^88:0 Молитва у тешком искушењу и у смртној опасности.
Пјесма. Псалам синова Корејевих. Начелнику пјевачком, да се пјева уза свиралу. Наук Емана од племена Зарина.

^88:1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред тобом.

^88:2 Нек изађе преда те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мојему;

^88:3 Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

^88:4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човјек без силе,

^88:5 Као међу мртве бачен, као убијени који леже у гробу, којих се више не сјећаш, и који су од руке твоје далеко.

^88:6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

^88:7 Отежа ми гњев твој, и свима валима својим удараш ме.

^88:8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

^88:9 Око моје усахну од јада, вичем те, Господе, вас дан, пружам к теби руке своје.

^88:10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и тебе славити?

^88:11 Еда ли ће се у гробу приповиједати милост твоја, и истина твоја у труљењу?

^88:12 Еда ли ће у тами познати чудеса твоја, и правду твоју гдје се све заборавља?

^88:13 Али ја, Господе, к теби вичем, и јутром молитва моја срета те.

^88:14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

^88:15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте твоје, без надања сам.

^88:16 Гњев твој стиже ме, страхоте твоје раздиру ме.

^88:17 Оптјечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.

^88:18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

^89:0 Утјеха за Давидов дом у Божијем обећању.
Наук Етана од племена Зарина.

^89:1 Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољена на кољено јављаћу истину твоју устима својима.

^89:2 Јер знам да је зававијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју рекавши:

^89:3 „Учиних завјет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи својему:

^89:4 Довијека ћу утврђивати сјеме твоје, и пријесто твој уређивати од кољена до кољена.“

^89:5 Небо казује чудеса твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех.

^89:6 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

^89:7 Богу се ваља клањаги на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око њега.

^89:8 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као ти, Боже? И истина је твоја око тебе.

^89:9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, ти их укроћаваш.

^89:10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје.

^89:11 Твоје је небо и твоја је земља; ти си саздао васељену и што је год у њој.

^89:12 Сјевер и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује.

^89:13 Твоја је мишица крјепка, силна је рука твоја, и висока десница твоја.

^89:14 Благост је и правда подножје пријестолу твојему, милост и истина иде пред лицем твојим.

^89:15 Благо народу који зна трубну поклич, Господе! У свјетлости лица твојега они ходе;

^89:16 Именом се твојим радују вас дан, и правдом твојом узвисују се.

^89:17 Јер си ти красота силе њихове, и по милости твојој узвисује се рог наш.

^89:18 Јер је од Господа одбрана наша, и од светога Израиљева цар наш.

^89:19 Тада си говорио у утвари вјернима својим, и рекао: „Послах помоћ јунаку, узвисих избранога својега из народа.

^89:20 Нађох Давида, слугу својега, светим уљем својим помазах га.

^89:21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја кријепиће га.

^89:22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

^89:23 Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

^89:24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

^89:25 Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову.

^89:26 Он ће ме звати: Ти си отац мој, Бог мој и град спасења мојега.

^89:27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

^89:28 Довијека ћу му хранити милост своју, и завјет је мој с њим вјеран.

^89:29 Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске.

^89:30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповијестима мојим;

^89:31 Ако погазе уредбе моје, и заповијести мојих не сачувају,

^89:32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

^89:33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

^89:34 Нећу погазити завјета својега, и што је изашло из уста мојих нећу порећи.

^89:35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

^89:36 Сјеме ће његово трајати довијека, и пријесто његов као сунце преда мном;

^89:37 Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима.“

^89:38 А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника својега;

^89:39 Занемарио си завјет са слугом својим, бацио си на земљу вијенац његов.

^89:40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

^89:41 Плијене га сви који пролазе онуда, поста подсмијех у сусједа својијех.

^89:42 Узвисио си десницу непријатеља његовијех, обрадовао си све противнике његове.

^89:43 Завратио си оштрице мача његова, и нијеси га укријепио у боју;

^89:44 Узео си му свјетлост, и пријесто његов оборио си на земљу;

^89:45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

^89:46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтјети гњев твој?

^89:47 Опомени се какав је вијек мој, како си ни на што створио све синове Адамове?

^89:48 Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех?

^89:49 Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

^89:50 Опомени се, Господе, пријекора слуга својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа,

^89:51 Којим коре непријатељи твоји, Господе, којим коре траг помазаника твојега.

^89:52 Благословен Господ увијек! Амин, амин.

^90:0 Бог је вјечан, грјешни људи су пролазни. Молитва за милост.
Молитва Мојсија, човјека Божијега.

^90:1 Господе, ти си нам уточиште од кољена до кољена.

^90:2 Прије него се горе родише и сазда се земља и васељена, и од вијека и до вијека ти си Бог.

^90:3 Ти повраћаш човјека у трухлеж, и говориш: Вратите се синови људски!

^90:4 Јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи кад мине, и као стража ноћна.

^90:5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, † као трава која рано вене,

^90:6 Ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши.

^90:7 Јер нас нестаје од гњева твојега, и од јарости твоје у сметњи смо.

^90:8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на свјетлост лица својега.

^90:9 Сви се дани наши прекраћују од срдње твоје, године наше пролазе као глас.

^90:10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: И сам је цвијет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлијећемо.

^90:11 Ко зна силу гњева твојега и твоју јарост, да би те се као што треба бојао?

^90:12 Научи нас тако бројити дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

^90:13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.

^90:14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.

^90:15 Обрадуј нас према данима у које си нас мучио, и према годинама у које смо гледали невољу.

^90:16 Нека се покаже на слугама твојим дјело твоје, и слава твоја на синовима њиховијем.

^90:17 Нека буде добра воља Господа Бога нашега с нама, и дјело руку наших доврши нам, и дјело руку наших доврши.

^91:1 Свемогући Бог је заштита у свима опасностима.
Који живе у заклону Вишњега, у сјену Свемогућега почива.

^91:2 Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој у којега се уздам.

^91:3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора;

^91:4 Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова штит и ограда.

^91:5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле која лети дању,

^91:6 Помора који иде по мраку, болести која у подне мори.

^91:7 Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.

^91:8 Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима.

^91:9 Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште.

^91:10 Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје.

^91:11 Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим.

^91:12 На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.

^91:13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.

^91:14 „Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га кад је познао име моје.

^91:15 Призваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.

^91:16 Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје.“