Љекар и љекови су од Господа. У болестима не бити немаран. Брига о мртвима. Премудрост се јавља у дјелима руку човјекових.
Поштуј љекара, према потребама од њега почасти су његове, јер и њега је створио Господ;

Јер од Вишњега је исцјељење, и од цара примиће дар.

Знање љекара узвисиће главу његову, и пред велможама биће почаствован.

Господ је створио од земље љекове, и човјек разуман неће их презрети.

Није ли од дрвета вода постала слатка да би се познала сила Божја?

И он је дао људима знање да би се прославио чудесима својим;

Њима је исцјелио и скинуо бол са човјека, љекотворац њима прави смјешу.

И неће се окончати дјела Његова и мир од Њега ће доћи на лице земље.

Чедо, у болестима својим не буди немаран, него се моли Господу, и он ће те излијечити.

Одступи од сагрјешења, и управи руке, и од сваког гријеха очисти срце;

Принеси миомирну (жртву) и спомен од семидала и изобилни принос, као да ћеш умријети.

И дај мјесто љекару, јер и њега је створио Господ, и нека се не удаљује од тебе, јер ти је потребан.

Има вријеме када руке њихове замиришу;

Јер и они ће се Господу помолити, да их награди покојем и лијечењем ради оздрављења.

Који гријеши према Створитељу своме, упашће у руке љекара.

Чедо, над мртвим пролиј сузе и као притиснут невољом, заплачи, сагласно вољи његовој, обавиј тијело његово, и не занемари погреб његов.

Горак нек буде плач и топло ридање, и учини нарицање, према достојанству његовом, дан један и два, да избјегнеш осуду, и утјеши се због туге;

Јер од туге се рађа смрт, и туга срца троши снагу.

Са несрећом пребива и туга и живот сиромаха бива по срцу (његову).

Не препусти туги срце своје, удаљи се од ње, сјетивши се кончине;

Не заборави да му нема повратка; њему нећеш користити, а себи ћеш нашкодити.

Сјети се суда (краја) његовог, јер такав ће бити и твој; мени јуче, а теби данас.

Са упокојењем мртвог успокој и сјећање на њега, и утјеши се у њему, исходом духа његовог.

Премудрост писменог је у могућности упражњавања, и ко смањује забаву своју, постаће мудар.

Чиме ће постати мудар онај који држи рало, и који се хвали убодом копља, који волове гони, и бави се старањем о њима, и чији се разговори своде на јунад?

Срце његово је предано прављењу бразда, и бдење његово храњењу телади.

Такав је и сваки дрводјеља и неимар који ноћ претвара у дан, и који резбаре облике печата, и чија је истрајност у разноврсности промјена; такав срце своје предаје сликању живописа, и старање је његово учинити дјело савршеним.

Такав је и ковач, који сједи код наковња и размишља о дјелима од гвожђа; дим огња изнурава тијело његово, и са топлотом пећи се бори; звук чекића заглушује ухо његово и наспрам изображења сасуда су очи његове; срце своје је предао завршетку дјела, и бдење своје да их украси до савршенства.

Такав је и грнчар који сједи за дјелом својим, и окреће ногама свој точак, који се са брижљивошћу цјелосно предао дјелу своме, и чије је усклађено све дјелање;

Он мишицом својом обликује глину и ногама својим савлађује јој снагу; срце своје предаје завршетку сасуда, и старање његово је да очисти пећ.

Сви ови се уздају у руке своје, и свако дјелом својим стиче мудрост;

Без њих не може се настанити град, ни населити, ни у њему живјети.

Но, они на скупштину народну неће бити позвани, ни на сабрање уздигнути; на судијску столицу неће сјести, и о завјештањима судским неће расуђивати.

Нити ће тумачити науку{У Codex Vatikanus-у стоји умјесто ријечи παιδείαν – δικαιοσίνην = правду. Прим. прев. } и судове, ни причама се бавити, него ће дјелатност животну утврђивати, и молитва њихова је умјетничко дјело.