Добро учини смиреном и не даји непобожном, ускрати (му) хљебове твоје, и не дај му да те не би њима надвладао{У Vulgati 12, 5 умјесто овог стоји „vasa belli ne dederis illi, ne in ipsis potentior te sit“ – „оружје ратно на даји му, да те не би њиме надјачао.” Прим. прев.}; јер двоструко зло ће те снаћи за сва добра која му будеш учинио.

Јер и Вишњи омрзну грјешнике, и непобожнима ће узвратити осветом.

Дај добром и не заступај грјешника;

Неће се препознати у добрима пријатељ и неће се сакрити у злима непријатељ.

У добрима човјековим непријатељи његови су у туги, а у злима његовим и пријатељ ће га оставити.

Не вјеруј непријатељу своме вавијек, јер као што гвожђе рђа, тако бива и са лукавством његовим.

Макар се смирио и ходио погнуте главе, стражи над душом својом и чувај се од њега, и буди му као очишћено огледало и знаћеш да се није до краја од рђе ослободио.

Не постави га поред себе да не би, одгурнувши те, стао на твоје мјесто; не сједи га себи с десне стране да не затражи твоје сједиште. На крају ћеш разумјети мисли моје и ријечи моје ће те се дотаћи.

Ко ће се смиловати бајачу кога је змија ујела, и свима онима који прилазе (дивљим) звијерима?

Тако бива и с оним који се приближује човјеку грјешнику, и који се мијеша са гријесима његовим.

На трен ће с тобом бити и, ако се помјериш, неће истрајати.

И на уснама својим непријатељ је сладак, а у срцу своме смишља како да те сурва у јаму; очима својим пролива сузе непријатељ, а ако нађе прилику, напиће ти се крви.

Ако те зло задеси, наћи ћеш њега ондје прије себе; и као, тобож, помажући, подсјећи ће пету твоју,

Главом ће својом климати и рукама пљескати својим, много шта ће шаптати и измијенити лице своје.