Смрт је суд од Господа сваком тијелу. Рођење рђавог је на проклетство, добро увијек остаје. Није добро чувати срамоту.
О смрти, како је горко сјећање на тебе човјеку који спокојно живи у добрима својим, мужу безбрижном и благополучном у свему, и још способном да ужива у храни.

О смрти, добар је твој суд над човјеком невољником и ослабљеним снагом, престарјелом и обремењеном бригама о свему, несигурном и изгубившем трпљења.

Не бој се суда смрти; сјети се онога прије тебе и последњег;

То је суд од Господа сваком тијелу, па зашто се одвраћаш од онога што је по благовољењу Вишњега? Било десет, било сто или хиљаду година, нема у аду провјере (дужине) живота.

Дјеца рђава постају дјеца грјешника и која се друже с онима у насељима безбожника;

Дјеца грјешника изгубиће насљеђе, и на сјемену њиховом остаће срамота.

Оца нечасног укориће дјеца, јер због њега бивају срамоћена.

Тешко вама, људи нечасни, који напуштате Закон Бога Вишњега;

И ако се родите, на проклетство ћете се родити, и ако умрете, проклетство ће вам у удио пасти.

Све што је из земље, у земљу ће отићи, тако и нечасни – из проклетства иде у пропаст.

Жалост људи бива за тијела њихова, а име грјешника које није добро, биће избрисано.

Постарај се за име, оно ће ти остати боље неголи хиљаду великих ризница злата;

Доброг живота дани су избројани, добро пак име вавијек остаје.

Наставу у миру чувајте, дјецо, а од мудрости скривене и блага невидљивог – каква је корист од обојих?

Бољи је човјек који скрива лудост своју неголи човјек који скрива своју мудрост.

Стога, дакле, стидите се (за ово) што ћу рећи – јер није добро скривати сваку срамоту, и није све свима у вјери успјешно:

Срамите се од оца и мајке због блуда, и од начелника и властелина због лажи,

Од судије и кнеза због сагрјешења и од сабрања и народа због безакоња,

Од друга и пријатеља због неправде и од мјеста гдје живиш због крађе,

Од истине Божје и Завјета и од наслањања лакта на сто,

И од презира давања и узимања и од ћутања када (други) поздрављају,

Од гледања на жену блудницу и од окретања лица од рођака,

Од одузимања дијела (другога) и дара и од помисли на жену удату,

И од блискости са слушкињом својом да се не приближиш постељи њеној,

Од пријатеља због ријечи ружних – и кад им дадеш, не ружи их,

Од понављања и прислушкивања и од откривања ријечи тајних;

И тако ћеш бити истински стидљив и наћи ћеш милост пред сваким човјеком.