Премудрост је рођена од Вишњег, она неће нестати, слађа је од меда, неистражива је.
Премудрост ће прославити саму себе и посред народа свога биће хваљена.

На сабору Вишњега отвориће уста своја и наспрам силе Његове биће хваљена:

Ја из уста Вишњега изиђох и као магла покрих земљу;

Ја се на висинама настаних, и престо мој је у стубу облачном;

Круг небесни једина обиђох, и дубине бездана походих.

Таласима морским и свом земљом, и сваким народом и племеном завладала сам.

Са свима овима покој сам тражила и у чијем наслеђу бих обитавала.

Тада ми је заповиједио Творац свих (створења), и Онај који ме је створио, доведе у покој шатор мој и рече: У Јакову се настани и у Израиљу нађи себи наслијеђе.

Прије вијека од искони створи ме, и довијека нећу нестати.

У Шатору светом (скинији) пред Њим служих, и тако се у Сиону утврдих;

У граду вољеном на сличан начин ме успокоји, и у Јерусалиму је власт моја.

И укријепих се у народу прослављеном, у удјелу Господњем, наслеђу Његовом.

Као кедар се узвисих на Ливану и као кипарис на горама ермонским;

Као финиксово дрво узвисих се у Енгадама и као ружин засад у Јерихону, као маслина благолика у пољу, и узвисих се као дрво јаворово.

Као касија и као балсам мирисима замирисах и као смирна врсна распростријех миомир, као сладосно цвијеће и миришљаво дрво и мелем и ливанов дом у Шатору (скинији).

Ја као теребинтово дрво раширих гране своје, и гране моје су гране славе и благодати.

Ја као винова лоза пролистах благодат, а цвијеће моје – плод славе и богатства.

(Ја мајка љубави добре, и страха и знања и суштаствене наде, дајем свој дјеци својој бесмртност, од Њега позванима.){Стих 18. налази се само у неким рукописима Septuaginte; латински и црквенословенски текст га немају. Прим. прев.}

Приђите мени, ви који ме желите, и од плодова мојих наситити се;

Јер сјећање на мене слађе је од меда, и наслеђе моје је изнад пчелињег саћа.

Они који мене једу, опет ће огладњети, и који мене пију, опет ће ожедњети.

Који мене слуша, неће се посрамити и који у мени дјелају, неће сагријешити.

Све је ово књига Завјета Бога Вишњега, Закон који нам је заповиједио Мојсије, наслеђе сабрања Израиљевих:

(Не одвајајте се од силе Господње, прилијепите се уз Њега да би вас укријепио, Господ Сведржитељ Бог је једини и нема више (нико) осим Њега Спаситеља.){Исто.}

Он насићује као Фисон премудрошћу и као Тигар у дане младина,

Он као Еуфрат испуњује разум и као Јордан у дане жетве.

Он исијава као свјетлост науку, и као Гион у дане бербе грожђа.

Први (човјек) није успио да је позна (премудрост), тако ни последњи да је истражи.

Јер од мора је пунија мисао њена и савјет њен (намјера) од бездана великога.

И ја као јаз из ријеке и као водовод изидох у Рај;

Рекох: Натопићу мој врт и напојићу моју зелен башту; и гле, претвори ми се јаз у ријеку, и ријека моја постаде море.

Још ћу науку као јутро обасјати, и пројавићу све то надалеко;

Још ћу учење као пророштво излити и оставићу га у покољења вјечна.

Видите да се не потрудих само за себе, него за сва покољења која њу траже.