Праштање ближњем, чување од злобе и гњева. Погубност зла језика.
Ко се свети, од Господа ће га снаћи освета, и гријехове његове задржане неће заборавити.

Опрости неправду ближњем својем, и тада, кад се помолиш, од гријеха ћеш бити разријешен.

Човјек на човјека држи гњев, а од Бога тражи опроштај?

Према човјеку сличном себи нема милости, а за гријехе своје се моли?

Сам будући тијело, задржава злобу, ко ће се онда смиловати гријеху његовом?

Сјети се кончине и престани с непријатељством; сјети се трулежи и смрти, и чувај заповијести.

Сјети се заповијести и не гњеви се на ближњег, и Завјета Свевишњега, и презри незнање.

Уздржи се од свађе, и умањићеш гријехе; јер човјек гњевљив распалиће свађу,

И муж грјешан, смутиће пријатеља, и међу оне који мирно живе, унијеће раздор:

Као вештаство огња, тако ће се распалити, и по мјери јачања свађе распаљиваће се; каква је снага човјекова, таква ће бити и љутња његова, према богатству (своме) повећаће гњев свој.

Завада брза распаљује огањ, и свађа убрзана пролива крв.

Ако дунеш у искру, разгорјеће се, и ако пљунеш на њу, угасиће се; а обадвоје из уста твојих излази.

Доушника и дволичњака проклињите, јер они многе мирољубиве погубише.

Језик трогуби многе је потресао и расијао их из народа у народ и градове утврђене разорио и домове великаша срушио.

Трогуби језик је из жена храброст избацио и лишио их трудова њихових.

Ко га његује, неће наћи покоја, нити ће обитавати с миром.

Рана од бича оставља масницу, а рана од језика мрви кости.

Многи су пали од сјечива мача, али не колико они који су пали од језика.

Блажен је онај који се заштити од њега, који не прође кроз јарост његову, ко не прими јарам његов и не веже се у окове његове.

Јер јарам његов је гвоздени јарам, и окови његови, окови од мједи;

Смрт зла је смрт његова, и бољи је пакао од њега.

Он неће завладати благочестивим, и они неће пламеном његовим сагорјети.

Оне који остављају Господа, поробиће, и у њима ће се распалити и неће се угасити. Биће послан на њих као лав, и као леопард ће их растргнути.

Гледај, огради имање своје трњем, сребро своје и злато своје завежи,

И ријечима твојим постави узду и мјеру, и устима својим направи врата и запорац.

Пази да се не оклизнеш њима, да не паднеш у припремљену замку.