^72:16 Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њезино као ливанска шума, и по градовима цвјетаће људи као трава на земљи.

^72:17 Име ће његово бити увијек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим.

^72:18 Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, који један чини чудеса!

^72:19 И благословено славно име његово увијек! Славе његове напуниће се сва земља. Амин и амин.

^72:20 Свршише се молитве Давида, сина Јесејева.

^73:0 Срдња и утјеха праведникова кад гледа срећу безбожникову.
Псалам Асафов.

^73:1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

^73:2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

^73:3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

^73:4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тијело је њихово претило.

^73:5 На пословима човјечијим нема их, и не муче се с другим људима.

^73:6 Тога ради опточени су охолошћу као огрлицом, и обучени у обијест као у стајаће рухо.

^73:7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

^73:8 Подсмијевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

^73:9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

^73:10 И зато се онамо навраћају неки из народа његова, и пију воду из пуна извора.

^73:11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?

^73:12 Па, ето, ови безбожници срећни на свијету умножавају богатство.

^73:13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

^73:14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

^73:15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневјерио бих род синова твојих.

^73:16 И тако стадох размишљати да бих ово разумио; али то бјеше тешко у очима мојима.

^73:17 Док најпослије уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

^73:18 Та на клизавом мјесту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

^73:19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

^73:20 Као сан кад се човјек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

^73:21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

^73:22 Тада бијах незналица и не разумијевах; као живинче бијах пред тобом.

^73:23 Али сам свагда код тебе, ти ме држиш за десну руку.

^73:24 По својој вољи водиш ме, и послије ћеш ме одвести у славу.

^73:25 Кога имам на небу, и с тобом ничега нећу на земљи.

^73:26 Чезне за тобом тијело моје и срце моје; Бог је град срца мојега и дио мој довијека.

^73:27 Јер ево који одступише од тебе, гину; ти истребљаваш свакога који чини прељубу остављајући тебе.

^73:28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса твоја.

^74:0 Тужбалица кад се обесвети светиња.
Наук Асафов.

^74:1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гњев твој на овце паше твоје?

^74:2 Опомени се сабора својега, који си стекао од старине, искупио себи у нашљедну државу, горе Сиона на којој си се населио.

^74:3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

^74:4 Ричу непријатељи твоји на мјесту сабора твојих, своје обичаје постављају умјесто наших обичаја.

^74:5 Видиш, они су као онај који подиже сјекиру на сплетене гране у дрвета.

^74:6 Све у њему што је резано разбише сјекирама и брадвама.

^74:7 Огњем сажегоше светињу твоју; на земљу обаливши, оскврнише стан имена твојега.

^74:8 Рекоше у срцу својем: Потримо их сасвијем. Попалише сва мјеста сабора Божијих на земљи.

^74:9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

^74:10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довијека противник пркосити имену твојему?

^74:11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из њедара својих и истријеби их.

^74:12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

^74:13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

^74:14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

^74:15 Ти си отворио изворе и потоке, ти си исушио ријеке које не пресишу.

^74:16 Твој је дан и твоја је ноћ, ти си поставио звијезде и сунце.

^74:17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, љето и зиму ти си уредио.

^74:18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име твоје.

^74:19 Не дај звијерима душе грлице своје, немој заборавити стада страдалаца својих за свагда.

^74:20 Погледај на завјет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

^74:21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име твоје.

^74:22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како ти се безумник руга сваки дан!

^74:23 Не заборави обијести непријатеља својих, вике коју једнако дижу противници твоји!

^75:0 Бог је судија охолима.
Начелнику пјевачком. Немој погубити. Псалам Асафов. Пјесма.

^75:1 Хвалимо те, Боже, хвалимо; близу је име твоје. За тебе казују чудеса твоја.

^75:2 „Кад видим да је вријеме, судићу право.

^75:3 Њиха се земља са свијема који живе на њој, ја утврђујем ступове њезине.“

^75:4 Кажем хвалишама: Не хвалите се; и безаконицима: Не дижите рога.

^75:5 Не дижите увис рога својега, не говорите тврдоглаво.

^75:6 Јер узвишивање не долази ни од истока ни од запада, ни од пустиње;

^75:7 Него је Бог судија, једнога понижује а другога узвисује.

^75:8 Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну и раздаје из ње. И талог ће њезин прогутати, испиће сви безбожници на земљи.

^75:9 А ја ћу казивати довијека, певаћу Богу Јаковљеву.

^75:10 „Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се.“

^76:0 Величина небеског судије.
Начелнику пјевачком. Уз жице. Псалам Асафов. Пјесма.

^76:1 Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име његово.

^76:2 У Салиму је стан његов, и насеље његово на Сиону.

^76:3 Ондје је поломио крилате стријеле луку, штит и мач и рат.

^76:4 Ти си свијетао, дивнији од гора хајдучких.

^76:5 Који су јуначког срца посташе плијен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих.

^76:6 Од пријетње твоје, Боже Јаковљев, дријемљу кола и коњ.

^76:7 Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем твојим кад се разгњевиш?

^76:8 С неба јављаш суд; земља се препада и мучи,

^76:9 Кад Бог устаје на суд, да поможе свима који страдају на земљи.

^76:10 И гњев људски обраћа се у славу теби, кад се једном опашеш гњевом.

^76:11 Полажите и извршујте завјете Господу Богу својему; сви који сте око њега, носите даре страшноме.

^76:12 Он укроћава дух кнезовима, он је страшан царевима земаљским.

^77:0 Утјеха у милости коју је Бог раније чинио својем народу.
Начелнику пјевача Идутунових. Асафов псалам.

^77:1 Глас мој иде к Богу и ја призивам њега; глас мој иде к Богу, и он ће ме услишити.

^77:2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утјеши.

^77:3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

^77:4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам и не могу говорити.

^77:5 Пребрајам старе дане и године од вијекова.

^77:6 Опомињем се пјесама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

^77:7 „Зар ће се довијека гњевити на нас Господ, и неће више љубити?

^77:8 Зар је за свагда престала милост његова, и ријеч се прекинула од кољена на кољено?

^77:9 Зар је заборавио милостив бити и у гњеву затворио милосрђе своје?“

^77:10 И рекох: Жалосна је за мене ова промјена деснице Вишњега.

^77:11 Памтим дјела Господња; памтим пређашње чудо твоје.

^77:12 Мислио сам о свијем дјелима твојим, размишљао о радњи твојој;

^77:13 Боже, пут је твој свети; који је Бог тако велик као Бог наш?

^77:14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

^77:15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

^77:16 Видјеше те воде, Боже, видјеше те воде и устрепташе, и бездане се задрмаше.

^77:17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стријеле твоје лећаху.

^77:18 Грмљаху громови твоји по небу; муње твоје сијеваху по васељени, земља се тресијаше и њихаше.

^77:19 По мору бијаше пут твој, и стазе твоје по великој води, и траг твој не познаваше се.

^77:20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.