Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
30:1
см.:Притч.13:25;
30:2
30:3
30:4
30:5
30:6
30:7
30:8
30:9
30:10
30:11
30:13
30:14
30:15
30:16
30:17
30:18
30:20
30:22
см.:Притч.15:13;
30:24
Сербский (синод.)
Васпитање сина строгошћу. Здравље је боље од злата; бјежати од туге.
Ко воли свога сина, нека га што чешће бије да би му се радовао на крају;
Ко воли свога сина, нека га што чешће бије да би му се радовао на крају;
Ко поучава свога сина, биће му од помоћи, и међу познаницима хвалиће се њиме.
Ко учи свога сина, позавидјеће му непријатељ, и пред пријатељима њиме ће се веселити.
Кад сконча његов отац, као да није умро; јер сличног себи остави послије себе.
За живота свога видје га и радоваше му се, и при кончини својој не ожалости се;
Наспрам непријатеља остави осветника, а пријатељима – одајућег захвалност.
Душеван син превијаће ране његове, и на сваки позив затрепериће срце његово.
Коњ неукротив показује се свиреп, и син самовољан показује се дрзак.
Размази дијете, и уплашиће те, играј се с њим, и ожалостиће те.
Немој се смијати с њим да те не огорчи, и на крају шкргутаћеш зубима својим.
Не дај му власт у младости; и не превиђај незнање његово.
Савиј врат његов у младости{У словенском и латинском преводу и у неким рукописима Septuaginte. Прим. прев.} и сакруши ребра његова док је дијете, да не би огрубјевши, постао ти непослушан.
Васпитавај сина свога, и ради на њему, да се не би спотакао на бестидност његову.
Бољи је сиромах здрав и крјепак снагом неголи богат саката тијела свога.
Здравље и једрост боље је од свакога злата, и тијело крјепко неголи богатство неизмјерно.
Нема богатства бољега од здрава тијела и нема весеља већег од радости срца.
Боља је смрт од живота горког, и упокојење вјечно неголи болест неизлечива.
Добра изливена пред уста затворена, исто је што и изнесена храна, постављена на гробу.
Каква је корист идолу од жртве? Јер нити је једе нити мирише; такав је и изгнани од Господа,
Гледајући очима и стењући попут евнуха који пригрли дјевојку и уздише.
Не препуштај туги душу своју и не жалости себе вољом својом.
Весеље срца живот је човјеков и радовање мужа – дуг живот.
Љуби душу своју и тјеши срце своје и тугу далеко одбаци од себе; јер многе је погубила туга и нема среће у њој.
Завист и јарост скраћују дане, и превремену старост доводи брига.
Свијетло и добро срце о припремању јела својих побринуће се.