Блажени су они који су те видјели и који су се љубављу упокојили{У кодексима Ватиканском, Синајском и Александријском (као и у преводу словенском и руском) стоји намјесто „упокојили“ – „украсили”. Прим. прев. }; а и ми ћемо животом живјети.

Илија, кад је вихором био сакривен, Јелисеј се испуни духа његовог; и у данима својим не поколеба се од кнезова и не загосподари њиме нико.

Ниједна ријеч није га превазишла и при упокојењу пророкова тијелом својим;

И у животу своме учини чудеса, и до кончине била су дивна дјела његова.

Свим овим не покаја се народ и не одступише од гријеха својих, све док не бише далеко одведени из земље своје и док се не расејаше по свој земљи.

И остаде мало народа и кнез у дому Давидову. Неки од њих чинише што је богоугодно, а неки умножише гријехе.

Језекија утврди град свој и уведе посред њега воду, ископа жељезом камену ивицу и сагради бунаре за воду,

У дане његове подиже се Сенахирим и посла Рапсака, и овај крену: И подиже руку своју на Сион и много се хваљаше у гордости својој.

Тада се покренуше срца и руке њихове и потресе их бол, као ону која рађа.

И призваше Господа милостивога испруживши руке своје к Њему. И Свети са неба брзо их услиша и избави их руком Исаије.

Порази војску асирску и истријеби их Анђео Његов.

Јер Језекија је чинио оно што је угодно Господу и крјепко се држао путева Давида, оца својега, које је заповиједао Исаија пророк, велики и вјерни у виђењима својим.

У дане његове поврати се сунце назад и придодаде цару живот.

Духом великим он је видио крајњу будућност и утјешио оне који су туговали на Сиону.

Довијека је указао на оно што ће се догодити и на скривене (ствари) прије неголи ће се збити.