Пут грјешника води у ад. Знање мудрог умножава се. Стид и васпитање својства су разумна.
Чедо, сагријешио си? Не придодаји више (гријеха), и о твојим ранијим моли се.

Као од змије, бјежи од гријеха, јер ако јој приђеш, ујешће те; зуби лавови зуби су његови који убијају људске душе.

Као мач двосјекли свако је безакоње, за рану његову нема лијека.

Насиље и надменост ће опустошити богатство, тако ће и дом гордог запустјети.

Мољење сиромашног од уста (иде) до ушију (гордог), и осуда његова брзо долази.

Ко мрзи прекор, иде стопама грјешника, а који се боји Господа, обратиће се срцем.

Познат је издалека силни језиком, а умни (човјек) знаде кад се оклизнуо.

Ко гради дом свој туђим новцем, личи на онога који сабира камење за зиму.

Клупко сабрано је збориште безаконика, и крај њихов – пламен огњени.

Пут грјешника углачан је камењем, и на крају његовом – бездан ада.

Ко чува Закон, влада својим помислима, и крај страха Господњег јесте премудрост.

Неће се научити онај који није умјешан, а постоји умјетност која умножава горчину.

Знање мудрог умножава се као поплава, и савјет његов као извор живота.

Унутрашњост лудог као сасуд је смрвљени и ниједно знање неће моћи задржати.

Ријеч мудру ако чује научник, хвалиће је и придодаће јој. Чу је расипник, и не допаде му се, и одбаци је иза леђа својих.

Објашњење лудог као бреме је на путу, а на уснама разборитог наћи ће се благодат.

Уста разумног тражиће се на сабрању, и ријечи његове разумјеће се срцем.

Као дом разорен, таква је лудоме премудрост, и знање за неразумног – бесмислене ријечи.

Као окови на ногама за безумног је учење, и као ручни окови на десној руци.

Луди у смијеху подиже глас свој, а муж искусан једва се тихо осмјехује.

Као украс златни за разумног је учење, и као наруквица на десној руци његовој.

Нога лудог хита у дом (туђи), а човјек многоискусан застидјеће се од људи.

Безумни с врата провирује у кућу, а муж васпитан стајаће вани.

Неваспитање човјеково је прислушкивање код врата, а разуман је огорчен таквим бешчашћем.

Усне отуђених тиме се оптерећују, а ријечи разумних на вагу се стављају.

У устима лудих срце је њихово, а срце мудрих уста су њихова.

Кад нечастиви проклиње сатану, он проклиње своју душу.

Скврнави своју душу дошаптач, и гдје год живио бива омрзнут.