Слава Натана и цара Давида достојнога вијенца славе. Соломон мудри подигао храм, Ровоам неразумни и Јеровоам пун гријеха.
А после овога подиже Натана да пророкује у дане Давидове.

Као сало одвојено од жртве спасења (мирне), тако би и Давид од синова Израиљевих.

Са лавовима се играше као са јарићима и са медвједима као са јагањцима овчијим.

У младости својој не уби ли исполина и скиде срамоту са народа када испружи руку с каменом праћке и порази гордост Голијатову!

Јер је призвао Господа Вишњег и (Он) даде десници његовој моћ да порази човјека силног у рату, да уздигне снагу народа свог.

Зато је небројено мноштво њега прославило и похвалило га благословима Господњим као достојнога вијенца славе.

Јер он истријеби околне непријатеље и уништи Филистејце противнике, до дана данашњег им сломи рогове.

Сваким дјелом својим даде исповиједање Светом Вишњем ријечима славе. Свим срцем својим прослави и возљуби Створитеља свога.

И постави псалмопојце наспрам жртвеника, како би гласовима својим сладосно појали;

Даде празницима благољепије и украси времена до скончања, да они хвале свето Име Његово и од раног јутра гласе Светилиште.

Господ опрости грјехове његове и узвиси навијек моћ његову, и даде му завјет царева и престо славе у Израиљу.

Послије њега устаде (његов) син премудар, (који) ради њега поживје дуго:

Соломон царова у дане мира; Бог га успокоји са сваке стране да би подигао дом Имену Његовом и уготовио Светилиште навијек.

Како си се умудрио у младости својој и испунио као ријека разума!

Земљу покри душа твоја и испунио си је причама тајновитим;

До далеких острва стигло је име твоје, и био си вољен за мир твој;

У пјесмама, изрекама и причама и тумачењима дивиле су ти се земље.

Именом Господа Бога названога Бога Израиљева сабрао си као бакар злато и као олово умножио сребро.

Приклонио си бедра своја женама и био савладан тијелом својим;

Попустио си мрљу на славу своју и оскврнавио сјеме своје, (тиме) навео гњев на дјецу своју и понизио безумљем својим,

Те се подијелила власт на двоје, и од Јефрема започело царство непокорно.

Но, Господ неће оставити своју милост и неће се одрећи од ријечи{У неким рукописима, па отуда и у преводима (словенском, руском), стоји „од дјела својих”. Прим. прев. } својих, нити истријебити потомство изабраника својега, ни сјеме онога који га је заволио искоријенити, па Јакову даде остатак и Давиду од њега коријен.

И почину Соломон са оцима својим и остави иза себе од сјемена свога народу безумље и оскудног разумом Ровоама, који раздвоји народ савјетом својим.

И Јеровоам, син Наватов, који уведе Израиља у гријех и упути Јефрема на пут гријеха; и умножише се веома гријеси њихови, те они одступише од земље своје; и на свако зло посегнуше док не дође освета на њих.