А са Тобом је Премудрост која зна дјела Твоја; присутна када си стварао свијет, којој је познато шта је угодно у очима Твојима и шта право у заповијестима Твојима.

Ниспошљи њу са светих небеса и са трона славе Твоје пошаљи је, да би била са мном и помогла ми да познам шта је Теби угодно.

Јер она све зна и разумије, па ће ме трезвено водити у дјелима мојим и сачувати ме славом својом;

И биће примљена дјела моја, и судићу народу Твоме праведно и бићу достојан престола оца мојега.

Јер, који човјек познаје вољу Божју? Или, ко ће се досјетити шта хоће Господ?

Јер, помисли смртника су несигурне и склона гријешењу размишљања наша;

Трулежно тијело притиска душу, и земно станиште обремењује многобрижни ум.

Ми једва назиремо оно што је на земљи и оно што је под рукама са муком налазимо; ко ли ће тек оно што је на небесима испитати?

Вољу пак Твоју ко би познао, да Ти ниси дао Премудрост и да ниси послао Светога Духа свога са висина?

И тако бише исправљене стазе оних што су на земљи и ономе што је Теби угодно бише људи научени и Премудрошћу спасени.