало, мало прашинице. То је све. А вид вере, а очи вере виде Истинитог Бога, виде Истину Вечну, Правду Вечну, Љубав Вечну, Живот Вечни. И Небеса виде, и све светло: Анђеле, Херувиме, Серафиме. Тако Господ, кроз веру даје вид, очни вид, вечни вид, бесмртни вид, бесмртне очи и вера постаје сила у човеку, најважнија сила. Када (се) у Светом Еванђељу говори о вери, говори (се) као о сили Божјој. Та вера наша није у речима, него у сили Божјој и Духу Светоме, вели Апостол, у сили Божјoj⁷²⁵.

И кад та сила Божја уђе у тебе, у ма које биће, кад те понесе с овог на онај свет, ти тек онда видиш шта је човек, ти тек онда осећаш и видиш ко си ти, ради чега си ти у овоме свету, и шта ти је Господ донео и дао. Господ смртне претвара у бесмртнике: Марија Магдалена, Марија Египћанка. Шта је Марија Египћанка? Ти, ти си постала анђео у телу, а била си ђаво у телу. Шта се десило? Ко је то извршио преображење с тобом? Највећа Јерусалимска блудница постала равна Херувимима по бестрашћу и по светом животу. Ко је дао њој ту силу да се тако преобрази? Вера! Пресвета Богомајка својим благословом дала је ту силу, а она дала од себе покајање, дала од себе сузе, дала од себе веру, љубав, наду, кротост, смиреност, нештеђење себе и пустињачким животом. И анђелским животом очистила себе од свакога греха, од сваке страсти, и изједначила се са Анђелима небеским. Тако је Марија Египћанка прогледала, Господа угледала.

А Павле, силни гонитељ Цркве Христове? Чули сте га како се покајнички исповеда данас у Посланици коју пише Тимотеју. Ко је он био? Гонитељ Божји. Ја, први грешник, највећи грешник, али Господ ме помилова. Свакога помиловаће и дариваће Живот Вечни. Свакога ће помиловати који хоће да му верује за Живот Вечни⁷²⁶.

Шта је вера? Ти верујеш у Господа Христа, а Он ти даје Вечни Живот. Ето шта је вера, ето како побеђује вера! Кад верујеш у Господа задобијаш Живот Вечни. И сам је Спаситељ објавио да је Он дошао у овај свет да свему да Живот Вечни, свему, свакоме људском бићу⁷²⁷. А од тебе и од мене, од сваког људског бића, Он тражи мало, тражи само веру. Вера постаје наш бесмртни вид, вера са свима врлинама које са собом води. Вера у Господа Христа води нас у љубав, у молитву, и пост, и кротост, и смиреност. Све су то свете врлине, свака од њих постаје око твојој души, и што се више врлине умножавају у теби твоја душа све више очију има, све више сагледава светове Божје, све више види и Правду Божју, Истину Божју, Живот Вечни. Сва душа твоја постаје оката, као многооки херувим, видовита. Тако Апостол види оно што је најглавније. И ми хришћани вером предани Истинитоме Богу, загледани у Њега Вечнога и Бесмртног, ми уствари видимо оно што је вечно. Зато Апостол и пише хришћанима: да ми, ми не гледамо оно што је пролазно и оно што је временско. Јер све то што је временско и што ми видимо, то пролази, нестаје – вели Апостол, и ми гледамо оно што је вечно, ми видимо вечно⁷²⁸, видимо Вечнога Бога, видимо Вечну Његову Правду, Његов Вечни Живот. Ето какви смо богаташи ми хришћани! Ништа лакше од тога.

Чули сте данас о слепом Вартимеју. Он је само пример како се постаје видовит, како се постаје боговидац, како се постаје бесмртник Христов. Шта хоће Господ од свакога од нас? Шта хоће да ти учини, кад ти свим срцем будеш изјавио и објавио: Господе да прогледам⁷²⁹, да Истину Твоју гледам, да свим срцем пођем за Тобом, свом душом, да све своје, све биће своје предам вери својој у тебе. И несумњиво, несумњиво чућеш благи одговор Господа: Прогледај, вера твоја спаси те⁷³⁰.

На сваку нашу молитву Господ одговара љубављу. Још се у Светом Еванђељу вели неисказана радост и истина: кад ти испољиш љубав, зар неће одговорити на твој вапај љубављу Својом? Завапи Њему кроз покајање, кроз једну сузу, кроз један дан поста, кроз смирење – ето Њега! Јер, Он Бог Љубави, на све наше молитве одговара љубављу. Да, ти у овоме свету, живиш у свету …⁷³¹ Он никога не оставља без Своје бриге и без Своје љубави, само не намеће Себе никоме. Сунце сија за све у овоме свету, али ако ти нећеш сунце, ти можеш да се покријеш неким великим губером да га не видиш, да уђеш у неку мрачну собу и да никад сунце не гледаш. А сунце и даље сија. Тако ми људи у овоме свету, нарочито ми хришћани, никада не заборављајмо, ма где били, ма у каквим тешкоћама, ма у каквим гресима и искушењима – Он, Благи Господ Христос, увек чека.

Често Он не прилази одмах да проба твоју веру, да проба твоју истрајност, данас, сутра прексутра, дани пролазе, а Господа нема да дође у помоћ. Проба твоју веру: да ли је истрајна, да ли је Вартимејевска, да ли ти упорно вичеш: Сине Давидов, помилуј ме. Ти си већ посумњао, завапио си већ једанпут молитву; па ја сам се молио, нисам могао, нећу више да се молим. Каква трагедија за тебе, човече и брате хришћанине! Господ је дошао у овај свет да те потпуно преобрази из смртног у бесмртно биће. То није лак посао. Он даје теби све за то, а и ти дај све од себе. Од тебе се тражи – шта? Само твоја добра воља. Да, ти кроз свете врлине, кроз веру, предајеш себе Њему, кроз молитву, кроз пост, а Он за то даје неисказана блага – даје Царство Небеско, даје Живот Вечни.

Никад, никад човек није постао прави човек док није веровао. Тек кад поверује у Њега, он постаје бесмртан и вечан – то је прави човек. То је човек: биће које смрт мрви, и ломи, и у гроб сатерује, и у црве растаче, и у змије. Човек је несрећно биће, јадно биће. А Господ је дошао у овај свет да обнови човека, да га од смртног учини бесмртним.од пролазног вечним, да њему, који се давио и топио у морима од лажи и неистине и заблуда, да Истину Вечну, Правду Вечну и Живот Вечни.

Човек једног дана хода кроз овај свет и прогледа. Благи Господ ту веру, силну веру, умножи у свима нама, јер вера је као живо биће које непрекидно расте, сила Божја, пламен Божји. Пламен Духа Светога као огњени језик запали се у души и непрекидно гори, а ти се труди да тај пламен и даље распирујеш постом, молитвом, љубављу, добрим делима, и онда та сила небеска увек ће те пренети из свих тешкоћа земаљских у радости небеске, и ти, ти ћеш кроз овај свет ићи као истински победник.

Вера, вера је наша победа која побеђује свет»⁷³² – вели Свети Апостол. Она побеђује све. Ако имаш ту веру и сав свет устао против тебе, не може ти наудити, да Бога победи што је у теби, Господа Христа. С Богом смо јачи, с Господом Христом смо јачи, Њиме побеђујемо све и сва у свима световима. Амин.

И ово наше место има своје Небо. То је овај Свети Храм. Јер сваки Свети Храм и јесте парче Неба на земљи. И кад си у храму, гле, ти си већ на Небу. Када те земља измучи својим паклом ти похитај у храм; уђи у њега, и гле, ушао си у рај. Ако ти људи додијају својим злом, ти прибегни храму, припадни к Богу, и Он ће те узети под Своју благу и свемоћну заштиту. Деси ли се да на тебе навале читаве чете ђавола, ти бежи у храм – међу Анђеле, јер је храм увек пун Анђела, и Анђели Божји одбраниће те од свих ђавола овога света. И ништа ти неће моћи наудити. Не заборављајте, браћо, ми хришћани Богом смо јаки⁷³⁴. Ко онда може бити јачи од нас? Нико, нико, нико! Нико од људи, нико од ђавола! А без Бога – шта смо ми људи у овоме свету? Играчка греха, играчка зла, играчка у рукама ђавола. О брате, о човече, кроз сваки грех у који те обори, ђаво се смеје теби. А ако те обори у многе грехе, онда се кикот многих ђавола разлеже око тебе на све стране. Човек кад није са Богом, увек је играчка ђавола. И ђаво се игра с њим: час му испуњује душу нечистим помислима, час му решета срце рђавим жељама, час му језик запали псовком, час га наведе на клевету, на оговарање, на крађу, на блуд, и на свако друго рђаво дело. И то иде све тако док се човек не сети Бога, не прибегну Храму Божјем, и не припадне к Богу. Тада – тада је сав на Небу, и њега не могу дохватити ни људска земаљска зла, ни греси, ни ђаволи. Онда је он ограђен Анђелима, ограђен Светитељима Божјим, који огњем молитава својих сагоревају свако зло које јуриша из њега из људи, из света, из ђавола, пакла.

Знате ли, браћо, шта је човеково најјаче оружје на земљи, оружје непобедиво и свепобедно; знате ли? – Молитва! да, молитва! и још једном: молитва! Јер молитвом човек сву душу своју, све срце своје, сав живот свој предаје Богу, и Бог постаје његов бранитељ и његов хранитељ. Шта ће му онда учинити људи, шта ђаволи? Ништа! ништа! ништа! Зато нам Господ и наређује у Еванђељу свом: «Молите се непрестано»⁷³⁵.

Зашто је данас тако много зла у свету? Зато што су људи одбацили најсигурније оружје, свепобедно оружје, којим се на свима бојиштима насигурно побеђује свако зло, сваки грех, сваки ђаво. А то оружје јесте молитва. Молитва и пост. Најсигурније, јер Божје оружје; најсигурније, најсвепобедније, јер је то Христово оружје, оружје Јединог Истинитог Бога у свима световима. А Он? – Он је дао то оружје нама хришћанима; оно се чува у Цркви, и даје у Цркви. Божанска уста Спаситељева објавила су свима житељима земље ту истину, ову свеистину: Молитвом и постом изгони се из људи свака нечистота, сваки грех, свако зло, сваки ђаво⁷³⁶.

Када људи одбаце ово Христово оружје, они лако постају плен свакога зла, свакога греха. Авај! постају плен – свакога ђавола. Зашто, зашто је данас Европа запала у оволика зла, у оволика безизлазна зла? Зато што је одбацила Христа, одбацила Његово Свето Еванђеље, одбацила Његово свепобедно оружје: молитву и пост. Одбацила, и хоће да без Христа реши своје проблеме. И не само без Христа, него и против Христа. А ко са Христом Богом ратује, тај са ђаволима другује. И шта у том рату од њега остане? – Леш! леш! само леш!

А ми Срби, шта смо ми са овим свеоружјем Христовим урадили, шта? – У већини ми смо га одбацили и слепо јуримо са Европом, и залутали смо у прашуми европских христоборачких жеља и планова, и гушимо се у глибу њених зала и грехова. И умире српска душа наша у пустињи европског христоборачког безбожја, јер је напустила светосавско Еванђеље Христово: напустила молитву и пост.

Док смо држали молитву и пост, док смо били наоружани тим свепобедним оружјем Христовим, ми смо Срби били победници у свима биткама на свима духовним бојиштима. Победници, увек вођени и предвођени, киме? Највећим српским молитвеником и испосником – Светим Савом. Јер у Српском роду Свети Сава је постао, и заувек остао, непобедив свепобедни победник на свима српским бојиштима. Чиме? Тиме, што је заувек наоружао себе свепобедним оружјем Христовим: молитвом и постом. Он је из царских двора побегао у Свету Гору, и тамо молитвом и постом прерадио себе у праведника, у светитеља, у христоносца, у богоносца. И тако постао највећи јунак, први бесмртни јунак Српског народа, српске историје. И тим свепобедним оружјем наоружао свога оца владара, и свога брата краља, и сав Српски народ ондашњи, и све своје славне свете потомке што живеше и гинуше за Крст часни и Слободу златну.

А ми данашњи Срби? – Одбацисмо то оружје Светога Саве; и разболеше нам се душе од свих европских «културних» болести; и настаде помор српских душа, за какав не зна српска историја. Помор душа? – Да! Јер душа умире без молитве и поста. Душу која храни себе и не брани себе молитвом и постом, лако савлада сваки грех, свако зло. А кад се удруже многи греси и многа зла, они сложно изводе све смрти против нас Срба, и хоће да нам душу униште, да нам Бога одузму, да нам савест умртве, да нам Рај претворе у пакао. О, браћо моја, еванђелска је истина, еванђелска свеистина: чим човек напусти молитву и пост – оставио је широм отворена врата своје душе за свако зло, за сваки грех, за сваку смрт. Што важи за човека појединца, важи и за народ као целину.

Данас, Господу хвала, осветисмо овај обновљени Храм. А храм раду чега је? Ради молитве Богу, ради служења Богу у правди и светињи Истине⁷³⁷. У храму, у Цркви Христовој, ми молитвом поверавамо себе Богу: и Он нас учи Својој Вечној Божанској Правди, Својој Вечној Божанској Истини. Своме Вечном Божанском Добру. И тако се наоружавамо свеоружјем Христовим⁷³⁸ и Његовом Божанском Правдом ми савлађујемо сваку земаљску неправду; и Његовом Божанском Истином одбрањујемо себе од сваке земаљске лажи; и Његовим Божанским Добром сатиремо свако земаљско зло. И што се човек више моли Богу, све се осећа јачи од свакога зла, јачи од свакога греха, јачи од свакога ђавола. А то долази отуда што кроз молитву човек све више расте у сваком Божјем добру, у свакој Божјој Истини и Правди. И у свакој духовној радости. И ту му радост, то блаженство, нико не може одузети ни у овом ни у оном свету. Сећате се, Свети Сава је и говорио и писао: «За мене је молитва највеће блаженство на свету».

Зато је он, и са њим и за њим, и сви Свети Немањићи, зидао домове молитве: свете Цркве, свете задужбине широм Српске земље. И у светим задужбинама тим оставио нам све што је бесмртно и вечно и божанско у нашој историји, у нашем народу. Гле, ми се и данас тиме поносимо пред целим светом као својим бесмртним богатством. Зато и за нас данашње Србе важи светосавски аманет: да Цркве дижемо, да Богу Истинитоме служимо, да ради Његове Вечне Истине и Правде живимо и умиремо. Јер шта су Срби без Христа Бога, без Православља, шта, шта, шта? – Само језива поворка лешева, лешева, лешева!

А са Христом Богом, шта су Срби? – Бесмртна нација, бесмртни народ, Божји народ, народ јачи од сваке смрти: јер јачи од свакога и греха и ђавола. А Христу Богу, ко нас води, ко приводи? – Свети Сава, Светосавска Црква Христова. То је извор и увор свега што је вечно и бесмртно и божанско у Српском роду, у Српском народу.

И ви, браћо моја, земљаци моји, хоћете ли да будете достојни потомци Светога Саве? Онда – држите се овога Светога Храма, држите се душом ове Свете Цркве његове. Када невоље и муке ударе на тебе – ево светосавске тврђаве за тебе: склони се у њу, и душа ће ти остати читава и здрава, и за овај и за онај свет. Када лажи овога света вијају ум твој – ево свете школе светосавске: уђи у њу, и учи се у њој Светој Истини Божјој, светом животу, бесмртном и вечном. Јер у овом земаљском свету једино нас Црква Христова учи и једино нам она даје: Вечни Живот кроз Вечну Истину и Правду. То само она има, зато само она и може дати. Све друго у овоме свету води и заводи душу у поноре смрти, трулежи и пролазности.

Када чујете звона са ове ваше Свете Цркве, говорите себи: ето, Господ нас зове к Њему, Господ нас учи: да будемо добри, праведни, свети, бесмртни и вечни! Господ нас зове на молитву, да се помоћу молитве очистимо од греха и зла, и наоружамо Вечном Истином и Вечним Добром, еда бисмо се могли одржати када ударе на нас невоље и муке и неправде овога света.

Шта? Ти двоумиш! Та зар ће те Господ Христос обманути? Зар ће те Он преварити? Ослушни, шта ти казују твоји свети претци, шта Свети Сава, шта свети витези српски што кроз векове гинуше за Крст часни и Слободу златну. Чуј, шта ти поручује скоро наш савременик – млади витез Еванђелске Правде Христове, Свети монах Ђакон Авакум: ено га, иде београдским улицама носећи колац на коме ће га Турци уморити, иде, Турци халачу око њега, а он радосно пева:

Срб је Христов – радује се смрти! Нема вере боље од Хришћанске.

А ти? – Ти се плашиш смрти? ти се плашиш да исповедаш веру своју у Господа Христа! Значи, ниси јаке вере, ниси јаке молитве: душа ти успавана маловерјем, или полуверјем, или неверјем! Устани ти који душом спаваш, васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос⁷³⁹, и даће ти Вечну Правду, а кроз њих и Вечни Живот. И тада ћеш ти, као бесмртни јунак, кренути у бој против свих смрти које у овоме свету јуришају на душу твоју, и победићеш их потпуно и занавек. Зато, Господу нашем Исусу Христу, том Једином Истинитом Богу у свима световима, нека је вечна част и слава, а на свима вама Његов вечни благослов – сада и увек и кроза све векове. Амин.

Браћо и сестре, док се Господ Христос није јавио у нашем земаљском свету са својим светим Еванђељем, ми људи нисмо знали ни шта је добро ни шта је зло, ни шта је истина ни шта је лаж, ни шта је правда ни шта је неправда. А што је најглавније, нисмо знали ни шта је добар човек ни шта је добра жена. Тек од Господа Христа ми знамо све то: Добро је само оно што долази од Господа Христа и што води Господу Христу; истина је само оно што долази од Христа и воду Христу; правда је само оно што долази од Христа и води Христу. А шта је добар човек: – Само Христов човек је добар човек; другим речима само хришћанин је уистини добар човек, и прави човек, и само хришћанка је у истини добра жена и права жена. Откуда то? Отуда што је само Христово Добро непролазно, бесмртно и вечно; што је само Христова Истина непролазна, бесмртна и вечна; што је само Христова Правда непролазна, бесмртна и вечна. Зато је и добро ове покојне хришћанке бесмртно и вечно, зато и истина њена бесмртна и вечна, зато је и правда њена бесмртна и вечна. Да, ево њеног добра, њене истине, њене правде у – деци њеној. То је непролазно и бесмртно и у њој и у деци њеној.

Тиме је, драга браћо и сестре, врла покојница пример добре хришћанке, а то значи: једине у истини добре жене у нашем земаљском свету. Јер, шта је добра хришћанка? – Добра хришћанка је жена која даноноћно остварује у своме животу еванђелско добро, еванђелску истину, еванђелску правду. Нема зла које она не може надвладати својим добром; нема лажи коју она не може развејати својом истином; нема неправде којој се она не може одупрети својој правдом. Она на увреду не одговара увредом, већ опраштајем; на зло не одговара злом, већ добром; на мржњу не одговара мржњом већ љубављу. Против сваког људског зла она изводи Божанско добро, и тако увек односи победу Христом.

Свака је мајка мученица, а на првом месту: мајка хришћанка. Зашто? Зато што се она дан и ноћ неуморно мучи и стара о телесном и духовном здрављу своје деце. У тој својој непрестаној бризи она сваки дан умире за своју децу. То је истина нашег земаљског света, истина којој се диве Небески светови. Јер ако има ичега на земљи чему се диве Анђели Небески, то је добра хришћанка, добра мајка, добра жена. Ништа није ни теже ни одговорније у нашем земаљском свету од дужности мајке хришћанке. Зашто? Зато што је њена главна дужност да деци својој осигура бесмртност и Живот Вечни. Осигура ли им то, осигурала је и себи Рај на Небу. Не осигура ли им то, њена душа стровалиће се у пакао, где је вечни плач и шкргут зуба. Како добра мајка хришћанка осигурава деци својој бесмртност и Живот Вечни? Ако их научи да живе по Христовом Еванђељу: јер у Христовом Еванђељу све је бесмртно и вечно. А узорна покојница је целог живота то радила: децу своју Еванђељу учила, Еванђељем одушевљавала, на Еванђељу васпитавала, на Еванђељу одгајила. Ето пред нама праве васпитачице. Јер само права хришћанка је права васпитачица; у пролазном земаљском свету хришћанска мајка је једина права васпитачица: јер је деци својој дала бесмртност и вечност. Да: јер је децу своју научила вечној и бесмртној еванђелској Истини, вечној и бесмртној еванђелској Љубави, вечној и бесмртној еванђелској Правди, доброти, молитви, кротости, смирености, нади. А то је оно што деци осигурава бесмртност и вечност. Такво васпитање је уствари вечно, јер се тиме и ради тога живи и у овом земаљском и у оном Небеском свету. Зар Истином Христовом не живе и Анђели на Небу и људи на земљи? Зар Љубављу Христовом и молитвом не живе и Светитељи на Небу и хришћани на земљи?

Драга децо драге покојнице, чувајте у себи бесмртност коју вам је мајка ваша у душу усадила! негујте је, јер се и она негом одржава, и негом усавршава. А све што је у вама бесмртно, одржаће се ако живите еванђелски, ако живите еванђелским добром и истином и правдом. Напутите ли еванђелску истину, еванђелско добро, еванђелску правду, ви ћете изгубити бесмртност што вам је ваша узвишена мајка оставила, и нећете се удостојити да видите у оном свету блажену и бесмртну душу своју узорне мајке, када дође час да промените светом.

Ова добра мајка, ова добра хришћанка, која данас креће у Небески свет, пример је самопожртвовања. Гле, није ли она сваки дан умирала за децу своју; није ли се и дан и ноћ жртвовала непрестано само да буде добро њима, њиховој души, њиховој бесмртности? А ви, децо, достојно ћете се одужити својој незаборавној мајци ако сваки дан будете васкрсавали у души својој сећање на њу, и молитве за њу, и љубав и поштовање.

Нема сумње, браћо и сестре, сада Анђели Небески с радошћу дочекују ову узорну мајку у оном свету, и уводе је у Небеско Царство. Тамо су несумњиво данас свети Арханђели Небески дочекали нашу драгу покојницу и увели је у блиставо Небеско Царство, којег нека Свемилостиви Господ и нас удостоји молитвама ове врле покојнице. Амин.

1964. године⁷⁴¹

Вера у Христа Господа живи у овоме свету страдајући за Христа. Зашто? Зато што на њу устаје све што је паганско, зло и грехољубиво у свету. Устаје све то на њу, јер она наноси смрт свакоме греху, свакоме злу, свакоме ђаволу. Наноси кроз то и смрт самој смрти. Она смрт свакоме злу, зато свако зло устаје на њу. Она је смрт свакоме ђаволу, зато сваки ђаво устаје на њу. Она смрт свему христоборном и богоборном, зато сви христоборци и богоборци устају на њу. Страдање за Христа дар је од Христа. «Вама се дарова Христос – вели Свети Апостол – не само да верујете у Њега, него и да страдате за Њега»⁷⁴².

Вера у Христа дар је од Христа али уз тај дар увек иде и други дар страдање за Христа. То страдање бива двојако, унутрашње невидљиво и спољашње видљиво. Унутрашње страдање долази од унутрашње духовне борбе. Човек вере стално се бори у себи са нечистим мислима, саблажњивим помислима, ружним осећањима, рђавим наклоностима, тајним страстима, грехољубивим навикама, силовитим искушењима. Јер све то смета вери, спречава је, рањава је, раслабљује је, сузбија је, убија је. О, па то су велике и тешке борбе, велика и тешка страдања. Осим те унутрашње, увек и спољашње борбе са противницима вере у спољњем свету. И то су дуге борбе и у њима се много страда за Христа.

Вера хоће Христа Бога у свету, хоће живот достојан Бога, а све што је у свету против тога устаје на њу, ратује против ње, мучи је, исмева је, бије и жели да је убије, да је уништава, да не буде ни ње у свету, ни њеног Христа Бога. Али с’ Христом Богом смо непобедиви и светопобедиви. Његов бојни поклич стално бруји у душама хришћана: «У свету ћете имати невоље, али не бојте се јер ја побеђујем свет»⁷⁴³. А гром вечне Истине победнички грми из благовести светог Воанергеса: «Вера је наша победа која победи свет. Сваки који је рођен од Бога побеђује свет»⁷⁴⁴. Страдање за Христа увек води победи вере. Зато се хришћани радују када се удостоје страдања за Господа Исуса. За све хришћане свих времена важи она еванђељска реч апостолска: «Који год хоће побожно да живе у Христу Исусу биће гоњени»⁷⁴⁵ а гоњенима, Христа ради припада Царство Небеско⁷⁴⁶ са свима Божанским савршенствима и блаженствима.

Пример такве вере за Христа и таквог страдања за Христа јесте сам Апостол Павле. Заиста, у њему изобилује и дар вере у Христа и дар страдања за Христа. Коју то истину вере он није отстрадао и за коју није пострадао? Која се то опасност устремила на веру Христову, а није ударила на њега? Која то мука коју он није радосно узео на себе за напредак вере Христове? Има ли подвига који је могао користити проповеди Еванђеља, а да га он није пронашао, пригрлио и свим му се бићем предао? У овоме свету зла и греха хришћани могу живети вером у Христа само страдајући за Христа и они то страдајући чине. «У свему имамо невоље – изјављује Свети Апостол Павле, али нам се не досађује. Збуњени смо, али не губимо наде; прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не много, и једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов показује на смртноме телу нашем. Јер ми живимо једнако се предајући за смрт за Исуса, да се живот Исусов покаже на смртноме телу нашем»⁷⁴⁷.

И за страдања за Господа Исуса хришћани очекују Вечни Живот у Господу Исусу. То је оно због чега они са радошћу подносе сва страдања за Христа Исуса и због чега су им све садашње бриге лаке. «Наша лака садашња брига – вели Свети Апостол Павле – доноси нам вечну од свега претежнију славу, нама који не гледамо на оно што се види него оно што се не види»⁷⁴⁸, што је вечно. Еванђељска је истина: Страдања за веру дар је од Бога. Без ове се истине не може бити хришћанин. Зато је сваки хришћанин исповедник и мученик. У већој или мањој мери он се увек мучи за Христа, страда за Христа и страдањем исповеда Христа.