Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
30:1
см.:Притч.13:25;
30:2
30:3
30:4
30:5
30:6
30:7
30:8
30:9
30:10
30:11
30:13
30:14
30:15
30:16
30:17
30:18
30:20
30:22
см.:Притч.15:13;
30:24
Поглавље 40
40:4
40:6
40:7
40:8
40:9
40:12
40:16
40:17
40:19
см.:Притч.31:23;
40:21
40:22
40:23
40:25
40:28
40:29
40:30
Сербский (синод.)
Васпитање сина строгошћу. Здравље је боље од злата; бјежати од туге.
Ко воли свога сина, нека га што чешће бије да би му се радовао на крају;
Ко воли свога сина, нека га што чешће бије да би му се радовао на крају;
Ко поучава свога сина, биће му од помоћи, и међу познаницима хвалиће се њиме.
Ко учи свога сина, позавидјеће му непријатељ, и пред пријатељима њиме ће се веселити.
Кад сконча његов отац, као да није умро; јер сличног себи остави послије себе.
За живота свога видје га и радоваше му се, и при кончини својој не ожалости се;
Наспрам непријатеља остави осветника, а пријатељима – одајућег захвалност.
Душеван син превијаће ране његове, и на сваки позив затрепериће срце његово.
Коњ неукротив показује се свиреп, и син самовољан показује се дрзак.
Размази дијете, и уплашиће те, играј се с њим, и ожалостиће те.
Немој се смијати с њим да те не огорчи, и на крају шкргутаћеш зубима својим.
Не дај му власт у младости; и не превиђај незнање његово.
Савиј врат његов у младости{У словенском и латинском преводу и у неким рукописима Septuaginte. Прим. прев.} и сакруши ребра његова док је дијете, да не би огрубјевши, постао ти непослушан.
Васпитавај сина свога, и ради на њему, да се не би спотакао на бестидност његову.
Бољи је сиромах здрав и крјепак снагом неголи богат саката тијела свога.
Здравље и једрост боље је од свакога злата, и тијело крјепко неголи богатство неизмјерно.
Нема богатства бољега од здрава тијела и нема весеља већег од радости срца.
Боља је смрт од живота горког, и упокојење вјечно неголи болест неизлечива.
Добра изливена пред уста затворена, исто је што и изнесена храна, постављена на гробу.
Каква је корист идолу од жртве? Јер нити је једе нити мирише; такав је и изгнани од Господа,
Гледајући очима и стењући попут евнуха који пригрли дјевојку и уздише.
Не препуштај туги душу своју и не жалости себе вољом својом.
Весеље срца живот је човјеков и радовање мужа – дуг живот.
Љуби душу своју и тјеши срце своје и тугу далеко одбаци од себе; јер многе је погубила туга и нема среће у њој.
Завист и јарост скраћују дане, и превремену старост доводи брига.
Свијетло и добро срце о припремању јела својих побринуће се.
Велико је бреме синова Адамових. Све пролази, вјера остаје и милостиња. Страх Господњи је рај благословени.
Труд велики дат је сваком човјеку и бреме тешко синовима Адамовим, од дана изласка њиховог из утробе матере њихове до дана повратка њиховог мајци свих;
Труд велики дат је сваком човјеку и бреме тешко синовима Адамовим, од дана изласка њиховог из утробе матере њихове до дана повратка њиховог мајци свих;
Размишљања њихова и страх срца, мисао ишчекивања, дана смрти.
(Почев) од оног који сједи на трону славе до пониженог у земљи и праху,
Од оног који носи порфиру и круну до обученог у сиротињске рите, јарост и завист и немир и беспокојство и страх смрти и незадовољство и свађа,
И у вријеме одмора на кревету сан ноћни мијења знање његово.
Мало као ништа је у покоју, и од њега у сновима као на дневној стражи, смућен виђењем срца свога, слично избјеглом од лица рата,
У вријеме невоље{У неким рукописима стоји „у вријеме спасења”. Прим. прев. } своје се подиже зачуђен безразложношћу страха.
Са сваким је тијелом од човјека до живинчета, а код грјешника седам пута више:
Смрт и крв и свађа и мач, напасти, глад, сатрвеност и шибе.
На безаконике је све ово попуштено и због њих се догодио потоп.
Све што је од земље, у земљу се враћа, и што је од вода, у море се слива.
Сваки дар и неправда истријебиће се, а вјера ће вавијек остати.
Богатство неправедних као ријека ће пресахнути и као силни гром у киши нестати;
Ко отвори руку, зарадоваће се, као што ће и преступници на крају ишчезнути.
Потомство безбожника неће умножити гране, и коријење нечисто на тврдосјеком је камену.
Трска на свакој води и обали ријеке биће ишчупана прије сваке друге траве.
Милост као рај у благословима, и милостиња вавијек остаје.
Живот самодовољног и трудбеника осладиће се и више од обојице је онај који нађе благо.
Дјеца и изградња града прослављају име, а више од обојега се сматра жена непорочна.
Вино и музика веселе срце, а више од обојега је љубав за премудрост.
Свирала и гусле чине мелодију слатком, а више од обојега је језик сладак.
Милост и љепоту пожељеће око, а више од обојега је зеленило сјемена.
Пријатељ и друг се сусрећу у (своје) вријеме, а више од обојега је жена са мужем.
Браћа и помоћ су у вријеме невоље, а више од обојега избавиће милостиња.
Злато и сребро укријепиће ногу, а више од обојега користиће савјет.
Богатство и моћ узносе срце, а више од обојега је страх Господњи; нема у страху Господњем недостатка, и не треба ван њега тражити помоћ;
Страх Господњи је као рај благословени и више од сваке славе закриљује га.
Чедо, живот просјачки не живи, боље је умријети неголи просити.
Човјеку који гледа на туђу трпезу, живот не треба рачунати у живот; понизиће душу своју јелима туђим, човјек пак разуман и васпитан сачуваће се.
Устима бестидног осладиће просјачење, и у утроби његовој огањ ће се распалити.