Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
17:2
17:6
17:7
17:8
17:11
17:12
17:13
17:16
см.:Сир.23:27-28;
17:20
17:23
17:25
17:26
17:28
17:29
17:32
Сербский (синод.)
Божји дарови човјеку. Сваком народу поставља вођу; удио Његов је Израиљ.
Господ сазда од земље човјека и опет га врати у њу.
Господ сазда од земље човјека и опет га врати у њу.
Број дана и времена дао је људима, и даде им власт над свим што је на њој.
По себи самом обуче их у силу, и по слици својој створи их.
Стави страх свој на свако тијело, и да владају над животињама и птицама.{У једном броју рукописа Septuaginte стих 5. гласи: „Примише употребу пет Господњих дјела (= чула), а шести им је ум даровао раздјељујући, и седми разум, тумача дјела Његових.” Прим. прев.}
Размишљање и језик и очи, уши и срце дао им је да расуђују.
Знањем разума испунио их је, и добро и зло показао им.
Стави око своје на срца њихова да би им показао величанство дјела својих,
(И да би се хвалили чудесима Његовим){Овако стоји у Синајском кодексу. Прим. прев.}
И Име освећења славили, да приповиједају величанства дјела Његових.
Придодаде им знање и Закон живота даде им у нашљедство.
Завјет вјечни склопи са њима и судбе Његове показа им.
Величанство славе видјеше очи њихове, и славу гласа Његовог чу ухо њихово.
И рече им: Чувајте се од сваке неправде; и свакоме од њих је заповиједио о ближњем.
Путеви њихови пред Њим су свагда, неће се сакрити од очију Његових.
(Путеви њихови од младости (иду) на зла, и нису могли срца своја умјесто камених учинити тјелесним.){Овај стих недостаје у неким рукописима. Прим. прев.}
Сваком народу постави вођу, а удио Господњи је Израиљ,
(Коме, будући да је прворођени, постави васпитне мјере, и док је он дијелио свјетлост љубави, оставише га.){Исто.}
Сва дјела њихова су (јасна) као сунце пред Њим, и очи Његове непрестано прате путеве њихове.
Не сакрише се направде њихове од очију Његових, и сви гријеси њихови су пред Господом.
(Господ, будући благ и знајући створење Своје, нити их одбаци нити их остави, штедећи их.){Исто.}
Милостиња човјекова као печат је с њим, и милост човјекову као зеницу чуваће.
После тога устаће и узвратиће им, и узвраћање њихово на главу њихову пашће.
Ипак, покајницима даде повратак, и утјеши изнемоћале трпљењем.
Врати се Господу и остави се гријеха, помоли се пред лицем Његовим и умањи сметње.
Усходи к Вишњему и одврати се од неправде и силно омрзни (сваку) гадост.
Вишњега, ко ће хвалити у аду, умјесто живих, живих који Га славослове?
Од мртваца, као онога кога више нема, ишчезава исповиједање: Онај ко је жив и здрав, хвалиће Господа.
Како је велика милост Господња и очишћење онима који му се враћају!
Јер не може све бити у људима, пошто није бесмртан син човјечији.
Шта је свјетлије од сунца? Па и оно нестаје, тако и зао (човјек) ће се сјетити тијела и крви.
Силу висине небеске Он сам надгледа, а људи сви су земља и прах.