Рута купи класје по Возовом пољу и налази милости у њега.
А бијаше један човјек, род мужу Нојеминину, човјек богат од породице Елимелехове, којему име бијаше Воз.

И Рута Моавка рече Нојемини: Да идем у поље да пабирчим класје за онијем пред ким нађем милост. А она јој рече: Иди, кћери моја.

И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима; и догоди се те дође на њиву која припадаше Возу, који бијаше од породице Елимелехове.

И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: Да те благослови Господ!

Тада рече Воз слузи својему који бијаше над жетеоцима: Чија је она младица?

А слуга који бјеше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље Моавске.

И рече: Да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра до сада; само је мало била код куће.

Тада Воз рече Рути: Чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих дјевојака.

Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповједио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј што моје слуге захитају.

Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: Како нађох милост пред тобом да ме погледаш кад сам туђинка?

А Воз одговори и рече јој: Чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа својега, и како си оставила оца својега и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу којега нијеси знала прије.

Господ да ти плати за дјело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљева кад си дошла да се под крилима његовијем склониш.

А она рече: Нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утјешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нијесам као једна од твојих слушкиња.

А Воз јој рече: Кад буде вријеме јести, дођи овамо и једи хљеба и умочи залогај свој у оцат. И она сједе покрај жетелаца, и он јој пружи прженијех зрна, и она једе и насити се, и претече јој.

Потом уста да пабирчи. А Воз заповједи момцима својим говорећи: Нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите.

Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је.

И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше што напабирчи, и дође око ефе јечма.

И узевши отиде у град, и видје свекрва њезина шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што јој је претекло пошто се наситила.

И рече јој свекрва: Гдје си пабирчила данас, и гдје си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: Име је човјеку код којега сам данас радила Воз.

А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: Тај је човјек нама род, и један од осветника наших.

А Рута Моавка рече: Још ми је рекао: Држи се моје чељади докле не пожању све моје.

А Нојемина рече Рути, снаси својој: Добро је, кћери моја, да идеш с његовијем дјевојкама да те не би дирали на другој њиви.

И тако се држаше дјевојака Возовијех пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје.

Воз се жени Рутом. Давидов родослов.
А Воз изиде на врата градска, и сједе ондје. И гле, наиђе онај осветник за којега Воз говораше, и рече му Воз: Ходи овамо, сједи овдје. И он дође и сједе.

Потом узе Воз десет људи између старјешина градских и рече: Посједајте овдје. И посједаше.

Тада рече оному осветнику: Њиву која је била брата нашега Елимелеха продала је Нојемина, која се вратила из земље Моавске.

Зато рекох: Да јавим теби и кажем ти: Узми њиву пред овима што сједе овдје и пред старјешинама народа мојега; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; јер осим тебе нема другога који би откупио, а послије тебе идем ја. А он рече: Ја ћу откупити.

А Воз рече: У који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку, жену умрлога, да подигнеш име умрлому у нашљедству његову.

Тада рече онај осветник: Не могу откупити да не распем својега нашљедства; откупи ти што би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити.

А бијаше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промијењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да другому, и то бијаше свједоџба у Израиљу.

Кад, дакле, онај осветник рече Возу: Узми ти, изу обућу своју.

А Воз рече старјешинама и свему народу: Ви сте свједоци данас да сам откупио из руке Нојеминине што је год било Елимелехово и што је год било Хелеоново и Малоново;

И да сам узео за жену Руту Моавку, жену Малонову, да подигнем име умрлому у нашљедству његову, да не би погинуло име умрлому међу браћом његовом и у мјесту његову; ви сте свједоци данас.

И сав народ који бијаше на вратима градским и старјешине рекоше: Свједоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обје сазидаше дом Израиљев; богати су у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему!

И од сјемена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса којега роди Тамара Јуди.

И тако узе Воз Руту и би му жена, и он леже с њом, и Господ јој даде те затрудње и роди сина.

И рекоше жене Нојемини: Да је благословен Господ који те није оставио данас без осветника, да се име његово слави у Израиљу!

Он ће ти утјешити душу и биће потпора старости твојој, јер га роди снаха твоја која те љуби и која ти је боља него седам синова.

И узе Нојемина дијете и метну га на крило своје, и бјеше му дадиља.

И сусједе надјеше му име говорећи: Роди се син Нојемини, и прозваше га Овид. Он би отац Јесеја, оца Давидова.

А ово је племе Фаресово: Фарес роди Есрома;

А Есром роди Арама; а Арам роди Аминадава;

А Аминадав роди Насона; а Насон роди Салмона;

А Салмон роди Воза; а Воз роди Овида;

А Овид роди Јесеја; а Јесеј роди Давида.