Скрыть
103:5
103:6
103:8
103:11
103:12
103:13
103:16
103:17
103:18
103:19
103:23
103:31
103:34
104:1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
104:2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
104:3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш не крилима ветреним.
104:4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
104:5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
104:6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
104:7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
104:8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
104:9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
104:10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
104:11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
104:12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
104:13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
104:14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
104:15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
104:16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
104:17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
104:18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
104:19 Створио се месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
104:20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
104:21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
104:22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
104:23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
104:24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
104:25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
104:26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
104:27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
104:28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
104:29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
104:30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
104:31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
104:32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
104:33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
104:34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
104:35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible