Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
25:2
25:3
см.:Притч.30:21;
25:6
25:7
см.:Притч.16:31;
25:8
25:9
25:12
25:13
25:14
25:16
25:18
см.:Притч.21:19;
25:19
25:20
25:21
25:22
25:24
25:25
25:26
Сербский (синод.)
Три ствари воли Премудрост, а три мрзи. Ко је блажен, а шта је зла жена.
Тројема сам се украсила и стала лијепа пред Господа и људе: Слогом браће, и пријатељством ближњих, и мужем и женом у узајамној сагласности.
Тројема сам се украсила и стала лијепа пред Господа и људе: Слогом браће, и пријатељством ближњих, и мужем и женом у узајамној сагласности.
А три ствари омрзну душа моја и постаде ми одвратно у животу њиховом: сиромаха надменог и богаташа лажљивог, старца прељубника губећег разума.
Оно што у младости ниси сабрао, како ћеш га стећи у старости?
Како је диван суд сиједих и старијих познати савјет.
Како је дивна стараца премудрост и прослављених мисао и савјет!
Вијенац стараца је многоструко искуство и похвала њихова страх Господњи.
Девет помисли похвалих у срцу, а десету ћу изрећи језиком: човјек који се радује дјеци и који за живота види пропаст непријатеља;
Блажен је који живи са женом разумном и који се језиком није оклизнуо, и који се није потчинио недостојнијем од себе;
Блажен је који је стекао разумност и који је саопштава ушима које слушају.
Како је велики онај који је нашао премудрост! Али он није изнад онога који се боји Господа;
Страх Господњи све превазилази, ко се њега држи, са ким се може упоредити?
(Страх Господњи је почетак љубави његове, а вјера почетак сједињења његовог.){Стих 12. налази се само у неким рукописима Septuaginte. Латински превод и словенски немају га. Прим. прев.}
(Изнад) сваке ране је рана срца, и сваког лукавства лукавство жене;
Сваког напада – напад оног који мрзи, и сваке освете освета непријатеља.
Нема главе (отровније) од главе змијине, нити гњева изнад гњева непријатеља.
Радије ћу прихватити да живим с лавом и с драконом неголи да живим са злом женом.
Злоба женина мијења њен изглед и помрачује лице њено као медвјеђе.
Међу ближње своје сјешће муж њезин и нехотично уздахнути горко.
Мала је свака злоба у односу на злобу жене, удио грјешника пашће на њу.
Што је пењање за старца уз пијесак, то је жена језичава за мужа мирног.
Не гледај на љепоту жене и на жену не буди похотљив.
Гњев је бестидност и велика срамота ако жена загосподари мужем својим.
Срце понижено и лице помрачено и рана срца – то је жена злобна, руке узете и кољена раслабљена, што не чини част мужу њезином.
Од жене је почетак гријеха, и кроз њу сви умиремо.
Не дозволи води пролаз, нити злој жени дрскост;
Ако не ходи под рукама твојима, од тијела свога одсијеци је.