Скрыть
136:2
136:3
136:4
136:6
136:8
137:1 Туговање сужања у Вавилону.
На водама вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
137:2 O врбама сред њега вјешасмо харфе своје.
137:3 Ондје искаху који нас заробише да пјевамо, и који нас оборише – да се веселимо: „Пјевајте нам пјесму сионску.“
137:4 Како ћемо пјевати пјесму Господњу у земљи туђој?
137:5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
137:6 Нека прионе језик мој за уста моја ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега.
137:7 Напомени, Господе, синовима Едомовијем дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
137:8 Кћери вавилонска, крвницо; благо ономе ко ти плати за дјело које си нама учинила!
137:9 Благо ономе који узме и разбије дјецу твоју о камен.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible