Бог је изабрао Мојсија и дао му Завјет вјечни; и Арона украсио свештенством. Смрт Датона и Авирона.
И изведе из њега мужа милости који нађе благодат у очима сваког тијела, вољеног од Бога и од људи: Мојсија, чији спомен је са благословима;

Уподобио га је слави светих и узвеличао га на страхове непријатеља.

У ријечима његовим знамења пројави, прослави га пред лицем царева; давао му је наредбе за народ његов, и показао њему славу своју.

У вјери и кротости освети га, изабрао га је између сваког тијела;

Даде му да слуша глас Његов и уведе га у примрак и даде му пред лицем заповијести, закон живота и знања да научи Јакова Завјету и судовима својим Израиља.

Арона подиже светог, сличног њему, брата његовог из племена Левијева,

Постави њему Завјет вјечни и даде му свештенство народа; ублажи га благољепијем и опаса га појасом славе.

Обуче га у савршенство похвале и утврди га одеждама крјепости: доњом хаљином, подиром и оплећком,

И окружи га јабукама златним са мноштвом звончића около, да одјекује звон при корачању његовом, како би се чуо звук у храму у спомен синова народа Његовог;

Одеждом светом, златном и јакинтном, и порфирном, дјелом умјетника, с изреком суда, јављањем истине{Ова „света одежда” се звала ефод, на коме је стајао натпис, изрека „јављање – истина” (= урим и турим), тј. њиме је Бог откривао, јављао вољу своју („суд”), истину првосвештенику који га је носио (в. Изл 28, 5, 28, 30). Прим. прев.}, изатканом црвеним (ткањем), вјештином мајстора,

Драгоцјеним камењем извајаног печата, обвијеним златом, вјештином каменоресца, у спомен, записом урезаним, по броју племена Израиљевих (12);

Вијенац златни на круни (= кидар), изображење печата Светиње, слава достојанства, дјело крјепости, милина за очи, украшење дивно.

Прије њега није постојало нешто овакво одвијека: (тако се) не обуче иноплеменик, осим синова његових једино и потомака његових за свагда.

Жртве његове биле су приношене свакодневно, непрестано по двапут.

Испуни Мојсије руке његове, и помаза га уљем светим; би му на завјет вјечни и сјемену његовом у дане небеске да он богослужи и истовремено свештенствује и да благосиља народ свој у име Његово.

Изабрао је њега између свакога живог да приноси жртву Господу, тамјан и миомир у спомен, на очишћење народа свога.

Дао му је заповијестима својим власт у завјетима судби да учи Јакова свједочанствима и Законом Његовим да просвећује Израиљ.

Устадоше на њега туђинци и позавидјеше му у пустињи, људи око Датона и Авирона и збор Корејев са јарошћу и гњевом.

Видје Господ и не би му мило и погибоше јарошћу гњева; учини над њима знамења страшна да их уништи огњем пламена свога.

И придодаде Арону славу и даде му насљеђе: Првине плодова земље додијели њему, хљеб му међу првима припреми на ситост,

Јер ће жртве Господње јести које је дао њему и сјемену његовом.

Само што земљу народа неће наслиједити јер (рече) Бог: „Ја сам удио твој и насљеђе.“{Види Бр 18, 20; 5 Мој 10, 9; 18, 1-2.}

И Финес, син Елеазаров, трећи је по слави, ревновањем његовим у страху Господњем и стаменошћу његовом при отпаду народа добротом усрдности душе његове; и умилостивио је (Бога) за Израиљ.

Зато му би постављен завјет мира, да буде заштитник светих и народа свога, да њему припада и сјемену његовом свештенства величанство у вјекове.

И Завјет Давиду, сину Јесејеву, од племена Јудина, наслеђе царско сина од сина јединца; наслеђе Арону и сјемену његовом.

Нека вам даде премудрост у срца ваша да судите народ Његов у правди, да не нестану добра њихова и слава њихова у покољењима њиховим.