Велико је бреме синова Адамових. Све пролази, вјера остаје и милостиња. Страх Господњи је рај благословени.
Труд велики дат је сваком човјеку и бреме тешко синовима Адамовим, од дана изласка њиховог из утробе матере њихове до дана повратка њиховог мајци свих;

Размишљања њихова и страх срца, мисао ишчекивања, дана смрти.

(Почев) од оног који сједи на трону славе до пониженог у земљи и праху,

Од оног који носи порфиру и круну до обученог у сиротињске рите, јарост и завист и немир и беспокојство и страх смрти и незадовољство и свађа,

И у вријеме одмора на кревету сан ноћни мијења знање његово.

Мало као ништа је у покоју, и од њега у сновима као на дневној стражи, смућен виђењем срца свога, слично избјеглом од лица рата,

У вријеме невоље{У неким рукописима стоји „у вријеме спасења”. Прим. прев. } своје се подиже зачуђен безразложношћу страха.

Са сваким је тијелом од човјека до живинчета, а код грјешника седам пута више:

Смрт и крв и свађа и мач, напасти, глад, сатрвеност и шибе.

На безаконике је све ово попуштено и због њих се догодио потоп.

Све што је од земље, у земљу се враћа, и што је од вода, у море се слива.

Сваки дар и неправда истријебиће се, а вјера ће вавијек остати.

Богатство неправедних као ријека ће пресахнути и као силни гром у киши нестати;

Ко отвори руку, зарадоваће се, као што ће и преступници на крају ишчезнути.

Потомство безбожника неће умножити гране, и коријење нечисто на тврдосјеком је камену.

Трска на свакој води и обали ријеке биће ишчупана прије сваке друге траве.

Милост као рај у благословима, и милостиња вавијек остаје.

Живот самодовољног и трудбеника осладиће се и више од обојице је онај који нађе благо.

Дјеца и изградња града прослављају име, а више од обојега се сматра жена непорочна.

Вино и музика веселе срце, а више од обојега је љубав за премудрост.

Свирала и гусле чине мелодију слатком, а више од обојега је језик сладак.

Милост и љепоту пожељеће око, а више од обојега је зеленило сјемена.

Пријатељ и друг се сусрећу у (своје) вријеме, а више од обојега је жена са мужем.

Браћа и помоћ су у вријеме невоље, а више од обојега избавиће милостиња.

Злато и сребро укријепиће ногу, а више од обојега користиће савјет.

Богатство и моћ узносе срце, а више од обојега је страх Господњи; нема у страху Господњем недостатка, и не треба ван њега тражити помоћ;

Страх Господњи је као рај благословени и више од сваке славе закриљује га.

Чедо, живот просјачки не живи, боље је умријети неголи просити.

Човјеку који гледа на туђу трпезу, живот не треба рачунати у живот; понизиће душу своју јелима туђим, човјек пак разуман и васпитан сачуваће се.

Устима бестидног осладиће просјачење, и у утроби његовој огањ ће се распалити.