Симон обновио Храм и принио жртве са синовима Ароновим. Величање Господа.
Симон, Онијин син, свештеник велики, он за живота свога поправи дом (Господњи) и у дане своје утврди Храм;

Њиме би утемељен високи двоструки (зид), висока кула ограде храмовне.

У дане његове би изграђена{У словенском преводу, на основу неких рукописа, стоји „би умањена“, што се сматра погрешним; то свједочи латински превод, А. Rahlfs, Russée и др. Прим. прев.
} водохранилница, јама размјере (мједеног) „мора“ (за жртвеник);

Он је чувао народ свој од пада и утврдио град при опсади.

Како се он прослави заједницом са народом при изласку иза завјесе дома (Господњег):

Као звијезда јутарња међу облацима, као пуни мјесец у данима,

Као сунце обасјавајући храм Вишњега и као дуга свијетлећа облацима славе,

Као цвијет ружин у прољећње дане, као крин на извору воде, као изданак ливанов у дане жетве,

Као огањ и ливан на огњишту, као сасуд златни искован, украшен разноликим драгим камењем,

Као маслина на којој руде плодови и као кипарис који се уздиже облацима.

Својим одијевањем хаљине славе и облачењем својим у савршенство похвале, узлажењем жртвенику Светога – он прослави одежду светиње.

Примањем пак дјелова (жртве) из руку свештеника и сам ставши поред огњишта жртвенога, а око њега вијенац браће, као властар кедарски на Ливану опколише га попут грана финиксових;

И сви синови Аронови у слави својој, и принос Господњи у рукама њиховим, пред свим сабрањем Израиљевим,

И пуноћа свештенослужитеља за олтарима на украшење (жртво)приноса Вишњега Сведржитеља,

Он испружи према жртвеној чаши руку своју, и проли од крви грожђа и изли у темеље жртвеника мирис миомира Вишњем Свецару.

Тада кликнуше синови Аронови, трубама кованим затрубише, услишан учинише глас велики на спомен пред Вишњим.

Онда сав народ заједно похита и падоше ничице на земљу да се поклоне Господу своме, Сведржитељу Богу Вишњему;

И хвалише Га псалмопојци гласовима својим, изобилним гласом услади се појање:

И помоли се народ Господу Вишњему молитвом пред Милостивим, све док се не саврши љепота Господња, и тако службу своју завршише.

Тада сишавши подиже руке своје на све сабрање синова Израиљевих, да даде благослов Господњи с усана својих и Именом Његовим да се похвали;

И поновише са поклоњењем да приме благослов од Вишњега.

Па сада благословите Бога свих који једини твори велика (дјела) свуда, који узвисује дане наше од материце и твори са нама по милости својој.

Нека нам Он даде весеље срца и нека буде мир у данима нашим, у Израиљу по данима вијека;

Нека остави на нама милост Његову и у дане своје нека нас избави.

Два народа омрзну душа моја и трећи – који није народ:

Оне који сједе на Гори Самаријској и Филистејце и народ безумни који станује у Сикимима.

Науку разума и знања записа у књизи овој Исус Син Сирахов, Елеазар Јерусалимљанин, који изли премудрост из срца свога.

Блажен је онај који се по овоме влада, и који стави ово у срце своје биће премудар.

Јер ако ово твори, све ће му бити могуће зато што је свјетлост Господња – пут његов.