Рута купи класје по Возовом пољу и налази милости у њега.
А бијаше један човјек, род мужу Нојеминину, човјек богат од породице Елимелехове, којему име бијаше Воз.

И Рута Моавка рече Нојемини: Да идем у поље да пабирчим класје за онијем пред ким нађем милост. А она јој рече: Иди, кћери моја.

И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима; и догоди се те дође на њиву која припадаше Возу, који бијаше од породице Елимелехове.

И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: Да те благослови Господ!

Тада рече Воз слузи својему који бијаше над жетеоцима: Чија је она младица?

А слуга који бјеше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље Моавске.

И рече: Да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра до сада; само је мало била код куће.

Тада Воз рече Рути: Чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих дјевојака.

Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповједио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј што моје слуге захитају.

Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: Како нађох милост пред тобом да ме погледаш кад сам туђинка?

А Воз одговори и рече јој: Чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа својега, и како си оставила оца својега и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу којега нијеси знала прије.

Господ да ти плати за дјело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљева кад си дошла да се под крилима његовијем склониш.

А она рече: Нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утјешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нијесам као једна од твојих слушкиња.

А Воз јој рече: Кад буде вријеме јести, дођи овамо и једи хљеба и умочи залогај свој у оцат. И она сједе покрај жетелаца, и он јој пружи прженијех зрна, и она једе и насити се, и претече јој.

Потом уста да пабирчи. А Воз заповједи момцима својим говорећи: Нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите.

Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је.

И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше што напабирчи, и дође око ефе јечма.

И узевши отиде у град, и видје свекрва њезина шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што јој је претекло пошто се наситила.

И рече јој свекрва: Гдје си пабирчила данас, и гдје си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: Име је човјеку код којега сам данас радила Воз.

А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: Тај је човјек нама род, и један од осветника наших.

А Рута Моавка рече: Још ми је рекао: Држи се моје чељади докле не пожању све моје.

А Нојемина рече Рути, снаси својој: Добро је, кћери моја, да идеш с његовијем дјевојкама да те не би дирали на другој њиви.

И тако се држаше дјевојака Возовијех пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје.