Азбука веры » Библија » Псалам књига » Псалом 72

Псалом 72

Толкования

Толкования главы

72:0

72:1

см.:Пс.63:9;Мф.5:8;Ин.1:47;

72:2

72:3

см.:Пс.36:1;Иов.21:7;Иер.12:1;

72:4

72:5

72:6

72:7

см.:Иов.15:27;

72:8

72:9

см.:Сир.13:28;

72:10

72:11

см.:Пс.9:32;Пс.93:7;

72:12

72:13

см.:Мал.3:14;Иов.9:30;

72:14

72:15

72:16

72:17

72:18

см.:Иов.21:16-17;Притч.14:32;

72:19

см.:Иов.21:30;Пс.51:7;

72:20

см.:Иов.21:17;Ис.29:7;

72:21

72:22

см.:Ин.12:16;

72:23

см.:Ин.6:68;

72:24

72:25

см.:Пс.15:5;Ин.4:14;

72:26

см.:Плач.3:24;

72:27

см.:Иер.17:13;Ос.7:13;

72:28

см.:Иак.4:8;

Сербский (синод.)

Языки

^73:0 Срдња и утјеха праведникова кад гледа срећу безбожникову.
Псалам Асафов.

^73:1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

^73:2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

^73:3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

^73:4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тијело је њихово претило.

^73:5 На пословима човјечијим нема их, и не муче се с другим људима.

^73:6 Тога ради опточени су охолошћу као огрлицом, и обучени у обијест као у стајаће рухо.

^73:7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

^73:8 Подсмијевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

^73:9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

^73:10 И зато се онамо навраћају неки из народа његова, и пију воду из пуна извора.

^73:11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?

^73:12 Па, ето, ови безбожници срећни на свијету умножавају богатство.

^73:13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

^73:14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

^73:15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневјерио бих род синова твојих.

^73:16 И тако стадох размишљати да бих ово разумио; али то бјеше тешко у очима мојима.

^73:17 Док најпослије уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

^73:18 Та на клизавом мјесту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

^73:19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

^73:20 Као сан кад се човјек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

^73:21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

^73:22 Тада бијах незналица и не разумијевах; као живинче бијах пред тобом.

^73:23 Али сам свагда код тебе, ти ме држиш за десну руку.

^73:24 По својој вољи водиш ме, и послије ћеш ме одвести у славу.

^73:25 Кога имам на небу, и с тобом ничега нећу на земљи.

^73:26 Чезне за тобом тијело моје и срце моје; Бог је град срца мојега и дио мој довијека.

^73:27 Јер ево који одступише од тебе, гину; ти истребљаваш свакога који чини прељубу остављајући тебе.

^73:28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса твоја.