Скрыть
Псалом 70 
70:2
70:10
70:11
70:14
70:15
70:16
70:23
70:24
Псалом 71 
71:9
71:12
71:14
71:20
Псалом 72 
72:2
72:4
72:5
72:6
72:8
72:10
72:12
72:14
72:15
72:16
72:17
72:21
72:24
Псалом 73 
73:2
73:5
73:6
73:8
73:10
73:11
73:12
73:14
73:16
73:19
73:20
73:23
Псалом 74 
74:3
74:5
74:6
74:7
74:10
Псалом 75 
75:2
75:5
75:6
75:8
75:10
Псалом 76 
76:2
76:4
76:5
76:9
76:13
76:18
71:1 У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
71:2 Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
71:3 Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
71:4 Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
71:5 Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
71:6 Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
71:7 Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
71:8 Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
71:9 Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
71:10 Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
71:11 Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
71:12 Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
71:13 Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
71:14 А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
71:15 Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
71:16 Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
71:17 Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
71:18 Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
71:19 Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
71:20 Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
71:21 Много си ме пута подизао и понављао утехе.
71:22 И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
71:23 Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
71:24 И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
72:1 Боже, дај цару суд свој, и правду своју сину царевом:
72:2 Он ће судити народу Твом по правди, и невољницима Твојим по правици.
72:3 Родиће народу горе миром, и хумови правдом.
72:4 Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништега, и насилника ће оборити,
72:5 Бојаће се Тебе док је сунца и месеца, од колена до колена.
72:6 Сићи ће као дажд на покошену ливаду, као капље које порашају земљу.
72:7 Процветаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече месеца.
72:8 Владаће од мора до мора, и од реке до крајева земаљских.
72:9 Пред њим ће попадати дивљаци, и непријатељи његови прах ће лизати.
72:10 Цареви тарсиски и острвљани донеће даре, цареви шавски и савски даће данак.
72:11 Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни.
72:12 Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника.
72:13 Биће милостив ништем и убогом, и душе ће јаднима спасти.
72:14 Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовим.
72:15 Они ће добро живети, и донеће му злато из Шаве; и свагда ће се молити за њега, и сваки ће га дан благосиљати.
72:16 Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њено као ливанска шума, и по градовима цветаће људи као трава на земљи.
72:17 Име ће његово бити увек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим.
72:18 Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, који један чини чудеса!
72:19 И благословено славно име Његово увек! Славе Његове напуниће се сва земља. Аман и амин.
72:20 Свршише се молитве Давида, сина Јесејевог.
73:1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
73:2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
73:3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
73:4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
73:5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
73:6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
73:7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
73:8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
73:9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
73:10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
73:11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
73:12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
73:13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
73:14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
73:15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
73:16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
73:17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
73:18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
73:19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
73:20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
73:21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
73:22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
73:23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
73:24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
73:25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
73:26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
73:27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
73:28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
74:1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
74:2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
74:3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
74:4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
74:5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
74:6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
74:7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
74:8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
74:9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
74:10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
74:11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
74:12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
74:13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
74:14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
74:15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
74:16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
74:17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
74:18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
74:19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
74:20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
74:21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
74:22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
74:23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
75:1 Хвалимо Те, Боже, хвалимо; близу је име Твоје. За Тебе казују чудеса Твоја.
75:2 "Кад видим да је време, судићу право.
75:3 Њиха се земља са свима који живе на њој, ја утврђујем ступове њене."
75:4 Кажем хвалишама: Не хвалите се, и безаконицима: Не дижите рог.
75:5 Не дижите у вис рог свој, не говорите тврдоглаво.
75:6 Јер узвишавање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње;
75:7 Него је Бог судија, једног понижује а другог узвишује.
75:8 Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну, и раздаје из ње. И талог ће њен прогутати, испиће сви безбожници на земљи.
75:9 А ја ћу казивати довека, певаћу Богу Јаковљевом.
75:10 "Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се."
76:1 Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име Његово.
76:2 У Салиму је стан Његов и насеље Његово на Сиону.
76:3 Онде је поломио крилате стреле луку, штит и мач и рат.
76:4 Ти си светао; дивнији од гора хајдучких.
76:5 Који су јуначког срца посташе плен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих.
76:6 Од претње Твоје, Боже Јаковљев, дремљу кола и коњ.
76:7 Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем Твојим кад се разгневиш?
76:8 С неба јављаш суд; земља се препада и ћути,
76:9 Кад Бог устаје на суд, да помогне свима који страдају на земљи.
76:10 И гнев људски обраћа се у славу Теби, кад се једном опашеш гневом.
76:11 Полажите и извршујте завете Господу Богу свом; сви који сте око Њега, носите даре Страшноме.
76:12 Он укроћава дух кнезовима, Он је страшан царевима земаљским.
77:1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
77:2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
77:3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
77:4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
77:5 Пребрајам старе дане и године од векова.
77:6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
77:7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
77:8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
77:9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
77:10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
77:11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
77:12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
77:13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
77:14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
77:15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
77:16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
77:17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
77:18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
77:19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
77:20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible