Израиљу је свјетлила свјетлост, огњелики стуб. Египћани су пропали у тами, кажњени смрћу. Народ Божји бива избављен од гњева Његовог.
Светима Твојима пак сијала је највећа свјетлост; њихов глас су (Египћани) чули, а облик нијесу видјели, зато што они нијесу пострадали, називаху их блаженим,

Захваљиваху што се нису светили због учињене им неправде, и за оно што претрпјеше милост мољаху.

Ради тога дао си им огњелики стуб за водича непознатог путовања, а сунце нешкодљиво за часно странствовање.

Они, пак, били су достојни да буду лишени свјетлости и затворени тамом, који су закључане држали синове Твоје, преко којих је требало да се даде нетрулежна свјетлост Закона вијеку (свијету).

Кад су се они договорили да побију дјецу светих, и једно дијете било изложено и спасено, за казну си им одузео мноштво дјеце и све заједно их потопио у силној води.

Она ноћ би предвиђена оцима нашим, да би поуздано знајући којим заклетвама вјероваше, били добродушни.

Дочека народ Твој спасење праведних и пропаст непријатеља;

Јер оно чиме си казнио противнике, тиме нас призва и прослави.

Јер тајно су приносила жртву света дјеца од добара, и Закон божанствени сложно прихватила, да би подједнако истих добара и опасности Свети били заједничари, већ тада пјевајући химне отаца.

А одзивала им се нескладна непријатељска вика, и тужно одјекивао глас уплакане дјеце;

Сличном пресудом би кажњен роб са господарем и простак са царем од истог страдаше,

Сви здушно у једном имену смрти мртве имаше небројене; не бише у стању живи ни да их сахране, пошто у једном трену племенити род њихов погибе.

Они који ни у шта не вјероваху због чаробњаштва, због погибије прворођенчади признаше да је народ – син Божији.

Јер док је тихо ћутање владало свиме и ноћ хитро стигла до своје средине

Свесилна Твоја ријеч са небеса од царствених пријестола, муњевити ратник, усред пропале земље сиђе мач оштри, нелицемјерну Твоју наредбу, носећи,

И ставши, испуни све смрћу, при том се и неба дотицала и по земљи ходила.

Тада изненада привиђења снена љуто их смутише, а страхови неочекивани нападоше,

Па бацан један овдје, други ондје, полумртав откривао је узрок због кога је умирао;

То су им наговјештавали снови који их смутише, да не би погинули не знајући због чега зло страдају.

А дотакло се и праведних искушење смрти, и помор мноштва народа би у пустињи. Но не потраја гњев дуго:

Јер похита муж непорочан да их одбрани донијевши самог служења оружје – молитву и тамјана умилостивљење; одуприје се гњеву и заустави невољу показавши да је Твој слуга;

А побиједи гњевљивост не снагом тјелесном, ни дејством оружја, него ријечју покори мучитеља сјетивши се заклетви и завјета Отаца.

Пошто стаде међу мноштво већ попадалих мртвих једних преко других, прекиде гњев и одлучно крену путем ка живима.

Јер на његовој дугој хаљини бјеше сав свијет, и слава Отаца урезана на драгуљима од четири реда, и величанство Твоје на златном вијенцу главе његове.

Пред овим устукну погубитељ, и од тога се уплаши; а за то би довољно само искуство гњева.