Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
11:1
11:2
11:3
11:4
11:5
11:6
11:7
11:8
11:9
11:10
11:11
11:12
11:13
11:14
11:15
11:16
11:17
11:18
11:19
Сербский (синод.)
Товија стиже у Ниневију. Товит прогледао благосиља Бога. Свадба младенаца.
И путовао је док се они не приближише Ниневији.
И путовао је док се они не приближише Ниневији.
И рече Рафаило Товији: Зар не знаш, брате, како остави оца свога?
Да похитамо испред жене твоје и припремимо дом.
Нека ти буде при руци жуч од рибе. И путоваше, и прикључи се пас иза њих.
А Ана је сједјела погледајући на пут сина свога.
И угледа га како долази и рече оцу његовом: Ево, син твој долази и човјек који је пошао с њим.
И Рафаило рече: Ја знам да ће отворити очи отац твој.
Ти, дакле, помажи жучем очи његове, и угризен протрљаће (их) и одбациће бијелу и видјеће те.
И потрчавши, Ана паде око врата сина свога и рече му: Видјех те, чедо, од сад (не жалим) да умрем. И заплакаше обадвоје.
А Товит излажаше према вратима и спотаче се; син пак му притрча.
И придржа оца свога и посу жуч на очи оца свога говорећи: Буди храбар, оче.
А када бише угризене, он протрља очи своје, и одлијепи се од углова очију његових бијела.
И угледавши сина свога, паде му око врата и заплака и рече:
Благословен си, Боже, и благословено име Твоје у вјекове и благословени сви свети Твоји анђели; јер си ме казнио и помиловао ме; ево, видим, Товију сина свога.
И уђе син његов радујући се и објави оцу своме величанствена (дјела) што му се догодише у Мидији.
И изиђе Товит у сретање снахи својој радујући се и благосиљајући Бога, према вратима Ниневије; дивљаху се они који су га видјели да иде, како прогледа, и Товит свједочаше пред њима да му се смилова Бог.
И када се приближи Товит Сари, снахи својој, благослови је говорећи: Здраво дошла, кћери; благословен Бог који нам те доведе, и отац твој и мајка твоја.
И би радост у Ниневији свој браћи његовој.
И дође Ахиахар и Насвас, синовац његов, и би свадба Товијина с весељем седам дана.
