Преци Товита. Његова побожност, заробљеништво у Ниневији. Милостивост и брига о умрлима.
Књига ријечи Товита, сина Товилијева, сина Ананиилева, сина Адуилева, сина Гаваилева, од сјемена Асиилева, од племена Нефталимова,

Који би заробљен у дане Енемесара, цара асирскога из Тисве, што је с десне стране Кидија Нефталимова у Галилеји изнад Асира.

Ја Товит ходих путевима истине и правде, све дане живота мога, и милостиње многе чиних браћи мојој и народу који су ходили са мном у земљу Асирску и Ниневију.

И када бијах у земљи мојој, у земљи Израиљевој, док сам био млад, све племе Нефталима, оца мога, одступи од дома јерусалимског, изабрано од свих племена Израиљевих да жртвује свим племенима; и освештан би храм обитавања Вишњему и саздан за сва покољења вијека.

И сва племена заједно одступивши, жртвоваху Вааловој јуници, и дом оца мога Нефталима.

И ја сам ходих много пута у Јерусалим на празнике, као што је писано свему Израиљу у заповијести вјечној, првине и десетине плодова и првострижења имајући;

И давах их свештеницима, синовима Ароновим на олтар, од свих плодова: десетину сам давао синовима Левијевим богослужећим у Јерусалиму, и другу десетину сам продавао, и одлазио и то трошио у Јерусалиму сваке године;

И трећу сам давао потребитим, као што заповиједи Девора, мати оца мога, јер сам био остао сироче без оца свога.

И кад стасах, узех Ану жену од отачаства нашега, и родих од ње Товију.

И кад бих заробљен,{кад бисмо заборављени – Ватикански кодекс, словенски превод.} у Ниневији, сва браћа моја и који су од рода мога једоше од хљебова многобожачких;

А ја сачувах душу моју и не једох,

Јер сам се сјећао Бога свом душом својом.

И даде Вишњи благодат и доброту пред Енемесаром, и постадох његов трговац;

И идох у Мидију и дадох Гаваилу, брату Гаврија, у Рагама Мидијским, сребра десет таланата.

И када умрије Енемесар, зацари се Сенахирим, син његов, умјесто њега, и путеви његови бише непостојани, и више не могох ићи у Мидију.

И у дане Енемесара милостиње многе чиних браћи мојој:

Хљебове давах гладнима и хаљине моје нагима, и ако бих видио кога од рода мога умрла, и бачена иза зидова Ниневије, погребао бих га.

И ако би кога убио Сенахирим цар, који би дошао бјежећи из Јудеје, погребао бих их тајно, јер многе је побио у гњеву своме; и тражио је цар тијела и није их налазио.

А отишавши један од Ниневљана, каза цару за мене да их сахрањујем. И сакрих се. Сазнавши пак да траже да ме убију, уплашивши се отидох.

И би разграбљена сва имовина моја, и не остаде ми ништа осим Ане, жене моје, и Товије, сина мога.

И не прођоше педесет дана док њега не убише два сина његова; и побјегоше на горе Арарата, и зацари се Сахердан, син његов, намјесто њега, и постави Ахиахара Анаила, сина брата мога, над свим пословима царства свога и над свом управом.

И заузе се Ахиахар за мене, и дођох у Ниневију. А Ахиахар бјеше виноточац и (чувар) прстена и управитељ и благајник, и постави га Сахердан другим (иза себе), а био је син брата мога.