Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
13:4
13:8
13:9
13:12
13:13
13:14
13:15
13:16
13:17
13:19
Сербский (синод.)
Сујетни људи измишљају лажне богове. Један је Творац и Владар свега.
Сујетни су сви људи, природно, у којима је присутно непознавање Бога, и они не бијаху у стању из видљивих добара познати Суштега, нити на основу дјела познаше Творца,
Сујетни су сви људи, природно, у којима је присутно непознавање Бога, и они не бијаху у стању из видљивих добара познати Суштега, нити на основу дјела познаше Творца,
Него су или огањ или ваздух или брзи вјетар или звјездани шар или силну воду или свјетила небеска сматрали за богове господаре свијета.
Они који су, очарани љепотом, то за богове сматрали, нека познају колико је Господар од тога бољи, јер све је то Он створио, родоначелник љепоте;
Задивљени пак силом и снагом, нека разумију колико је моћнији од њих Онај који је све створио;
Јер примјерено величини и љепоти створења, њихов се Узрочник сазерцава.
Но они нису, ипак, за велики прекор, јер као да блуде тражећи Бога и желећи да Га нађу;
Па се обраћају Његовим дјелима и испитују и бивају увјерени изгледом, јер је дивно оно што виде.
Али опет ни њима не треба опростити;
Јер ако су били у стању да све то виде, да би могли размишљати о овоме вијеку (свијету), како онда Владара твари да одмах не нађу?
А биједне су и међу мртвацима наде оних који назваше боговима дјела руку људских, злато и сребро, вјештине изум, и представе животиња или камен некорисни, дјело древне руке.
Као кад неки вјешти дрводјеља погодно одсијече дрво, па спретно ољушти његову цијелу кору, обликује га прикладно и направи корисну посуду за животне потребе,
Потом отпатке од рада употреби за готовљење хране, и руча,
Затим један од отпадака ни за шта погодан, дрво криво и чворновато, узме и издјеља брижљиво у доколици својој и искуством разума га обликује, уподоби га човјечјем лику,
Или га направи сличним некој биједној животињи, па га украси шарама и обоји црвенилом, при том изглача сваки његов недостатак;
Онда му направи прикладан сталак и постави на зид осигуравши га гвозденим клином.
Побрине се тако за њега да не би пао знајући да није у стању себи помоћи, јер је слика и потребна јој је помоћ.
Тада му се моли за имовину и брак и дјецу; није га срамота што се бездушноме обраћа, и за здравље призива оно што је немоћно,
Живот од мртвога тражи, у помоћ позива потпуно беспомоћно, за на пут оно што није у стању ни да стоји,
За стицање и подухват и успјех руку, и за крјепост моли оно чему су руке сасвим непокретне!