Јер наумише безаконици да поробе народ свети, робови таме и оковани дугом ноћи, затворени међу зидовима, показали су се бјегунцима од вјечног Провиђења.

Јер мислећи да се утаје у скривеним гријесима мрачним покривалом заборава, бише расточени, горко ужасавани и утварама смућивани.

Но тајно скровиште које их је чувало, не одбрани их од страха; гласови их смућиваху и пресијецаху, и утваре им се са мрачним намрштеним лицима јављаху.

И никаква огњена снага није могла обасјати, нити звијезда сјајни зраци могаху освијетлити ту ноћ тамну.

Само им се јављао ненадни огањ испуњен страха, а преплашени оним невидљивим привидом, чинило им се још горе оно што је било видљиво.

Чаробњачкој пак вјештини претходио је подсмијех, и надутости због памети изобличење поруге;

Они који су обећавали изагнати страхове и узбурканост из болесне душе, сами се разбољеше од смијешне побожности.

Јер, иако их ништа што је метежно није плашило, појавом гмизаваца и змијинским шиштањем изненађени, губили су се престрављени, одричући се да чак и на неизбјежни вјетар погледају.

Јер лукавост је страшљива, сопственим свједочењем осуђивана,

А страх није ништа друго до издаја мисаоних помагала, за свагда је примила тегобу мучена савјешћу.

Што је мање унутарње надање, то је више непознавање узрока који доноси патњу.

А они, заиста немоћне ноћи, настале из бездана немоћног Ада, истим сном успавани

Или чудовиштима привиђења бијаху прогоњени или обамираху издајом душевном; јер их обузе изненадни и неочекивани страх.

И тако сваки који је ондје упао, остаде заточен под стражом чуван у тамници без окова;

Било да бјеше ратар или пастир или радник који се у пустињи труди, предухитрен, неизбјежну је подносио невољу, јер сви бише везани једним ланцем таме;

Било фијук вјетра, било међу лиснатим гранама милозвучни цвркут птица, било жубор воде са хуком протичуће, или тресак силни обрушавајућег се камења,

Или разиграних животиња невидљиво трчање, или глас ричућих дивљих звијери или одјек који се одбија од горских дубодолина – све их је то скаменило престрашене.

Док је сав свијет блистао сјајном свјетлошћу и несметано се бавио својим дјелима,

Једино се над онима простирала тегобна ноћ, слика таме која ће их у будућности снаћи, а сами себи бјеху тежи од таме.