Поштовати родитеље, оца и мајку. Бог смјернима открива тајне своје. За гордога нема лијека.
Послушајте, чеда, мене оца свога, и тако творите, да се спасете:

Јер Господ прослави оца у дјеци и утврди право матере на синовима.

Ко поштује оца, очистиће гријехе,

И ко прославља мајку, сличан је човјеку што сабира благо.

Ко поштује оца, биће обрадован од дјеце своје и у дан молитве своје биће услишен.

Ко слави оца, биће дуговјечан; и ко слуша Господа, успокојиће матер своју,

И као господарима служиће родитељима својим.

Ријечју и дјелом поштуј оца свога да би добио благослов од њега.

Јер благослов очев утврђује домове дјеце, а проклетство мајке ископава њихове темеље.

Не прослављај се бешчашћем оца својега, јер ти није слава очево бешчашће:

Слава човјекова је част оца његова, и срамота за дјецу мајка без славе (понижена).

Чедо, заштити у старости оца свога и не ожалости га док је у животу;

Ако му и недостане разборитости, опрости му, и немој га обешчастити колико год је у твојој моћи.

Јер милост према оцу неће бити заборављена и умјесто гријеха Бог ће те наградити (биће ти придодано (добро)).

У дан жалости твоје сјетиће те се: као лед од топлоте, тако ће се истопити гријеси твоји.

Ко оставља оца, исто је што и богохулник, и проклет је од Господа ко гњеви мајку своју.

Чедо, са кротошћу ради послове своје, па ћеш бити вољен од добра човјека.

Колико си велики, толико се смири и добићеш (наћи ћеш) благодат од Господа.

Много је високих и славних, али Он смјернима открива тајне своје.

Јер велика је моћ Господња, и смирени га прослављају.

Не тражи оно што надмаша твоју снагу и не истражуј оно што је јаче од тебе;

Оно што ти је заповиједио, о томе размишљај, јер оно што је скривено, није ти потребно.

Не буди радознао према стварима које премашају твоја дјела, јер ти је показано више од (мјере) људског разума.

Многе је преварило њихово мудровање, и лукава сумњичавост поколебала умове њихове.

Ако си без зјеница, остаћеш без свјетлости, а ако си лишен знања, не проповиједај.){Овај стих се налази само у неким рукописима, в. Septuaginta, ed. Alfred Rahlfs, vol II, стр. 382, стр. 25.}

Срце тврдо постаће на крају злобно, и ко воли опасност, упашће у њу.

Срце тврдо биће оптерећено невољама, и грјешник ће товарити гријех на гријех.

Искушењу гордога нема лијека, јер дрво лукавства се укоријенило у њему.

Срце разумнога разумјеће причу, и ухо слушаоца жељу премудрога.

Огањ распаљени угасиће вода, и милостиња очистити гријехе.

Ко узвраћа на доброчинства, спомињаће се у вјечности и у вријеме свога пада наћи ће потпору.