Скрыть
23:1
23:2
23:3
23:5
23:6
23:7
23:8
23:10
23:13
23:15
23:18
23:20
23:21
23:26
Молитва Господу за избављање од гријеха. Избјегавање разних гријеха. Бог све види. Срамота зле жене.
Господе, Оче и Владару живота мога, не препусти ме вољи њиховој, и не остави ме да паднем међу њих.
Ко ће наложити на помисли моје строгу пробу, и на срце моје наук премудрости, да не би незнавености моје поштедјели и да се не предам гријесима њиховим,
Како се не би умножила незнања моја и гријеси моји увећали, да не паднем пред противницима, и да се не порадује непријатељ мој?
Господе, Оче и Боже живота мога, надменост очију мојих не дај ми,
И похоту одврати од мене;
Похотљивост утробе и блудничења да ме не обујме, и души бестидној не предај ме.
Наук за уста почујте, чеда; ко их чува, неће бити уловљен.
Уснама својима биће уловљен грјешник, и клеветник и гордељивац саблазниће се њима.
Заклетви не привикавај уста своја и Именом Светога да се кунеш не навикавај;
Јер као што роб истјазаван често од рана се не избавља, тако и онај који се куне и именује (Светога) непрестано, неће се од гријеха очистити.
Човјек који се много куне, испуниће се безакоња, и неће одступити од дома његовог казна; ако сагријеши, гријех његов је на њему; ако превиди (гријех), сагријешио је двоструко.
Постоји ријеч равна смрти – да се не нађе у наслеђу Јаковљеву; јер од побожних све то одступиће, и у гријесима се они неће ваљати.
Неваспитању грубом не навикавај уста своја, јер постоји у њему ријеч грјешна.
Сјети се оца и матере своје, јер међу велможама сједиш, да пред њима не будеш заборављен, и по навици се избезумиш, и пожелиш да се ниси родио, и дан рођења свог прокунеш.
Човјек навикнут ријечима срамотним, у све дане живота свога неће се научити.
Два својства умножавају гријех, а треће наводи гњев:
Душа ватрена као огањ пламтећи неће се угасити док не буде прогутана. Човјек блудник у тијелу плоти своје неће престати док огањ не спламти; за човјека блудника сваки хљеб је сладак, он се неће зауставити све док не умре.
Човјек преступник своје постеље говори у својој души: Ко ме види? Мрак је око мене, и зидови ме скривају и нико ме не види; чега да се бојим? Грјехова мојих неће се сјетити Вишњи!
Само очи људи су страх његов, а не зна да су очи Господње неупоредиво свјетлије од сунца надгледајући све путеве човјечије и проничући у скривена мјеста.
Прије него што је све створено било је знано Њему, исто тако и послије окончања.
Овоме ће на трговима града бити узвраћено, и тамо гдје и не мисли, биће ухваћен.
Тако и жена која остави мужа свога и која рађа насљедника од другога.
Јер прво, Закону Вишњега била је непокорна и, друго, мужу своме је сагријешила, и, треће, блудом је прељубу учинила и од другога мужа дјецу родила.
Она ће пред сабрање бити изведена и на дјецу њену вршиће се надзор.
Дјеца њена неће се укоријенити, и гране њене неће дати плода.
Остаће под проклетством спомен њен, и срамота њена неће се избрисати,
И познаће преостали да нема ништа боље од страха Господњега и ништа слађе од чувања Заповијести Господњих.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible