Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
7:1
7:3
7:4
7:8
7:10
7:12
7:13
7:15
7:18
7:19
7:21
7:25
7:26
7:27
см.:1Кор.12:4:11;
7:28
7:29
7:30
Сербский (синод.)
Као смртан, писац је и сам изабрао Премудрост и заволио је изнад свега. Њоме спознаје и шта је скривено и шта је јавно.
И сам сам смртан човјек као сви остали и потомак земнородног првосазданог; у утроби мајчиној обукох се у тијело.
И сам сам смртан човјек као сви остали и потомак земнородног првосазданог; у утроби мајчиној обукох се у тијело.
У току десет мјесеци{Тако стоји у оригиналу.} згуснут у крви од сјемена мушког и насладе сненог сједињења.
И кад постах, удахнух заједнички ваздух и на земљу сличну себи падох, први глас попут свих испустих плача;
Одњегован у пеленама, у бригама,
Али, и од царева нико се није друкчије родио,
Једнак је улазак у живот свима, а и излазак исти.
Зато се помолих, и даде ми се разум; завапих, и дође ми Дух премудрости.
Радије изабрах њу неголи скиптре и престоле, и богатство сматрах низашта у поређењу са њом;
Чак је не сравних са драгим каменом јер је све злато у поређењу са њом као мало пијеска, и као прах ће се наспрам ње сребро цијенити;
Завољех је више од здравља и љепоте, и бјеше ми милије да имам њу него очињи вид, јер је неугасива свјетлост добијена од ње.
Дођоше ми сва добра заједно са њом и небројено богатство преко руку њених;
И обрадовах се свима јер их води Премудрост, а не знадијах да им је она родитељка.
Без лукавства научих, без зависти предајем, богатство њено не скривам;
Јер она је људима неисцрпна ризница, и који њу задобише, Богу усмјерише љубав, представљени даровима науке.
А мени нека Бог да да говорим по уму и да се достојно сјетим онога што ми је дато, јер Он је и Премудрост и водитељ и мудраца исправитељ.
Јер у Његовој руци смо и ми и ријечи наше, свака разумност и дјелатности знање.
Јер Он ми је дао истинско познање бића, да знам устројство свијета и дејство стихија,
Почетак и крај и средину времена, измјене сунчевих повратака и промјене (годишњих) доба,
Годишњи круг и положај звијезда,
Природу животиња и нарави дивљих звијери, струјања вјетрова и људске помисли, разноликост биља и моћи коријења.
Спознах и оно што је скривено и што је јавно; јер ме научила Премудрост – изумитељка свега.
Јер у њој је Дух разума, свети, јединородни, многострани, танани, благољетни, свијетли, чисти, јасни, незлобиви, добротољубиви, продорни,
Неодољиви, добротворни, човјекољубиви, тврди, крепки, безбрижни, свесилни, свевидећи и све духове прожимајући умне, чисте, светанане.
Јер Премудрост је покретљивија од сваког покрета, а прожима и прониче све и сва чистотом;
Јер она је дах Силе Божје и излив чисти Сведржитеља славе; зато се ње ништа нечисто не дотиче.
Јер она је одбљесак свјетлости вјечне и огледало чисто Божанског дјејства и слика Његове доброте.
Једна је она, а све може, и обитавајући у себи самој – све обнавља, и покољењима се усељавајући у душе светих, пријатеље Божје и пророке ствара.
Заиста, Бог једино љуби онога који са Премудрошћу заједно живи.
Јер она је од сунца благоликија и од свих звијезда узвишенија. И у поређењу са свјетлошћу првијенство има;
Јер ову смјењује ноћ, а Премудрост не надвладава злоба.