Пазити на ријечи. Премудрост Божја гаји љубав. По врлини познаје се човјек.
Радник пијанац неће се обогатити; који за ништа сматра мало – од малога ће пасти.

Вино и жене развратиће разумне, и који се прилијепи за блуднице, постаће дрзак;

Трулеж и црви наслиједиће га, и душа дрска истријебиће се.

Ко се брзо повјерава, празан је срцем, и који гријеши, о душу своју ће се огријешити.

Ко се (гријеху) радује срцем, биће изобличен.

И ко мрзи оговарање, умањује злобу.

Никад не понови ријеч, и ништа ти се неће умањити.

Пријатељу и непријатељу не причај, и ако немаш гријеха, не откривај:

Јер чуо те и сачуваће ти (то), и временом омрзнуће те.

Чуо си ријеч? Нека умре с тобом; буди храбар, неће те оборити.

Од лица ријечи болује неразумни, као од лица новорођенчета она што рађа.

Што је стријела забодена у бедро тијела, то је ријеч у утроби неразумног.

Покарај друга ако још није што учинио, а ако је нешто учинио, да не би придодао.

Покарај ближњег ако још није рекао, а ако је рекао, да не би поновио.

Покарај друга, јер често бива клевета, и не вјеруј свакој ријечи.

Има који се оклизне (ријечју), али не од душе; уосталом, ко се није огријешио језиком својим?

Покарај ближњега свога прије пријетње, и дај мјеста Закону Вишњега.

(Страх Господњи почетак је усвајања, а премудрост од Њега љубав његује.

Знање заповијести Господњих – наука је живота; они, пак, који говоре што је Њему угодно, задобијају дрво бесмртности.){Стихови 18. и 19. постоје само у неким рукописима Septuaginte. Прим. прев.}

Свака премудрост страх је Господњи (и познање свемоћи Његове){Други дио прве реченице ст. 20. постоји само у неким рукописима. Прим. прев. } и у свакој премудрости је творење Закона.

(Слуга који каже господару: Што заповиједаш нећу урадити, ако после тога уради – гњеви хранитеља свога.){Стих 21. постоји само у неким рукописима Septuaginte. Прим. прев. }

Није премудрост лукавства знање, а гдје је савјет грјешника нема разума.

Постоји лукавство које је гадост, и постоји неразумни, оскудан премудрошћу.

Бољи је умањеног разума, а богобојажљив, неголи који има превише знања, а преступа Закон.

Постоји умијеће сигурно али неправедно, и има ко изврће благодат, хотећи да пројави суд.

Постоји лукавствујући који се погнуо натмурено, а оно што је у њему пуно је обмане.

Он прикрива лице и прави се глув, тамо гдје не буде препознат, претећи ће те.

И ако због недостатка снаге буде спријечен да гријеши, нађе ли вријеме, зло ће учинити.

По изгледу познаје се човјек, и по сусрету с ликом познаће се ко је уман.

Украс мужа је и осмијех зуба, и ход човјеков казује све о њему.