Не вјеруј гордељивцу и моћноме. Љуби Господа. Смирени и сиромах су презрени.
Ко се дотакне смоле, умазаће се, и ко општи са гордељивцем, постаће му сличан.

Терет изнад твојих моћи не подижи, и са моћнијим од себе и богатијим не општи. Какву заједницу има крчаг са великим котлом? Онај га удари, и овај се разбије.

Богаташ учини неправду, и сам се разгневљује; сиромах трпи неправду, и сам моли милост.

Ако си (му) користан, употребиће те, и ако немаш ништа, напустиће те.

Ако имаш, живјеће с тобом и уништиће те, а самога то неће забољети.

Ако ли је имао потребу за тобом, обмануће те, и наругаће ти се, и даће ти наду, говориће ти добро и рећи: Је ли ти што потребно?

Посрамиће те својим јелима све док те не уништи, двапут и трипут, и на крају ће ти се наругати; послије тога видјеће те и напустиће те, и главом својом ће климати на тебе.

Пази да не будеш преварен и да не будеш понижен у неразумљу своме.

Ако те моћник позове, склони се, и утолико више ће те позивати;

Не приближуј се да не би био одбачен, и не стој далеко да не би био заборављен.

Не дозволи да разговараш са њим као са себи равним, и не вјеруј већини његових ријечи; јер дугим разговором кушаће те.

Немилостив је који се не држи ријечи, и неће те поштедјети од злобе и окова.

Чувај се и јако се пази, зато што са падом својим ходиш.

Слушајући ово, у сну свом стражи; цијелог живота свог љуби Господа и призивај Њега на спасење своје.{Овог 14. стиха нема у критичком издању Septuaginte А. Ралфса. Има га само у неким нејеврејским текстовима; у Vulgati је то 13, 17-18. стих; у словенском преводу, такође, као и у руском.}

Свака животиња воли себи сличну, и сваки човјек – ближњега свога.

Свако тијело по роду своме се сабира, и себи сличном присајединиће се човјек.

У чему је заједница вука и јагњета? Такав је и грјешник према побожноме.

У чему је мир између хијене и пса? И у чему мир између богаташа и сиромаха?

Ловина за лавове су магарци у пустињи; тако су пасишта богаташа – сиромаси.

Мрзост гордељивцу је смирење; тако је сиромах мрзост богаташу.

Богаташа поколебаног подржавају пријатељи, а када смирени падне, одбацују га пријатељи.

Кад богаташ погријеши, много има заштитника, говорио је неразумно, и оправдали су га. Смирени погријеши, и наложише му казну; говорио је паметно, и не дадоше му мјеста.

Богаташ проговори, и сви заћуташе, и ријеч његову уздигоше до облака. Сиромах проговори и рекоше: Ко је овај? Ако се спотакне, још дубље ће га гурнути.

Добро је богатство у коме нема гријеха, а зло је сиромаштво у устима непобожног.

Срце човјеково мијења лице његово, некад према добру, некад према злу.

Одраз срца у добрима – лице је весело, а разумијевање прича – размишљање с трудом.