Јосија утврђује благочешће; народ оставља Закон Вишњег и пада у ропство. Пророци Јеремија и Језекиљ са 12 пророка. Зоровавељ, Исус и Немија.
Сјећање на Јосију је попут тамјана направљеног трудом мировариоца: у сваким устима биће као мед сладосно и као музика на гозби вина.

Он се усмјерио на обраћање народа и искоријени мрзост безакоња;

Усмјери ка Господу срце своје, у дане безаконика утврди благочешће.

Изузев Давида и Језекије и Јосије, сви сагрјешењем сагријешише; јер оставише Закон Вишњега, а цареви Јудини нестадоше:

Јер дадоше моћ своју другима и славу своју народу туђему.

Сажегоше изабрани град светиње и опустошише путеве његове,

Руком Јеремијином; јер зло му учинише, а он у материци би посвећен за пророка, да искорјењава, поражава и погубљује, а такође да изграђује и засађује.

Језекиљ је видио јављање Славе коју му (Бог) показа на колесници херувимској;

Јер се сјети непријатеља у виду кише и чињења добра исправљајући путеве (народа).

А дванаест пророка кости нека процвјетају на мјесту њиховом; јер утјеши (Господ) Јакова и њих избави вјером наде.

Како да прославимо Зоровавеља? Он је као печат на десној руци,

Тако и Исус, син Јоседеков; они у дане своје саградише дом и узвисише Храм свети Господу, приготовљен за славу вјечну.

Велики је спомен и Неемије који нам подиже зидове пале (Града) и постави врата и пријеворе и обнови домове наше.

Нико на земљи није био саздан такав као Енох; јер он би узет са земље.

Нити се роди муж раван Јосифу: вођа браће, тврђа народа, и кости његове бише сачуване.

Сим и Сит међу људима се прославише, и изнад сваког живог створа, Адам при стварању.