Азбука веры » Библија » Римљанима » гл.3-4

Римљанима, Главы 3-4

Толкования

Толкования главы

3:1

см.:Втор.4:8;Пс.147:8;Рим.9:4;

см.:Чис.23:19;2Тим.2:13;

см.:Пс.50:6;Пс.115:2;Ин.3:33;

3:5

см.:Быт.18:25;Иов.8:3;

3:7

см.:Рим.6:15;

см.:Гал.3:22;

см.:Пс.52:4;

см.:Быт.8:21;

см.:Пс.13:1-3;

см.:Пс.5:10;Пс.139:4;

см.:Пс.9:28;

3:15

3:16

см.:Притч.1:16;Ис.59:7-8;

см.:Пс.35:2;

см.:Пс.106:42;Пс.142:2;Иез.16:63;

см.:Рим.7:7;Гал.2:16;

см.:Быт.15:6;Ис.28:16;Авв.2:4;

см.:Гал.3:28;

см.:Рим.3:10;Рим.5:12;

см.:Ис.55:1;Рим.8:32;

см.:Деян.13:38;2Кор.5:19;

3:26

3:27

3:28

см.:Быт.17:5;

см.:Рим.4:11;

см.:Гал.3:24;

Поглавље 4

4:1

см.:Еф.2:8;

см.:Быт.15:6;Иак.2:23;Гал.3:6;

см.:Рим.11:6;

4:5

4:6

4:7

см.:Пс.31:1-2;

4:9

4:10

см.:Быт.17:11;

4:12

см.:Быт.15:6;Быт.17:5;

4:14

см.:Рим.3:20;Рим.5:13;Рим.7:8;1Кор.15:56;Гал.3:10;

4:16

см.:Быт.17:5;Сир.44:19;Евр.11:12;

см.:Быт.15:5;

4:19

4:20

см.:Пс.113:11;Лк.1:37;

4:22

см.:Рим.15:4;

4:24

см.:Ис.53:5;1Пет.1:21;Рим.5:6;1Кор.15:22;

Сербский (синод.)

Языки

Какво је, дакле, преимућство Јудејца, или каква је корист обрезања?

Много у сваком погледу. Прво, што су им повјерене ријечи Божије.

Јер шта ако неки не вјероваше? Зар ће њихово невјеровање вјеру Божију укинути?

Никако! Него, нека је Бог истинит, а човјек је сваки лажа, као што је написано: Да се оправдаш у ријечима својим и да побиједиш када ти суде.

Ако ли наша неправда објављује Божију праведност, шта ћемо рећи? Зар је Бог неправедан када показује гњев? Као човјек говорим.

Никако! Јер како би онда Бог могао судити свијету?

Јер ако се истина Божија кроз моју лаж показа обилно на славу Његову, зашто још и ја као грјешник да будем осуђен?

И зар ћемо, као што нас грде и као што кажу неки да ми говоримо, чинити зло да дође добро? Њихова је осуда праведна.

(та, дакле? Имамо ли предност? Никако! Јер претходно доказасмо да су и Јудејци и Јелини сви под гријехом.

Као што је написано: Нема ниједног праведног,

Нема онога који разумије, нема онога који тражи Бога.

Сви застранише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема баш ниједнога.

Њихово је грло гроб отворен, језицима својим вараху, отров је аспидин под уснама њиховим.

Уста су им пуна клетве и горчине.

Ноге су им брзе да пролијевају крв.

Пустош и биједа је на путевима њиховим;

И пута мирног не познаше.

Нема страха Божијега пред очима њиховим.

А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затворе, и сав свијет да буде крив Богу;

Јер дјелима закона ни једно тијело неће се оправдати пред њим; јер кроз закон долази познање гријеха.

А сада се без закона јавила правда Божија, посвједочена од Закона и Пророка;

И то правда Божија кроз вјеру у Исуса Христа за све и на све који вјерују, јер нема разлике.

Јер сви сагријешише и лишени су славе Божије,

А оправдавају се даром, благодаћу његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу,

Којега одреди Бог да буде крвљу својом жртва помирења кроз вјеру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих гријеха,

У дуготрпљењу Божијем, да се покаже правда његова у садашње вријеме, да је Он праведан и да оправдава онога који је од вјере Исусове.

Гдје је, дакле, хвалисање? Искључено је. Каквим законом? Да ли законом дјела? Не, него законом вјере.

Мислимо, дакле, да ће се човјек оправдати вјером без дјела закона.

Или је Бог само Јудејаца, а не и незнабожаца? Да, и незнабожаца.

Јер један је Бог, који ће оправдати обрезање из вјере и необрезање вјером.

Укидамо ли, дакле, закон вјером? Никако! Него закон утврђујемо.

(та ћемо, дакле, рећи за Авраама, оца нашега, да је постигао по тијелу?

Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не пред Богом.

Јер шта каже Писмо? И вјерова Авраам Богу и то му се урачуна у праведност.

А ономе који ради, не рачуна се плата по милости него по дугу;

Ономе пак који не ради, а вјерује у Онога који оправдава грјешника, рачуна се вјера његова у праведност.

Као што и Давид говори да је блажен онај човјек коме Бог урачунава праведност без дјела:

Блажени су они којима се опростише безакоња и којима се покрише гријеси.

Блажен је човјек коме Господ не урачуна гријех.

Ово блаженство, дакле, да ли се односи на обрезање или и на необрезање? Јер говоримо да се Аврааму урачуна вјера у праведност.

Како му се, дакле, урачуна? Кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању, него у необрезању.

И прими знак обрезања, печат праведности вјере коју имаше у необрезању, да би он био отац свију који вјерују у необрезању, да се и њима урачуна у праведност;

И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере оца нашега Авраама коју имаше у необрезању.

Јер обећање Аврааму или сјемену његову да он буде насљедник свијета не би законом него праведношћу вјере.

Јер ако су насљедници они који су од закона, узалудна је вјера и пропаде обећање.

Јер закон ствара гњев; а гдје нема закона нема ни пријеступа.

Зато је од вјере, да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе које је од закона, него које је од вјере Авраама, који је отац свима нама.

Као што је написано: Јер сам те поставио за оца многим народима пред Богом коме повјерова, који оживљује мртве и зове непостојеће као постојеће.

Кад није било никакве наде он с надом повјерова да ће бити отац многим народима, као што је речено: Тако ће бити твоје потомство.

И не ослабивши вјером не помисли на своје већ умртвљено тијело, а бјеше му негдје око сто година, ни на умртвљеност Сарине материце.

И у обећање Божије не посумња с невјеровањем, него ојача у вјери и даде славу Богу,

И бјеше потпуно увјерен да оно што Бог обећа кадар је и учинити.

Зато му се и урачуна у праведност.

А не би писано само за њега да му је урачунато,

Него и за нас којима ће се урачунати, који вјерујемо у Онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвих,

Који би предан за гријехе наше и устаде за оправдање наше.